FAKULTET VETERINARSKE MEDICINE U BEOGRADU

KATEDRA ZA HIRURGIJU,ORTOPEDIJU I
OFTALMOLOGIJU
PREDMET: ANESTEZIOLOGIJA
POSTOJANJE BOLA KOD ŽIVOTINJA SE ZAKLJUČUJE NA
OSNOVU PROMENE PONAŠANJA, NEPRAVILNOG
POLOŽAJA TELA, HROMOSTI U RAZLIČITIM FAZAMA
KORAKA, KASA, GALOPA I RAZLIČITOG STEPENA,
LIZANJA BOLNOG MESTA, REAKCIJE MESTA ILI
REGIJE PRI STANDARDNIM DIJAGNOSTIČKIM
PREGLEDIMA I PROCEDURAMA, OTEŽANOG
USTAJANJA, NEPRAVILNOG KRETANJA....
 RECEPTORI ZA BOL:
1. MEHANOSENZITIVNI: REAGUJU NA DESTRUKCIJU ,
RAZARANJE, ISTEZANJE, RAZVALČENJE TKIVA RAZLIČITE
ETIOLOGIJE
2. HEMOSENZITIVNI: REAGUJU NA NEUROTRANSMITERE KOJI
SE STIMULIŠU PRISUSTVOM EGZOGENIH I ENDOGENIH
(PROMENA Ph TKIVA) HEMIJSKIH NOKSI
3. TERMOSENZITIVNI: REAGUJU NA PROMENU TEMPERATURE
(OPEKOTINE I SMRZOTINE)
 STIMULUS > RECEPTORI ZA BOL U TKIVIMA I ORGANIMA >
NOCICEPTORI NA PERIFERNIM NERVNIM VLAKNIMA:
1. MIJELIZOVANA VLAKNA: PRENOSE JAK, OŠTAR TRENUTAN
BOL
2. NEMIJELIZOVANA VLAKNA: PRENOSE TUP, DUGOTRAJAN BOL
I BOL OD OPEKOTINA
 > OBE VRSTE VLAKANA PRENOSE BOL > DORZALNI KORENOVI
MEDULE SPINALIS > BOL SE ŠIRI ASCEDENTNO I
DESCEDENTNO > FENOMEN SEKUNDARNE HIPERALGEZIJE
 LOKALIZOVAN BOL >
ŠIRENJE U OKOLNE SEGMENTE > PROŠIRENJE BOLA > ŽIVOTINJU
BOLI VIŠE REGIJA (npr. ceo ekstremitet, a povreda je samo u
predelu kopita, papka ili šape)
> SPINOTALAMIČNI TRAKT > MOZAK – SOMATOSENZORNI
KORTEKS - TRAKT > POVEZAN SA RETIKULARNOM
FORMACIJOM – SISTEMOM KOJI MOŽE DA AKTIVIRA
AUTONOMNI NERVNI SISTEM KADA SE ISPOLJAVAJU:
- KARDIOPULMONALNE PROMENE
- STRESNI ODGOVOR
- PRAŽNJENJE ENDORFINSKIH RECEPTORA
 TERAPIJA BOLA POSTAJE CENTRALNO MESTO U
VETERINARSKOJ ANESTEZIJI:
DEFINISANJE, KVANTIFIKACIJA I LEČENJE BOLA.

OSLOBAĐANJE OD BOLA JE VAŽNO U PREOPERATIVNOM,

OPPERATIVNOM I POSTOPERATIVNOM PERIODU, KAO I
U SVIM SITUACIJAMA IZVAN ANESTEZIOLOŠKOG
PROTOKOLA KADA ŽIVOTINJA TRPI BOL.

JAK BOL IZAZIVA JAKU STRESNU REAKCIJU SA MOGUĆIM

FATALNIM ISHODOM

TERAPIJA BOLA JE SASTAVNI DEO

ANESTEZIOLOŠKOG PROTOKOLA
HIRURŠKA I FARMAKOLOŠKA INTERVENCIJA KOJOM SE
PREKIDA PUT KOJIM BOLNI STIMULUS PUTUJE
ASCEDENTNO DO VELIKOG MOZGA

NOCICEPTORI: RECEPTORI NA SAMIM KRAJEVIMA

NERAVA ODGOVORNI ZA PRIMANJE I PRENOŠENJE
BOLNOG IMPULSA
PREVENTIVNA (PRIEMTIV) ANALGEZIJA – APLIKACIJA
ANALGETIKA PRE NASTAJANJA BOLA, VAŽNA U
ANESTEZIJI
 AKUTNI BOL – BOL KOJI NESTAJE KADA SE ELIMINIŠE BOLNI
STIMULUS
 ANALGIJA – NEDOSTATAK OSEĆAJA ZA BOL
 ANALGEZIJA – GUBITAK OSEĆAJA ZA BOL
 CENTRALNA SENZIBILIZACIJA – BOL CENTRALNO POJAČAN
(STIMULACIJA U MEDULI SPINALIS)
 DISTRES – ORGANIZAM NIJE SPOSOBAN DA SPREČI NIZ NEGATIVNIH
REAKCIJA KOJE IZAZIVA STRES. BOL SE POJAČAVA !
 DUBOKI BOL – NASTAJE U TETIVAMA, ZGLOBOVIMA, PERIOSTU
 HIPERALGEZIJA - POJAČAN, PRENAGLAŠEN ODGOVOR NA BOL
 HIPERPATIJA – BOLNI SINDROM, POJAČANA REAKCIJA NA
PONAVLJANJE STIMULUSA BOLA
 HIPERESTEZIJA – OSETLJIVOST NA SAMO PRISUSTVO STIMULUSA
KOJI MOŽE DA IZAZOVE BOL
 HIPOALGEZIJA – SMANJENA OSETLJIVOST NA BOLNU STIMULACIJU
 HRONIČNI BOL – BOL KOJI DUGO TRAJE
 KANCERSKI BOL
 MIOFASCIJALNI BOL – FOKALNI BOL U MIŠIĆNIM I DRUGIM TKIVIMA
UDRUŽEN SA GRČEVIMA, SPAZMOM I OGRANIČENIM POKRETIMA
 NEURALGIJA – BOL RAZLIČITOG INTENZITETA . NAIZMENIČNO JAČI
PA SLABIJI > SMENJUJE SE SA PROTOKOM VREMENA
 SOMATSKI BOL - BOL NASTAO KOD OŠTEĆENJA
KOŠTANOZGLOBNOG SISTEMA I KOŽE. UVEK JE LOKALIZOVAN,
JAKOG INTENZITETA, OŠTAR I ISKLJUČUJE REGIJU IZ KORIŠĆENJA
 VISCERALNI BOL – ISPOLJAVA SE KOD OŠTEĆENJA UNUTRAŠNJIH
ORGANA. NIJE LOKALIZOVAN, U VEĆINI SLUČAJEVA DIFUZAN, TUP.
ZA DIJAGNOSTIKU JE POVOLJAN MOMENAT PRELAZAK DIFUZANOG
U LOKALIZOVAN BOL
 TRANKILIZACIJA (NEUROLEKSIA) – SMIRENA, NE ZAINTERESOVANA
ŽIVOTINJA SA USPORENIM POKRETIMA, SALBOM I BEZVOLJNOM
REAKCIJOM NA OKOLINU I SPOLJNE NADRAŽAJE
 LEKOVI I FARMAKODINAMIKA

LEK FARMAKODINAMSKI EFEKTI

OPIOIDI: MRFIN, FENTANIL, DELUJU NA SPECIFIČNE RECEPTORE:
METADON, BUTORFANOL SEDACIJA, ANALGEZIJA, EKSCITACIJA
α2 –agonisti: KSILAZIN, DELUJU NA SPECIFIČNE RECEPTORE:
DETOMIDIN, SEDACIJA, ANALGEZIJA, MIŠIĆNA RELAKSACIJA

NSAIL: IBUPROFEN, PERIFERNO INHIBICIJA PROSTAGLANDINA,

KETOPROFEN, ANTIINFLAMATORNO, CENTRALNO DEJSTVO
FENILBUTAZON
 PRED OPERATIVNI ZAHVAT
 KOD ŽIVOTINJA SA BOLOM
 KOD HIRURŠKIH INTERVENCIJA KOJE IZAZIVAJU BOL
 PREVEVNTIVNO DAT ANALGETIK = MANJA
KOLIČINA ANESTETIKA ZA UVOD, ODRŽAVANJE I
ANALGETIKA U TOKU INTERVENCIJE
 ‚‚PA‚‚ = STABILNA HEMODINAMIKA I RESPRACIJA
 ‚‚PA‚‚ PREVENIRA NEŽELJENE KARDIOPULMONALNE
SITUACIJE (DEPRESIJA DISANJA, BRADIKARDIJA,
HIPOTENZIJA...)
 OPIJATI
 NSAIL
 AKUPUNKTURNA ANALGEZIJA