Knjige.

club

Bezimena
devojka

Sken i obrada:
Evelina

2
 Knjige.club

1. poglavlje

Andreja je posmatrala reku, koja je pod njenim nogama brzo

protkala nosedi sve pred sobom. Stajala je na ivici obale, bledog lica,
staklastog pogleda i u tom trenutku jedino o čemu je mislila bilo je
kako da okonča svoj dvadesettrogodišnji život. Kiša je nemilice lila i,
nošena olujnim vetrom, zasipala je njeno bledo lice, a ona je kao
hipnotisana, mokre crne kose, gledala u vodenu bujicu, koja je nosila
sve pred sobom. Podigla je pogled i zagledala se tamnozelenim
očima u nebo, prekriveno masivnim sivim oblacima iz kojih je
nemilice padala kiša. Ponovo je pogledala u brzu i mutnu reku, koja
je valjala pred sobom gomile kamenja, blata i polomljenih grana.
Više nije želela da razmišlja ni o čemu. Bacila se u reku, koja ju je
nosila, kao da je slučajno izgubljeno pero neke ptičice, i u jednom
trenutku samo je nestala u talasima.
Nije se uplašila. Odlučila je i sad je bila čvrsta i jaka. Voda joj je
ulazila u usta i nozdrve, gubila je svest. Uspela je još jednom da
udahne duboko, ali tamna voda sklopila se iznad njene glave i
Andreja se prepustila. Dobro, ovo je kraj, pomislila je dok ju je vir
povlačio naniže.

Čula je iz daljine dubok muški glas kako joj nešto govori, ali je
pokušavala da se odbrani od njegovih snažnih ruku, jer su joj
pritiskale grudi. Bila je bespomodna. Na momente je osedala šamare,
kao da je krpena lutka, a ne ljudsko bide. Pokušala je da otvori oči, ali
nije joj to polazilo za rukom. Htela je da vrisne da je ostave na miru,
ali glas joj nije izlazio iz grla. Konačno se predala, a udarci koje je
osedala po licu bili su sve bolniji. A onda je duboko udahnula i
vazduh je silovito prodro u njena pluda, pa je ponovo utonula u
crnilo.

3
 Knjige.club

I videla je sebe kako leži na plaži dok je kalifornijsko sunce

prijatno greje. Ugledala je Aleka, prilazio joj je s onim lepim,
karakterističnim osmehom na usnama. Prišao je i spustio se na pesak
kraj nje. S mora je iznenada dunuo hladan vetar i Andreja se naježila.
Pokušala je da se ogrne peškirom, ali Alekove ruke bile su svuda po
njenom telu. O, kako mi prija ta nežnost, pomislila je. Privila se uz
njega i u njegovom naručju pronašla je topli zaklon.
Bilo joj je čas toplo, čas hladno, ali to nisu bile Alekove ruke!
Skupivši snagu, odgurnula ih je od sebe branedi se od njihovih
nasrtaja, ali ne zadugo, jer joj je ponestalo snage.
Alek je bio Andrejin verenik, jedinac iz uticajne bankarske
porodice Pikani. Njegov otac, gospodin Žerar Pikard bio je
predsednik Upravnog odbora Nacionalne banke Kalifornije, a Alek je
bio pravi sin svog oca: perspektivan, ambiciozan i promuduran. Na
početku njihovog poznanstva bila je veoma hladna i uzdržana, ali je s
vremenom popustila pred njegovim upornim udvaranjem, pre svega
zato što je shvatila da je to želja njenih roditelja, a onda se prepustila
i uživela u ulogu zaljubljene devojke. Ipak, ponekad u vezi s Alekom
nije mogla da razazna šta je istina, a šta laž.
Alek Pikard bio je lepuškast momak, srednjeg rasta i tek nešto
viši od Andreje, plave kose, blede puti i svetloplavih očiju. Kad god se
Andreja zagledala u njegove oči, činilo joj se da iz njih izbija sva
hladnoda ovoga sveta. Sve oko sebe, pogotovo „obične“ ljude - a
„obični“ su bili svi koji ne pripadaju njegovom krugu privilegovanih -
gledao je hladno i prezrivo, ali je prema njoj bio izuzetno nežan i
pažljiv. Činilo joj se u nekim momentima da je zaljubljen u nju, čak i
da je voli, pa ipak...
Andreja je bila sušta suprotnost Aleku: ravne, kao zift crne kose,
koja se pod svetlošdu prelivala i dobijala nekakav tamnoljubičasti
ton, oči su joj bile zelene, ten gotovo maslinast, crte lica lepe i
pravilne, a kako je bila ljubazna i predusretljiva, plenila je ljupkošdu.
Alek se divio njenoj lepoti i voleo je to što je ambiciozna. Bavila
se sportom, bila je odlična u višeboju i branila je boje svog
univerziteta na mnogim međunarodnim takmičenjima, s kojih se
uvek vračala s nekom medaljom. Aleku je prijao njen takmičarski

4
 Knjige.club

duh, kao i to što je žarko želela da se dokazuje i da bude jedan od

najboljih studenata na Berkli univerzitetu, gde je studirala
žurnalistiku. Skentlonovi su se ponosili svojom Andrejom i često su
priređivali zabave u čast njenih odličnih rezultata.
Porodica Skentlon generacijama je sticala bogatstvo i
posedovala je nekoliko novinskih kuda u San Francisku, Sakramentu i
Los Anđelesu, a na istočnoj obali i na Floridi podigli su lanac
luksuznih hotela nazvan po porodičnom prezimenu. Otac je
upravljao svojim carstvom iz „orahovog kabineta“, sveg u duborezu:
svaki komad nameštaja ručno je napravljen do perfekcije, a radili su
ga eminentni majstori svog zanata naglašavajudi svakim detaljem
mod i snagu porodice Skentlon.
Pod je takođe bio od orahovog drveta i zato je samo na sredini
prostrane prostorije bio okrugli tepih izatkan u indijanskom
rezervatu. Ispred radnog stola, koji je osvetljavala masivna
mesingana lampa, bile su dve udobne fotelje.

Andreja se vradala iz San Franciska i vozila je vrtoglavom

brzinom prema Sakramentu. Volela je brzu vožnju i uživala je za
volanom svog novog crvenog „poršea“ kabrioleta, a dobila ga je na
poklon od oca i majke, kao znak pažnje za sve dotad postignute
rezultate.
Provezla se kroz veliku kapiju od kovanog gvožđa i ušla je na
imanje vozedi uzanim putem između drvoreda stogodišnjih platana
do ulaza u kudu. Čim je ušla na imanje, usporila je vožnju pritisnuvši
dugme za spuštanje krova. Volela je da oduži ovaj deo puta, jer je u
hladovini starih stabala bilo prijatno dok je vetar šumeo u visokim
krošnjama i mrsio njenu kosu. U daljini je ugledala kudu u
kolonijalnom stilu, visokih prozora ukrašenih frizovima i sa
stubovima isklesanim od glatkog belog kamena. Kuda je podignuta
pre jednog veka na uzvišici, a levo i desno od nje zeleneli su se
šumarci čempresa i borova.
Parkirala se na kolskom prilazu kudi, pa je duboko uzdahnula
osmehujudi se. Ponovo sam kod kude, veselo je pomislila dok je
vazduh opojno mirisao na bokore ruža zasađenih oko kude.

5
 Knjige.club

Ugledavši Andreju, Džon joj je požurio u susret trčedi niza stepenice

da joj otvori vrata automobila i da, sa širokim osmehom na licu,
dočeka svolju ljubimicu. Stari Džon živeo je u njihovoj kudi od
rođenja.
Andreja je iskočila iz kabrioleta.
- O, naša je gospođica ponovo kod kude. Dobro nam došla! -
veselo ju je pozdravio Džon.
- Hvala ti. Uvek si tako ljubazan. Da li su mama i tata kod kude? -
sa zadnjeg sedišta uzela je manju putnu torbu.
- Oboje su u gospodinovom kabinetu, a došla je i vaša sestra...
- Elis! I ona je ovde? - podigla je obrve, začuđeno pogledavši
Džona. - Znači li to da se konačno vratila kudi?
- Stigla je pre dva sata, ali kako sam načuo, nede dugo ostati.
- To je donekle dobra vest, Džone. Idem da ih pozdravim.
- Gospođice Andreja - pozvao ju je tiho. - Sredno!
- Hvala ti, Džone! - nasmejala se. - Kad je reč o Elis, svima nam je
potrebna sreda.
Široko se osmehujudi, žustro je koračala dugim mermernim
hodnikom.
- Ima li koga? - doviknula je pred ulaznim vratima očevog
kabineta, ali odgovora nije bilo.
Prišla je visokim vratima posegnuvši rukom da ih otvori, ali je za
trenutak zastala, jer su bila odškrinuta, pa je videla i čula oca, majku i
Elis kako žustro raspravljaju.
- Nju ste uvek forsirali, a mene, svoje biološko dete, zanemarili
ste! - siktala je Elis, crvena u licu.
- Nismo te zanemarili, ved si sama izabrala svoj put - mirno je
odgovorio otac. - Ti si takva: nemirnog duha i veoma sklona
ljubomori.
- Nisam ljubomorna! Na koga da budem ljubomorna?! Zar na to
kopile, koje ste usvojili?! Pa ipak, zbog nje vam nikad nisam bila
važna! - vikala je oslonjena dlanovima na očev sto, unosedi mu se u
lice.

6
 Knjige.club

- Elis, pazi šta pričaš! - ubacila se majka. - Andreju smo usvojili

pre nego što si se rodila, a ti si sve ovo vreme odbijala da je prihvatiš.
- Naravno, kad je ona uvek bila prva u svemu! Andreja ovo,
Andreja ono... - rugala se mašudi besno rukom kroz vazduh. - A gde
sam ja u tome? Ja sam vaše pravo dete...
- Sad je dosta! - otac je udario šakom po stolu.
- Nije dosta. Štitite i forsirate to kopile! Ona je meni vredna
taman toliko koliko ste platili njenim bednim roditeljima da vam je
prodaju. A imali su samo toliko da kupe dve boce viskija i nekoliko
grama heroina...
- Rekao sam da je dosta. Zar ne vidiš u šta si se pretvorila?
Ponekad pomislim da sam tebe usvojio...
- Ja nisam poluindijanka kao ona...
- Elis, uduti! - majka je skočila na noge, besno odgurnuvši
fotelju. - Andreja jeste usvojena, ali ona nije mogla da bira roditelje.
Dok tebe gledam takvu, osedam mučninu od tvog cinizma i zlobe, i
sve mi je draže što smo je usvojili. Pogledaj se! Ljubomora te je
izobličila. Imaš sve, a opet si besna i nezadovoljna. Šta ti, u stvari,
hodeš, Elis? Da ti nađemo novog dečka? Kaži, koji je tvoj životni cilj?
Šta hodeš od oca i mene?
- Želim malo poštovanja i ljubavi - tiho je rekla.
- Draga moja, to se stiče odgovarajudim ponašanjem, a tvoje ne
zaslužuje baš nikakvo poštovanje! - gospođa Skentlon se umorno
spustila u fotelju sklopivši oči.
- Elis, oboje te volimo, pa mi smo tvoji roditelji, pobogu...
- Ali zašto volite Andreju više od mene? - vrisnula je ne
dopustivši ocu da završi rečenicu.
- Da, volimo je! Šta je tu čudno? Andreja nam stostruko dobrim
uzvrada, a s tobom to, Elis, nažalost, nije slučaj! Kad nju pogledam,
osedam se srednim, jer sam jedan mladi život spasao iz propasti, a
ti...
- Vi me mrzite! - ciknula je.

7
 Knjige.club

- Ni slučajno - gospodin Skentlon bio je i dalje potpuno miran. -

Preterano si razmažena. Ponudidu ti ovo: vrati se kudi i budi jednom
prava kder. Potrudi se malo i ti, a uz našu podršku možda deš
konačno biti sredna. Ostani, pomozi mi da vodim hotele, budi uz
mene i uči. Jednoga dana sve de to biti vaše...
- Vaše?! Opet ona! S njom moram da delim sve što je moje! -
vrisnula je besno.
- Ti se nikad nedeš promeniti. Gospode! - uzdahnula je majka. -
Kad sam ostala u drugom stanju posle toliko godina lečenja i osetila
tvoje prve pokrete, bila sam luda od srede i neizmerno sam se
radovala tvom rođenju, a Andreja...
- Opet Andreja...
- Da, uvek de biti Andreja, jer je ona tvoja starija sestra -
smireno je uzvratila gospođa Skentlon.
- Nije ona moja sestra. Ona je niko i ništa - prosiktala je kroz
stisnute zube.
- Elis! - povikala je gospoda Etel.
Andreja je stajala kao okamenjena pred vratima, lica gotovo
belog, kao da je izgubila svaku kap krvi. U ušima joj je zujalo, a
hodnik na kojem je stajala počeo je da joj se vrti u glavi kao ringišpil.
Bože! Zar je to mogude? Ne, to ne može biti istina!, pokušala je da se
umiri, ali uzalud. Prste obamrle ruke provukla je kroz gustu kosu i
napinjala se da se pribere dok joj se u glavi mutilo i činilo joj se da de
izgubiti svest. Duboko je udahnula boredi se za vazduh, jer više nije
želela da stoji tu i da sluša nastavak tog mučnog razgovora. I ovo što
je čula bilo joj je previše... Potrčala je dugim hodnikom i izletela
napolje kao furija, pa je sela za volan i uz škripu guma pokrenula je
„porše“. Iznenađen njenom reakcijom, stari crnac Džon gledao je za
njom...

Vozila je satima, u želji da ode što dalje od svih i da nestane.

Znači, ja sam dete alkoholičara i narkomanke? Ne! To ne može biti!
Prodati dete za šaku dolara ili, još gore, za nekoliko boca alkohola i
dve-tri doze heroina..., to joj nikako nije dopiralo do mozga. Bila je

8
 Knjige.club

zgrožena nad sobom, a pred očima joj je lebdeo Elisin lik i njena
grimasa gađenja, kojom je svaki put propratila izgovaranje imena
starije sestre. Andreja je volela Elis, ali je još u najranijem detinjstvu
osedala njeno odbijanje, pakost i prezir.
Ponovo se stresla. Gospode, ja nisam njihovo dete?, ta luda
misao joj se non-stop vrzmala po glavi dok su suze tekle niz njeno
okamenjeno lice. S vremena na vreme sirena ponekog automobila
vradala ju je u stvarnost i na desnu stranu auto-puta. Pojma nije
imala da je skrenula na put, koji krivuda uz korito reke Sakramento.
Nije primetila ni prve kapi kiše na svom licu, čak ni onda kad je kiša
počela da lije. Pritiskala je papučicu za gas, oduzeta zbog onoga što
je upravo saznala, kao i željom da nestane s ovog sveta. Kome je ona
potrebna? Nikome! Zašto bi ona bila kamen razdora u porodici?
Zaustavila se na nasipu i kao hipnotisana, staklastog pogleda, sišla je
na obalu. Kiša je i dalje nemilice padala, a ona se tupim očima
zagledala u pobesnelu vodu...

Otvorila je teške kapke i u prvom momentu ništa nije videla.

Potom su njene zenice počele da se privikavaju, pred očima joj se
razbistrilo i ugledala je slabašnu svetlost vatre koja je dogorevala u
kaminu. Preletela je pogledom po prostoriji zadržavši se na
zamagljenom prozoru, iza kojeg nije bilo ni zračka dnevnog svetla.
Ponovo je sklopila oči. Bože, da li sam u raju ili u paklu? Gde sam?,
pitala se. Osetila je lagano podrhtavanje u svom promrzlom telu i
povukla je do brade pokrivač od oštre i teške vune.
Shvatila je da na sebi nema baš ništa. Bila je naga, ali živa! Kako
li sam dospela ovamo? I ko mi je svukao odedu? Prisetila se kako je
potonula u talase nabujale reke i najednom joj se sve raščistilo u
glavi.
Pokušala je da se okrene, ali je nečija ruka pritiskala njen bok
svom težinom. Okrenula se u želji da vrisne, ali se u poslednjem
trenutku uzdržala. Pogled joj se zadržao na crnokosoj muškoj glavi,
koja je ležala na jastuku tik pored njene. Šokirana time, za trenutak
se ukočila, a onda je pogledom skliznula preko snažnih i nagih

9
 Knjige.club

muških prsa. Uplašenim očima pratila je liniju vrata i širokih ramena,

na kojima se koža presijavala na slaboj svetlosti.
Muškarac je spavao pored nje ravnomerno dišudi, a njegova
duga crna kosa bila je rasuta po belom jastuku. Oprezno se pomerila,
ali čovekova ruka privukla ju je bliže sebi. Radoznalo se zagledala u
njega. Čelo mu je bilo visoko, obrazi preplanuli, nos prav, usne lepo
oblikovane i malčice rastvorene u snu, a duge trepavice bacale su
senku ispod njegovih usnulih očiju.
Preletela je pogledom po prostoriji shvativši da nije na plaži ni
na kalifornijskom suncu, ved u jedva osvetljenoj sobi, u kojoj se čulo
glasno dobovanje kiše po limenom krovu i snažno fljukanje vetra.
Videla je da su zidovi od grubo tesane borovine, što znači da je
u brvnari, a jedina svetlost dopirala je iz kamina, ozidanog od
neobrađenih kamenih blokova. U njemu je dogorevala vatra bacajudi
senke po drvenom podu i zidovima. Ispred kamina videla je krznenu
prostirku, a levo i desno od nje bile su dve stare kožne fotelje. Iznad
kamina visilo je ulje na platnu s motivom planinskog krajolika.
Ponovo je vratila pogled na neznančevo lice i dok je zurila u
njega, videla je da mu se duge trepavice polako podižu i pogled joj se
sudario s dva krupna modra oka.
- To što sad gledaš može da ti se sviđa ili ne sviđa, ali, draga
moja, šta je tu je! Dobro došla među žive! - veselo je rekao
podbočivši se na jastuku.
Očima je prelazio preko njenog izmučenog i bledog lica. Učinilo
joj se da ga odnekud zna, ali o tome u ovom trenutku nije mogla da
razmišlja. Zamišljeno je spustio pogled na njene grudi, s kojih je
skliznuo pokrivač, a njegove izazovne oči podstaknule su sva njena
čula na odbranu. Obrazi su joj buknuli i brzo je povukla topli
pokrivač, na šta se on grohotom nasmejao.
- Stidljiva, lepa i zavodljiva u svakom pogledu... - gledao ju je
pravo u oči. - Jedino ne mogu da shvatim da neko tako mlad i lep
dobije suludu ideju da sebi oduzme život - ne obazirudi se na njen
užasnuti pogled, ustao je iz kreveta.
Bio je nag.

10
 Knjige.club

Andreja je skrenula pogled i čula je njegov glasan smen dok je

odlazio u kupatilo.
- Imaš li ti neko ime? - viknuo je iza zatvorenih vrata, ali ona je
bila previše zbunjena da bi mu odgovorila, pa je posle krade pauze
nastavio: - Dakle, nemaš... To znači da si imaginarno bide, bolje
rečeno, „devojka bez imena“. Jesam li u pravu?
Dutala je šdudurena pod teškim vunenim debetom.
Osluškivala je žubor vode iz improvizovanog kupatila. Zaključila
je da je on izuzetno građen, a telo mu je svetlo-bakarno. Ta boja nije
od sunca. Njegove prodorne oči čudno su blistale dok ju je
posmatrao. Još uvek je osedala vrelinu tog pogleda i ponovo je
uzdrhtala.
Poziv koji je videla u njegovim očima uplašio ju je. Refleksno je
uključila sve mehanizme odbrane, ali bila je šokirana reakcijom
sopstvenog tela. Nije imala snage da se pokrene, bolje redi, bila je
kao hipnotisana. Moradu da budem veoma oprezna s ovim čovekom,
pomislila je, shvativši da je omamljena njegovim izgledom i
muževnošdu. Zamišljeno je zurila u vrata kupatila i prenula se kad su
se otvorila, a on se potpuno odeven vratio u sobu. Prišao je prozoru,
obrisao zamagljeno staklo i slabašna svetlost probila se u sobu.
- Prokletstvo, još uvek lije... - izgovorio je naglas.
Prišao je velikom šporetu na drva da potpali vatru. Iz česme je
natočio vodu u lonac spustivši ga na šporet. Lenjo je dovukao drvenu
stolicu blizu kreveta, pa ju je opkoračio i seo. S obema rukama na
naslonu pogledao je Andreju, koja je sedela u krevetu, bleda i
uplašena.
- A sad, devojko, reci mi zašto si se bacila u reku? Kakav te je to
problem naveo na taj suludi korak? Možda neuzvradena ljubav? -
glas mu je bio veoma dubok i prijatan.
- Nije zbog ljubavi - srdito se pobunila. - Jednostavno ne želim
da živim! - tiho je rekla primetivši blesak prezira u njegovim očima.
U tom trenutku osedala se... glupo. Kad je ugledala grimasu na
njegovom licu, osetila je da je hvata panika i jako je pocrvenela. Bila
je besna na sebe, jer su muškarčev izgled i toplina njegovih modrih

11
 Knjige.club

očiju u njoj izazivali buru nepoznatih osedanja. Čas je bila rumena

kao bulka, a čas bleda, bez kapi krvi u licu. Osetila je da joj koža gori
ispod pokrivača, a lagani trnci struje niz kičmu.
- Ko ste vi? - skupila je hrabrost da šapatom upita.
- Hajde, ne pravi se luda, znaš ko sam, samo mi nije jasno kako
si uspela da me pronađeš kad niko ne zna gde sam.
Zbunjeno se namrštila pa mu je nabusito odgovorila povišenim
tonom:
- Gospodine, ne poznajem vas i zamolidu vas da mi dodate moju
odedu, pa ču ovog trenutka tiho nestati iz vašeg života. A to da sam
vas prepoznala... zaista ne znam o čemu pričate. Želela bih da vam se
zahvalim što ste me izvukli iz reke... i što ste me spasili, i ja...
Zastala je, jer od besa nije mogla da udahne vazduh. Oborila je
glavu i pred očima su počele da joj se smenjuju zbunjujude slike.
Kako je vreme odmicalo, jasnije se svega sedala: očevog i majčinog
razgovora, Elisinog lica iskrivljenog gađenjem, svog bednog porekla,
besciljne vožnje, hladne i brze reke i, konačno, setila se glasa u svom
snu. Podigla je pogled i znala je da to nije bio Alek, ved glas ovog
čoveka, koji joj je govorio da se opusti i da mu dopusti da je ugreje
svojim telom. Ne opirudi se, prepustila se osetivši da njegovo nago
telo greje njenu ledenu kožu. Pokušala je da izbriše iz misli tu
intimnost pretvarajudi se da je to bio tek san ali, na njenu žalost, bila
je to surova stvarnost.
- Hvala... hvala vam... za sve što ste učinili za mene - dodala je
potreseno.
- Draga moja, nisam ja Alek. Ipak si bila svesna činjenice da te
neko drugi drži u zagrljaju, zar ne? - cinično se nasmejao.
Andreja je prebledela, obuzela ju je silna želja da pobegne što
dalje od ovog čoveka, koji u nju unosi toliki nemir.
- Bili ste veoma ljubazni, hvala još jednom. Sad du otidi, ne želim
više da vam smetam...
- Zbilja? - pogledao ju je ispod oka. - To ne dolazi u obzir, draga
moja devojko! Želiš da odeš da bi ponovo skočila u reku? Zaboravi!

12
 Knjige.club

Ostadeš ovde, o svemu demo porazmisliti sutra, jer je sutra novi dan,
glave de nam biti bistrije - gotovo nežno se osmehnuo.
- U stvari, ovde smo potpuno izolovani. Deo mosta odnela je
bujica, a do Ridinga jedino tuda možemo, jer nema drugog puta. U
prevodu, nema načina da odeš odavde dok se vreme ne poboljša -
podigao je ruke u znak žaljenja. - Šta je tu je, nema automobila,
telefona, struje...
- Ali ja ne želim...
- Da živiš? Dok si pod mojim krovom, živedeš, a za kasnije demo
videti - mirno je uzvratio.
Andreja ga je ošinula pogledom, a zelene oči sevale su joj kao u
tigrice. Poželela je da ga ošamari. Nervirao ju je njegov smireni,
sugestivni glas, a istovremeno je osedala grižu savesti što je u
trenutku slabosti poželela da umre.
Gledajudi u strančeve modre oči, postalo joj je jasno koliko je
bila glupa i nesmotrena. Počela je da drhti, lice je pokrila šakama i
glasni jecaji potresli su njeno telo. Osetila je tople ruke, koje su
obgrlile njena naga ramena. U strančevom zagrljaju pronašla je
utočište dok je plakala nad svojom sudbinom. Prisedala se detinjstva,
nežne ljubavi jedinih roditelja za koje je znala, u mislima su joj se
smenjivala njihova zabrinuta lica i, na kraju, pomislila je na sebični
pokušaj da se ubije. Sve to pokrenulo je u njoj gorko kajanje. U
neznančevom zagrljaju osetila je neverovatan spokoj, jecaji su polako
utihnuli, a njegov šapat delovao je umirujude na nju i u njegovom
zagrljaju konačno je zaspala.

13
 Knjige.club

2. poglavlje

Andreja se promeškoljila, bilo joj je veoma udobno, osedala je

toplu ruku na svom ramenu. Otvorila je oči. Muškarac je mirno
sedeo dok je ona šdudurena ležala u njegovom krilu. Podigla je glavu
i srela se s dva modra oka, koja su je radoznalo gledala.
- Vidim ti u očima da imaš neke grešne misli, devojko - smireno
je rekao.
- Zaista više ne želim da vam smetam... - tiho je rekla.
- Rekao sam da smo ovde zarobljeni! Trebalo bi da si bar malo
zahavalna što si ostala živa. Ne mogu da verujem da neko tako mlad i
lep želi da oduzme sebi život. Ili si glupa ili luda.
Uzdahnula je, pogodile su je njegove grube reči, pa se rumenih
obraza odmaknula od neznanca.
- Imaš li predstavu o tome koliko si me uplašila? - jetko je
nastavio. - Jedva sam te izvukao. Kad sam te ugledao kako se bacaš u
nabujalu reku, u prvom momentu nisam mogao da verujem svojim
očima, ali imao sam srede da te uhvatim pre nego što te je vir
odvukao na dno - počeo je da viče na nju. - Bila si u bunilu i nisam
znao šta da radim s tobom! Nisam lekar, a imajudi u vidu to da sam
te čitave nodi držao u zagrljaju trudedi se da te zagrejem, mislim da
imam pravo da saznam makar tvoje cenjeno ime.
- Emilija... Emilija Gasman - slagala je dok su joj obrazi goreli kao
vatra.
- Emilija Gasman - kao da prebira po pamdenju, nekoliko puta
ponovio je njeno ime i prezime. - Nikad nisam čuo za tebe - izjavio je
sumnjičavo.
- Mislim da to nije tvoje pravo ime, osedam da me lažeš i zato
deš za mene ostati devojka bez imena.

14
 Knjige.club

- Zašto mislite da to nije moje ime? - bojažljivo je upitala.

- Samoubice uvek pokušavaju da prikriju pravi indetitet - pogled
nije odmicao s njenog preplašenog lica.
- Gospodine...
- Ne pokušavaj da me razuveriš. Gde živiš? Kako si dospela
ovamo? Mnogo je pitanja na koja treba da mi ponudiš odgovor -
rekao je podrugljivo.
- Niste vi ni policajac ni sudija...
- Tako je, draga moja, nisam, ali mnogo toga ukazuje na
činjenicu da si iz dobro stojede porodice, a vi, bogataši, mnogo ste
skloniji samoubistvima, razmaženi ste...
- Nisam razmažena i nisam bogata. Imam samo ovih deset
prstiju i...
- I skupu odedu na sebi. Molim te, nemoj da mi cviliš nad teškim
životom! To ne podnosim i u stanju sam da vas, licemere, pridavim.
- Nisam licemer! - uzviknula je. - Interesuje me zašto biste
morali da me poznajete?
- Mislio sam da pripadaš klanu novinara, koji vole da love svoje
žrtve i da pišu raznorazne budalaštine radi podizanja tiraža. A takvih
se grozim...
- Čini mi se da se grozite mnogo čega! Budite bez brige. Niti ja
poznajem vas niti vi mene - polako je ustala iz njegovog krila.
Čovek je sedeo zavaljen u fotelji i modrim očima, koje su u
momentu potamnele, hvatao je svaki njen pokret, kao nakostrešena
ptica kad lovi plen. Oči su mu bile pune sumnje. Besna na sebe zbog
sopstvene slabosti, Andreja je povukla čaršav obmotavši svoje nago
telo. U prostoriji je bilo sveže, a vazduh rezak iako je u kaminu tinjala
vatra, dok se u šporetu tek razbuktavala.
Nepomično je stajala šarajudi odsutnim pogledom po kolibi,
koja je bila stara, ali se u njoj moglo živeti. Laganim korakom vratila
se u krevet, jer su je savladali malaksalost i umor.
- Voleo bih da znam... kakvu igru igraš, devojko, i ko stoji iza
tebe? - upitao je stisnutih očiju.

15
 Knjige.club

- Zašto mislite da neko stoji iza mene? - pogledala ga je upitno.

Naglo je ustao, pa je nervoznim pokretom zabacio dugu kosu, a
onda je zavrnuo rukave crvenog džempera i... u njegovom stavu i
pokretima ruku nešto joj se učinilo poznatim. Prebirala je po mislima
namrštenog čela u želji da se seti otkuda zna ovog čoveka i... setila
se!
- Patrik Dejmon - prošaputala je pogledavši ga sa
strahopoštovanjem.
Bože, on je vođa grupe „Nikers“!, u momentu joj je proletelo
kroz glavu. Znala je gotovo sve o „Nikersima“, bili su veoma
popularni širom Amerike i Evrope, a Patrik je njihov pevač, gitarista i
kompozitor. Njegova muzika bila je nešto između teškog roka i
hevi-metala, ali to mu nimalo nije smetalo da svojim hrapavim i
promuklim glasom dopre do mnogih ženska srca.
Patrik Dejmon izgledao je upravo onako kao na posteru:
pogledom je mogao da hipnotiše. Tim modrim očima prodirao je u
dušu, duga crna kosa padala mu je po širokim ramenima, a
zahvaljujudi visini i dobroj građi, pre svega uzanim bokovima i dugim
nogama, bio je veoma privlačan, muževan i snažan.
Na pomen svog imena oči su mu sevnule, a lice se iskrivilo u
grimasu. Činilo se da de je golim rukama zadaviti.
- Draga moja, trebalo je da se tako iznenadiš čim si me ugledala,
sad je kasno da bih poverovao u tvoj, nimalo originalan, način da
dođeš do mene.
Siguran sam u to da kupanje u nabujaloj i hladnoj reci nije bio
deo tvog plana, ved mladalačka želja da se na neki način uvučeš u
moj krevet... jesam li u pravu?
- Ne! O čemu vi to pričate?! Pa samo sam vas prepoznala kao
javnu ličnost. Uostalom, to što sam se setila vašeg imena može mi
pomodi kad rešavam ukrštene reči... - cinično je dodala.
- Ne bih rekao... Bila si veoma aktivna u mom zagrljaju, ali nisi
bila baš u stanju da vodiš ljubav. Kad saznam šta želiš, možda du ti
pružiti takvo zadovoljstvo.

16
 Knjige.club

- Popularnost vam je očito udarila u glavu i čim vidite žensko,

prvo pomislite na vođenje ljubavi. Ali razočaradu vas: nimalo me ne
zanimate u tom smislu i ne pada mi na pamet da spavam s vama,
gospodine Dejmon!
Bila je toliko besna i povređena da nije primetila da viče na
njega, a njene zelene oči postale su još zelenije i iz njih je sevala
ljutnja. Skočila je s kreveta i prišla je kaminu, uz koji se sušila njena
odeda. Nameravala je da se obuče, da mu se zahvali na
gostoprimstvu i da odmah ode odavde.
Andreja je jednom rukom skupljala komad po komad suve
odede, a drugom je pridržavala čaršav, koji je polako klizio niz njeno
nago telo. Hrabro je prošla pored njega u prostoriju, koja je služila
kao kupatilo, pa je navukla rezu. Iz sobe čula je grohotan Patrikov
smeh. Taj čovek je toliko harizmatičan da je bez imalo muke mogao
imati svaku ženu koju poželi, pa mu ona sigurno nije potrebna!
Na brzinu se umila i navukla je suvu odedu i konačno se
pogledala u ogledalo. Njeno lepo lice bilo je izmučeno i umorno, a
oči krupne i bez sjaja. Osedala je slabost i jedva je stajala na nogama,
boleo ju je svaki mišid. Pa ipak moram da odem, čvrsto je odlučila.
Nije smela više ni sekund ostati s Patrikom pod istim krovom.
Ponovo je ispljuskala lice hladnom vodom, a dugu kosu pokupila je u
rep pre nego što je provirila iz kupatila.
- Kafa je gotova - pogledao ju je. - Bože, tako si bleda!
Pritrčao je pomogavši joj da sedne za drveni sto, jer se
zalelujala. Znala je da ne može nikud da ode bez njegove pomodi i
bila bi ludost da izađe napolje po ovom nevremenu. Zabrinuto se
namrštila. Mrštedi se, otpila je gutljaj kafe, a topla, aromatična
tečnost bila je kao melem za njena prozebla pluda. Bacila je pogled
na hranu serviranu na stolu i videla je da se svesrdno potrudio da
spremi dobar i obilan obrok. Odjednom je osetila glad, pa je
dograbila komad hladnog pečenja s tanjira i počela je halapljivo da
jede.
- Mnogo bolje kuvate nego što pevate - rekla je između dva
zalogaja i ugrizla se za jezik zbog nepristojne upadice. - Mislila sam...
- zamucala je osedajudi nelagodu kad ju je začuđeno pogledao.

17
 Knjige.club

Njegov grohotni smeh bio je kao eksplozija i dolazio je iz dubine

grudi. Zabavljala ga je njena iskrenost i zbunjeni izraz lica.
- Konačno iskrena i poštena žena - smejao se.
- Mislila sam da dete se naljutiti? - bila je zapanjena njegovim
ponašanjem.
- U izvesnom smislu to je tačno, pa zašto bih se ljutio? Stvar je
ukusa vrednovanje nečije muzike. Ne mogu očekivati da me svi vole,
dovoljni su mi moji iskreni obožavaoci - mirno je rekao, pa je uzeo
šolju kafe i prišao prozoru.
Okrenuo joj je leđa. Ohrabrena njegovim rečima, Andreja je
nastavila da ga bocka.
- Baš vam se dopada da budete mačo? Za vama lude žene i
smatraju vas seks-simbolom.
Patrik se zagrcnuo kafom.
- Vaša provokativna muzika ima samo jedan cilj - neumoljivo je
nastavila - a to je slamanje ženskih srca. Na tome ste zaradili pravo
bogatstvo.
- Draga moja! Pišem dobre tekstove i komponujem muziku.
Smatram da sam dovoljno stručan, uostalom, završio sam muzičku
akademiju. Moje pesme i muzika dopiru do mnogih ljudi, a ja nisam
kriv što žene u meni vide muškarca iz svojih snova. Da li to tvrdiš da
sam na top-listama samo zato što dobro izgledam?
- Baš tako - odgovorila je. - Mnoge pevačice zapravo su tek
otvaračice usta, a druge, manje atraktivne devojke pozajmljuju im
glas, pa ipak su preterano popularne, jer momci gledaju njihove
spotove radi uživanja u njihovim raskošnim, lepo izvajanim telima...
- Devojko, to su koještarije. Zahvaljujudi muzici dobio sam tri
MTV nagrade i, za tvoju informaciju, komponujem veoma dobru
muziku! - bio je izazvan i besan. - Imaš li neki moj album?
- Zašto bih ga imala? Ne želim da slušam nekoga ko krešti! -
gledala ga je netremice i nije ustuknula pred njegovim ljutitim
očima, iz kojih su vrcale varnice.

18
 Knjige.club

- Pokušavaš da kažeš da nijednom nisi pomislila kako je to biti sa

mnom u krevetu? - iznenadio ju je provokativnim pitanjem.
Andreja se za tren uozbiljila. Bila je zatečena tim pitanjem i
pomalo iznervirana njegovim samouverenim stavom.
- Vas?! Ne, gospodine Dejmone, ne zamišljam vas kraj sebe u
krevetu! Zapravo, tražim mnogo više od savršenog tela i lepog lica, a
koliko vidim, vi samo to imate - britko mu je uzvratila.
- Super, probudio sam u tebi borbenost, to mi je veoma drago.
Počela si da se suprotstavljaš, a to je dobar znak - Patrik se
osmehnuo gledajudi njene zažarene obraze.
Andreju je uplašila spoznaja da Patrik zapravo deluje i na nju
kao na mnoge žene, koje su ludele za njim. Počela je usiljeno da se
smeje pokušavajudi da prikrije zbunjenost, jer se prestravila kad je
shvatila da mijeje ovaj čovek neverovatno privlači. U obraze joj je
udarilo rumenilo, a vrela krv kolala je njenim venama. Prostorija joj
se odjednom učinila tesnom, ponestajalo joj je vazduha, a njegove
lepe oči posmatrale su je čudno. Duboko uzdahnuvši, Andreja je
pokušala da smiri nervozu srca. Drhtavim prstima prinela je šolju
kafe usnama i otpila dobar gutljaj. Osetila je da joj se vrti u glavi.
Telom su prostrujali talasi, koji su je opomenuli da de joj biti
potrebna sva mod i snaga da se odupre magnetnoj privlačnosti ovog
čoveka. Nije bila nimalo imuna na njegov dobar izgled, pa se iz
dubine duše trudila da ga uveri u suprotno, ali bila je svesna
činjenice da joj sad baš ništa ne pomaže. Odmahnula je glavom, kao
da je želela da rastera misli, koje su je zaokupile odvlačedi joj pažnju.
Sedela je i posmatrala Patrika. Da nije tako pun sebe, verovatno ga
ne bih vređala, ali ta njegova uobraženost i uverenje da se ceo svet
vrti samo oko njega navodi me na želju da ga spustim na zemlju,
besnela je u sebi. Patrik je primetio promenu na njenom licu, pa je
zaobišao sto i, prišavši joj sasvim blizu, zagledao se u njene oči, koje
su ljutito sevale.
- Mislim da je odavno trebalo neko to da vam kaže - nervozno je
nastavila. - Svet ne postoji radi vas niti se zemlja okrede zato što ste
vi u njenom centru.

19
 Knjige.club

Patrik se trgnuo, pa se nagnuo i snagom svojih čeličnih ruku

uhvatio ju je za ramena nateravši je da ustane pred njim. Opirala se,
ali uzalud.
- Ne mislite da je bilo dosta?! - procedio je kroz zube kad su im
se pogledi sreli.
Andreja je razrogačila oči od straha kad je u Patrikovim modrim
očima, suženim kao u životinje koja se sprema da napadne, ugledala
srebrnkasti sjaj. Iznenađeno je pratila kako se izraz na njegovom licu
ublažava, a pogled pomera na njene uzdrhtale usne.
- Lepo! Baš lepo! - prošaputao je.
Andreja je osetila slabost u kolenima, a malopređašnji stisak
Patrikovih šaka na njenim ramenima pretvorio se u nežan i topao
zagrljaj. Obuhvativši je oko struka, privukao ju je bliže sebi, pogleda
prikovanog za njene vlažne i meke usne, koje su pozivale na
poljubac. Andreji se učinilo da to traje čitavu večnost... Konačno je
spustio usne na njene i zahvatila ju je olujna strast. Obamrla od želje,
nesvesno mu je obavila ruke oko vrata zavukavši prste u njegovu
dugu kosu. Patrik ju je ljubio, žarko i strasno, a njenim telom prolazili
su vreli talasi zadovoljstva dok se privijala uz njegova prsa...
Odjednom je sve prestalo, i poljubac i zagrljaj.
Umirila se sklopljenih očiju, rumena od strasti, koja je harala
njenim krvotokom. Nikada dotad nije toliko uživala u nečijem
zagrljaju i poljupcu. Njihala se kao slamka na vetru, jer se Patrik
naglo odmaknuo od nje, dišudi duboko i isprekidano. Lagano je
otvorila oči shvativši da stoji nasred sobe i začuđeno gleda u Patrika.
Bila bi dovoljna još samo jedna sekunda da se potpuno rastopi od
miline. Usne su je bridele i željno je očekivala nalet novih poljubaca,
ali Patrik se smirio, prišao je vratima kolibe i širom ih otvorio.
- Iznervirao sam se - progovorio je jedva čujnim glasom. - Čini
mi se da na ovome nede ostati, devojčice bez imena!
Hladan vetar i kiša pogodili su ga pravo u lice. Stajao je u
vratima, a vetar je fijukao i podizao kovitlace lišda i krupnih kapi kiše
unosedi ih u kolibu. Patrik je dlanom obrisao mokro lice i tiho je
opsovao kad je ugledao vodu kako nadire kroz vrata.

20
 Knjige.club

- Izgleda da smo poplavljeni, gospođice Gasman. Ako ne želiš da

se ponovi ono što se upravo dogodilo, zadrži svoje mišljenje za sebe
ili nedu modi da odgovaram za svoje postupke - naslonio se leđima
na zatvorena vrata gledajudi je prodorno.
Ošamudena i zanesena malopređašnjim poljupcem, domogla se
stolice, pa se strovalila na nju. Kolena su joj klecala od uzbuđenja, a
srce je neujednačeno kucalo. Jedva je uspevala da udahne malčice
vazduha. Zagledala se u šolju dopola napunjenu kafom, ne usuđujudi
se da pogleda u Patrikovo lepo lice. Prišao je kaminu i bacio je
nekoliko cepanica na vatru ignorišudi njeno prisustvo. Andrejino srce
lagano se smirilo i počelo je ravnomerno da kuca. Duboko je
udahnula, jer je bila veoma napeta. Samo je pucketanje vatre
remetilo muklu tišinu. S vremena na vreme bacali su poglede jedno
na drugo, a nedorečenost naglo okončane intimnosti treperila je kao
plamičak vatre u kaminu. Bili su zarobljeni u ovoj kolibi, odvojeni od
civilizacije, i preostalo im je samo to da se prilagode jedno drugom i
da zajednički boravak ovde učine podnošljivijim. Andreja se
zagledala u Patrika. Zaista je fascinantan, nikakvo čudo što žene
širom sveta luduju za njim, pomislila je.
- Oprosti mi! - Patrik je prvi prekinuo olovnu tišinu.
- U redu je - prošaputala je postiđeno. - Rekla bih vam nešto kad
bih znala...
- Slobodno reci. Posle onakvih uvreda sve ostalo bide med i
mleko. Evo, obedavam - položio je ruku na srce, pa se nasmešio, a
modre oči su mu za trenutak vragolasto zaiskrile.
- Jednom davno gledala sam vaš koncert na TV programu i...
- Zar jesi? Zašto si me slušala ako ti se ne sviđa moj glas i moje
pevanje? - podigao je obrvu.
- Iskrena da budem, u vašim pesmama najviše mi se sviđaju reči
- nije znala razlog tome, ali poželela je da mu kaže istinu.
- Šta ti se još dopada?
- Vaša muzika. Zažmurim i slušam reči i melodiju. I pokušavam
da zamislim kako bi to izgledalo kad bi pevao neko drugi, neko čiji
glas nije toliko snažan i robustan...

21
 Knjige.club

- Baš ne možeš da prestaneš da me vređaš! Hvala ti! - pogledao

ju je iskosa.
- Nisam nameravala ponovo da vas vređam, ali zaista mislim da
bi tek tada reči došle do izražaja. Još kad bi se ritam malo usporio i
kad bi se napravio novi aranžman kao za balade... - zastala je, prijat-
no iznenađena time što se on zagrcnuo od smeha.
- Umeš li ti malo da lažeš? Molim te, slededeg puta slaži me
makar malo - moledivo ju je pogledao. - Čudna si ti devojka, Emilija.
Nisi sklona ni laskanju ni iskrenim pohvalama. Žene me uglavnom
obasipaju komplimentima na račun mojih pesama, a ti si mi toliko
toga sasula u lice... ponajviše u vezi s tim koliko sam uobražen.
- Vidim da vas to nije potreslo, čvrsti ste kao stena - osmehnula
se.
- Eto, sposobna si i za kompliment, iako nehotičan. Bez obzira na
to šta nas čeka ovih dana, vidim da nimalo nede biti dosadno - Patrik
je prasnuo u smeh i bezobrazno ju je odmerio od glave do pete, pa je
zadržao pogled na njenim grudima.
Bila je svesna njegovih misli i pocrvenela je.
- Mislite da demo dugo ostati ovde? - upitala ga je veoma tiho.
- Zasigurno most nede biti popravljen neko vreme, pa čemo
morati da smislimo šta da radimo da se ne bismo dosađivali... ili
vređali.
Dutala je nekoliko trenutaka, pa je skupila hrabrost da ga upita:
- Nešto mi je veoma čudno... Šta tražite sami u ovoj usamljenoj
kolibi? Više bi vam pristajalo da ste u sobi nekog luksuznog hotela ili
da krstarite besnom jahtom po toplim vodama Kariba.
- Ko mi kaže?! Došla si čak ovamo da bi se bacila u hladnu reku
i...
- Sad ne pričamo o meni - povisila je ton. - Pričamo o vama... a u
tom momentu jednostavno sam se zatekla tu umesto u San
Francisku...
- Znao sam - rukom se udario po kolenu. - Osedao sam da nisi
provincijalka, ali zapamti, Emilija Gasman, ipak du otkriti ko si!

22
 Knjige.club

- Mislim da ste mi dužni odgovor - iskosa ga je pogledala.

- Dobro, dobro... Ovde sam zato što mi smeta sve to ludilo, koje
prati popularne ličnosti, a ova koliba pripada mom dobrotvoru,
čoveku koji me je prihvatio kad sam poslednji put pobegao iz doma
za siročad.
- Vi ste dete iz doma?! - uzbuđeno je uzviknula. - Dete iz doma...
- prošaputala je još jednom sebi u bradu.
- Draga moja, nisu svi rođeni sa zlatnom kašičicom u ustima, kao
ti! - prekorno ju je pogledao.
- Mislite? - njene zelene oči gnevno su sevnule.
- Da. Otkad znam za sebe, živeo sam po domovima i bežao iz
njih, jer mi je bilo „dobro“ - glas mu je podrhtavao od gneva. - Želeo
sam porodicu, ali nisam imao srede, a ipak mi nikad nije palo na
pamet da oduzmem sebi život. Nisam kukavica, a samo se kukavice
ubijaju. To su ljudi koji nemaju snage da se izbore sa životnim
nedadama. Po mom mišljenju, najlakše se ubiti i tako rešiti sve pro-
bleme.
- Nije baš tako! Nisam kukavica!
- Nego šta si? Život je jedan i treba ga živeti punim pludima.
- Kada su vas smestili u dom? - vratila se na temu.
- Od osme godine život me nije mazio.
- Da li ste upoznali svoje roditelje?
- Da, živeo sam jedno vreme s njima, ali taj period rado bih
zaboravio. Živeo sam u stalnom strahu, boredi se za njihovu ljubav,
ali njihovi su se životi odvijali između sna i jave. Bili su u polusnu,
tamo gde borave svi narkomani.
- Znači, bili su narkomani... Da li ste poželeli da ih opet vidite? -
glas joj je bio jedva čujan.
- Uopšte ne želim da ih vidim. Trideset pet mi je godina, nisu mi
potrebni. Dovoljno mi je to što imam Viktora Stajnberga.
- Poznajete Viktora Stajnberga? - posmatrala je u neverici.
Setila se krupnog i prosedog gospodina, koji je pojavom,
znanjem i šarmom plenio studente na Berkliju. Viktor Stajnberg bio

23
 Knjige.club

je jedan od najpoznatijih muzičkih pedagoga i pijanista. Nekoliko

puta srela se s njim na prijemima u roditeljskoj kudi i bila je
fascinirana tim čovekom. Iako nije studirala muziku, ipak je ponekad
odlazila na njegova predavanja, jer je ulivao poverenje, a predavanja
su mu bila interesantna, živopisna i nimalo monotona.
- Zašto se čudiš? Iako imaš loše mišljenje o mom muzičkom
talentu, to ne mora značiti da Stajnberg i ja ne možemo biti prijatelji.
- Ne mislim to... On je divan čovek i dobar profesor...
- O tkud znaš da je profesor?
- Pa... pročitala sam u novinama - brzo je slagala dok su joj
obrazi goreli.
- Pročitala si u novinama? Čini mi se da lažeš - uporno je zurio u
njeno rumeno lice. - Pogledaj me u oči i reci da ne lažeš.
- Zašto bih vas lagala? Mislim da je nastavak ovog razgovora
apsurdan - okrenula se i prišla je šporetu. - Izvrdete moje reči i
previše ste sumnjičavi.
- Kako da ne budem sumnjičav kad me sve vreme lažeš... Ali nije
važno - odmahnuo je rukom. - Gde smo stali, a da... vidiš, Viktor
Stajnberg me je otkrio i, za divno čudo, dopala mu se moja muzika i
ono što radim. Paralelno sam komponovao i studirao. Završio sam
Harvard, malo li je?
- Sedam se da sam negde pročitala da komponujete i filmsku
muziku.
- Šta si još pročitala? - stao je iza nje šapududi joj na uvo.
Stresla se od njegovog provokativnog glasa i topline njegovog
tela. Pokušala je da se odmakne, ali to nije bilo mogude, jer je obe
šake postavio na sto ispred nje. Svaki nerv joj je zatreperio kad je
osetila lagani dodir njegovih usana na svom vratu i trnci su joj se
spustili niz kičmu. U pokušaju da se pribere duboko je disala.
Okrenula se pogledavši ga pravo u oči.
- Patriče, da li ste razmišljali o tome da se bavite isključivo
komponovanjem?

24
 Knjige.club

Grč je preleteo preko njegovog lica, a modre oči postale su

odjednom tamne i duboke. Andreja je razrogačila oči u strahu i
njeno, dotad purpurno, lice u trenutku je prebledelo.
- Pi... - zamucala je. - Pitala sam vas to zato što mislim da vaš
pravi talenat dolazi do izražaja tek kad komponujete - pažljivo je
pratila kako joj se unosi u lice. - Odličan ste kompozitor, to
priznajem, ali ste loš pevač i... - nije odustajala iako se uplašila, samo
je spustila pogled da ne gleda u njegovo ljutito lice.
- Devojko, ponovo me vređaš - procedio je.
- Ljutite se na mene? Uostalom, ljutite se koliko hodete, ali to je
istina. Melodije i tekstovi u vašim pesmama veoma su dobri, samo je
vaš glas podložan kritici - ponovila je, a njeno telo se napelo
pripremajudi se na odbranu.
Kao da ga je struja udarila, odskočio je od nje i nije rekao ništa, a
napetost je odjednom popustila. Neko vreme Patrik je dutao
gledajudi je pravo u oči.
- Mrzim dvosmislena pitanja, a tvoje pitanje zvučalo je tako...
novinarski. Ipak, žao mi je što sam te uplašio - glas mu je bio dubok i
veoma tih.
Andreja je podigla pogled na njegovo lice primetivši da je
pažljivo posmatra. Bilo je teško izdržati taj prodorni pogled i zato je
oči usmerila na vatru u kaminu.
- Vi...
- Glupo je da mi persiraš kad sam protekle nodi upoznao svaki
delid tvog predivnog tela - osmehnuo se, kao da malopre nije bio ljut
kao ris. - Možda deš me spomenuti nekom čoveku s kojim budeš
spavala...
- Nije fer, Patriče! Nije pošteno da me podsedate na prošlu nod. I
bez vašeg podsedanja osedam se dovoljno glupo. Idem da nam
pripremim nešto za ručak i to smatrajte delimičnom nadoknadom za
ono što ste učinili nodas...
- Sinod dok smo možda vodili ljubav? - prišao joj je sasvim blizu.
- Šta ako je tako bilo? Teško je uzdržati se kraj žene kakva si ti - oči su
mu opasno zasijale.

25
 Knjige.club

Andreja je bila isuviše uznemirena da bi pomislila da je on

zadirkuje i... bila je prestravljena onim što se u njoj dešavalo. Srast,
želja i bes, sve je to ključalo u njoj.
- Nismo vodili ljubav! - unela mu se u lice.
- Otkud znaš? Možda si baš sa mnom uživala u tim snovima, a
ne s tim Alekom - nasmejao se, zadovoljan efektom svojih reči.
- Grešite! - uzviknula je uzrujano. - Da sam bila s vama, sigurno
bih se toga sedala, jer je jedan vaš poljubac... - udutala je, ubeđena u
to da bi se sigurno sedala svega.
O, tvoj poljubac bio je dovoljan da te nikad ne zaboravim, a da
sam vodila ljubav s tobom, sedala bih se toga do kraja života,
pomislila je stresavši se.
Bila je na ivici suza, iznervirana i uzbuđena. Ruke su joj
podrhtavale, disala je isprekidano, a srce joj je snažno tuklo u
grudima. Shvatila je da kraj ovog čoveka ne može ostati mirna.
- Idi dođavola, Patriče! - izgovorila je promuklim glasom i
demonstrativno mu je okrenula leđa.
- Dobro. Mogu da idem dođavola, ali veoma mi je važno da ženu
s kojom sam bio ostavim s neizbrisivim uspomenama. Drago mi je
što si poštena i da ne bi zaboravila - smejao se.
Andreja je stajala pored šporeta kiptedi od besa, a Patrik je
sedeo za stolom, pažljivo posmatrajudi njenu kosu i profil, u nadi da
de oluja napolju potrajati. Srušen most i nabujala reka bili su dobar
razlog da je neko vreme zadrži ovde. Želeo ju je mada te želje dosad
nije bio svestan... Njena mladost i iskrenost poljuljali su njegovo
samopouzdanje i ujedno su ga osvojili, toliko da ju je poželeo kao
nijednu ženu dosad.
Prekinuo je tišinu, koja je u tom momentu postala teška, a
neizgovorene reči lebdele su oko njih.
- Hodeš da izađemo malo napolje? Kiša je usitnila, ali to nede
potrajati. Verujem da de ti šetnja prijati - uhvatio je za nadlakticu, ali
se ona refleksno otrgla iz stiska njegovih vrelih prstiju.
Bila je nervozna, ruke su joj primetno podrhtavale.

26
 Knjige.club

- Nemam ni kabanicu ni čizme - pogledala je u svoje kožne,

nekad bele, patike.
- Ne brini, u ovom starom ormaru ima dovoljno odede i
gumenih čizama - prišao je i širom ga otvorivši, počeo je da vadi
jakne, džempere, izbledele farmerke i na kraju dva para gumenih
čizama.
Odabrala je nešto odede, pa ju je navukla i krenula prema izlazu.
Kiša je i dalje rominjala, nebo je bilo premreženo sivim oblacima, a
vazduh oštar i svež. Posmatrala je Patrika kako punim pludima udiše
tu prijatnu svežinu, koja je mirisala na borovinu, i činilo joj se da je
zbog toga sredan. Raskvašena zemlja bila je klizava, pa je koračala
nesigurno, kao dete koje je tek prohodalo. Teškom mukom trudila se
da zadrži dostojanstvo, ali noge su joj do članaka tonule u meko
blato.
Podigla je pogled s raskvašenog tla. Sitne kapljice kiše na
iglicama zelenih grana visokih jela treperele su na škrtoj svetlosti
dana. Osluškivala je: u daljini se čuo sablasni huk pobesnele reke. U
tom trenutku bila je sredna što je preživela i što ponovo može da
uživa u životu.
- Zar život nije predivan? - čula je Patrikov glas sasvim blizu i
osetila je njegove ruke oko struka kako je oprezno okredu prema
sebi.
Prstima joj je podigao bradu i Andreja se zagledala u njegovo
lice, koje se lagano približavalo. Pogleda prikovanog za njene
poluotvorene usne, koje su ga magnetnom snagom privlačile,
spustio je poljubac na njih iako je zaustila nešto da kaže. U tom
trenutku zapljusnuo ju je talas vreline, koji je izvirao negde duboko u
njoj. Obavila mu je ruke oko vrata privukavši ga sebi. Želela je da
oseti svaki mišid njegovog tela. Zastenjala je od silnog zadovoljstva i
uzbuđenja. Uzvradala mu je čežnjivo i istim žarom, ljubedi ga po licu i
skidajudi usnama kapi kiše s njegovih tamnih trepavica. Patrik ju je
strasno stisnuo u zagrljaj, a iz duše mu se oteo uzdah zadovoljstva.
Vetar se ponovo podigao, zanjihale su se mokre grane pune kišnih
kapi, ledena voda sručila se na njih i čarolija puna nežnosti
najednom je nestala.

27
 Knjige.club

- Bolje je da uđemo unutra pre nego što oboje dobijemo

zapaljenje pluda - prošaputao je Patrik.
Andreja nije bila u stanju da se pribere. Noge su joj klecale,
kolena samo što nisu popustila pod njenom težinom. Udahnula je
drhtavo i duboko, preplavljena nepoznatom željom.
- U pravu si - uzbuđeno je promrmljala.
Zbunjena sopstvenom reakcijom, pošla je prema vratima kolibe.
Kad su ušli u zagrejanu prostoriju, svukli su nakvašenu odedu.
Andreja je Patriku okrenula leđa, a suze koje su blistale u njenim
očima nisu bile izazvane samo hladnodom, ved... ali razočaranje je
potrajalo samo nekoliko trenutaka. Osetila je tople dlanove na
svojim ramenima i opet je bila tamo gde je želela da bude... u
toplom Patrikovom zagrljaju. Postiđena željom, pognula je glavu
naslonjena na njegova prsa. Zanos koji ga je zahvatio na kiši još uvek
ga je držao. Ljubio je njenu vlažnu kosu, a palcem joj je podigao
bradu da bi bolje video njeno lice. Oči su joj bile sjajne i zamagljene,
a telo ustreptalo i zahvadeno željom...
- Bože, koliko te želim! -mrmljao je raskopčavajudi joj košulju.
Svlačio je s nje komad po komad odede ljubedi joj usne, vrat i
svaki novootkriveni deo tela. Potom ju je nežno podigao u naručje i
odneo na krevet. Usne su se same pronašle i stopile u strastan i dug
poljubac. Zavukla je ruke pod njegovu košulju osetivši pod prstima
glatku i zategnutu kožu. S njenih usana Patrik je kliznuo na vrat,
ljubedi je sve strasnije i požudnije. Njegove modre oči bile su
potpuno tamne, a pogled zamagljen. Negde u podsvesti javili su joj
se signali upozorenja, odzvanjali su u njenoj glavi, ali ona ih je
potisnula, pa se još jače privila uz Patrika dok je on strasnim
poljupcima palio svaki delid njene uzavrele kože. Kad je dlanovima
obuhvatio njene obnažene dojke, glasno je uzdahnula i telom joj je
prošao snažan drhtaj. O, koliko ga je želela! Toliko da više nije mogla
da vlada svojim čulima i predala se vrtlogu strasti.
Spajanje njihovih uzavrelih duša bilo je prepuno strasti,
propradeno glasnim uzdasima, dok su im se tela kupala u znoju.

28
 Knjige.club

Andrejin vrisak zadovoljstva zaglušio je huk kiše, koja je ponovo

pljuštala, a olujni vetar fijukao je oko zidova brvnare i pod njegovim
snažnim naletom vrata su se otvorila. Okolna stabla sablasno su se
savijala i škripala, a kišne kapi nošene vetrom ulazile su u sobu.
Zaplesala je vatra u kaminu podstaknuta prilivom kiseonika, ali njih
dvoje ništa od toga nisu primedivali, bili su u zanosu.
Očima zamagljenim od strasti gledala je potom Patrikovo
mišidavo telo kako se bori s vetrom i zatvara vrata, pa je uzdahnula.
Još uvek fascinirana njegovom građom, nesvesno je, kao mesečar,
drhtavom rukom podigla s poda svoju mokru košulju i počela je brzo
da se oblači. Patrik je stajao posmatrajudi je rumenu i zanesenu kako
mokrom odedom pokušava da pokrije svoju golotinju, a Andreji je
ovaj mali intermeco dao dovoljno vremena da se prizove pameti.
Kroz glavu joj je munjevito proletelo da Patrik ne nudi ništa sem
trenutnog zadovoljstva, a ona je bila bolno svesna činjenice da je
želela mnogo, mnogo više od toga.
- Obuci ovu suvu košulju - izvadio je jednu svoju košulju iz
ormara pruživši je Andreji. - Ne želim da se razboliš - pogledao ju je
pomalo razočarano. - Oprosti mi, obedao sam sebi da nedu uraditi
ovo što sam uradio, ali toliko si zanosna da nisam mogao da ti
odolim - okrenuo se i izašao je iz kolibe na kišu...

29
 Knjige.club

3. poglavlje

Otvorila je oči, zadovoljno se protegnuvši u krevetu. Setila se

prethodnog popodneva i slatki drhtaji prostrujali su njenim telom. U
sobi se širio prijatan miris tek skuvane kafe i Andreja je zaključila da
joj je ovde sasvim dobro, pa zašto ne bi ostala? Nede joj nedostajati
gradska buka, gužva i mobilni telefoni, i baš de joj prijati samotnjački
život. Činilo joj se da se ved privikla. U trenutku je pocrvenela
zagnjurivši lice u jastuk kad se setila divnih trenutaka s Patrikom.
Zaboga, vodili smo ljubav, promeškoljila se i slatko se stresla od
pomisli na ono što se među njima desilo. Bacila je pogled na sofu, ali
Patrika nije bilo.
Odjednom se trgnula na zvuk njegovog glasa. Bio je u
udaljenom delu sobe, u ruci je držao mikrofon radio-stanice i s
nekim je razgovarao.
- Razumem. Znači, građevinci su radili celog jučerašnjeg dana.
Odlično, most de biti u funkciji ved sutra... U redu... Bidu na vezi i čim
ispitate prohodnost, pozovite me. Hvala vam, Rodžere - sudedi po
izrazu Patrikovog lica, bio je veoma zadovoljan.
- S kim si razgovarao? - radoznalo je podigla glavu.
- S glavnim inženjerom iz Redinga - kratko je odgovorio.
- I? Kakve su vesti?
- Sve de biti u redu. Popravljaju most i radovi de potrajati i
danas. Rodžer smatra da moj džip može da prođe, treba samo da
provere spojnice i sutra oko deset bez problema demo otidi u Reding.
- Znači, lagao si me! „Nema automobila, struje, telefona...“
Patriče, ti si u stvari dobra vila, zamahneš čarobnim štapidem i
stvoriš sve što poželiš: džip, radio-stanicu...

30
 Knjige.club

- Dobro, dobro... U početku nisam bio iskren, ali sad to više nije
važno - podigao je ruke uvis. - Predajem se.
- Da li je kiša prestala?
- Još pomalo rominja, ali čini mi se da de do kraja dana potpuno
prestati - gledao je nekud preko njene glave.
Andreja je pokušavala da uhvati njegov pogled, ali Patrik je to
vesto izbegavao.
- Idem da spremim doručak, kafa ti je na stolu - mirno je rekao i
učinilo joj se da je on izbegava.
Dobro raspoloženje u njoj odjednom je splasnulo i čim joj je
Patrik okrenuo leđa, iskočila je iz kreveta i zamaknula u kupatilo.
Vratila se potpuno odevena i sela je za lepo postavljen sto.
Zamirisala joj je pečena dimljena slanina, a uz nju su servirani
kajgana, džem od šumskih plodova, med, maslac i poveda kriška
belog sira. Andreja je prionula na jelo, kao da je cele nodi radila
najteže fizičke poslove.
- Ne znam kako s tobom stoje stvari, ali ja nisam dobro večerao i
umirem od gladi - konačno ju je pogledao i u njegovim očima mogla
je pročitati samo poziv na ljubav.
Rumenih obraza, oborila je pogled, jer ju je obuzela
uznemirenost. Ovakav otvoreni poziv nikad joj nijedan muškarac nije
uputio. Znala je da se sviđa mnogim mladidima, pogotovo kolegama
sportistima na Berkliju, ali s ovim se nije snalazila. Zato je zatresla
glavom da rastera misli i pokušala je da se usredsredi na jelo,
međutim, ostala je bez apetita. Otpila je nekoliko gutljaja vrude kafe,
ali čak joj je i ta blagotvorna tečnost zastajala u grlu i na momente se
gušila, zbog čega su joj se oči napunile suzama.
Pognula je glavu krijudi pogled, jer nije želela da Patrik to
primeti.
- Pojedi još malo, čini mi se da si bila dobro raspoložena za jelo
kad si sela za sto, ali vidim da te je apetit odjednom napustio.
- Nisam više gladna. U stvari, kad vidim ovoliko hrane, prođe me
želja, valjda se zasitim očima - slagala je krijudi pogled ispod gustih
crnih trepavica.

31
 Knjige.club

- Predlažem da prošetamo, možda de ti svež vazduh podstaknuti

apetit.
Dutala je nekoliko trenutaka gledajudi u Patrika očima
zamudenim od suza, a onda je klimnula glavom.
Vazduh je bio čist i hladan, štipao je za nozdrve, a kad su izašli iz
šume, pred njima se ukazala prostrana čistina obrasla travom, koja je
na prvi pogled podsedala na beskrajni zeleni tepih. S nje se pružao
očaravajudi pogled na dolinu. Potom je, s desne strane, a tik uz šumu
iz koje su izašli, ugledala maleno jezero, čija je voda bila čista i
providna, i podsedala je na gorsko oko. U mirnoj vodi ogledala su se
najbliža stabla i tek je pokoja sitna kap kiše remetila njenu staklastu
površinu.
- Mislim da se za ovo može živeti - čula je tih i sugestivan glas
pored svog uha.
Naježila se. Milion trnaca prostrujalo joj je po kičmi i lagano se
stresla.
- Slažem se, Patriče. Za ovo vredi živeti - priznala je drhtavim
glasom.
Oboje su udutali, utonuli u misli.
- Ovde ti se sviđa, zar ne? - Patrik je prekinuo tišinu.
- Čak više nego što bi trebalo, bojim se!
- Zaista ne znam šta mi se ovo dešava, ali obuzet sam željom da
te opet ljubim - prošaputao je uhvativši je za lakat.
Gledala ga je u oči i nije bila u stanju da kaže ne. Njeno izražajno
lice govorilo je sve. Patrik ju je polako privukao sebi i njihove su se
usne spojile najpre u dug i nežan poljubac, a onda se u oboma
razbuktala strast. Za trenutak su se razdvojili, disali su plitko i
isprekidano. Andreja se čvrsto držala za njegova ramena, stekla je
utisak da de pasti ako se pusti, jer su joj kolena klecala.
- Ne znam kako demo dalje...
- Patrik je ovlaš dotaknuo njene usne, pa ju je pogledao u oči.
- Hajdemo kudi - izgovorio je promuklim glasom i, ne čekajudi
Andreju, krenuo je sam kroz šumu u pravcu brvnare.

32
 Knjige.club

Kiša je sasvim prestala, ali ona to nije primetila. Stajala je kao

opčinjena, zagledana u prostrano zelenilo i mirnu jezersku vodu, dok
su joj suze navirale na oči. Gospode, u stvari ne želim da odem od
njega. Svim srcem želim da ostanem ovde, poželela je da vrisne, dok
joj je srce sve jače udaralo u grudima. Hladne graške znoja izbile su
joj po čelu, osetila je bolan grč u stomaku dok joj se u glavi mutilo.
Nisam smela da se zaljubim u njega, trebalo je da pobegnem.
Poželela je da potrči za njim i da mu se baci u naručje, ali se
obuzdala, pa je s rukama doboko zavučenim u džepove kabanice
krenula uzanim puteljkom kroz šumu.

Kad je ušao u brvnaru, Patrik je sa šporeta uzeo poklopljenu

džezvu i nasuo je kafu u šolju, potom je protrljao promrzle ruke i
nekoliko cepanica dodao na tinjajudi žar u kaminu. Uskoro je i
Andreja, odsutnog izraza lica, ušla u kudu za njim. Videlo se da je
potištena i spremna da svakog trenutka brižne u plač. Uzdahnula je
dok ju je Patrik gledao iznad ruba keramičke šolje. Stajala je kao
nezadovoljna devojčica nasred sobe očekujudi da se nešto desi.
Patrik joj je lagano prišao privukavši je u toliko željeni zagrljaj.
Lice joj se u trenu razvedrilo i, sklopivši oči, unela se u poljubac
njegovih zahtevnih usana, strasno i s mnogo žara. Nesvesno je
podigla ruke dotaknuvši mu prstima lice, obrazi su mu goreli. Lagano
ga je milovala i Patrik je čežnjivo uzdahnuo, pa ju je jače privukao
sebi. Obuhvativši dlanovima njeno rumeno lice, ljubio ju je kao da de
slededeg trenutka umreti. Mmm, ovo mi treba... on mi treba,
proletelo joj je kroz glavu privijajudi se sve jače uz njegovo čvrsto
telo, dok se vrelina rasplamsavala u njoj, a krv žustro kolala venama i
na hiljade bubnjeva udaralo je u njenoj glavi.
- Toliko te želim! - otelo mu se iz grla.
Andreja je prošaputala njegovo ime, a srce joj se stegnulo od
srede. Pogledi su im se sreli i ona je tiho zastenjala. Nije mu bilo
potrebno ništa više: podigao ju je u naručje i odneo na
neraspremljeni krevet i, kao po komandi, oboje su sumanuto počeli
da se oslobađaju odede. Potom se usredsredila na milovanje glatke,

33
 Knjige.club

zategnute kože na njegovim prsima. Osedala je njegove vrele usne na

svom vratu i topli dah, kojim joj je mazio dojke...
Šta ja to radim? Ne, želim više, mnogo više od strasti, u
poslednjem trenutku se prenula, pa se izvila i odmaknula od njega.
Gledala ga je pravo u oči, mutne od strasti.
Netremice je posmatrao njeno lice i nije mogao da shvati šta se
događa. Drhtavih usana, protkanih strahom i čežnjom, povukla se u
drugi kraj kreveta i, dograbivši prekrivač, pokrila je njime svoju
golotinju.
- Ne mogu, Patriče... jednostavno ne mogu! Meni je potrebno
mnogo više - prošaputala je.
Uzdahnuvši, spustio je noge s kreveta i počeo je da se oblači.
Dutao je, teško dišudi.
- Možeš li mi oprostiti? - upitala je slomljenim glasom.
- Zaboravi, nije važno - odgovorio je začuđujude mirno.
- Znam takve devojke. Bace se čoveku u zagrljaj spremne na
predaju, a ved u slededem trenutka predomisle se. Ma sve ste vi iste!
- jetko je dodao i, navukavši jaknu, izašao je napolje...

- Odlično! Hvala vam, Rodžere - pogledao je u Andreju, bila je

potpuno budna.
- Devojko...
- Ime mi je Emilija Gasman.
- Videdemo, videdemo... Donosim ti dobre vesti: most je
popravljen i prohodan je put do Redinga. Možemo otidi u grad po
namirnice i onda du saznati ko si. Pre toga moraš dobro da se
najedeš.
- Nisam gladna - iznervirano je uzvratila.
- Moraš da jedeš - neprimetno je povisio ton.
- Popidu kafu, to de mi zasad biti sasvim dovoljno - tvrdoglavo je
ustrajavala.

34
 Knjige.club

- Kako hodeš - podigao je ruke u znak predaje. - Idemo u grad i

usput demo sve lepo raspraviti...
- O čemu treba da raspravljamo? Otidi du svojoj kudi... - gledala
ga je razrogačenim očima.
- Dobro, otidi deš svojoj kudi, ali prvo moram da saznam ko si! -
Patrik je seo za volan pokrenuvši džip ispod nadstrešnice.
- Zašto ti je to toliko važno? - srdito je upitala smestivši se na
suvozačevo sedište.
- Želim da znam ko si - mirno je rekao gledajudi u njene zelene
oči, iz kojih je varničio bes.
Vozili su se uzanim putem, koji je jednim delom pratio tok reke,
a iza krivine ugledali su mnoštvo radnika i građevinskih mašina
ispred mosta. Patrik ih je pozdravio i oprezno je prešao na drugu
stranu reke dok su daske i nosači škripali pod njihovom težinom.
Potom su se još neko vreme vozili u tišini, a kad je vozilom izašao na
asfaltni put, Patrik je dodao gas, džip je jurnuo i petnaestak minuta
kasnije ušli su u centar planinskog gradida.
Reding je bio ljupka varošica s prostranim i lepo uređenim
centralnim trgom, crkvom i mnoštvom prodavnica. Zgrade su bile
niske, osveženih fasada i zbijene jedna uz drugu, uglavnom izgrađene
od drvenih oblica. Oko grada uzdizale su se planine, iznad kojih su
sablasno lelujali sivi i teški oblaci, koji su najavljivali dolazak novih
kiša.
Patrik je parkirao džip u centru i Andreja je izašla. Radoznalo je
razgledala izloge pomišljajudi na to da bi trebalo da kupi nekoliko
neophodnih sitnica, ali nije imala novca. Ved tredi dan bila je u istoj
košulji, pantalonama i Patrikovoj jakni.
- Želiš li nešto da kupiš?
- Volela bih, ali nemam ni prebijene pare.
- Uđi i kupi ono što želiš.
- Neka, nije važno. Ionako du uskoro otidi kudi.
- Misliš?

35
 Knjige.club

- Zašto? Dovoljno je da mi kupiš autobusku kartu i više ti nedu

smetati.
- Ne razmišljaš dobro. Nedu te lako pustiti - nežno ju je
pogledao. - Ako želiš da odeš kudi, reci mi gde je to i ja du te odvesti.
- Ne! - trgnula se. - Zaista nema potrebe...
- O, ima, i bilo bi mi zadovoljstvo da upoznam tvoje roditelje...
- Ne! - procedila je kroz stisnute zube.
- U čemu je problem? Ne želiš da saznam ko si? Draga moja, ved
dovoljno o tebi znam, jer te odaju ponašanje, držanje i odeda.
- Nisam ona koja misliš da jesam! Daj mi dvadeset dolara za
kartu i nestadu iz tvog života - insistirala je.
Odmahnuo je glavom.
- Ali ja ne želim da nestaneš iz mog života. Zar ti to nije jasno? -
uhvativši je za ramena, jednim trzajem okrenuo ju je prema sebi. -
Uđi u prodavnicu i izaberi nešto od garderobe. Znam da to nisu
krpice, koje si navikla da nosiš, ali nede ti biti ispod časti...
- Patriče, nemoj da me vređaš. Nisam...
- Nisi razmažena, ali bogata jesi!
Povukao ju je u radnju. Prišao je rafovima s garderobom i
odmerivši Andreju od glave do pete, izabrao je nekoliko džempera i
košulja, dva para farmerki, a ona je stajala kao kip, dutke ga
gledajudi. Kad je spustio na pult intimno rublje raznih boja,
pocrvenela je kao bulka. Osedala se postiđeno, kao da je Patrik
makro, a ona...
- Ponesi ove kese u džip, stižem za minut, samo da platim račun
- mirno joj se obratio.
Andreja ga je zbunjeno gledala i, kao začarana, poslušno je
klimnula glavom i ruku punih paketa uputila se prema vozilu.
Patrik je pružio prodavačici platnu karticu i dok je devojka
napladivala, prišao je stalku sa štampom izvukavši jedan primerak
lokalnih dnevnih novina. Pogledao je naslovnu stanu „Njuz
Sakramenta“ i zastao je kao ukopan. Gledao je u fotografiju na

36
 Knjige.club

naslovnoj strani i nije mogao da poveruje svojim očima. Zatreptao je

nekoliko puta misledi da mu se pričinjava, ali sve je bilo uzalud.
Ispod fotografije njegove prinudne gošde krupnim crnim
slovima bilo je ispisano da je Andreja Skentlon iz Sakramenta, kderka
vlasnika nekoliko velikih medijskih kuda i lanca hotela, redovna
studentkinja žurnalistike na Berkliju i vrhunska sportistkinja, nestala
pre tri dana. Njen „porše“ pronađen je nedaleko od nacionalnog
parka i policija sumnja da je oteta, jer su detaljno pretražili čitavu
okolinu, ali gospođicu Skentlon nisu pronašli. Očajni roditelji mole
sve koji su je videli ili znaju nešto o njihovoj kderki da im se jave,
zauzvrat im sleduje nagrada.
Patrikovo čelo orosilo se znojem, oči su mu potamnele. Uzeo je
svoju platnu karticu i izleteo iz radnje. Snažnim trzajem otvorio je
vrata džipa bacivši Andreji u krilo novine, pa je seo na svoje mesto.
Oslonjen obema rukama na volan, duboko je uzdahnuo.
- Znači, nisam pogrešio, ipak si razmažena bogatašica. Jedino još
ne mogu da shvatim zašto si želela da se ubiješ? Jesi li trudna?
- Nisam - mirno je odgovorila gledajudi svoju fotografiju na
naslovnoj strani novina.
- Treba li nešto da mi kažeš... ili bi možda želela da mi se izviniš?
Mislim da ipak zaslužujem makar malo poštovanja.
- Oprosti, nisam želela da te opteredujem svojim poreklom -
prošaputala je. - Pojma nisam imala da de se sve ovo toliko
iskomplikovati.
- A šta si mislila? Da de roditelji odustati od potrage za tobom?
- Oni nisu moji biološki roditelji!
- Pa šta ako nisu?! - iznervirano je uzviknuo Patrik. - Vole te,
zabrinuti su za tebe. Smatram da je mnogo humanije i jače kad
usvojiš dete i voliš ga kao da je tvoja krv...
- Imam sestru, koja se rodila posle mene i koja me mrzi, pa
nisam...
- Pa nisi htela da joj smetaš - dovršio je njenu misao.

37
 Knjige.club

- Nisam znala da sam usvojena. Ne, prava je istina da su me

kupili od mojih pravih roditelja. To sam saznala onog dana kad si me
izvukao iz talasa reke. Možda nikad ne bih saznala da se Elis nije
posvađala s mamom i tatom u vezi s...
- ...novcem - mirno ju je dopunio. - A ti brže-bolje potrčala da se
baciš u nabujalu reku! Zar ti nije palo na pamet da prvo popričaš s
roditeljima umesto što si odmah odjurila da se ubiješ? Baš si
kukavica!
- Nisam! - vrisnula je.
- Jesi! Zamalo da učiniš nepopravljivu glupost, devojko! Znači,
pravo ti je ime Andreja - obuhvatio je njeno lice toplim šakama
zagledavši joj se pravo u oči. - Ništa ti ne znaš, ama baš ništa!
- To nije tačno! - glas joj je podrhtavao odajudi neuverljivost
njene tvrdnje.
Patrik je nemarno odmahnuo rukom, pa je pokrenuo džip. Dutke
su se izvezli iz grada i posle nekoliko pređenih kilometara skrenuo je
desno. Polako je vozio uzanim i raskvašenim putem kroz šumu do
jednog proplanka i zaustavio se ivici šume izašavši iz vozila.
Izašla je i Andreja, ali je ostala pored džipa. Oslonjena leđima na
vrata, pogledom je preletela po okolini. Pred njom su se uzdizale
visoke jele i njihove razgranate grane bile su toliko guste da su
zakrilile nebo, a zemlja oko njih bila je obrasla tamnozelenom
mahovinom i visokom paprati. Ptice su pevale, iz daljine je dopirao
huk vode.
- Dođi da ti pokažem nešto - Patrik joj je pružio ruku i ona ju je
rado prihvatila.
Ispreletenih prstiju, laganim korakom spuštali su se niz neravnu
padinu. Patrik je išao prvi držedi je čvrsto za ruku, dok je zaglušujuda
buka vode bila sve jača. Došli su do ravne stene i Andreja je zastala
zadivljena onim što je ugledala. Sjajnim očima gledala je divan
vodopad, čija se voda vrtoglavo spuštala s visokih kaskada prelivajudi
se s jedne u drugu, a s poslednje kaskade obrušavala se u obliku
vodene prašine, rasipala se i padala u ponor, odakle se širila u bisto
zeleno jezero, koje je oticalo rečicom u dolinu.

38
 Knjige.club

- Sviđa li ti se?
- Predivno je - odgovorila je ushideno.
- Ovde izvire reka Sakramenta - tiho je rekao Patrik.
- Gospode, ovo je savršeno!
- Na svetu ima mnogo toga lepog što nisi videla. Treba uživati u
svemu...
- Hvala ti što si mi spasao život - pogledala ga je, a oči su joj se
zalile suzama.
- Sad je sve u redu. Hajde da se vratimo, počinje da se smrkava -
Patrik ju je obgrlio oko ramena i počeli su polako da se penju
klizavom stazom.
Dutke su se vratili do džipa. Protrljala je promrzle ruke, pa se
stresla ugledavši ispod vetrobranskog stakla novine i svoje
nasmejano lice na naslovnoj strani. Patrik se okrenuo prema njoj, s
osmehom na usnama primetivši da su joj se obrazi zarumeneli.
Uzdahnuo je nekoliko puta, činilo se da pokušava nešto da joj kaže,
ali nešto ga je sprečavalo.
- Ispričadu ti drugu stranu svog života - konačno je progovorio. -
Priča je neverovatna i teška, ispričao sam je samo jednoj osobi.
Znači, ti si druga koja de saznati kakav je bio moj dosadašnji životni
put - za trenutak je zastao, duboko uvukavši vazduh u pluda. -
Odmalena sam bio lopov i tome me je naučio otac. Nisam imao
srede da me nauči da igram bejzbol ili fudbal, pa sam postao vešt
kradljivac. I krao sam... Lopovlukom sam izdržavao roditelje, bradu i
sestre. I moj otac i majka bili su narkomani i u nekom trenutku
priključili su se nekakvoj sekti, a kad sam napunio osam godina,
svesno ili nesvesno, dopustio sam da me uhapsi maloletnička
policija. Sud i socijalna služba odlučili su da me oduzmu roditeljima i
završio sam u domu za maloletne delikvente. Vaspitači su bili ljudi od
krvi i mesa, i svim silama trudili su se da mene i ostalu decu
prevaspitaju u primerne građane ovog društva, ali njihove metode
bile su surove - Patrik je oborio glavu, kao da ga je pritiskao težak
teret. - Ljubav sam „na kašičicu“ dobijao od doteranih i bogatih
dama samo o Božidnim praznicima i Danu zahvalnosti. Postao sam

39
 Knjige.club

mali buntovnik i počeo sam da bežim iz doma. Naravno, brzo su me

pronalazili i od batina danima nisam mogao da hodam, ali nešto je u
meni bilo jače navodedi me na ponovno bekstvo. Znao sam zašto
bežim.
- Pa zašto si bežao? - upitala je jedva čujno.
- Trebala mi je ljubav i toplina roditeljskog doma, ali to što sam
najviše želeo nisam mogao da dobijem. Niko nije hteo da me usvoji,
Andreja - pogledao ju je tim lepim tamnomodrim očima. - Bio sam
ved relativno odrastao i problematičan za usvajanje. Dolazili su
parovi pokazujudi želju da me usvoje, ali dovoljno je bilo da zavire u
moj dosije pa da odustanu. Niko nije želeo da usvoji malog, ali
okorelog lopova - zvučao je očajno. - U nekoliko navrata smestili su
me u hraniteljsku porodicu, ali ni tamo nije bilo bolje. Staratelji su
bili preopteredeni brojnim štidenicima i problemima različite prirode.
U početku sam očekivao mnogo, ali ništa spektakularno nije se do-
godilo. Pobegao sam i odatle, ali kako sam ved bio navršio šesnaest
godina, obreo sam se u Njujorku. Sticajem srednih okolnosti
pronašao me je gospodin Stajnberg i ostatak života proveo sam s
njim, u njegovoj kudi. Školovao sam se zahvaljujudi njemu... i sve što
imam i što sam postao isključivo je Stajnbergova zasluga. To što sam
toliko želeo svim srcem, ti ved imaš, Andreja, i treba da se smatraš
srednicom - dograbio je novine pokazavši joj fotografiju unezverenih
roditelja. - Ovo je ljubav! - udario je rukom po novinama. - Ovo je
topli dom... kad se brinu o tebi i kad strepe nad tobom, a sve si to
htela da odbaciš.
- Zaboga, Patriče, nije tako! Pa svako ima svoju priču...
- Onda mi ispričaj svoju!
- Nemam šta da pričam - pogledala ga je tim zelenim očima.
- Naravno da nemaš šta da pričaš, razmažena devojčice! Ali ja
znam da imaš! Niko ne pokušava da se ubije iz hira. Dakle, pričaj!
- Ti ljude ceniš na svoj način, a ja na svoj - pogledala ga je ispod
oka.
- Cenim ljude po delima, po tome šta su uradili i ostavili iza sebe
- prosiktao je.

40
 Knjige.club

- Zaista si surov, Patriče!

- O, ti ne znaš koliko mogu da budem surov i neosetljiv!
Devojko, samo sam realan, život me je tome naučio. Sad je na tebe
red da pričaš, pa izvoli!
Osedala je da joj se grlo stisnulo i reči nisu izlazile iz njega.
Hvatala je vazduh, gutala knedle, ali sve je bilo uzalud. Pognula je
glavu shvativši da zapravo nema o čemu da priča. U suštini, ona je
bila sredno dete, koje su roditelji voleli.
- Hodeš li početi...?
- Usvojena sam, ali to nisam znala - otkinulo joj se iz duše. - Ne
znam zašto su to krili od mene i saznala sam zahvaljujudi Elis...
- Možda su te dobro poznavali i smatrali su da taj podatak ne
treba da znaš. Čini mi se da nisu mnogo pogrešili - gledao ju je pravo
u oči.
- Ali trebalo je da znam svoje poreklo! - povisila je ton.
- A ja mislim da su učinili baš ono što je trebalo. Pričaj dalje.
- Patriče, zašto me mučiš?
- Pričaj, izbaci to iz sebe - mirno je rekao.
- U redu - pomirljivo je nastavila: - Moji pravi roditelji bili su
narkomanka i alkoholičar. Prodali su me Skentlonovima za onoliko
novca koliko im je bilo potrebno za nekoliko boca bednog pida i isto
toliko doza heroina. Ja sam niko i ništa, Patriče! Ko sam ja, u stvari?
- Andreja Skentlon, to si ti! Imaš sredu, devojko! Možda ti je
zapravo žao što te nisu prodali za više novca, tada bi se osedala
vrednijom - sarkastično je dodao, a ruke su mu podrhtavale, što od
uzbuđenja što od besa.
- Patriče, u tebi nema nimalo ljudskosti - zaprepašdeno je
zaključila.
- Zaista? U meni nema ljudskosti, a ti si je puna! Devojko, zar ne
shvataš? Policija me može osumnjičiti za tvoju otmicu! - nervozno je
odmahivao glavom. - Govori! Sigurno ima još?
Prestravljena njegovom reakcijom, Andreja je briznula u plač.
Patrik joj je prišao i nežno ju je zagrlio.

41
 Knjige.club

- Oprosti što sam vikao. Idemo u kolibu i tamo demo na miru

nastaviti razgovor.

42
 Knjige.club

4. poglavlje

Povratak u brvnaru protekao je u grobnoj tišini, samo se s

vremena na vreme čuo poneki Andrejin dubok ili isprekidan uzdah.
Patrik je pažljivo vozio, jer je put bio vlažan i klizav, mestimično
prekriven tankim slojem mulja izlivene reke. Prešavši preko mosta,
ubrzo su se zaustavili pred kolibom.
Čim su ušli, Patrik je založio vatru u kaminu i po prostoriji se
razlila prijatna toplota. Andreja je sela pored ognjišta i tupo se
zagledala u plamen, koji je titrao, lelujao i igrao se poskakujudi uz
naslagane cepanice.
- Patriče, mislim da sam pogrešila - promrmljala je.
- Da si se utopila, to bi bila konačna i nepopravljiva greška, ali
Bog ti je pružio drugu šansu i sve se može ispraviti.
- Bila sam dobro dete, ali osedala sam da nisam njihova, jer je
boja moje kože drugačija. I otac i majka su plavokosi, sa svetlim
očima. Čula sam da je Elis rekla da sam poluindijanka.
- Pa šta? I moja je majka Indijanka iz plemena Sošona.
- Sad izmišljaš da me utešiš - u neverici je razrogačila oči.
- Ne, istina je, ali to meni nikad nije bilo važno. A ti si veoma
lepa, naprosto si me opčinila - iskreno je izgovorio milujudi joj obraz.
- Patriče... to sad nije važno.
- Jeste, devojko, važno je, ali nije važno ko si bila, ved ko si sada.
- Ali boli me saznanje da nisam njihovo dete!
- Znam da boli, ali s vremena deš se naviknuti na to. Važno je da
te oni zaista vole, a to su pokazali strahom i brigom za tebe.
- I dok sam bila sasvim mala, plašila sam se da du ih razočarati -
pričala je kao da je u transu. - Želela sam da me se nikad ne postide,

43
 Knjige.club

zato sam među najboljim studentima na Berkliju. Osvojila sam deset

zlatnih i dvanaest srebrnih medalja u višeboju. Zbog njih sam bila i s
Alekom Pikardom...
- Stani malo! Da li si nekad nešto ti želela? Nisi valjda sve to
radila zbog roditelja? - zaprepašdeno ju je gledao.
- Želela sam da im ugodim, moje želje nisu mi bile važne - mirno
je uzvratila.
- Pa ipak, mora da postoji nešto što si nekad učinila baš za sebe?
Pogleda prikovanog za vatru u kaminu, Andreja je odmahnula
glavom.
Snažno lupanje po vratima prenulo ju je iz razmišljanja. Patrik i
ona zbunjeno su se pogledali, a lupanje se nastavilo. Patrik je lenjo
ustao i pošao je da otvori vrata. Andreja je nezainteresovano sedela
zuredi u razbuktalu vatru u kaminu. Bila je odsutna, kao da je se ništa
što se dešava u spoljašnjem svetu ne tiče. Nikud nije želela da ode iz
ove kolibe. U njoj je prvi put u životu osetila toplinu i želju da s
nekim podeli ljubav, sredu, dodir, krevet...
Patrik je širom otvorio vrata i u kolibu su ušla dvojica ljudi u
rendžerskim uniformama. Jedan je radoznalo kružio pogledom po
prostoriji, a drugi je staloženo počeo da objašnjava razlog njihovog
dolaska.
- Prekjuče je prijavljen nestanak gospođice Andreje Skentlon.
Rendžeri i šumske patrole traže je ved trideset šest sati. Pretražili
smo svaki pedalj i sve je bilo uzalud. Zato se nadam da je ovde kod
vas, još je jedino to mogude - gledao je čas u Patrika čas u Andreju,
koja je okrenuta leđima sedela pored vatre. - Oprostite, nisam se
predstavio, ja sam narednik Svon i vodim spasilačku ekipu - pružio je
ruku Patriku, koji se pribrao posle nekoliko sekundi i srdačno je
prihvatio narednikovu ruku. - Vi ste nam bili poslednja nada, videli
smo dim iz vaše kolibe, pa smo pomislili da je ona možda ovde.
Pre nego što je Patrik uspeo da mu odgovori, vrata su se širom
otvorila i još dvojica muškaraca banula su u kolibu nosedi
foto-aparate. Patrik se jedva savladao kad ih je ugledao.

44
 Knjige.club

- Vi ste Patrik Dejmon, ne mogu da verujem! - rekao je mršavi

momak. - Ja sam Nil Djuk iz „Dejli njuza“. Ni sanjao nisam da du u
ovoj divljini nabasati na poznatog pevača Patrika Dejmona! - tapšao
ga je po leđima, kao da se odavno poznaju. - Kakva de ovo priča biti!
- uzviknuo je veselo, trljajudi ruke od zadovoljstva.
- Divno ljubavno gnezdašce! - zadovoljno se ogledao oko sebe. -
Znači, niste više vereni s manekenkom Monikom Vit?
Potom je Andreja prisustvovala sceni koju nikad nede zaboraviti.
Nil Djuk je posegnuo za foto-aparatom da snimi nju i Patrika, ali se
Patrik postavio pred njim da bi ga u tome sprečio i snažno ga je
udario pesnicom u bradu. Nil je pao, foto-aparat mu je ispao iz ruku i
staklo objektiva raspršilo se u milion komadida. Nastala je grobna
tišina. Patrik je sevao očima i, crven u licu, želeo je da smrvi dvojicu
novinara. Narednik Svon je brzo reagovao i izveo je novinare iz
kolibe.
Vratio se posle nekoliko minuta izrazivši želju da sazna kako je
nestala devojka ovde zabasala. Andreja je počela tiho da priča dok je
zelenim očima sve vreme gledala u Patrika.
- Mi smo zaljubljeni par, koji se krije od radoznalaca, gospodine
Svon - rekla je ne trepnuvši. - Ja sam iz poznate porodice Skentlon, a
Patrik je rok pevač. Ta kombinacija se mom ocu nimalo ne bi svidela,
a znam da je sa mnom imao druge planove. Zato smo morali da se
krijemo. Ovo je veliki nesporazum i samo sam ja kriva za sve -
duboko je uzdahnula. - Trebalo je da se javim roditeljima i da
izmislim nekakvu priču, ali u žurbi da što pre vidim Patrika, „porše“
sam zaboravila na putu...
- Da, gospođice, ali vaš automobil pronađen je tri kilometra
uzvodno - narednik Svon ju je sumnjičavo gledao. - I ne čini mi se da
ste baš toliko zaljubljeni...
- Pa ni vi ne biste izgledali zaljubljeno kada bi vam u kudu upala
policija i čopor besnih novinara, koji žive od trač rubrika i svojim
gazdama pune džepove ovakvim pričama - sarkastično je uzvratila.
Patrik je stajao po strani, posmatrajudi Andreju ispod oka. Divio
se njenoj snalažljivosti i samo je dutao. Njegove lepo oblikovane

45
 Knjige.club

usne bile su stisnute u tanku crtu, a modre oči ispunile su se

nekakvom tugom.
- U redu, nek bude tako - zamišljeno je odgovorio narednik
Svon. - Gospođice, vaši roditelji su izbezumljeni.
- Verovatno - Andreja je postiđeno oborila glavu.
- Ostavidu vas nasamo da se pozdravite, a onda vas, gospođice,
moram odvesti u Sakramente, gde dete dati iskaz u policijskoj stanici.
- U redu - pristala je gledajudi u pod.
Narednik Svon ih je ostavio izašavši iz kolibe. Andreja je gledala
u Patrika dok su joj se oči punile suzama, ali on je stajao nasred
sobe, hladan i odmaknut. Na njih se spustila teška tišina iako je
među njima toliko toga ostalo nedorečeno. Samo su se gledali.
Andreja je ustala, pa je stala pred njega pognute glave, duboko je
uzdahnula i poslednjim naporom volje zadržala je nadolazedi vrisak iz
dna svoje slomljene duše. Pošto joj je u međuvremenu postalo jasno
koliko joj je zapravo stalo do Patrika, nadala se da de njihova idila
potrajati makar još koji dan, ali se ni u snu nije nadala ovakvom
završetku. Želela je da mu potrči u zagrljaj i da njegove usne oseti na
svojima, ali sve što bi rekla bilo bi nedovoljno. Zato se okrenula i
pošla je prema vratima, ali ju je njegov duboki, promukli glas
zaustavio pre nego što je izašla.
- Andreja, voleo bih da je istina ovo što si ispričala Svonu.
Nadam se da ovo nije kraj među nama.
- Nije? - gledala ga je kroz suze, koje su joj se slivale niz obraze.
- Andreja - ponovio je njeno ime kao da u tome pronalazi utehu.
- Pokušade ovo da iskoriste, ali ne veruj im!
- Trudidu se, Patriče, obedavam - jedva je izgovorila pre nego što
je izašla.
Dok je koračala do patrolnih kola, kroz glavu su joj prolazile
smušene misli. Znam da sve što je lepo kratko traje, ali zašto je bio
tako hladan i uzdržan, a juče smo zamalo opet vodili ljubav, pitala se
očajno. Bože! Kako se toga ranije nisam setila? - Pa on nije želeo da
se njegovo ime vezuje za luckastu bogatašicu iz Sakramenta kad ga
opseda toliki broj žena, lepših i imudnijih od mene. Bio je u vezi s

46
 Knjige.club

Monikom Vit! Baš sam glupa, bila sam mu tek prolazna avantura u
trenucima samode, u skloništu od spoljnog sveta.
Sedela je u policijskom automobilu i suze su joj potekle niz
obraze. Dopustila je da je savlada tuga i nije se stidela toga pred
narednikom Svonom.
Osetila je prazninu u duši. Narednik Svon dovezao ju je u
policijsku stanicu izbegavši radoznale novinare. Pozvao je njene
roditelje i pola sata kasnije bila je u očevom zagrljaju.
- Draga moja Andreja... mama i ja toliko smo brinuli. Zašto si
otišla bez reči objašnjenja? Džon nam je ispričao da si bila veoma
uznemirena kad si istrčala iz kude. Da li si dobro? Zašto nisi mogla da
nam se javiš? - očevo lice i majčine oči crvene od suza odavali su
veliku brigu.
- Oprostite mi...
- Kad su nam iz policije javili da je pronađen tvoj napušteni
„porše“, pomislili smo na najgore.
- Sad je sve u redu. Automobil mi se pokvario, u tom delu nije
bilo dometa za mobilni telefon, a oluja je šibala... - pogledala je u
narednika Svona, zahvalna što je podržao njenu izmišljenu priču.
Zagrlila je oca rasplakavši se, ali ovoga puta očev srdačni zagrljaj
nije mogao da joj pruži željenu utehu... kao da je jedan deo nje ostao
u onoj staroj brvnari.

Provela je nedelju dana u roditeljskoj kudi, uzalud pokušavajudi

da zaboravi Patrika. Pošto su je roditelji gušili pažnjom i ljubavlju,
odlučila je da se što pre vrati u San Francisko na fakultet, u nadi da
de s vremenom uspostaviti kontrolu nad svojim osedanjima i
životom.
Desetak dana kasnije vratila se s predavanja u svoj stan
pokupivši poštu i novine. Pisma su bila nezanimljiva i odmah ih je
odložila na komodu. Potom je uzela novine, pa je sela na terasu da ih
prelista. Pogledala je naslovnu stranu „Dejli njuza“ i... prestala je da
diše, a pogled joj se suzio dok su joj oči zaiskrile. Ugledala je

47
 Knjige.club

nasmejanog Patrika, pored koga je stajala lepa Monika Vit i srce joj
se popelo u grlo, mahnito udarajudi.
Nesvesno je naglas pročitala naslov: „Ko je neznanka iz
Patrikovog tajnog života?“ U trenutku joj je glas zamro, a srce
promenilo ritam. Nil Djuk je do detalja opisao ženu, koja je tri dana
provela s Patrikom u staroj kolibi na obali reke Sakramento, ali je
priču sveo na nekakvu misteriju iz Patrikovih snova i čitalac je na
momente sticao utisak da je to bilo nestvarno bide, koje je možda
postojalo samo u pevačevoj mašti. „Izronila je iz vode i zasijala u nodi
kao svetlost obasjavši tamnu stranu mog života i to samo na
trenutak, pre nego što je zauvek nestala moja Devojka bez imena,
koju možda nikada više nedu videti“, citirao je Patrikove reči.
Zazvonio joj je telefon i veseli očev glas vratio ju je u stvarnost.
- Andreja, dušo, zdravo!
- Tata! - iznenadila se što je u ovo doba zove.
- Bidu kratak. Podigla se velika prašina oko Patrika Dejmona.
Čitaoci vape za tim da saznaju ime tajanstvene devojke, pa mi je na
pamet pala ideja s tim u vezi!
- Tata, hajde da ga ostavimo na miru, nek živi svoj život - osetila
je slabost. - Zašto čeprkaš po tuđim životima...?
- Nemoj da me razočaraš, želim da uradiš svoj prvi novinarski
zadatak - očev glas odjednom je postao strog i autoritativan.
- Zašto baš ja?
- Pobogu, pa studiraš žurnalistiku i naslednica si nekoliko
novinskih kuda. Andreja, treba da se kališ.
- Dobro, ali želim drugi zadatak. Patrik Dejmon nije nimalo
interesantan!
- Nije interesantan? Varaš se, dete moje, on je veoma zanimljiv i
kontroverzan. Načuo sam nešto o njemu, ali mislim da to nije
dovoljno za udarni tekst. Mladi ga vole, a čuo sam da komponuje
muziku za najnoviji film Roberta Vilkinsona.

48
 Knjige.club

- Tata, naše su novine ozbiljne, ne bavimo se tračevima, a

muzika Patrika Dejmona nimalo me ne zanima - uzvratila je
iznervirano.
- Ipak ti napiši članak o njemu, a odluke ostavi meni. Načuo sam
da je imao nesredno detinjstvo. Navodno je odrastao u domu za
siročad i seljakao se iz jedne hraniteljske porodice u drugu... Slušaš li
me, Andreja?
- Slušam, tata - htela je da vikne: A ja? I ja sam siroče!, ali se
uzdržala.
- Stipendiju za Harvard dobio je zahvaljujudi Viktoru Stajnbergu.
Studirao je muziku i...
- Znam - zažalila je što joj je jezik brži od pameti, ali bilo je to
jače od nje.
- Kako znaš? - začuđeno je upitao otac. - Rekla si da te ne
interesuje...
- U redu, priznajem da ponekad slušam njegove pesme i
ponešto pročitam o grupi „Nikers“.
- Zapravo, svi članovi grupe „Nikers“ su deca iz doma, a
Stajnberg im je bio mentor.
- Nisam znala - odgovorila je jedva čujno. - Ipak, to je njihov
život i ne treba čeprkati po tome.
- Želiš li da postaneš novinar?
- Da! - odsečno je odgovorila.
- Onda budi novinar! U tom poslu nema hodu-nedu. Ovo je
šou-biznis i ako si javna ličnost, dostupan si svima dvadeset četiri
sata na dan.
- Pobogu, tata, šta ti je? Ne slažem se s tobom.
- Moradeš da promeniš stav. U nedelju sam pozvao gospodina
Dejmona na prijem i njegov agent mi je potvrdio dolazak. Očekujem
da do petka napišeš članak i da ga predaš redakciji...
- Tata, ne mogu...
- Vidimo se u nedelju!

49
 Knjige.club

- Tata, ne mogu da dođem.

- Šta te sprečava? Budi tačna i lepa! - spustio je slušalicu ne
čekajudi njen odgovor.
- Dobro, dodi du - odsutno je prošaputala.
Smlavljena, Andreja se sručila u fotelju. Uspaničila se, pa je
dubokim disnjem pokušala da uspostavi ravnotežu. Šta da radim?, u
očajanju se pitala. Ponovo je uzela novine da pročita članak i u
jednom trenutku sinula joj je ideja. Sva ta tajnovitost oko nepoznate
devojke povedade njegovu popularnost i tako de dobiti besplatnu
reklamu za muziku iz najnovijeg filma i za najavljenu turneju po
Americi. Otac je u pravu, sve je ovo šou-biznis, pa neka bude tako.
Bacila je novine u korpu za otpatke dok joj je u glavi odzvanjalo
na stotine bubnjeva. Lomila se, ali u njoj je čučala poslušna tatina
devojčica, koja profesionalno treba da uradi zadatak. Sela je za sto,
uključila kompjuter i počela je da piše. Nije morala da traži podatke
po internetu, pa je relativno brzo završila tekst osetivši rasteredenje.
I pitala se: Kako du u Patrikovom prisustvu modi normalno da
funkcionišem? Pa zaljubljena sam u njega!

Andreja je parkirala „porše“ na prostranom parkingu pred-

viđenom za goste. Koračajudi lagano u bordo haljini od svile, čula je
žamor ljudi, koji su ved pristigli. Kad je prošla kroz hol do bazena u
zadnjem dvorištu, osetila je zadivljene poglede na sebi. Majka i otac
zabavljali su prisutne zvanice nazdravljajudi im šampanjcem. Andreja
je bila veoma elegantna u haljini koja je pratila liniju njenog vitkog
tela. Očima je u tom mnoštvu tražila dragi lik, ali nije ga bilo.
Ugledavši Andreju, otac joj je prišao poljubivši je u obraz, pa ju je
obgrlio oko ramena i poveo do grupice ljudi.
- Moja kderka Andreja Skentlon, bududi novinar - ponosno ju je
predstavio.
- Dragi, ona je i moja kderka - umešala se Etel, pa je pohvalila
Andrejinu odedu.
A Andreja je bila odsutna, bledih obraza i nije čula nijednu
majčinu reč niti ono što su joj pričale zvanice. Pogledom je lutala po

50
 Knjige.club

bašti ukrašenoj cvetnim aranžmanima i raznobojnim lampionima, i u

trenutku joj se pogled zaustavio na visokom muškarcu duge kose
skupljene u rep. Elegantno sivo odelo pristajalo mu je kao saliveno.
Košulja mu je bila dopola raskopčana otkrivajudi maljave grudi. Uneo
se u razgovor s raskošnom brinetom, koja nije prestajala da se smeje.
Andreja je osetila ubod ljubomore, srce joj je uzdrhtalo. Pogledi su
im se sreli i da se ne bi srušila, uhvatila je oca podruku naslonivši se
na njega.
- Dobro si? - zabrinuto je upitao gospodin Skentlon.
- Sve je u redu - smireno je uzvratila.
Potom se neprimetno iskrala iz te grupe, jer joj je trebalo da
malo bude sama. Kockice leda u kristalnoj čaši zveckale su u njenoj
drhtavoj ruci. Šampanjac je bio preslab za njene ustreptale nerve.
- Moramo da popričamo - čula je Patrikov glas tik uz svoje uho i
stresla se od prijatne jeze osetivši njegov vreli dah na svom vratu.
Sva uzdrhtala, skupila je hrabrost da ga pogleda u oči.
- Mislim da nemamo o čemu. Složio si odličnu priču u vezi s
„tajanstvenom devojkom“ i time si privukao pažnju na sebe...
- Baš moraš da me vređaš! Mislio sam da smo to prevazišli, ali ti
ne odustaješ. Štaviše, potpuno si me razotkrila i zato se bedno
osedam, jer sad svi znaju ono što sam podelio samo s dvema
osobama u životu... - u njegovim očima nije videla bes, ved tugu i
razočaranje.
- Patriče, to je šou-biznis - cinično je citirala svog oca.
- Nisam znao da si podmukla. Pogrešio sam kad sam pokušao da
te zaštitim od nasrtljivih novinara, ali desilo se... nešto sasvim
neočekivano. Šta misliš, koliko je novinara dosad pokušalo da mi se
približi pomodu najrazličitijih smicalica? Odajem ti priznanje, tvoja je
ideja bila najoriginalnija.
- Ali tamo sam slučajno zabasala!
- Teško du u to poverovati. Fenomenalna si glumica, a za dobru
priču spremna si i da se baciš u nabujalu reku. Kada si rekla da
nemaš visoko mišljenje o meni kao pevaču, za mene je to u prvom
momentu bio šok, a onda izazov. Okolnosti su bile savršene. Sami na

51
 Knjige.club

svetu, upudeni jedno na drugo... muškarac i žena. Ne mogu da

poverujem koliko sam bio naivan. Strepeo sam misledi da deš
pokušati da pobegneš da bi ipak ostvarila svoj naum, a toliko sam te
želeo... kao nijednu ženu dotad. I nisam smeo rizikovati da sve
pokvarim...
Andreja se pored njega osedala kao... najpoželjnija žena na
svetu.
- Iskoristila si me, ali...
- Patriče, nemoj! - moledivo ga je pogledala.
Oči su mu gorele kao žeravice.
- Andreja, da su tvoje ime nekim slučajem povezali s mojim,
novinari ne bi imali milosti, razvlačili bi te po stupcima žute štampe i
uskoro bi postala javno vlasništvo...
- Patriče, želim da ti objasnim, molim te, dopusti mi...
- Šta da mi objasniš? Dok sam čitao tvoj članak, poželeo sam da
ti zavrnem šiju. Znam da je to jače od tebe, ali zar ti baš ništa ne
znači čak ni kad ti čovek pokaže koliko te ceni i koliko ti je naklonjen?
Da li si sad zadovoljna? Da li ti je srce na mestu? Vređaj koliko hodeš,
piši šta želiš, nimalo nisi bolja od drugih - svaku reč posebno je
naglasio. - Ista si kao sve druge... odlična glumica! A ja? Kakva sam
budala bio! Mislio sam da si me upoznala i da ja poznajem tebe, ali...
- Molim te, Patriče... - svaka njegova reč se kao nož zabadala u
njeno srce.
- Šta me moliš? Verovao sam ti. Sve karte bile su na stolu, igrali
smo otvoreni poker. Gospode, kako sam bio naivan i slep!
- Nije tako! Moraš me saslušati! - moledivo je uzviknula.
- Da te saslušam? Nedeš me dvaput obmanuti. Pa ne očekuješ
valjda da ti se zahvalim za sve što si napisala o mom poreklu, što si
me opisla kao samoživog, narcisoidnog čoveka, plitkog i
nesposobnog za duboke emocije, i još sijaset sličnih gluposti?
Andreja je dutala gledajudi preda se. Bolela ju je svaka njegova
reč, jer je znala da je, udovoljavajudi ocu, porušila sve mostove za

52
 Knjige.club

sobom, pa i onaj tek popravljeni, koji vodi do kolibe u šumi, gde je

pronašla spokoj i utočište...

53
 Knjige.club

5. poglavlje

Nod je provela u magnovenju. Budila se i ponovo je padala u

košmarni san, a na momente nije znala šta je san, a šta java.
U jednom trenutku bila je na drvenom mostu zagledana u bistru
zelenu reku, koja je mirno protkala ispod nje. Odjednom sve se
zatreslo i ona je počela da pada u ponor. Odnekud su je uhvatile dve
snažne ruke, a kroz polusan se trudila da vidi čovekov lik, ali je on čas
lebdeo iznad nje, čas je nestajao.
Andreja je u nozdrvama osetila poznati miris Patrikove kože i
naglo je otvorila oči.
Nemirnim očima preletela je po mračnoj sobi dotaknuvši rukom
čelo orošeno hladnim znojem. Boleo ju je svaki delid tela i osedala je
težak umor. Tupo se zagledala u plafon, a onda je tromo ustala iz
kreveta i otišla u kupatilo. Pustila je jak mlaz vode po svom
izmučenom telu i to joj je povratilo snagu. Osetila je da krv struji
njenim telom. Izašla je ispod tuša i pogledala se u ogledalo. Lice joj
je bilo bledo, a oko nekad vedrih zelenih očiju bili su tamni kolutovi.
Prolazili su dani i ona je kao zombi odlazila na fakultet. Slušala je
predavanja i trudila se da učestvuje u diskusijama s kolegama, koje
su na katedri organizovali profesori ili studenti. Poslednjim atomima
snage pokušavala je da duhom i telom bude prisutna, ali osedala je
sve jaču odbojnost prema bududem pozivu. Nekadašnji elan koji ju je
pokretao sasvim je nestao. Nosila se mišlju da sve napusti i nestane
na neko vreme ali... morala je naučiti da se nosi s osedanjem krivice i
gorčinom u ustima zbog onoga što je napisala o „Nikersima“ i Patriku
Dejmonu. To je bila njena kazna za veliki greh prema čoveku koji je
bio dobar prema njoj.
Pokušala je da ga zaboravi, ali sve je bilo uzalud, jer se o njemu
pričalo i pisalo pošto se bližila premijera filma Roberta Vilkinsona.

54
 Knjige.club

Svakodnevno je njegov lik bio na naslovnim stranama časopisa i

gotovo uvek je pored njega u manekenskoj pozi stajala Monika Vit,
grledi ga i sevajudi očima. Tako je davala svima na znanje: „Moje
dame, on je samo moj!
Otac je od Andreje očekivao da proprati premijeru filma i da
napiše kritiku o Patrikovoj muzici. Popularnost „Nikersa“ bila je u
zenitu, a kad je Patrik u jednom intervjuu najavio svoje povlačenje iz
grupe i odlazak na ranč, koji je kupio u Teksasu i gde de započeti
novo poglavlje svog života komponujudi muziku za film i pozorište,
usijali su se telefoni u redakcijama. Novinare je zahvatila groznica, a
Andreja je iz dana u dan tonula u sve vedu depresiju.
Tog popodneva sedela je u atrijumu slušajudi predavanje
profesora Stajnberga, u želji da pronađe trunčicu opravdanja za
sebe, ali duboko u duši znala je da je ono što je učinila za svaku
osudu iako se ocu članak veoma dopao. Pohvalio je njen stav, to što
nije podlegla mišljenju vedine, što je bila britka na jeziku i bio je
veoma zadovoljan količinom prikupljenih podataka za kratko vreme.
Nije primetila da je predavanje Viktora Stajnberga završeno.
Sedela je u klupi, tupo gledajudi preda se. Kad je čula glas pored
sebe, poskočila je. Profesor je stajao gledajudi je zainteresovano
čeličnosivim očima.
- Slobodno? - upitao je pokazavši rukom mesto pored nje.
Zbunjena Andreja klimnula je glavom.
- Vi ste Andreja Skentlon, primetio sam vas u nekoliko navrata
na mojim predavanjima. Pitao sam se šta vas privlači mojim pričama
o muzici kad tako dobro umete da kritikujete tuđi rad i ljude koje ne
poznajete - bio je grub i direktan.
Andreja je pocrvenela od stida.
- Čovek ponekad pogreši - tiho je rekla.
- Draga gospođice, dobro je priznati da niste uvek u pravu.
Patrik zaslužuje mnogo više. Vidi se da ga ne poznajete.
- Zašto bih morala nekoga da poznajem da bih pisala o njemu? -
prkosno je pogledala starog profesora.

55
 Knjige.club

- Nešto du vam redi o njemu, što drugi ne znaju. Svirao je u

jednoj grupi pre „Nikersa“, ali morao je da pobegne iz Njujorka.
Prihvatio sam ga kao rođeno dete i pomogao sam mu da se izvuče iz
košmara, koji su ga mučili, kao i iz sekte kojoj se priključio u nadi da
de tako pomodi svojim roditeljima, ali njima niko više nije mogao da
pomogne...
- To zaista nisam znala - potreseno je prošaputala.
- Draga moja, ništa vi o njemu ne znate. Živeli ste mirno, u
skladnoj porodici, a on se svakodnevno borio za opstanak. Radio je
na dokovima Njujorka pokušavajudi da bude pošten čovek i da
postane neko, a kad je uspeo, jedna mlada i ambiciozna devojka
poverovala je da zna sve o njemu... Poznajem i vas i vaše roditelje,
dolazio sam na prijeme u vašu kudu, a bolje sam vas upoznao
zahvaljujudi Patrikovoj priči. O vama, draga moja, pričao mi je čitave
nodi.
- O meni? - zabezeknuto ga je pogledala.
- Tako je - osmehnuo se gospodin Stajnberg. - Patrik preda
mnom nema tajni. Kad vas je policija odvela, došao je kod mene i
pričao mi je o prekrasnoj mladoj ženi, s kojom je proveo tri dana u
kolibi. Mislio sam da je reč o prolaznoj zaluđenosti, ali primetio sam
da se baš trudio da prikrije vaš identitet pred novinarima. Učinio je
sve što je mogude, čak je platio Nilu Djuku da duti i dao mu je
dovoljno podataka da kolege novinare odvuče na drugu stranu.
Iskreno, bio sam time iznenađen, jer se Patrik ne zalaže mnogo za
ljude koje ne poznaje dobro.
- Ali nisam htela...
- Šta? Teško je živeti na ulici i boriti se za opstanak. A vi ste
oduvek imali sve...
- Nisam imala sve! - vrisnula je. - Ja sam usvojena...
- Usvojena? - cinično je podigao obrvu. - Ako je tako, imali ste
mnogo srede iako toga niste svesni. Između vas i Patrika velika je
razlika. Vi ste sve postigli zahvaljujudi prezimenu Skentlon. Spavali ste
kao princeza na sedam mekih dušeka...
- Nije baš tako!

56
 Knjige.club

- Ne prekidajte me! Patrik je sve u životu postigao sam i sad, na

zalasku pevačke karijere, odnekud ste se vi stvorili da mu zagorčate
život. Da li ste se ikad upitali kako mu je zbog toga?
- Kajem se, ali otac je od mene zahtevao da napišem priču...
- A vi, kao dobra tatina devojčica, brže-bolje ste izblebetali sve
što znate - cinično je zaključio.
- Nisam izblebetala, bila sam kritična prema njegovom imidžu...
- Ko ste vi da kritikujete nečiji imidž? Patrik nije bio zadovoljan
svojim imidžom, ali pomirio se s tim, jer je taj komercijalni stil
donosio popularnost i novac. U stvari, u njemu su dve različite
ličnosti: jedna je na pozornici, pred publikom, i druga, sasvim
drugačija, željna je mira, čezne za porodicom, za nekim ko de ga
iskreno voleti radi njega samog, a ne zato što je rok zvezda.
- Ali ja ga volim ne zato što je zvezda...
- Vidim koliko ga volite. Pokušali ste da ga zaštitite? Ne,
upropastili ste sve u želji da se dokažete, ne vodedi računa o
njegovim osedanjima. Ipak, niste naudili Patriku, naprotiv, postao je
još popularniji. Ja sam stvorio od njega zvezdu - ponosno je naglasio.
- Patrik, članovi grupe i ja velika smo porodica i priznajem da sam
eksploatisao njegov dar i izgled da bi se njihove pesme što bolje
prodavale. Krio sam sve iz njihovog privatnog života i nisam
dozvoljavao da se dira u ono što je bolna rana svih momaka iz
„Nikersa“.
- Bože, a ja sam ga napala...
- ...da krešti i da se uvija pred obožavateljkama...? Zašto se
čudite, pa rekao sam da sve znam. Kad ste mu rekli da traci talenat i
da ne čini nikakvu uslugu publici time što nastavlja da peva umesto
da komponuje muziku, u čemu je zaista dobar, doneo je odluku da
raskine ugovor s momcima iz grupe.
- Bože, baš sam se ogrešila! - podigla je glavu pogledavši
profesora očima punim suza. - Hodete da kažete da je i ranije to
nameravao?
- Da, i svaki put sam ga ubedio da odustane. Ovoga puta aduti
kojima sam raspolagao nisu mi pomogli. Patrik nije hteo da popusti.

57
 Knjige.club

Ipak, verujem u njegov talenat, tokom poslednjih godina sazreo je

kao muzičar. Osedam i znam da de publika biti zadovoljna. Uostalom,
videdemo ved u nedelju, na premijeri filma.
- Ružno sam se poigrala njegovim osedanjima... nedu to
preživeti! - pokrila je lice šakama.
- Sve de biti u redu. Očekujem vas na premijeri! - profesor je
pomilovao rukom njenu spuštenu glavu. - Udovoljite starcu! -
osmehnuo se. - Čuvadu vam jedno mesto. Voleo bih da sedimo
zajedno.

Osvanulo je vedro nedeljno jutro. Andreja je ležala na stomaku i

sklopljenih očiju prisedala se toplog dodira Patrikovih dlanova... i
osetila je snažan bol u grudima.
Nekoliko dana nije dobro spavala, nodas pogotovo. Trebalo je da
odluči hode li otidi na premijeru filma ili de kao kukavica ostati kod
kude. Dobro je znala da svi očekuju njen dolazak, jer je zbog teksta o
Patriku i „Nikersima“ postala popularna među kolegama.
Napunivši kadu, uronila je telo u toplu vodu. Dugo je ležala i tek
kad je osetila da se voda ohladila, ustala je, ogrnula bademantil i
išetala na terasu. Naslonjena na ogradu, posmatrala je vrevu na
ulicama San Franciska.
Volela je taj grad, njegove strme ulice, koje su se spuštale do
mora. Buka tramvaja i automobila čula se u daljini, a s terase njenog
stana pružao se veličanstven pogled na luku i marinu, na čijim su
dokovima bile ukotvljene luksuzne jahte, a površina mora svetlucala
je kao da su se po njoj rasuli milioni dijamanata.
Pokušala je da se primiri. Vreme je sporo odmicalo i usijana
sunčeva lopta konačno je nestala na horizontu. Ne smem biti
kukavica, otidi du na premijeru, pa šta bude, pomislila je. Otvorila je
ormar prebirajudi po garderobi. Izabrala je dugu crnu haljinu od
tankog muslina, u donjem delu postavljenu satenom, a gornji deo
bio je zatvorena do grla i providan, uskih rukava ukrašenih crnim
dugmidima. Duboki šlic sa strane otvarao se pri svakom njenom
koraku. Volela je tu haljinu i u njoj se osedala ženstvenom. Bacila je

58
 Knjige.club

pogled na veliko ogledalo, zadovoljna svojim izgledom. Šminkom je

pokrila tragove nodi provedenih bez sna, a na usne je nanela
tamnocrveni ruž. Kosu je podigla u nemarnu punđu ukrasivši je
šnalom od sitnih crnih bisera. Obula je crne satenske cipele s visokim
potpeticama, preko ramena je prebacila torbicu od satena i bila je
spremna da pođe u susret sudbini.

Patrik je sedeo s Monikom Vit u prvom redu, držali su se za

ruke. Do njega je s druge strane sedeo Viktor Stajnberg, koji se
osvrtao gledajudi po sali, kao da je nekoga očekivao. Andreja je
zastala na ulazu u bioskopsku salu, duboko dišudi, nespremna za
susret s Patrikom.
Posle nekoliko trenutaka, čvrstog koraka i uspravne glave, prišla
je gospodinu Stajnbergu. Prisutnima je učtivo klimnula glavom.
Patrik joj je nezainteresovano otpozdravio, a Viktor Stajnberg je
ustao i uz naklon joj je poljubio ruku ponudivši joj da sedne na
prazno mesto kraj njega. U glavi joj je vladala zbrka, sitne iskre
svetlucale su joj pred očima, pa je pomislila da de svakog trena
izgubiti svest. Lagana drhtavica potresala je njeno telo.
- Draga moja, dobro ste odlučili - rekao je Viktor hrabredi je.
- Malo je nedostajalo da odustanem - uzbuđeno je uzvratila.
- Neka - potapšao ju je profesor po ruci. - Sve de se srediti. Posle
projekcije organizovao sam prijem u „Plazi“, nadam se da me nedete
odbiti.
- Profesore, mislim da bi to bilo previše...
- Ništa nije previše. Mislim da vas dvoje treba da porazgovarate.
- Ne znam hode li Patrik hteti da priča sa mnom, uvređen je.
- Vaš tekst o njemu i „Nikserima“ nije ni prvi ni poslednji. Mnogi
su pisali i ružnije stvari o njima, pa je Patrik preživeo.
U tom momentu svetla su se isključila i u sali je nastao tajac.
Čuli su se prvi taktovi muzike... Filmska priča vrtela se oko
ljubavi dvoje mladih, koji su se razdvojili nošeni vihorom rata i
spletom nesrednih okolnosti. Njihova je ljubav ved u početku bila

59
 Knjige.club

osuđena na propast i patnju, pa je to bila potresna priča, nabijena

emocijama. Ipak su se sreli posle mnogo godina...
Muzika je sve vreme bila prilagođena scenama i zaista je bila
efektna.
Kad su se svetla uključila a ekran zatamneo, iz publike se ništa
nije čulo, vladao je muk. Potom se prolomio gromoglasni apaluz uz
povike iz mnogih grla: „Bravo!“ Andreja nije imala snage da se
pomeri.
Sedela je nepomično, pokušavajudi da sredi utiske. Osetila je
nečiju ruku na ramenu, pa se trgnula pogledavši naviše. Bio je to
gospodin Stajnberg.
- Hajde, devojko, treba da se probijemo do izlaza i da požurimo
u „Plažu“.
- Ne znam treba li da pođem...
- Sad nema povlačenja. Moraš da nastaviš.
- Ali...
- Nedu da čujem ali - hrabrio ju je profesor.

Na prijemu u hotelu bilo je mnoštvo ljudi. Patrik je stajao na

nekoliko koraka od nje i sve vreme ju je otvoreno posmatrao. Bio je
veoma privlačan u tamnom večernjem odelu i beloj košulji s
leptir-mašnom. Monika je bila u društvu nekolicine svojih koleginica,
koje su je, na njeno nezadovoljstvo, odvukle od Patrika, ali je zato sve
vreme pratila šta on radi i s kim razgovara. Ne obazirudi se na to,
prišao je Andreji obuhvativši je oko struka. U prvom momentu bila je
zatečena i pokušala je da se otrgne, ali se Patrikov stisak pojačao.
Osetila je da ispod tog mirnog lica ključa bes. Primirila se i ostala je u
njegovom zagrljaju. Patrik se pozdravljao s ljudima koji su mu prilazili
i primao je čestitke ne ispuštajudi Andreju, jer se plašio da de mu ona
potedi.
- Ne pomišljaj na to - prošaputao joj je na uho i poveo ju je u
dugi hol, pa liftom do poslednjeg sprata.

60
 Knjige.club

Otvorio je vrata apartmana, propustio je Andreju, pa ih je

zatvorio naslonivši se na njih leđima. U sobi je bio polumrak,
slabašna svetlost probijala se s ulice. Pogledala ga je u oči i obuzela
ju je panika. U nekoliko nesigurnih koraka prišla je najbližoj fotelji
spustivši se u nju. Bilo joj je muka od straha i iščekivanja. Patrik joj se
lagano primicao, nesvesno je zadrhtala, ali prošao je pored nje do
pisadeg stola, gde je uključio mesinganu lampu.
Zgrčila se kad je čula tihe korake po debelom tepihu i uplašeno
je podigla pogled, ali Patrik je zastao pored prozora zagledan u
nodnu panoramu velegrada. Andreja je krijudi gledala u njegova
široka ramena, uzane bokove, duge noge. Bila je toliko fascinirana da
nije mogla odvojiti oči od njega.
- Hodeš li da uradiš intervju sa mnom? - okrenuo se zatekavši je
nespremnu. - Ali prvo moraš navesti čitateljkama moje dimenzije i
zato me moraš dobro premeriti da ne bi pogrešila. Greške se u
novinarstvu skupo pladaju. Mogu da te tužim za iznošenje lažnih
činjenica, tako bi pokopala svoje novine i svog dragog taticu - lice mu
je bilo bezizražajno.
Stao je pred nju i počeo je da se svlači njišudi se u ritmu muzike
koju je samo on čuo. Delovi odede leteli su svuda po prostoriji i
konačno je ostao nag do pojasa.
- Dakle, šta misliš, velika novinarko? - uneo joj se u lice. -
Interesuje te isključivo moje telo, koje se leluja u ritmu muzike, jer
tvrdiš da samo tako mogu zadržati pažnju publike. Zar ne reaguješ na
moje mišide i maljava prsa? Šta kažeš na to? - izazivao ju je dok je
ona pokušavala da oslobodi ruke iz njegovog stiska.
Potom se nagnuo, neočekivano utisnuvši na njene usne grub
poljubac.
- Patriče, molim te, nemoj! Prestani! - viknula je kad je povukao
njene ruke na svoje bokove. - Nemoj! - drhtala je kao prut. - Žao mi
je zbog svakog slova koje sam napisala, zato bi najbolje bilo da
odem.
- Ovoga puta du ja redi kad je dosta i kada deš otidi! - u delidu
sekunde podigao ju je u naručje i poneo u spavadu sobu.

61
 Knjige.club

Otimala se, ali je uspeo da je odnese do velikog bračnog

kreveta, na koji ju je besno bacio, pa ju je pritisnuo svom težinom
svog snažnog tela. Stegnuo joj je šakama zglobove obe ruke
podigavši ih iznad glave, čvrsto ih je držao jednom rukom i silovito je
počeo da je ljubi. Drugu ruku zavukao je ispod njene haljine, gnječedi
joj butine.
Isprekidano je disala drhtedi pod tim agresivnim dodirima. U
trenutku je iz nje nestao svaki otpor pretvorivši se u silovitu strast,
koju više nije mogla da krije. Mahnito je ljubio njene podatne usne,
kao da se plašio da de, ako prestane, ona iščeznuti, kao vizija iz
najlepšeg sna.
Prstima je otkopčavao dugmad na njenoj haljini dok se Andreja
uvijala pod njegovim čvrstim telom, obuzeta dugo potiskivanom
željom. Poljupcima je obasuo svaki delid njene vrele kože i u jednom
trenutku pokušao je da se odmakne od nje dok ga je ona vukla sebi.
Pridignuo se gledajudi je usplamtelim očima.
- Ako želiš još nešto da saznaš o meni, smisli pitanja i zakaži
razgovor posredstvom mog agenta, rado du ti izadi u susret. I da...
sad počinješ da ličiš na moje pohotne obožavatelj ke.
Andreja je bila zaprepašdena, nije mogla da shvati šta se dešava
kad je zatvorio vrata za sobom. Bila je u šoku.
Čula je zveckanje leda u čaši u susednoj prostoriji, pa je ustala s
kreveta, izravnala je haljinu, zakopčala dugmad i uputila se prema
vratima. Zatekla ga je kako stoji uz prozor, u jednoj ruci držao je
bocu, a u drugoj čašu, u kojoj je svetlucao viski boje dilibara.
Uzela je tašnu zastavši nasred sobe. Oklevala je. Čekala je da se
dogodi nešto što de učiniti da jaz među njima nekim čudom nestane,
ali...
- Odlazi, Andreja! - polako je izgovorio kroz stisnute zube. - Idi
odavde i da te nikada više ne vidim! Ne mogu da te podnesem.
Pojma nije imala kako je uspela da zatvori vrata za sobom. Srce
joj je tuklo kao ludo, jedva je uvukla malo vazduha u pluda. Potrčala
je prema liftu shvativši da je sve gotovo... Izgubila ga je zauvek.

62
 Knjige.club

Večeras je u njegovom ponašanju bilo nečeg mnogo više od

besa i povređenog ponosa. Kad je počeo da se svlači, u njegovim
očima videla je nešto nalik na razočaranje i uvređenost. Pitala se šta
je osedao kad je počeo da je ljubi... Nažalost, to nikad nede saznati,
jer ju je definitivno izbrisao iz svog života.

- Kako je bilo na premijeri? - otac je sedeo u fotelji na tremu

pušedi kubansku cigaru.
Te nodi dovezla se u Sakramento, vozila je polako kao nikada
dotad. Nodni povetarac mrsio joj je kosu i razbistrio misli. Bila je
povređena do dna duše. Bolela ju je svaka koščica i svaki mišid, kao
da ju je neko premlatio i ostavio nemodnu da umre.
Izašavši iz apartmana, iskrala se iz hola u nadi da je niko nede
videti. Zato nije pošla dole liftom, ved stepenicama, u čijem je dnu
srela lepu Moniku, koja joj se cinično osmehnula.
Drsko ju je odmerila i mirno je prošla pored nje, očito je žurila u
Patrikov apartman. U mermernom holu hotela ugledala je svoje lice
u ogledalu i uplašila se. Ovakva ne smem na ulicu!, proletelo joj je
kroz glavu.
Oči su joj bile unezverene, a obrazi upali i bledi, bez kapi krvi.
Prišla je šanku i zamolila za čašu vode. Konobar joj se osmehnuo i
ljubazno ju je uslužio. Popila je vodu naiskap. Ledena tečnost slivala
se niz njeno grlo i Andreja se konačno pribrala.
Sela je za volan svog „poršea“ i neko vreme nije mogla da ga
pokrene. Osedala se jadno i poniženo zato što ju je onako oterao od
sebe. Ali za trenutak joj proletela misao da je to možda zaslužila, jer
je izneverila njegovo poverenje, a on joj je spasao život. Protresla je
glavom, pa je pokrenula motor. Nod je bila vedra, nebo obasuto
zvezdama, a bledi mesec dežurao je nad mirnim okeanom.
Ovu nod nije mogla da provede sama, pogotovo ne u svom
stanu u San Francisku. Bila je previše uzbuđena i povređena da bi
bila sama. Trebalo joj je društvo i jako pide. Nervi su joj bili zategnuti
do pucanja i osedala je da de se svakog trena rasprsnuti u milion
sitnih komada.

63
 Knjige.club

- Andreja! - pozvao ju je otac.

- Da? - odsutno se odazvala, pa je sela u fotelju pored njega.
- Kakav je film?
- Dobar, zapravo, odličan - kratko je odgovorila.
- A kakva je muzika? - zainteresovano ju je upitao.
- O, savršena je! Mogu li dobiti čašu burbona?
- Otkad piješ burbon?
- Od večeras - rekla je tiho, a glas joj je zvučao umorno.
- Da li Patrik Dejmon ume da komponuje? - sarkastično je upitao
otac.
- Donesi mi burbon, pa ču ti redi.
Otac je ušao u dnevnu sobu i nasuo je dve čaše pida.
- Hodu li sad dobiti odgovor na pitanje? - pružio joj je čašu.
- Budi strpljiv, molim te. Da, on savršeno komponuje. Muzika je
bila veličanstvena, nosila je film do kraja...
- I šta deš napisati u kritici?
- Istinu! - pogledala ga je preko ruba čaše ispijajudi gutljaj po
gutljaj zlataste tečnosti.
- Pa ne može tako! - iznervirao se njen otac. - Ne možeš mu sad
pisati panegirike, a u prošlom broju si ga ocrnila... treba pronadi
sredinu.
- Nema sredine! Napisadu ono što smatram da je ispravno -
skočila je na noge. - Patrik zaslužuje najbolje.
- Napisadeš ono što ti ja budem rekao.
- Ne! Dovoljno si upravljao mojim životom, došlo je vreme da
preuzmem uzde svog života!
- Andreja, ovo nisi ti... - zaprepašdeno je prošaputao njen otac.
- O, baš sam ovo ja! Dosad sam bila poslušna tatina devojčica,
ali odsad du misliti svojom glavom - oči su joj ljutito sevale. - Možeš
me izbaciti iz kude, ali nedu se predomisliti!
- Nedu te izbaciti iz kude, ali kao novinar moraš imati stav...

64
 Knjige.club

- Nedu da budem prljavi novinar. Nagovorio si me da iznesem

podatke iz Patrikovog privatnog života i učinila sam to da ti
udovoljim...
- Pa šta? - hladno je upitao otac.
- Šta bi ti učinio kad bi se saznalo da ste me kupili za šaku
dolara? - pogledala ga je u oči.
- Otkud ti to? - iznenađeno se trgnuo.
- Eto, saznala sam da ste me kupili od mojih bioloških roditelja
za bocu pida i nekoliko doza kreka...
- Prestani! - procedio je kroz zube.
- Nedu! Sad vidiš koliko je mučno kad neko čeprka po tvojoj
prošlosti, a tuđa muka te ne dotiče - unela se ocu u lice.
- Andreja, pijana si!
- Nisam, ali du se sad napiti.
- Kako znaš...? - glas mu se slomio.
- Čula sam vas kada ste se prepirali s Elis.
- Čekaj! Pa tog dana si nestala!
- Znaš li ko je Devojka bez imena? - setno ga je pogledala.
- Ne! Verovatno neka koja je želela da bude s njim neko vreme...
- Na pogrešnom si tragu, tata.
- Ako nešto znaš, reci, jer je identitet te devojke još uvek
nepoznat.
- Ja sam Devojka bez imena - mirno je uzvratila. - Bacila sam se
u reku, želela sam da umrem - pogledala je oca suznim očima.
- Pokušala si da se ubiješ?!
- Da! Patrik me je spasao i s njim sam u kolibi provela ta tri
dana.
- Čekaj... htela si da se ubiješ, Patrik te je spasao. Ima li još nešto
čime deš me iznenaditi?
- O, imam. Dao mi je volju za životom, brinuo je o meni, hrabrio
me je, a ja sam napisala onakav članak o njemu... baš sam pokazala

65
 Knjige.club

zahvalnost - glas joj je bio pun gorčine. - A da bi sve bilo tragičnije -

duboko je uzdahnula - zaljubljena sam u njega, zapravo mislim da ga
volim, ali sve je uzalud. Nodas mi je rekao da nikad više ne želi da me
vidi... - zajecala je.
Otac ju je zagrlio, ali se ona otrgnula.
- Ostavi me! Za sve je kriv onaj glupi članak koji sam napisala...
Te nodi sededi na tremu, popila je nekoliko čaša burbona. Otac
je dutao, ali je nije ostavio samu. Kad je primetio da joj glava pada od
umora i omamljenosti, na rukama ju je preneo u krevet.

Dani su prolazili i da ne bi mislila na Patrika, isrpljivala se radom

i učenjem. Međutim, na svoje snove nije mogla uticati i svake nodi ju
je pohodio.
U dogovoru s ocem napisala je tekst o Patrikovoj muzici na dve
strane i nije se stidela nijedne reči. Čitaocima je dočarala suptilnost i
tananost muzike, koja se kao paukova mreža preplitala sa scenarijem
dajudi mu punodu i snagu.
Češde je navradala u roditeljsku kudu nego ranije, a oni su bili
presredni zbog toga. Ipak, patnja se odražavala na njenom umornom
licu i majka joj je ugađala očekujudi da de joj se Andreja poveriti, ali
to se nije dogodilo.
Jednog popodneva u posetu im je došao gospodin Stajnberg.
Šetajudi s Andrejom po borovoj šumi, neko vreme je dutao. Po izrazu
njegovog lica videlo se da uživa u ptičjem cvrkutu i nežnom mirisu
četinarske smole.
- Dakle, Andreja, kako ste? - konačno je progovorio.
Prenula se iz razmišljanja pogledavši iznenađeno u profesora,
koji je, s rukama na leđima, proučavao njeno izmučeno lice.
Poslednji put video ju je u hotelu „Plaža“ i to samo na početku
prijema.
Patrik je uveliko započeo oproštajnu turneju po vedim
gradovima Amerike, a tamo gde je gostovao, hale i stadioni bili su
prepuni fanatične, verne publike. Do kraja turneje ostalo je nepunih

66
 Knjige.club

mesec dana. Trebalo je da „Nikersi“ sviraju još na Zapadnoj obali, a

poslednji, oproštajni koncert planiran je u Los Anđelesu, na velikom
olimpijskom stadionu.
- Andreja, pitao sam vas nešto.
- Čula sam vas, profesore, ali ne znam šta da vam odgovorim.
Sve je gotovo...
- Šta je gotovo? - radoznalo je upitao.
- Patrik ne želi da me vidi i to mi je jasno dao na znanja na
prijemu povodom premijere filma u hotelu „Plaža“.
- Koješta! - veselo je uzviknuo. - Uvredili ste ga onim tekstom
objavljenim u novinama. Zar ne shvatate? Da mu ne značite toliko,
ne bi tako reagovao. Drugi su pisali mnogo gore o njemu i nikad se
nije naljutio. Prošlo je dovoljno vremena, ohladile su se usijane glave
i sad sve to treba zaboraviti i početi iz početka.
- Kako? Rekla sam vam da ne želi više da me vidi...
- I sad dete sedeti u Sakramentu plačudi nad svojom sudbinom?
Imam bolji predlog, a vaš otac se s tim slaže.
- Ne volim što kujete zaveru iza mojih leđa - progunđala je.
- Pročitao sam tvoj najnoviji članak. Napisan je iz duše i u njemu
se oseda toplina, razumevanje i... ljubav - pogledao ju je ispod oka.
- Napisala sam istinu. Muzika je u filmu očaravajuda, nikog nije
ostavila ravnodušnim, čak ni najstrože kritičare...
Nastala je poduža pauza.
- Zar me nedeš pitati o njemu?
- Ima li to smisla? - duboko je uzdahnula.
- Želeo bih da odeš na Patrikov koncert u Los Anđeles. Napiši
reportažu protkanu detaljima iz njegove muzičke karijere i pruzi
vernim čitaocima pravu poslasticu.
- O! Stavljate me na muke. Ali zbog vas du otidi na koncert, to
vam dugujem - licem joj je preleteo grč, kao da de zaplakati.

67
 Knjige.club

6. poglavlje

Čim je stigla u Los Anđeles, uputila se na stadion, gde de koncert

biti održan. Viktor Stajnberg i njen otac nisu znali da bi joj draže bilo
da ode na Aljasku nego da ponovo piše o Patriku Dejmonu i
„Nikersima“.
Prisetila se trenutka kad ju je Patrik izbacio iz hotelskog
apartmana, kao i zauvek izgubljene nade da de je on potražiti i da de
joj se ukazati prilika da mu kaže koliko joj znači.
Kad je izašla iz „poršea“, do nje je dopirala glasna muzika
električnih i bas gitara, i gromoglasna buka bubnjeva. Ušla je na
stadion, zaslepljena snažnim reflektorima koji su šarali po bini i
publici. Oko podijuma bili su razmešteni zvučnici i dva ogromna
videobima. Tribine stadiona bile su popunjene, a na travnjaku su se
tiskali mladi skandirajudi Patrikovo ime.
Publika je uglas počela da vrišti kad je Patrik izašao na
pozornicu. Počeo je da se krede u ritmu muzike, a iz hiljade ženskih
grla prolomio se horski uzdah. Patrik je u jednoj ruci držao mikrofon
zapevavši hrapavim glasom, a drugu je podigao iznad glave dajudi
ritam uzavrelom mnoštvu.
Crne kožne pantalane savršeno su pratile liniju njegovih snažnih
dugih nogu, a belu košulju raskopčao je do struka. Prsa su mu se
sijala od kapljica znoja...
Andreja je stajala među kolegama novinarima, koji su pevali
Patrikove pesme nošeni žarom muzike, a ona je pažljivo pratila svaki
njegov pokret. U nekom trenutku shvatila je da ga gleda
poluotvorenih usana, dlanova mokrih od znoja i stisnutih očiju punih
suza.

68
 Knjige.club

Njegova neiscrpna energija opčinjavajude je delovala na publiku.

Kad je završio, bacio se na kolena pred publiku držedi mikrofon, kao
da grli voljenu ženu.
Obožavaoci su zavrištali i u jednom momentu svi su uzviknuli
njegovo ime. Patrik je dugo stajao na pozornici prelazedi zadovoljnim
očima preko mnoštva, dok je publika skandirala njegovo ime.
Sačekao je da se vreva utiša, pa se okupljenima obratio dubokim
glasom.
- Vratidu se, čekajte me - mahnuo im je rukom i sišao je s
pozornice ne osvrčudi se.
Andreja se oslonila na ogradu pokušavajudi da se pribere.
Morala je priznati da je Patrik savršeno ovladao šou-biznisom i dok je
pevao, svaka žena na stadionu imala je utisak da se baš njoj obrada.
Zato joj se činilo da Patrik peva samo njoj... ali kad su se svetla
uključila, shvatila je da sve pripadnice lepšeg pola isto osedaju.
Znala je da se muzičari u bekstejdžu pripremaju za drugi deo
koncerta. Članovi „Nikersa“ bili su mladi, puni energije, ali je Patrik
osvajao publiku snagom i harizmom.
Drugi deo koncerta bio je žešdi od prvog i Patrik se kupao u
znoju.
U jednom trenutku nestao je s pozornice, a publika ga je
besomučno dozivala da se vrati. Kad se konačno pojavio, brisao je
znoj s čela, a oko vrata mu je visio peškir natopljen znojem. Svetla su
najednom isključena, publika je utihnula, a Andreja je iščekivala
nastavak.
Potpuni mrak razbio je reflektor s krana usmeren na Patrika, koji
je sedeo na visokoj barskoj stolici držedi u rukama akustičnu gitaru. Iz
hiljada grla opteo se uzdah, a onda je nastao tajac.
- Jeste li spremni? - upitao je, a iz publike se začulo gromoglasno
„da“.
Andreja je gledala lica oko sebe primetivši da su kao hipnotisani,
i znala je da u ovom trenutku Patrik može dobiti i učiniti sve što
poželi.

69
 Knjige.club

- Svi znate da je ovo moj poslednji koncert - izgovorio je

odmereno. - Zato želim da vas nagradim jednom pesmom, koja de u
svakom smislu bolje od mene redi zbogom - publika je počela da
aplaudira.
Podigao je ruku i kao po komandi pljesak se utišao.
- Svi kad-tad moramo ponešto promeniti u životu, pa i ja. Dragi
moji, ja sam običan smrtnik.
Publika je ponovo zapljeskala i počela je da skandira Patrikovo
ime, ali ih je on umirio pokretom ruke.
- Verni moji, ovu pesmu napisao sam u trenucima kad sam
mislio da sam pronašao devojku svog života i ova pesma napisana je
za sve one koji su shvatili da su snovi prolazni, i za sve one koji su
voleli i izgubili svoju ljubav.
Počeo je da svira i da peva, glas mu je bio čist, dubok i raskošan.
- U burnoj i hladnoj nodi voda ju je donela, kao morska sirena
izronila je iz nje. Čitave nodi sam je voleo, moju devojku bez imena,
ali shvatio sam da sanjam i bio je dovoljan treptaj zore da ona
nestane... Nestala je...
Nisam nestala, ovde sam!, poželela je da vrisne prisetivši se
trenutka kad se probudila u krevetu nepoznatog muškarca, koji joj je
udahnuo život i naterao je da ga zavoli, kao što nikada više nikoga
nede voleti.
Bila je fascinirana njegovim sugestivnim glasom, kojim je
opčinio publiku, i u sebi se molila da on oseti njeno prisustvo. Na
kraju pesme glas mu se pretvorio u šapat, a reflektor je polako
gasnuo sve dok nije zavladao potpuni mrak. Kad su se svetla ponovo
uključila, Patrika nije bilo na pozornici.
Odlaskom s pozornice ostavio je Andreju praznu, obuzetu
bolom. Oči su joj bile pune suza i konačno su se skotrljale niz njene
zažarene obraze. Publika je zbunjeno dutala i taj muk na stadionu
jasno je pokazao kakav je utisak na sve posetioce ostavila Patrikova
balada. Andreja je pošla prema izlazu klecavih kolena, srce joj je
besomučno udaralo u grudima i tek tada se prolomio buran apalauz
zaglušujudi sve ostale zvuke.

70
 Knjige.club

Dok je pisala reportažu, Andreja je po ko zna koji put opet

proživljavala svaki sekund koncerta, koji je u njoj izazvao emotivnu
pustoš. Bila su joj potrebna dobra dva dana da napiše dve strane
teksta, u kojem je pokušala da prenese ono što je osedala i da verno
opiše fanatičnu reakciju publike na Patrikovu muziku i nastup.
Ponesena osedanjima, uspela je da unese u reportažu, u kojoj se
veoma pohvalno izrazila o njegovom talentu, i poruku zaljubljene
žene. Njen otac je to najavio na naslovnoj strani glosi časopisa
objavivši, naravno, reportažu pod njenim imenom u najnovijem
broju.
Primala je pohvale sa svih strana, čak i od mnogih poznatih
novinara, a ona se osedala kao izduvan balon. I ovo se završilo, tužno
je pomislila. Nedu više pisati o Patriku Dejmonu i „Nikersima“, pa du
možda uspeti da ga zaboravim. Uostalom, svi kažu da vreme ledi i
najdublje rane, sedela je na terasi svog stana držedi u rukama novine
s čije joj se naslovne strane smešilo Patrikovo lice.
Zvono na vratima prenulo ju je iz razmišljanja. Kad je otvorila
vrata, ugledala je pred sobom gospodina Stajnberga, koji je u rukama
držao ogroman buket crvenih ruža. Zatečena njegovom posetom, u
prvom trenutku nije uspela ni da se obraduje niti da se zahvali.
Stajnberg je bez ustezanja ušao u stan ne čekaj uči njen poziv.
- O, uđite! - zbunjeno je promucala.
- Želim da vam se zahvalim za divan tekst koji ste napisali o
Patriku i „Nikersima“. Draga moja, prijatno ste me iznenadili.
- Zašto? Profesore, napisala sam istinu. Jednom sam pogrešila,
dvaput bi bilo previše.
- Drago mi je što tako mislite i... osečate. Nastavite tako i kolege
de vas ceniti i poštovati.
- Nadam se - rekla je potišteno. Dutala je nekoliko trenutaka, a
onda je podigla glavu pogledavši posetioca pravo u oči. - Smem li
nešto da vas pitam?
- Pitaj.
- Kako je Patrik? - izgovorila je zamuckujudi.

71
 Knjige.club

Gorela je od želje da čuje ponešto o njemu iako je nevešto

pokušavala da prikrije uzbuđenje.
- Dobro je. Krije se, kao i vi. Vas dvoje ste najgori par koji sam u
životu upoznao. Ne možete jedno bez drugog, ali vaš glupi ponos ne
dopušta vam da jedno drugome pođete u susret - odmahnuo je
glavom uzdišudi.
Andreja je oborila pogled dok su joj se krupne, ljubopitljive oči
zahvale suzama.
- Zašto plačete? Time ništa nedete postidi. Obucite se i sedite u
automobil, znate gde ga možete pronadi. Povukao se u tišinu, sam je
u brvnari. Raskinuo je veridbu s Monikom, a znam da mu ta lepa
praznoglava devojka baš ništa nije značila - profesor je uhvatio
Andreju za ruku protresavši je.
- Hajde, bar vi budite pametni i zaboravite na glupi ponos.
Ponos u ljubavi ne postoji.
- Kako znate? - upitala je kroz suze.
- Pobogu devojko, nisam se rodio star. Nekada sam bio mlad,
tvrdoglav i veoma ponosan. Moja naveda ljubav bila je pomalo kruta
i patrijarhalno vaspitana i, što je najgore, veoma ponosna. I ostao
sam neženja - slegnuo je ramenima.
- Idi, sigurno te čeka - pomilovao ju je po ruci.

Koračala je klizavom stazom kroz gustu četinarsku šumu. Sunce

se spuštalo i bilo je osetno svežije. Zakopčala je jaknu zavukavši ruke
u džepove. Zadrhtala je pomislivši da Patrik možda ne želi da je vidi,
možda de je oterati, kao što je to udinio u hotelu „Plaža“. Dobro se
sedala svake redi koju joj je izgovorio.
Neko vreme stajala je pred vratima kolibe prikupljajudi snagu da
pokuca. Razdirala ju je sumnja, ali morala je da stane pred Patrika
Dejmona i da mu kaže koliko ga voli.
Podigla je ruku i posle dužeg premišljanja konačno je pokucala.
Nije bilo odgovora. Pomislila je da on nije tu ili da nede da joj otvori.

72
 Knjige.club

Pokucala je jače i konačno je čula dobro poznati glas kako psuje, a

onda su se vrata otvorila.
Stajala je licem u lice s Patrikom.
Uplašila se ledenog, prezrivog pogleda njegovih modrih očiju,
pa je oborila glavu plašedi se da de izgubiti hrabrost i pobedi.
- Mogu li da udem? - progovorila je jedva čujnim glasom
gutajudi knedle.
- Ako baš moraš - odmerio ju je od glave do pete, pa se sklonio
da je propusti.
Ušla je u prostoriju i uspomene su počele da naviru... Pritisnula
ju je tišina. Naslonjen na vrata, Patrik ju je dutke posmatrao.
- Šta želiš? - upitao je konačno.
- Ja... želela sam da te vidim... da porazgovaramo - a onda, kao
da ju je adrenalin spucao, pogledala ga je pravo u oči izgovorivši: -
Zapravo, tebe želim Patriče! Volim te svim srcem. Želim te... -
ponovila je dok su joj niz obraze klizile suze.
- Mene želiš?! Kako to misliš? Da nisi opet smislila nekakav trik,
lepa Andreja, ali ovog puta nede ti upaliti - odmahnuo je rukom. -
Ako nemaš ništa više da mi kažeš, mislim da bi najbolje bilo da odeš -
zakoračio je u stranu dajudi joj na znanje da treba da napusti kolibu.
Ni pomerila se nije, grozničavo je razmišljla. Ako sad ode, nikad
joj se više nede ukazati prilika da povrati izgubljeno poverenje, zato
po svaku cenu mora ostati i ubediti ga u svoju iskrenu, čistu ljubav. U
ušima joj je zujalo, a kroz glavu su joj prolazile reči gospodina
Stajnberga: „Draga moja, u ljubavi nema ponosa“. A ona je ponos
ostavila pred vratima kolibe i sad joj je samo jedno bilo na umu:
Moram se opravdati i uveritiga u to da ga iskreno volim!
Pogledi su im se sreli i u njegovim očima videla je nespremnost
sa popusti. Naježila se. Moram slomiti njegov otpor, ponavljala je u
sebi bodredi se. Pročistila je grlo.
- Nemoj me mučiti, imam i ja ponos...
- Tvoj ponos ne vredi ni lule duvana! - procedio je kroz stisnute
zube. - Da si ga imala...

73
 Knjige.club

- Pogrešila sam, Patriče, užasno sam pogrešila. Molim te da mi

oprostiš, pa čak i ako nečeš da popustiš... znam da te volim i istrpedu
svako poniženje - oči su joj blistale od suza. - Hladno mi je, dugo sam
pešačila - tiho je dodala. - Mogu li dobiti nešto toplo da popijem i da
se malo ugrejem? - pokušavala je da dobije na vremenu i znala je da
de ovo biti teško, ali morala je da učini sve da bi se izborila za čoveka
kog voli.
- Šta želiš da popiješ? - glas mu je i dalje bio leden, kao severni
vetar usred zime.
- Bila bih ti zahvalna za šolju jake kafe - pogledala je šporet, na
kojem je stajala džezva, u nadi da ne traži mnogo.
Ponovo je podigla oči prema njemu i stresla se od Patrikovog
lica, koje je bilo kao okamenjeno. Nastala je još jedna mučna, duga
pauza.
- Nemam kuvane kafe, što znači da bih morao ponovo da
naložim vatru u šporetu, a iskren da budem, mrzi me - bio je grub i
neprijatan.
U tom trenutku bila je toliko nesredna da je prestala da mari za
njegovo ponašanje, ali od svoje odluke da raskravi Patrikovo ledeno
srce nije odustala.
- Ja du založiti vatru i pristavidu kafu za oboje, nede mi to
predstavljati nikakav problem - prošaputala je pomirljivo.
Ne čekajudi od njega ni potvrdan ni odrican odgovor, prišla je
česmi i nasula vodu u džezvu, pa je ubacila potpalu u ložište dodavši
nekoliko tankih cepanica. Šibicom je zapalila parče papira i vatra je
veselo planula, pa je pristavila džezvu na šporet. Od silne napetosti
obrazi su joj bili rumeni, a telom joj je strujala hladnoda. Niz leđa su
joj se slivale kapljice ledenog znoja i, ne obazirudi se na to, svukla je
jaknu prebacivši je preko stolice. Ostala je u džemperu od bele
angore s rol kragnom. Crna kosa padala joj je niz leđa, a tesne plave
farmerke naglašavale su meke obline njenog zgodnog tela. Bacila je
pogled na Patrika, koji se nije odmicao od vrata odmeravajudi je, ali
sad nekako... pitomije... ili se njoj to samo čini zato što bi želela da je
tako?

74
 Knjige.club

Duboko je uzdahnula uzdrhtavši od naleta nade kad je shvatila

da Patrik nije potpuno ravnodušan na njeno prisustvo i ledenim
krvotokom prostrujala joj je toplina. Andrejino srce počelo je snažno
da udara u grudima, disala je isprekidano i, nesvesna svojih pokreta,
pokušala je rukom da umiri lupanje srca. Patrik je reagovao na taj
njen pokret i polako je pošao prema njoj.
- Uvek je tako između nas, zar ne? - glas mu je bio hrapav i
promukao. - Šta želiš od mene? - nastavio je da se približava, a ona
ga je, kao ošamudena, gledala pravo u oči.
Nežno joj je sklonio ruku sa srca i lagano je prstom prevukao po
udubljenju između njenih dojki. Andreja je za trenutak sklopila oči, a
u njene blede obraze nahrupila je krv obojivši ih rumenilom.
Osedala je da de joj kolena popustiti, pa se uhvatila za njegova
široka ramena.
- Da li si zbog ovoga došla? - obema šakama obuhvatio je njene
dojke gledajudi je pravo u oči.
Nije mogla da mu odgovori, obuzela ju je čežnja, počela je da se
trese od želje. Oboje su isprekidano disali ali, za razliku od Andreje,
Patrik je još uvek mogao da govori.
- Došla si po to! Ista si kao ostale! - zarežao je, lagano je
odgurnuvši.
- Nisam takva! - skupila je snagu da prošapude. - Volim te,
Patriče! Oprosti mi, molim te! - jeknula je osedajudi da ju je trenutak
pre nego što se stropoštala uhvatio u naručje.
Celo njeno bide bilo je usredsređeno na njegovo milovanje i u
zanosu se nagnula prema njemu. Ali on ju je naglo ispustio.
- Nedu! - stegnuo je vilice opet je odgurnuvši od sebe. - Kad smo
se poslednji put sreli, rekao sam ti da nikada više ne želim da te
vidim. Tada sam te zamalo na silu uzeo... - uneo joj se u lice. - Znaš li
šta to znači kad čovek shvati da je sposoban za tako nešto?
- Patriče! Bio si povređen, ali... - nije dovršila rečenicu, bacila
mu se u zagrljaj. Čvrsto ga je obgrlila rukama ne dopuštajudi mu da
je odgurne.

75
 Knjige.club

- Šta to radiš? - ukočio se, a pogled mu se u trenu zamaglio. -

Želiš da zaista poludim? Ne mogu da budem kraj tebe, a da te ne
želim. Beži od mene dok još možeš, jer polako gubim strpljenje i
razum.
- Volim te, čoveče! Ne mogu da zamislim život bez tebe.
Zavolela sam te još onda ovde, u kolibi... - očajno je zavapila, a
oči su joj se ponovo napunile suzama.
Čvrsto se držala za njega dok je Patrik pokušavao da je odgurne,
ali kad joj se zagledao u oči, tek tada je smisao njenih reči počeo da
dopire do njegovog mozga. Osetila je da je uzdrhtao i prestao je da je
gura, a onda joj je prtom podigao glavu.
- Ponovi mi to još jednom, molim te... - oči su mu zablistale kad
je Andreja izgovorila:
- Volim te toliko da me boli i ne mogu da živim bez tebe.
- Pa zašto si nas oboje bacila u pakao?
- Ne znam... mislila sam da me doživljavaš kao bilo koju svoju
obožavateljku...
- Ludice! Ne možeš zamisliti koliko si mi bila draga. Shvatio sam
da si drugačija i to me je zaintrigiralo. Mogao sam te odvesti do prve
autobuske stanice i tako te se resiti, ali bila si mi važna... i potrebna.
Prvi put u životu shvatio sam šta znači to da mi je stalo do nekoga. Po
tvojoj odeči i ponašanju procenio sam da si iz dobrostojede porodice,
ali da si u duši skromno bide. Šta sam mogao da očekujem od tebe...
ja, bivši lopov i kriminalac?
- Ne govori to... nisi ti ni jedno ni drugo - spustila je prst na
njegove usne.
- Draga moja, samo ponavljam tvoje reči - osmehnuo se.
- Bože! Hodeš li mi ikad oprostiti? - uzdahnula je i, naslonivši mu
glavu na prsa, čula je snažne otkucaje njegovog srca.
- Andreja, naš susret bio je vođen rukom proviđenja. Tog dana
izašao sam iz kolibe da prošetam i da se nadišem svežeg vazduha i
obreo sam se na obali reke. Ugledao sam te kako stojiš zagledana u
vodu, ali kad sam video da si se bacila u pobesnele talase, u prvom

76
 Knjige.club

momentu nisam mogao da poverujem sopstvenim očima. Izvukao

sam te iz nabujale reke, strahovao sam za tvoj život, a ponajviše da
deš opet poželeti da se ubiješ. Dozvolio sam ti da me vređaš, jer si
tako pokazivala želju za životom.
- Ali ono što sam tada govorila zaista sam mislila! - pogledala ga
je smešedi se.
- Da sam loš pevač i da...
- O, gospode, kad bi znao koliko te volim! Tvoj promukli glas,
tvoje dobro srce, tvoje telo... Patriče, volim sve na tebi - snažno ga je
grlila propinjudi se na prste, željna njegovih poljubaca.
Drhtala je pod svakim njegovim dodirom, nestrpljiva da
nadoknadi sve što je propustila ovih dugih meseci. Konačno je
utisnuo strastan poljubac na njene usne gubedi dah.
- Volim te, Andreja Skentlon. Voleo sam te i onda, pored
vodopada, kad sam saznao ko si i plašio sam se da te dodirnem. I
tamo u šumi i ovde u kolibi moje srce kucalo je za tebe, ali...
- Šta, ali? - upitala je između poljubaca.
- Kako da budem siguran u tvoju ljubav? - duboko je uzdahnuo.
- Patriče, volim te, moraš mi verovati - drhtavim prstima počela
je da raskopčava dugmad njegove košulje.
- Postavlja se pitanje kako de poznati rok pevač impresionirati
devojku, koja mu je otvoreno pokazala da prezire njegov imidž... -
zatvorila mu je usne nežnim poljupcem.
Patrik je nestrpljivo smaknuo košulju s ramena, pa je presrednu
Andreju podigao u naručje. Obamrli od želje, pali su na prostrani
krevet. Patrik je zavukao ruke ispod njenog džempera milujudi joj
grudi nabrekle od želje, a ona se čežnjivo uvijala pod njim. Oslonjen
na laktove, pridignuo se i zagledao se u njene zelene oči tamne od
strasti.
- Ti si jedina, Andreja Skentlon - izgovorio je promuklim glasom.
- Obožavam svaki milimetar tvoje kože, svaki tvoj udah, svaku tvoju
misao... - Patrikovo disanje bilo je isprekidano, jer je strast besnela u

77
 Knjige.club

njemu. - Bideš moja i samo moja. Nikada te više nedu pustiti da odeš
- obuhvatio je dlanovima njeno lice, pomamno je ljubedi.
Zavukla je prste u njegovu crnu kosu i sreda je u talasima
zapljuskivala njeno telo dok je poljupcima pokrivao svaki delid
njenog lica.
- Pruži ruku, ne želim više nikakve nesporazume - prošaputao je
uzbuđeno.
Andreja je pružila ruku, iznenađeno pratedi pogledom kako joj
navlači prsten na domali prst leve ruke. Smaragd je zablistao na
njenoj ruci.
- Ovaj prsten kupio sam u nameri da te zaprosim one nodi na
prijemu tvojih roditelja, ali odbila si me gordošdu...
- Naravno, to i ono što sam napisala o tebi sprečilo te je da me
zaprosiš? Patriče, ti si kukavica. O, kad bi znao koliko su mi bili
potrebni tvoji poljupci i zagrljaji - čežnjivo je uzvratila.
Pogledi su im se sreli i reči su postale izlišne. Andreja mu je
snažno obavila ruke oko vrata.
- Nadam se da osedaš koliko te volim! I znam ko de biti sredan
zbog našeg pomirenja - prošaputao je milujudi joj ramena.
- Znam, jer je Viktor naslutio snagu i veličinu naše ljubavi -
povukla ga je na sebe pružajudi mu željne usne na poljubac.
- Moja devojka bez imena - uzdahnuo je Patrik obrušivši se na
njene usne, koje su mu uzvradale strasno i gladno.
Znala je koliko su jedno drugom nedostajali i koliko su propustili
zbog suludog ponosa. Prepustili su se želji i plimi osedanja, koja ih je
nosila rekom ljubavi. Tela su im se konačno spojila u savršenom
ritmu, kojem nije bila potrebna ni klasična ni rok muzika, bila je to
muzika njihovih tela i ljubavi kojom su povezani. U ekstazi i eksploziji
koja je protresla njihova tela, oboje su razumeli da baš ništa više ne
može dovesti u pitanje ono što osedaju jedno prema drugom...
Kad je narednog jutra otvorila oči ugledavši na jastuku kraj sebe
Patrikovo usnulo, smireno lice, znala je da je konačno pronašla dom
u njegovom srcu.

78
 Knjige.club

- Volim te više od života! - prošaputala je milujudi mu dlanom

crnu kosu.
Otvorio je oči i pogledi su im se sreli, pa ju je povukao na sebe
znajudi da de je do kraja života voleti.

79