Professional Documents
Culture Documents
Држава - Википедија
Држава - Википедија
Држава - Википедија
org/wiki/Држава
1 од 9 13.2.2021. 07:22
Држава — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Држава
Многим људским друштвима су владале државе током миленијума, док су друга била
бездржавна друштва. Током времена мноштво различитих форми је развијено, користећи
разне врсте оправдања за своје постојање (као што је божанско право краљева, теорија
друштвеног уговора, etc.). У 21. веку, модерна национална држава је предоминантна форма
државе којој су људи подложни.
Дефиниција
Међународно право
Критеријуми државности
Признање држава
Сукцесија држава
Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе
Према Оксфордском енглеском речнику, држава је „а. организована политичка заједница под
једном владом; комонвелт; нација. б. таква заједница која чини део федералне републике, на
пример. САД”.[1]
2 од 9 13.2.2021. 07:22
Држава — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Држава
Оно што уноси забуну у проблем дефинисања термина је да се појмови „држава” и „влада”
често синонимно користе у свакодневној конверзацији, па чак и у неким академским
предавањима. Према једној дефиниционој схеми, државе су нефизичке особе у смислу
међународног права, док су владе организације које сачињавају људи.[18] Однос између владе и
њене државе има својство представништва и овлашћене агенције.[19]
Међународно право не садржи дефиницију државе. Покушаји чињени у том правцу, у оквиру
Уједињених нација остали су безуспешни, због супротних идеолошких ставова и приступа овом
питању.[20][b][c]
Критеријуми државности
1. постојано становништво
2. утврђену територију и
3. суверену власт[20]
Постојано становништво
Међу становништвом једне територије може бити и известан број страна чији је положај
регулисан посебним унутрашњим прописима или међународним конвенцијама. Коначно, један
део становништва може представљати и националну мањину која је подвргнута под специјални
режим.[22]
Бројност становништва није увек одлучујући моменат, будући да има веома малих држава, нпр.
Исланд или Луксембург. Нагла полиферација држава уследила је кроз процес деколонизације,
распадом Совјетског Савеза и насилним разарањем Југославије. Држава јесте статусни симбол
за улазак у међународну заједницу, али треба додати да „мини“ државе данас представљају
3 од 9 13.2.2021. 07:22
Држава — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Држава
велики проблем, који се нашао на дневном реду Генералне скупштине и Савета безбедности
уназад последњих десет и више година. Многе од њих су само фиктивне државе, јер не поседују
ни економски, ни безбедносни потенцијал за самосталан живот. Формална прокламација
суверенитета не значи и ефективни суверенитет.[22]
Утврђена територија
У току Првог светског рата признато је низ нових држава, а да питање њихове територије није
било решено. Израел је проглашен за независну државу и примљен у чланство Уједињених
нација, а да дефинитивно разграничење његове територије није извршено. Проблем је
нарочито сложен у вези са признањем независности земаља које су тек изашле из
колонијалног статуса. Колонијалне силе повлачиле су границе својих поседа зависно од моћи,
потреба, интереса а често и међусобног ценкања; те околности су условиле да бивши
колонијални поседи стицањем независности нису имали решен проблем својих сопствених
граница. Но било би свакако неосновано при овако специфичним условима захтевати примену
напред поменутих критеријума.[22]
Суверена власт
Трећи елемент, суверена власт, управо карактерише државу и по њему се држава разликује од
осталих организација. Сувереност државне власти огледа се у супрематији државне власти
према свим другим властима унутар те државе, у независности при обављању своје интерне
мисије и своје функције на међународном плану. Суверена власт државе је изворна —
оригинална, и не изводи се ни из какве друге власти. Тај изворни карактер власти немају, на
пример, други субјекти међународног права, као што је било Друштво народа или данас
Уједињене нације, које поседују изведену власт тј. власт коју су државе добровољно пренеле на
те организације.[22]
Проблем дефинисања суверене власти изазива у пракси често велике тешкоће. Полази се
обично од претпоставке да власт има ефективну контролу и моћ владања на целој територији.
Поучан је у том погледу пример Финске 1917/18, која се отцепила од Русије у току Октобарске
револуције, али су се на њеној територији водиле борбе. Комитет правника формиран од
Друштва народа 1922, поводом спора између Финске и Шведске, по питању Аландских острва, у
свом извештају истакао је:
4 од 9 13.2.2021. 07:22
Држава — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Држава
Признање држава
Сукцесија држава
a. Ова два појма су посебно синонимна кад се фразирају као "the state" и "the government".
b. Влада Велике Британије у свом коментару поводом нацрта Декларације о правима и
дужностима држава приметила је да таква Декларација треба да почне дефиницијом
»државе«. Делегат Сирије такође се залагао у истом смислу. Комисија за међународно
право одбила је овај предлог са мотивацијом да би једна таква дефиниција била некорисна.
Види, UN. Doc. offic. de la IV Sess. de A. G. (1949). стр. 187., 195,196
c. Конвенција о правима и дужностима држава прихваћена у Монтевидеу дефинише државу
на следећи начин: „Држава као личност међународног права мора поседовати следеће
квалификације:
1. перманентно становништво
2. утврђену територију
3. владу и
4. капацитет да уђе у односе са другим државама.“
Види, Hudson: Int. Leg. Vol. VI pp. 620.
1. Thompson, Della, ур. (1995). „state”. Concise Oxford English Dictionary (9th изд.). Oxford
University Press. »3 (also State) a an organized political community under one government; a
commonwealth; a nation. b such a community forming part of a federal republic, esp the United
States of America«
2. For example, the Vichy France (1940—1944) officially referred to itself as l'État français (the
French state).
3. anne (18. 8. 2014). „Anatomy of the State” (https://mises.org/pdf/anatomy.pdf) (PDF). mises.org.
Архивирано (https://web.archive.org/web/20140826095923/http://mises.org/pdf/anatomy.pdf)
(PDF) из оригинала на датум 26. 8. 2014.
4. „"state" (definition 5) and "government" (definitions 4, 5, and 6)” (http://www.merriam-webster.com
/), Merriam-Webster Dictionary, Merriam-Webster, Incorporated, 2015, Архивирано (https://web.a
rchive.org/web/20170922151722/https://www.merriam-webster.com/) из оригинала на датум 22.
9. 2017
5. Cudworth et al., (2007). стр. 1.
6. Barrow 1993, стр. 9-10.
5 од 9 13.2.2021. 07:22
Држава — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Држава
Shaw, Martin (2003). War and genocide: organized killing in modern society (https://books.google.
com/books?id=nwcSTPnTbOYC&pg=PA59). Wiley-Blackwell. стр. 59. ISBN 978-0-7456-1907-1.
Архивирано (https://web.archive.org/web/20160603203544/https://books.google.com/books?id=n
wcSTPnTbOYC&pg=PA59) из оригинала на датум 3. 6. 2016.
Kosijer, Nikola C. (1993). People, power, and politics: an introduction to political science (https://b
ooks.google.com/books?id=6YxnWSrZJWsC&pg=PA20). Rowman & Littlefield. стр. 20.
ISBN 978-0-8226-3025-8. Архивирано (https://web.archive.org/web/20160508231143/https://boo
ks.google.com/books?id=6YxnWSrZJWsC&pg=PA20) из оригинала на датум 8. 5. 2016.
Hay, Colin (2001). Routledge Encyclopedia of International Political Economy (https://books.googl
e.com/books?id=lSmU3aXWIAYC&pg=PA1469#v=onepage&q&f=false). New York, NY:
Routledge. стр. 1469—1474. ISBN 978-0-415-14532-9. Архивирано (https://web.archive.org/web
/20160503043603/https://books.google.com/books?id=lSmU3aXWIAYC&pg=PA1469#v=onepage
&q&f=false) из оригинала на датум 3. 5. 2016.
Gordon, Scott (2002). Controlling the State: Constitutionalism from Ancient Athens to Today (http
s://books.google.com/books?id=5OTyH71czwsC&pg=PA4). Harvard University Press. стр. 4.
ISBN 978-0-674-00977-6. Архивирано (https://web.archive.org/web/20160503110808/https://boo
ks.google.com/books?id=5OTyH71czwsC&pg=PA4) из оригинала на датум 3. 5. 2016.
6 од 9 13.2.2021. 07:22
Држава — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Држава
Dubreuil, Benoít (2010). Human Evolution and the Origins of Hierarchies: The State of Nature (htt
ps://books.google.com/books?id=qBXvK0EkTcwC&pg=PA189). Cambridge University Press.
стр. 189. ISBN 978-0-521-76948-8. Архивирано (https://web.archive.org/web/20160504025631/h
ttps://books.google.com/books?id=qBXvK0EkTcwC&pg=PA189) из оригинала на датум 4. 5.
2016.
Painter, Joe; Jeffrey, Alex (2009). Political Geography (2nd изд.). London: SAGE Publications Ltd.
стр. 21. ISBN 978-1-4129-0138-3.
Аврамов, Смиља; Крећа, Миленко (2003). Међународно јавно право. Београд.
ISBN 978-86-387-0713-3.
Luelen, Ted (2008). Uvod u političku antropologiju. Čačak — Beograd: Umetničko društvo
„Gradac” (Zuhra).
Čupić, Čedomir (2002). Politička antropologija:hrestomatija. Beograd: Čigoja štampa.
Barrow, Clyde W. (1993). Critical Theories of State: Marxist, Neo-Marxist, Post-Marxist (https://bo
oks.google.com/books?id=t3zo8mCl580C). University of Wisconsin Press.
ISBN 978-0-299-13714-4.
Bobbio, Norberto (1989). Democracy and Dictatorship: The Nature and Limits of State Power (http
s://books.google.com/books?id=4AE8ur83g8AC). University of Minnesota Press.
ISBN 978-0-8166-1813-2.
Cudworth, Erika (2007). The Modern State: Theories and Ideologies (https://books.google.com/bo
oks?id=Pr8tAAAAYAAJ). Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-2176-7.
Dogan, Mattei (1992). „Conceptions of Legitimacy”. Ур.: Paynter, John; et al. Encyclopedia of
government and politics (https://books.google.com/books?id=_MdR_fvPxZoC&pg=PA116).
Psychology Press. ISBN 978-0-415-07224-3.
Flint, Colin & Taylor, Peter (2007). Political Geography: World Economy, Nation-State, and
Locality (https://books.google.com/books?id=GXz9xHdHeZcC) (5th изд.). Pearson/Prentice Hall.
ISBN 978-0-13-196012-1.
Hay, Colin (2001). „State theory”. Ур.: Jones, R.J. Barry. Routledge Encyclopedia of International
Political Economy: Entries P-Z (https://books.google.com/books?id=lSmU3aXWIAYC&pg=PA146
9). Taylor & Francis. стр. 1469—1475. ISBN 978-0-415-24352-0.
Joseph, Jonathan (2004). Social theory: an introduction (https://books.google.com/books?id=ic5U
OphbKHsC). NYU Press. ISBN 978-0-8147-4277-8.
Malešević, Siniša (2002). Ideology, legitimacy and the new state: Yugoslavia, Serbia and Croatia
(https://books.google.com/books?id=Lc_nMFoGcYkC). Routledge. ISBN 978-0-7146-5215-3.
Nelson, Brian T. (2006). The making of the modern state: a theoretical evolution (https://books.go
ogle.com/books?id=cvtYZmiOjT8C). Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-4039-7189-0.
Rueschemeyer, Dietrich; Skocpol, Theda; Evans, Peter B. (1985). Bringing the State Back In (http
s://books.google.com/books?id=sYgTwHQbNAAC). Cambridge University Press.
ISBN 978-0-521-31313-1.
Salmon, Trevor C. (2008). Issues in international relations (https://books.google.com/books?id=ay
z0kWKhKacC). Taylor & Francis US. ISBN 978-0-415-43126-2.
Sartwell, Crispin (2008). Against the state: an introduction to anarchist political theory (https://boo
ks.google.com/books?id=bk-aaMVGKO0C). SUNY Press. ISBN 978-0-7914-7447-1.
Scott, James C. (2009). The art of not being governed: an anarchist history of upland Southeast
Asia (https://books.google.com/books?id=oiLYu2-uc8IC). Yale University Press.
ISBN 978-0-300-15228-9.
7 од 9 13.2.2021. 07:22
Држава — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Држава
Skinner, Quentin (1989). „The state”. Ур.: Ball, T; Farr, J.; Hanson, R.L. Political Innovation and
Conceptual Change (https://books.google.com/books?id=1QrSKH_Q5M8C&pg=PA90).
Cambridge University Press. стр. 90—131. ISBN 978-0-521-35978-8.
Vincent, Andrew (1992). „Conceptions of the State”. Ур.: Paynter, John; et al. Encyclopedia of
government and politics (https://books.google.com/books?id=_MdR_fvPxZoC&pg=PA48).
Psychology Press. ISBN 978-0-415-07224-3.
Barrow, Clyde W. (2002). „The Miliband-Poulantzas Debate: An Intellectual History”. Ур.:
Aronowitz, Stanley; Bratsis, Peter. Paradigm lost: state theory reconsidered (https://books.google.
com/books?id=occGXv3T0ycC&pg=PA3). University of Minnesota Press.
ISBN 978-0-8166-3293-0.
Bottomore, T. B., ур. (1991). „The State”. A Dictionary of Marxist thought (https://books.google.co
m/books?id=q4QwNP_K1pYC&pg=PA520) (2nd изд.). Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-631-18082-1.
Bratsis, Peter (2006). Everyday Life and the State (https://books.google.com/books?id=mh_zAAA
AMAAJ). Paradigm. ISBN 978-1-59451-219-3.
Faulks, Keith (2000). „Classical Theories of the State and Civil Society”. Political sociology: a
critical introduction (https://books.google.com/books?id=_fjCczhvWj0C&pg=PA32). NYU Press.
ISBN 978-0-8147-2709-6.
Feldbrugge, Ferdinand J. M., ур. (2003). The law's beginning (https://books.google.com/books?id
=DG_HMgPYMlMC). Martinus Nijhoff Publishers. ISBN 978-90-04-13705-9.
Fisk, Milton (1989). The state and justice: an essay in political theory (https://books.google.com/b
ooks?id=UVv1oS3afmIC). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-38966-2.
Friedeburg, Robert von (2011). State Forms and State Systems in Modern Europe (http://nbn-reso
lving.de/urn:nbn:de:0159-2010102576). Institute of European History.
Green, Penny & Ward, Tony (2009). „Violence and the State”. Ур.: Coleman, Roy; et al. State,
Power, Crime (https://books.google.com/books?id=ZhxIDseBcpcC&pg=PA116). SAGE.
ISBN 978-1-4129-4805-0.
Hall, John A., ур. (1994). The state: critical concepts (Vol. 1 & 2) (https://books.google.com/book
s?id=EFmfJlNFEKgC). Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-08683-7.
Hansen, Thomas Blom; Stepputat, Finn, ур. (2001). States of imagination: ethnographic
explorations of the postcolonial state (https://books.google.com/books?id=pk9W2W6LCpIC).
Duke University Press. ISBN 978-0-8223-2798-1.
Hoffman, John (1995). Beyond the state: an introductory critique (https://books.google.com/book
s?id=TG6OQgAACAAJ). Polity Press. ISBN 978-0-7456-1181-5.
Hoffman, John (2004). Citizenship beyond the state (https://books.google.com/books?id=nHu8uwr
BO6gC). SAGE. ISBN 978-0-7619-4942-8.
Jessop, Bob (1990). State theory: putting the Capitalist state in its place (https://books.google.co
m/books?id=HcxBBhXjAUcC). Penn State Press. ISBN 978-0-271-00735-9.
Jessop, Bob (2009). „Redesigning the State, Reorienting State Power, and Rethinking the State”.
Ур.: Leicht, Kevin T.; Jenkins, J. Craig. Handbook of Politics: State and Society in Global
Perspective (https://books.google.com/books?id=U5_HatyUydwC&pg=PA41). Springer.
ISBN 978-0-387-68929-6.
Lefebvre, Henri (2009). Brenner, Neil; Elden, Stuart, ур. State, space, world: selected essays (http
s://books.google.com/books?id=5cYnB3KsqdkC). University of Minnesota Press.
ISBN 978-0-8166-5317-1.
Long, Roderick T. & Machan, Tibor R. (2008). Anarchism/minarchism: is a government part of a
free country? (https://books.google.com/books?id=PUev30VZ04kC). Ashgate Publishing.
ISBN 978-0-7546-6066-8.
8 од 9 13.2.2021. 07:22
Држава — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Држава
Mann, Michael (1994). „The Autonomous Power of the State: Its Origins, Mechanisms, and
Results”. Ур.: Hall, John A. The State: critical concepts, Volume 1 (https://books.google.com/book
s?id=EFmfJlNFEKgC&pg=PA331). Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-08680-6.
Oppenheimer, Franz (1975). The state (https://books.google.com/books?id=_dJXaqobz4AC).
Black Rose Books. ISBN 978-0-919618-59-6.
Poulantzas, Nicos & Camiller, Patrick (2000). State, power, socialism (https://books.google.com/b
ooks?id=ejTYwLoZtY4C). Verso. ISBN 978-1-85984-274-4.
Sanders, John T. & Narveson, Jan (1996). For and against the state: new philosophical readings
(https://books.google.com/books?id=7k_gBlYQwOcC). Rowman & Littlefield.
ISBN 978-0-8476-8165-5.
Scott, James C. (1998). Seeing like a state: how certain schemes to improve the human condition
have failed (https://books.google.com/books?id=PqcPCgsr2u0C). Yale University Press.
ISBN 978-0-300-07815-2.
Taylor, Michael (1982). Community, anarchy, and liberty (https://books.google.com/books?id=eI9x
Yg7CwiwC). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-27014-4.
Zippelius, Reinhold (2010). Allgemeine Staatslehre, Politikwissenschaft (16th изд.). C.H. Beck,
Munich. ISBN 978-3-406-60342-6.
Uzgalis, William (5. 5. 2007). „John Locke” (http://plato.stanford.edu/entries/locke/index.html).
Stanford Encyclopedia of Philosophy.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Држава&oldid=23155052”
Ова страница је последњи пут уређена на датум 25. мај 2020. у 09:06 ч.
Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за детаље.
9 од 9 13.2.2021. 07:22