2

3
Knjiga koju čitalac ima pred sobom namenjena je deci sa govorno-jezičkim nedostacima i njihovim roditeljima.
Ona je, pre svega ilustrovani deo, namenjena roditeljima i deci za praktičan rad kod kuće. Teorijski deo knjige
poslužiće logopedima, audiopedima i stručnjacima drugih profila koji se bave razvojem dečjeg govora.

Knjiga nije namenjena isključivo deci oštećenog sluha. Mi oštećenje sluha, odnosno patologiju govora i jezika
otogenog porekla, smatramo najtežim vidom patologije govora i jezika uopšte. Profesionalac, koji ume i može da
se izbori sa oštećenjem sluha tj. da izgradi govor i jezik kod deteta oštećenog sluha, sa lakoćom će primenjivati
ovu knjigu i na drugim vidovima patologije govora i jezika.

Autori

4
5
6
 JEDE

Dečak ( 1 ) jede ( 2 ).

7
 JEDU

Deca ( 1 ) jedu ( 2 ).

8
 LEŽI

Devojčica ( 1 ) leži ( 2 ).

9
 LEŽE

Dečaci (1 ) leže ( 2 ).

10
 VUČE

Dečak ( 1 ) vuče ( 2 ).
Dečak ( 1 ) vuče ( 2 ) kolica ( 3 )

11
 VUKU

Dečaci ( 1 ) vuku ( 2 ).

12
Dečaci ( 1 ) vuku ( 2 ) konja ( 3 ).

PADA

Jabuka ( 1 ) pada ( 2 ).

13
PADAJU

Jabuke ( 1 ) padaju ( 2 ).

14
 ZOVE

Devojčica ( 1 ) zove ( 2 ).
Devojčica ( 1 ) zove ( 2 ) mamu (3).

15
 ZOVU

Deca ( 1 ) zovu ( 2 ).

16
Deca ( 1 ) zovu ( 2 ) tatu ( 3 ).

ČUJE

Dečak ( 1 ) čuje ( 2 ).

17
Dečak ( 1 ) čuje ( 2 ) pticu ( 3 )

ČUJU

18
Deca ( 1 ) čuju ( 2 ).
Deca ( 1 ) čuju ( 2 ) telefon ( 3 ).

DAJE

19
Poštar ( 1 ) daje ( 2 ).
Poštar ( 1 ) daje ( 2 ) pismo ( 3 ).

DAJU

20
Deca ( 1 ) daju ( 2 ).
Deca ( 1 ) daju ( 2 ) cveće ( 3 ).

BERE

21
Devojčica ( 1 ) bere ( 2 ).
Devojčica ( 1 ) bere ( 2 ) cveće ( 3 ).

BERU

22
Deca ( 1 ) beru ( 2 ).
Deca ( 1 ) beru ( 2 ) cveće ( 3 ).

SEČE

23
Tata ( 1 ) seče ( 2 ).
Tata ( 1 ) seče ( 2 ) drvo ( 3 ).

SEKU

24
Devojčice ( 1 ) seku ( 2 ).
Devojčice ( 1 ) seku ( 2 ) tortu ( 3 ).

IDE

25
Devojčica (1 ) ide
( 2 ).

IDU

26
Deca (1 ) idu
( 2 ).

IMA

27
Devojčica ( 1 ) ima ( 2 ).
Devojčica ( 1 ) ima ( 2 ) pare ( 3 ).

IMAJU

28
Dečaci ( 1 ) imaju ( 2 ).
Dečaci ( 1 ) imaju ( 2 ) pare ( 3 ).

NEMA

29
Dečak ( 1 ) nema ( 2 ).
Dečak ( 1 ) nema ( 2 ) pare ( 3 ).

NEMAJU

30
Deca ( 1 ) nemaju ( 2 ).
Deca ( 1 ) nemaju ( 2 ) pare ( 3 ).

HOĆE

31
Devojčica ( 1 ) hoće ( 2 ).
Devojčica ( 1 ) hoće ( 2 ) ribice ( 3 )

HOĆE

32
Deca ( 1 ) hoće ( 2 ).
Deca ( 1 ) hoće ( 2 ) ribice ( 3 ).

NEĆE

33
Dečak ( 1 ) neće ( 2 ).
Dečak ( 1 ) neće ( 2 ) jagode ( 3 ).

NEĆE

34
Deca ( 1 ) neće ( 2 ).
Deca ( 1 ) neće ( 2 ) jabuke ( 3 ).

PIJE

35
Dečak ( 1 ) pije ( 2 ).
Dečak ( 1 ) pije ( 2 ) sok ( 3 ).

PIJU

36
Deca ( 1 ) piju ( 2 ).
Deca ( 1 ) piju ( 2 ) sok ( 3 ).

37
 METE

Devojč

38
Devojčica ( 1 ) mete ( 2 ).
ica ( 1 ) mete ( 2 ) dvorište (3)

METU

Devojč

39
Devojčice ( 1 ) metu ( 2 ). ice ( 1 )
metu ( 2 ) pod ( 3 ).
Devojč

40
 PERE

Devojč

41
Devojčica ( 1 ) pere ( 2 ). ica ( 1 )
pere ( 2 ) veš ( 3 ).

Devojč

42
 PERU

Oni ( 1 ) peru ( 2 ).
Oni ( 1 ) peru ( 2 ) auto ( 3 ).

43
 TUČE SE

Dečak ( 1 ) se tuče ( 2 ).

44
 TUKU SE

Dečaci ( 1 ) se tuku ( 2 ).

45
 UČI

Devojčica ( 1 ) uči ( 2 ).

46
 UČE

Deca ( 1 ) uče ( 2 ).

47
 ZNA

Dečak ( 1 ) zna ( 2 ).

48
 ZNAJU

Deca ( 1 ) znaju ( 2 ).

49
50
 JAŠE

Devojčica ( 1 ) jaše ( 2 ).

51
Devojčica ( 1 ) jaše ( 2 ) konja ( 3 ).

JAŠU

52
Dečaci ( 1 ) jašu ( 2 ).
Dečaci ( 1 ) jašu ( 2 ) konje ( 3 ).

STIŽE

53
Dečak ( 1 ) stiže ( 2 ).

STIŽU

54
Dečaci ( 1 ) stiže ( 2 ).

KAŽE

55
Dečak ( 1 ) kaže ( 2 ).

KAŽU

56
Dečaci ( 1 ) kažu ( 2 ).

MOLI

57
Dečak ( 1 ) moli ( 2 ).

MOLE

58
Deca ( 1 ) mole ( 2 ).

NOSI

59
Devojčica ( 1 ) nosi ( 2 ).
Devojčica ( 1 ) nosi ( 2 ) poklon (3).

NOSE

60
Deca ( 1 ) nose ( 2 ).
Deca ( 1 ) nose ( 2 ) poklone ( 3 ).

PALI

61
Dečak ( 1 ) pali ( 2 ).
Dečak ( 1 ) pali ( 2 ) vatru ( 3 ).

PALE

62
Deca ( 1 ) pale ( 2 ).
Deca ( 1 ) pale ( 2 ) vatru ( 3 ).

63
 VOLI

Mama ( 1 ) voli ( 2 ).

64
Mama ( 1 ) voli ( 2 ) bebu ( 3 ).

VOLE

65
Deca ( 1 ) vole ( 2 ).
Deca ( 1 ) vole ( 2 ) dedu ( 3 ).

ŽURI

66
Devojčica ( 1 ) žuri
( 2 ).

ŽURE

67
Deca ( 1 ) žure
( 2 ).

ČUVA

68
Mama ( 1 ) čuva ( 2 ).
Mama ( 1 ) čuva ( 2 ) bebu ( 3 ).

ČUVAJU

69
Deca ( 1 ) čuvaju ( 2 ).
Deca ( 1 ) čuvaju ( 2 ) bebu ( 3 ).

CEDI

70
Mama ( 1 ) cedi ( 2 ).
Mama ( 1 ) cedi ( 2 ) veš ( 3 ).

71
 CEDE

Devojčice ( 1 ) cede ( 2 ).

72
Devojčice ( 1 ) cede ( 2 ) veš ( 3 ).

PEVA

73
Dečak ( 1 ) peva ( 2 ).
Dečak ( 1 ) peva ( 2 ) pesmu ( 3 ).

PEVAJU

74
Deca ( 1 ) pevaju ( 2 ).
Deca ( 1 ) pevaju ( 2 ) pesmu ( 3 ).

RUŠI

75
Dečak ( 1 ) ruši ( 2 ).
Dečak ( 1 ) ruši ( 2 ) kulu ( 3 ).

RUŠE

76
Deca ( 1 ) ruše ( 2 ).
Deca ( 1 ) ruše ( 2 ) kulu ( 3 ).

77
 SEDI

Deda ( 1 ) sedi ( 2 ).

78
 SEDE

Deca ( 1 ) sede ( 2 ).

79
 ŠETA

Dečak ( 1 ) šeta ( 2 ).

80
 ŠETAJU

Deca ( 1 ) šetaju ( 2 ).

81
 BACA

Deč

82
Dečak ( 1 ) baca ( 2 ).
ak ( 1 ) baca ( 2 ) kamenje ( 3 ).

BACAJU

Deč

83
Dečaci ( 1 ) bacaju ( 2 ).
aci ( 1 ) bacaju ( 2 ) kamenje (3).
Deč

84
 DUVA

Deč

85
Dečak ( 1 ) duva ( 2 ).
ak ( 1 ) duva ( 2 ) balon ( 3 ).

Deč

86
 DUVAJU

Deca ( 1 ) duvaju ( 2 ).

87
Deca ( 1 ) duvaju ( 2 ) balone ( 3 ).

VADI

88
Devojčica ( 1 ) vadi ( 2 ).
Devojčica ( 1 ) vadi ( 2 ) vodu ( 3 ).

VADE

89
Ljudi ( 1 ) vade ( 2 ).
Ljudi ( 1 ) vade ( 2 ) vodu ( 3 ).

VIČE

90
Mama ( 1 ) viče
( 2 ).

VIČU

91
Deca ( 1 ) viču
( 2 ).

92
 ČITA

Devojka ( 1 ) čita ( 2 ).

93
Devojka ( 1 ) čita ( 2 ) knjigu ( 3 ).

ČITAJU

94
Deca ( 1 ) čitaju ( 2 ).
Deca ( 1 ) čitaju ( 2 ) knjige ( 3 ).

95
 CEPA

Deč

96
Dečak ( 1 ) cepa ( 2 ).
ak ( 1 ) cepa ( 2 ) papire ( 3 ).

CEPAJU

97
Deca ( 1 ) cepaju ( 2 ).
Deca ( 1 ) cepaju ( 2 ) papire ( 3 ).

ČEKA

Deč

98
Dečak ( 1 ) čeka ( 2 ).
ak ( 1 ) čeka ( 2 ) autobus ( 3 ).

99
 ČEKAJU

Deč

100
Deca ( 1 ) čekaju ( 2 ).
Deca ( 1 ) čekaju ( 2 ) autobus ( 3 ).

PIŠE

101
Dečak ( 1 ) piše ( 2 ).
ak ( 1 ) piše ( 2 ) pismo ( 3 ).

PIŠU

Deč

102
Deca ( 1 ) pišu ( 2 ).
Deca ( 1 ) pišu ( 2 ) domaći ( 3 ).

103
 VODI

Devojčica ( 1 ) vodi ( 2 ).

104
Devojčica ( 1 ) vodi ( 2 ) psa ( 3 ).

VODE

105
Devojčice (1) vode (2).
Devojčice (1) vode (2) životinje (3).

VIRI

106
Dečak ( 1 ) viri
( 2 ).

VIRE

107
Dečaci ( 1 ) vire
( 2 ).

VOZI

108
Dečak ( 1 ) vozi ( 2 ).
Dečak ( 1 ) vozi ( 2 ) auto ( 3 ).

109
 VOZE

Deca ( 1 ) voze ( 2 ).

110
Deca ( 1 ) voze ( 2 ) automobile (3).

DIRA

111
Beba ( 1 ) dira ( 2 ).
Beba ( 1 ) dira ( 2 ) televizor ( 3 ).

DIRAJU

112
Bebe ( 1 ) diraju ( 2 ).
Bebe ( 1 ) diraju ( 2 ) stvari ( 3 ).

KUPA SE

113
Dečak ( 1 ) se kupa
( 2 ).

KUPAJU SE

114
Deca ( 1 ) se kupaju
( 2 ).

115
 ŠIŠA

Tetka ( 1 ) šiša ( 2 ).

116
Tetka ( 1 ) šiša ( 2 ) seku ( 3 ).

ŠIŠAJU

117
Devojčice ( 1 ) šišaju (2).
Devojčice ( 1 ) šišaju (2) dečaka (3).

TERA

118
Devojčica ( 1 ) tera ( 2 ).
Devojčica ( 1 ) tera ( 2 ) kokošku (3).

TERAJU

119
Dečaci ( 1 ) teraju ( 2 ).
Dečaci ( 1 ) teraju ( 2 ) kokošku (3).

KUPUJE

120
Dečak ( 1 ) kupuje ( 2 ).
Dečak ( 1 ) kupuje ( 2 ) sladoled (3).

KUPUJU

121
Deca ( 1 ) kupuju ( 2 ).
Deca ( 1 ) kupuju ( 2 ) sladoled (3).

122
 LJULJA SE

Seka (1) se ljulja

123
(2).

LJULJAJU SE

124
Bebe (1) se ljuljaju
(2).

GURA

125
Tata (1) gura (2).
Tata (1) gura (2) orman (3).

126
 GURAJU

Deč

127
Dečaci (1) guraju (2).
aci (1) guraju (2) frižider (3).

DIŽE

Deč

128
Dečak (1) diže (2).
ak (1) diže (2) tegove (3).
Deč

129
 DIŽU

Deč

130
Dečaci (1) dižu (2).
aci (1) dižu (2) tegove (3).

Deč

131
 PENJE SE

Dečak (1) se penje (2).

132
 PENJU SE

Dečaci (1) se penju (2).

133
 BEŽI

Dečak (1) beži (2).

134
 BEŽE

Devojčice (1) beže (2).

135
 PECA

Dečak (1) peca (2).

136
 PECAJU

Dečaci (1) pecaju (2).

137
 MAZI

Devojčica (1) mazi (2).

138
Devojčica (1) mazi (2) jagnje (3).

MAZE

139
Deca (1) maze (2).
Deca (1) maze (2) životinje (3).

ĆUTI

140
Dečak (1) ćuti
(2).

ĆUTE

141
Dečaci (1) ćute
(2).

142
 SIPA

Devojka (1) sipa (2).

143
Devojka (1) sipa (2) kafu (3).

SIPAJU

144
Ljudi (1) sipaju (2).
Ljudi (1) sipaju (2) piće (3).

SIJA

145
Sunce (1) sija (2).

SIJAJU

146
Zvezde (1) sijaju (2).

BOJI SE

147
Dečak (1) se boji (2).

BOJE SE

148
Deca (1) se boje (2).

LIŽE

149
Dečak (1) liže (2).
Dečak (1) liže (2) sladoled (3).

LIŽU

150
Deca (1) liže (2).
Deca (1) liže (2) sladoled (3)

LJUBI

151
Teta (1) ljubi (2).
Teta (1) ljubi (2) čiku (3).

LJUBE

152
Deca (1) ljube (2).
Deca (1) ljube (2) mamu (3).

153
 PUZI

Beba (1) puzi (2).

154
 PUZE

Bebe (1) puze (2).

155
 SILAZI

Devojčica (1) silazi (2).

156
 SILAZE

Deca (1) silaze (2).

157
 LAJE

Pas (1) laje (2).

158
 LAJU

Psi (1) laju (2).

159
 ČUČI

Dečak (1) čuči (2).

160
 ČUČE

Deca (1) čuče (2).

161
 KUVA

Mama (1) kuva (2).

162
Mama (1) kuva (2) ručak (3).

KUVAJU

163
One (1) kuvaju (2).
One (1) kuvaju (2) ručak (3)

PLIVA

164
Dečak (1) pliva
(2).

PLIVAJU

165
Deca (1) plivaju
(2).

166
 SLUŠA

Devojka (1) sluša (2).

167
Devojka (1) sluša (2) muziku (3).

SLUŠAJU

168
Deca (1) slušaju (2).
Deca (1) slušaju (2) muziku (3).

PRAVI

169
Dečak (1) pravi (2).
Dečak (1) pravi (2). sneška (3).

PRAVE

170
Deca (1) prave (2).
Deca (1) prave (2). sneška (3).

PLOVI

171
Brod (1) plovi (2).

PLOVE

172
Brodovi (1) plove
(2).

173
 GREBE

Mačak (1) grebe (2).

174
Mačak (1) grebe (2) prozor (3).

GREBU

175
Oni (1) grebu (2).
Oni (1) grebu (2) prozor (3).

SVIRA

176
Dečak (1) svira
(2).

SVIRAJU

177
Deca (1) sviraju
(2).

178
 TRAŽI

Dečak (1) traži (2).

179
Dečak (1) traži (2) seku (3).

TRAŽE

ci

180
Dečaci (1) traže (2).
Dečaci (1) traže (2) seku (3).

ŽVRLJA

181
Devojčica (1) žvrlja (2).

ŽVRLJAJU

182
Deca (1) žvrljaju (2).

PIŠKI

183
Dečak (1) piški (2).

PIŠKE

184
Dečaci (1) piške (2).

STOJI

185
Dečak (1) stoji (2).

STOJE

186
Deca (1) stoje (2).

VRTI

187
Devojčica (1) vrti (2).
Devojčica (1) vrti (2) krug (3).

188
 VRTE

Devojčice (1) vrte (2).

189
Devojčice (1) vrte (2) krug (3).

BRIŠE

190
Mama (1) briše (2).
Mama (1) briše (2) prašinu (3).

BRIŠU

191
Sestre (1) brišu (2).
Sestre (1) brišu (2) prašinu (3).

SPAVA

192
Devojčica (1) spava
(2).

SPAVAJU

193
Deca (1) spavaju
(2).

194
 DRŽI

Devojčica (1) drži (2).

195
Devojčica (1) drži (2) kišobran (3).

DRŽE

196
Dečaci (1) drže (2).
Dečaci (1) drže (2) lopte (3).

GLEDA

197
Devojka (1) gleda (2).
Devojka (1) gleda (2) televiziju (3).

GLEDAJU

198
Deca (1) gledaju (2).
Deca (1) gledaju (2) televiziju (3).

HVATA

199
Dečak (1) hvata (2).
Dečak (1) hvata (2) leptira (3).

200
 HVATAJU

Deca (1) hvataju (2).

201
Deca (1) hvataju (2) leptire (3).

202
203
 MAŠE

Dečak (1) maše

204
(2).

MAŠU

205
Dečaci (1) mašu
(2).

VIDI

206
Devojka (1) vidi (2).
Devojka (1) vidi (2) brod (3).

VIDE

207
Oni (1) vide (2).
Oni (1) vide (2) dečaka (3).

208
 RUČA

Devojka (1) ruča (2).

209
Devojka (1) ruča (2) ribu (3).

RUČAJU

210
Deca (1) ručaju (2).
Deca (1) ručaju (2) supu (3).

HRANI

211
Devojčica (1) hrani (2).
Devojčica (1) hrani (2) patke (3).

HRANE

212
Deca (1) hrane (2).
Deca (1) hrane (2) patke (3).

ŠARA

213
Devojčica (1) šara (2).

ŠARAJU

214
Deca (1) šaraju (2).

VEČERA

215
Dečak (1) večera (2).

VEČERAJU

216
Ljudi (1) večeraju (2).

MIRIŠE

217
Dečak (1) miriše (2).
Dečak (1) miriše (2) cvet (3).

218
 MIRIŠU

Deca (1) mirišu (2).

219
Deca (1) mirišu (2) cveće (3).

LETI

220
Ptica (1) leti (2).

LETE

221
Ptice (1) lete (2).

SANJA

222
Devojčica (1) sanja (2).

SANJAJU

223
Deca (1) sanjaju (2).

PUTUJE

224
Čovek (1) putuje (2).

PUTUJU

225
Deca (1) putuju (2).

GOVORI

226
Dečak (1) govori (2).

GOVORE

227
Deca (1) govore (2).

MERI

228
Dečak (1) meri (2).
Dečak (1) meri (2) vrata (3).

MERE

229
Oni (1) mere (2).
Oni (1) mere (2) zid (3).

PEČE

230
Teta (1) peče (2).
Teta (1) peče (2) kolače (3).

PEKU

231
Deca (1) peku (2).
Deca (1) peku (2) meso (3).

232
 GAZI

Dečak (1) gazi (2).

233
 GAZE

Deca (1) gaze (2).

234
 UME

Dečak (1) ume (2).

235
 UMEJU

Deca (1) umeju (2).

236
 BOLI

Dečaka (1) boli (2).

237
Dečaka (1) boli (2) noga (3).

BOLE

238
Dečake (1) bole (2).
Dečake (1) bole (2) noge (3).

RADI

239
Devojčica (1) radi (2).
Devojčica (1) radi (2) vežbe (3).

RADE

240
Devojčice (1) rade (2).
Devojčice (1) rade (2) vežbe (3).

IGRA SE

241
Devojčica (1) se igra
(2).

242
 IGRAJU SE

Dečaci (1) se igraju

243
(2).

FARBA

244
Tata (1) farba (2).
Tata (1) farba (2) zid (3).

FARBAJU

245
Dečaci (1) farbaju (2).
Dečaci (1) farbaju (2) zid (3).

CRTA

246
Dečak (1) crta (2).
Dečak (1) crta (2) auto (3).

CRTAJU

247
Deca (1) crtaju (2).
Deca (1) crtaju (2) kuću (3).

248
 TRČI

Dečak (1) trči

249
(2).

TRČE

250
Dečaci (1) trče
(2).

GRIZE

251
Zec (1) grize (2).
Zec (1) grize (2) šargarepu (3).

GRIZU

252
Zečevi (1) grizu (2).
Zečevi (1) grizu (2) šargarepe (3).

253
 PLAČE

Dečak (1) plače

254
(2).

PLAČU

255
Deca (1) plaču
(2).

GUŽVA

256
Devojčica (1) gužva (2).
Devojčica (1) gužva (2) papir (3).

GUŽVAJU

257
Deca (1) gužvaju (2).
Deca (1) gužvaju (2) papire (3).

258
 SMEJE SE

Dečak (1) se smeje (2).

259
 SMEJU SE

Deca (1) se smeju (2).

260
 SANKA SE

Devojčica (1) se sanka (2).

261
 SANKAJU SE

Deca (1) se sankaju (2).

262
 SKIJA SE

Dečak (1) se skija (2).

263
 SKIJAJU SE

Deca (1) se skijaju (2).

264
 PRIČA

Devojka (1) priča (2).

265
 PRIČAJU

Deca (1) pričaju (2).

266
 ŠUTIRA

Dečak (1) šutira (2).

267
Dečak (1) šutira (2) loptu (3).

ŠUTIRAJU

268
Dečaci (1) šutiraju (2).
Dečaci (1) šutiraju (2) lopte (3).

269
270
 BUDI SE

Devojka (1) se budi (2).

271
 BUDE SE

Deca (1) se bude (2).

272
 KAKI

Dečak (1) kaki (2).

273
 KAKE

Deca (1) kake (2).

274
 RADUJE SE

Dečak (1) se raduje (2).

275
 RADUJU SE

Deca (1) se raduju (2).

276
 PRLJA SE

Dečak (1) se prlja (2).

277
 PRLJAJU SE

Bebe (1) se prljaju (2).

278
 LJUTI SE

Devojčica (1) se ljuti (2).

279
 LJUTE SE

Deca (1) se ljute (2).

280
281
282
 SKAČE

Dečak (1) skače

283
(2).

SKAČU

284
Deca (1) skaču
(2).

OTVARA

285
Devojčica (1) otvara (2).
Devojčica (1) otvara (2) prozor (3).

OTVARAJU

286
One (1) otvaraju (2).
One (1) otvaraju (2) prozore (3).

287
 ZATVARA

Seka (1) zatvara (2).

288
Seka (1) zatvara (2) kišobran (3).

ZATVARAJU

289
Seke (1) zatvaraju (2).
Seke (1) zatvaraju (2) kišobrane (3).

LUPA

290
Dečak (1) lupa
(2).

LUPAJU

291
Deca (1) lupaju
(2).

292
293
 POVRAĆA

Dečak (1) povraća (2).

294
 POVRAĆAJU

Deca (1) povraćaju (2).

295
 SVLAČI SE

Dečak (1) se svlači (2).

296
 SVLAČE SE

Devojčice (1) se svlače (2).

297
 POKRIVA

Tetka (1) pokriva (2).

298
Tetka (1) pokriva (2) bebu (3).

POKRIVAJU

299
Deca (1) pokrivaju (2).
Deca (1) pokrivaju (2) bebu (3).

ODLAZI

300
Teta (1) odlazi (2).

ODLAZE

301
Oni (1) odlaze (2).

USTAJE

302
Devojka (1) ustaje (2).

USTAJU

303
Deca (1) ustaju (2).

POKAZUJE

304
Devojka (1) pokazuje (2).
Devojka (1) pokazuje (2) haljinu (3).

POKAZUJU

305
Deca (1) pokazuju (2).
Deca (1) pokazuju (2) majice (3).

DORUČKUJE

306
Dečak (1) doručkuje (2).
Dečak (1) doručkuje (2) keks (3).

307
 DORUČKUJU

Deca (1) doručkuju (2).

308
Deca (1) doručkuju (2) jaja (3).

RAZBIJA

309
Teta (1) razbija (2).
Teta (1) razbija (2) tanjire (3).

RAZBIJAJU

310
Deca (1) razbijaju (2).
Deca (1) razbijaju (2) čaše (3).

PROSIPA

311
Dečak (1) prosipa (2).
Dečak (1) prosipa (2) sok (3).

PROSIPAJU

312
Deca (1) prosipaju (2).
Deca (1) prosipaju (2) vodu (3).

313
 DOLAZI

Deda (1) dolazi (2).

314
 DOLAZE

Deca (1) dolaze (2).

315
 ULAZI

Čika (1) ulazi (2).

316
 ULAZE

Deca (1) ulaze (2).

317
 SPREMA

Mama (1) sprema (2).

318
Mama (1) sprema (2) sobu (3).

SPREMAJU

319
Sestre (1) spremaju (2). Sestre
(1) spremaju (2) ručak (3).

UZIMA

320
Devojčica (1) uzima (2).
Devojčica (1) uzima (2) knjigu (3).

UZIMAJU

321
Deca (1) uzimaju (2).
Deca (1) uzimaju (2) knjige (3).

MISLI

322
Dečak (1) misli (2).

MISLE

323
Deca (1) misle (2).

POMAŽE

324
Dečak (1) pomaže (2).

POMAŽU

325
Deca (1) pomažu (2).

OBLAČI SE

326
Dečak (1) se oblači (2).

OBLAČE SE

327
Deca (1) se oblače (2).

NAPADA

328
Pas (1) napada (2).
Pas (1) napada (2) mačku (3).

329
 NAPADAJU

Ptice (1) napadaju (2).

330
Ptice (1) napadaju (2) zeca (3).

331
 „Život daje čoveku tačno onoliko koliko on može da uzme“
L. da Vinči

Za alalično, disfazično i dete oštećenog sluha, „mi smo taj život“ i ono će uzeti tačno onoliko koliko umemo da
mu damo.

296
 UVOD

Slepo-gluve Helena Keler i Olga Ivanovna Skorohodova su, uprkos svom hendikepu, naučile ne samo da govore
već je prva postala književnica, a druga doktor nauka. Slepo-gluvog dečaka Leonarda Daudija je njegov terapeut
Ines Hol naučila da govori i izvela na put života dostojnog čoveka. Kažemo „izvela na put“ i doslovno, jer
Leonard nije ni hodao do svoje pete godine.

Prema različitim izvorima, 4 - 6 % stanovnika naše planete ima oštećen sluh. Od šest milijardi ljudi koji žive na
planeti, 300 miliona je slušno oštećeno. Samo 0,1 % od ovog broja ima tako veliko oštećenje da im slušni aparati
ne mogu pomoći (1).

Od 22 bebe rođene u Americi, jedna ima ili će imati problem sa sluhom. Oko milion dece ima oštećen sluh ili
druge poremećaje komunikacije. Od toga, 52% slušno oštećene dece ide u specijalne, a druga polovina u redovne
škole (2). Stručnjaci SAD-a priznaju da nemaju adekvatne auditorno-oralne programe koji bi podržali decu sa
kohlear implantom ili sa slušnim pomagalom, kao i da se u poslednjih 30 godina metode auralne habilitacije
slušno oštećene dece nisu mnogo promenile.

Do godine 1989. u Americi su se pod tretmanom i rehabilitacijom ošteće- nja sluha smatrali samo kohlear
implant i slušna pomagala. Od godine 1991. predmet habilitacije i rehabilitacije nije više samo sluh već i slušanje
i govor. Amerikanci više ne razdvajaju sluh od govora, pa ni poremećaje jezika kod slušno oštećenih od drugih
poremećaja jezika.

Programski ciljevi Američkog nacionalnog strategijskog istraživačkog plana usmeravaju se ka: dijagnostici,
tretmanu, rehabilitaciji, identifikaciji i prevenciji patoloških procesa koji su u osnovi slušnog oštećenja, ali i ka
razvijanju efikasnih strategija i doktrina za intervenciju i rehabilitaciju. Po zakonu, sve ustanove sertifikovane za
patologiju govora obavezuju se da istražuju i evaluiraju metode i aparature, a pred istraživače i praktičare je
postavljen zahtev za iznalaženje novih habilitacionih strategija. Sada se problemi jezika dece oštećenog sluha
rešavaju na medicinskom, lingvističkom, psihološkom i audiopedskom nivou.

Njihovi stručnjaci imaju zadatak da razvijaju tzv. trening- protokole, koji bi bili vodiči audiopedima -
praktičarima. Oni više ne razdvajaju “hearing aids“ (slušna pomoć, slušno pomagalo) od "speech training aids"
(pomoć za govorni trening). Štaviše, oni insistiraju na razvijanju ovih "speech training aids“ protokola i za decu
koja su razvila gestovni jezik, s tim što bi ova deca učila engleski kao drugi jezik, odnosno kao osobe kojima
engleski jezik nije maternji.

Na stranicama koje slede pokušaćemo da donekle smanjimo američke dileme. Ova knjiga je, kao i knjiga Slikom
do reči, samo deo naše ” hearing aids“, odnosno ”speech training aids“, koji su namenjeni deci predškolskog
uzrasta.

FIZIOLOŠKI KORPUS

Jezik je sistem znakova koji čoveku omogućuje razvijen DRUŠTVENI i DUŠEVNI život i koji se ostvaruje u
opštenju među ljudima (3).

O vodećoj ulozi sociobiološke sredine u formiranju čoveka svedoče radovi ruskih psihologa i pedagoga koji su
radili sa slepo-gluvima od rođenja. Oni su pokazali da ova deca, prepuštena sama sebi, mogu da ostvare samo
puku egzistenciju. Tek specifičnim metodama obučavanja, njihovim involviranjem u društveno korisne aktivnosti
i opštenjem sa ljudima kod njih se razvijaju saznanje, govor i kreativnost (4).

Biologija čoveka nije biologija uopšte, već je to specifična biologija svakog pojedinačnog organizma (5). Zato ne
možemo da kažemo da su jedna obeležja čoveka nasleđena, a druga rezultat delovanja spoljašnjih faktora.
Razvoj i ekspresija genotipa mogu ići raznim putevima i davati razne fenotipove, u za- visnosti od uslova okoline
(6), odnosno jedno obeležje čoveka je rezultat uzajamnog delovanja nasleđenog materijala i sredine u kojoj se

297
realizuje (7).

Mozak je materijalna osnova sticanja, čuvanja i realizacije biološkog i socijalnog iskustva. Ovaj složeni
morfofunkcionalni sistem ne može se reali- zovati izvan procesa socijalnog opštenja. Mozak kao središte
čovekovog psihičkog života u celini, kako njegovog ponašanja, tako i mišljenja, pamćenja, osećanja, formira se i
posle rođenja, u društvu, kroz životne aktivnosti i rad u grupi i opštenje sa ljudima jezikom i govorom (8).

Funkcionalno stanje organizma rezultat je moždanih procesa uključenih u konkretnu aktivnost, jer promene
funkcionalnog stanja organizma, pod uticajem moždanih procesa tokom određene aktivnosti uslovljavaju njenu
uspešnu real- izaciju (9). Funkcionalno stanje mozga određuje čovekove umne i fizičke sposobnosti. Ali, takođe,
dotok senzornih aferentacija određuje formiranje i sazrevanje moždanih struktura.

Motorne aferentacije su glavni faktori sazrevanja ne samo motornih oblasti već i mozga u celini (10). Od
vizuelnih aferentacija zavisi sazrevanje potiljačnih oblasti kore velikog mozga (11). Kod dece koja su rođena
slepa potiljačne oblasti kore „ćute“, odnosno u ovoj oblasti se ne registruju alfa- talasi (12).

Potreba za određenim rečima uvek je motivisana situacijom. Jezička doživljenost značenja neke reči zasnovana
je na neposrednoj situaciji, subjektivno, kao željeni izraz ili kroz značenje koje joj je sagovornik dao. Jezički
saznajni proces deteta uslovljen je jezikom sagovornika. Dete u kontaktu sa sagovornicima različitog nivoa
jezičkog iskustva i različitog stepena jezičkog razvoja uči jezik i govor. Kada bi i dete koje čuje bilo u kontaktu
samo sa svojim vršnjacima koji su na istom ili sličnom nivou jezičkog iskustva, a njegova leksika bi se razvijala
isključivo neposrednim saznavanjem.

U periodu pre polaska u školu dete oštećenog sluha je najčešće u kontaktu sa svojim vršnjacima koji su na istom
ili nižem nivou jezičkog iskustva i na istom ili nižem stepenu jezičke razvijenosti. Kontakti sa različitim
sagovornicima su redukovani. Njemu se i roditelji obraćaju gestom ili vrlo simplifikovanim jezikom. Situacija se
pogoršava kada dete pođe u specijalnu školu, a postaje dra- matična kada dete posle škole slobodno vreme
provodi u internatu. Ovo nije samo govorno-jezička deprivacija već i getoizacija dece sa hendikepom.

Stanje govora deteta oštećenog sluha, kao i bilo kojeg drugog deteta, nije nepromenljivo stanje koje treba
jednostavno tretirati, ublažavati ili, pak, tolerisati. Stanje sluha, odnosno stanje govora kod dece predstavljaju
probleme koji moraju da budu otkriveni, identifikovani, redukovani ili nadoknađeni. U slučajevima i stanjima
kod kojih se ne može postići potpuna rehabilitacija rad se mora usmeriti ka progresivnom poboljšanju do nivoa
funkcionisanja ovih lica u društvenoj zajednici.

Nameće se pitanje: kako bismo se ponašali i mi sami kada bismo se našli u sredini, nekoj stranoj zemlji, čiji jezik
ne razumemo i ne govorimo? Morali bismo da naučimo da kažemo: „Molim vas, dajte mi kilogram hleba“ ili
bismo prstom i gestom pokazivali šta želimo, iz dana u dan to ponavljali i opet do „progo- varanja". Ina če, ostali
bismo gladni. Tako i dete oštećenog sluha u društvu i aktivnostima čujućih nema izbora. Ono mora da se prikloni
govoru i jeziku oko- line, jer razvoj funkcije slušanja i govorenja zavise od auditivnih aferentaci- ja koje dete
prima. Očigledno je da ljudski mozak nije strukturisan da ne uči, već naprotiv. Zato, tvrdimo i dokazujemo u
svakodnevnom radu da svako dete oštećenog sluha može da govori ako mu se priđe na pravi način.

JEZIČKI KORPUS

Tokom samo jednog sata komuniciranja razmenimo 4-5 hiljada reči. Za isto vreme možemo da pročitamo 12-14
hiljada reči, a tokom dana izgovorimo, pro- čitamo ili napišemo stotinak hiljada reči (13).

Dečji frekvencijski rečnik V. Lukić čini jezički korpus od 1 517 967 reči, sa 18.586 uazbučenih reči. Od
uazbučenih reči, prvih 10 na rang listi, prema čestosti javljanja, čini 31,63 % jezičkog korpusa. Prvih 100 reči
čini 59,13 % jezičkog korpusa, a prvih 1 000 reči sa rang liste čini 86,34 % jezičkog korpusa. Nameće se
zaključak da sa 1 000 najfrekventnijih reči deca komuniciraju. Naš zadatak je da dete oštećenog sluha naučimo
upravo tim rečima.

298
Među prvih 1 000 reči dečjeg rečnika javlja se 311 glagola, što čini 31,1%. Ako se izdvoje pomoćni glagoli,
samo 38 od ovih 311 glagola označavaju stanje, a ostali označavaju radnju (14).

Osmogodišnja deca na 15 različitih tema upotrebljavaju 921 reč. Imenice i glagoli čine više od dve trećine ovih
reči. Ne samo u govoru ove dece već i u govoru dece do dve godine, odnosno do pet godina imenice i glagoli su
najzas- tupljeniji (15).

Na osnovu ovog jezičkog materijala izdvojili smo 139 najfrekventnijih glagola iz leksikona dece na uzrastu od
2,6 do 8 godina koja nemaju govorno - jezičke teškoće.

GLAGOLI

Glagoli su vrsta reči kojima se nosiocu radnje ili nosiocu stanja pripisu- je radnja, stanje ili se njima imenuje
zbivanje.

Glagoli su nesamostalni. Oni se u jeziku ne upotrebljavaju izolovano, osim u eliptičnim rečenicama (rečenice
koje neposredna situacija objašnjava, a koje su izvan nje jasne samo onome ko ih izgovara: Gori, Grmi,...).
Glagolska reč uvek pripada objektu, ali tu radnju neko mora da vrši. Tako se glagol ne može odvojiti ni od lica,
ni od objekta. Takođe, stanje koje glagol nekome ili nečemu pripisuje mora imati svog nosioca, dok zbivanje
imenuje prirodne pojave koje nemaju neposrednog vršioca.

Mi smo glagole klasifikovali na sledeći način:

- prema predmetu radnje: 1. prelazni,
2. neprelazni,
3.povratni,
- prema trajanju radnje: 4. svršeni,
5. nesvršeni,
- - prema načinu tvorbe: 6. korenski: 1. prosti korenski,
2. višesložni korenski,
7. izvedeni od: 1. imenica,
2. prideva,
3. zamenica,
4. brojeva,
5. priloga,
6. rečca,
7. uzvika,
8. glagola,
8. složeni: 9. neproduktivni, 10.
produktivni.

• Glagoli prema predmetu radnje

Prema predmetu radnje, glagoli se dele na prelazne, neprelazne i povratne.

Prelazni glagoli najjasnije zahtevaju objekat. Prelazni glagoli označavaju da van vršioca radnje mora da postoji i
predmet na kojem se radnja vrši (Dečak vozi bicikl).

Prelazni glagol, na primer, „zatvarati" iziskuje odgovor ne samo na pitanje: „Ko zatvara?“ već i na pitanje: „Šta
se zatvara?“: vrata, prozor, knjiga... U suprotnom, rečenica nije jasna.

299
Mi možemo da kažemo: „Ona čuje kravu“, ali i: „Ona čuje mukanje". U drugom iskazu, umesto imenice „krava“,
upotrebili smo glagolsku imenicu „mukanje“. Upotreba gpagolskih imenica je moguća samo kod prelaznih
glagola.

Neprelazni glagoli su oni za koje nije potreban predmet na kojem se radnja vrši (On pliva), jer se njima imenuje
radnja koju subjekt “vrši sam sobom”, odnos- no svojim telom. To su glagoli koji imenuju kretanje ili promenu
položaja tela (hodati, trčati, sedeti, ležati...).

U prostoj rečenici neprelazni glagol ne zahteva objekat („Ptica leti.“). Međutim, ako hoćemo da kažemo više o
konkretnoj radnji, mi je određujemo odred- bama za mesto, vreme, način i slično.

Povratni glagoli uz sebe imaju povratnu zamenicu „se“.

Pravi povratni glagoli označavaju radnju koju subjekat vrši na samome sebi, odnosno sam subjekat je ujedno i
objekat („Češlja se“). U iskazu sa pravim povrat- nim glagolom „se“ označava „sebe“ ( oblačiti se, kupati se).

Uzajamno povratni glagoli podrazumevaju dva subjekta - objekta ili više njih koji radnju vrše recipročno, jedan
prema drugome („Tuku se“). To su tzv. uzajamno povratni, recipročni glagoli (igrati se, svađati se).

Glagoli srednjeg stanja označavaju stanje subjekta - objekta („Ljuti se“). To su tzv. glagoli srednjeg stanja,
medijalni (ljutiti se, znojiti se), koji ne označavaju voljne radnje, za razliku od pravih povratnih
uzajamnopovratnih.

Od 139 najfrekventnijih glagola svojstvenih deci, 98 su prelazni, 38 su neprelazni, a 13 su povratni glagoli.

Ovakav brojčani odnos glagola prema predmetu radnje, sa aspekta razvoja jezika, sasvim je logi čan: proporcija
98:38:13 = razvijanje rečenice kod deteta.

• Glagoli prema trajanju radnje

Prema ovom kriterijumu, glagoli se dele na svršene i nesvršene.

Nesvršeni, trajni, imperfektivni ili glagoli nesvršenog vida su svi glagoli koji označavaju radnju ili stanje čije
trajanje nije ograničeno (žubori, šušti, pase...). Posebna vrsta nesvršenih glagola su učestali ili iterativni glagoli.
Ovi glagoli označavaju da se radnja više puta ponavlja, ali da je neograničenog trajanja.

Svršeni, perfektivni ili glagoli svršenog vida označavaju svršeni trenutak radnje (izmenio, obukao se, obuo, ali i
kucnuo, trepnuo, zaplakao...).

U našem materijalu, od 139 glagola, svih 139 glagola je, prema trajanju radnje, nesvršeno, a 5 od njih mogu biti i
svršeni i nesvršeni.

Nije isto reći: „dolaziti i doći“, „odlaziti i otići“, „ustajati i ustati“, „šutirati i šutnuti“... Prvi glagol u paru je
nesvršen, a drugi svršen. Nesvršeni glagol traje dok o njemu govorimo, radnja nije završena, pa se može grafički
prikazati ili pokazati. Svršeni glagol ne može da se pokaže ili prikaže. Slikom možemo jasno da prikažemo da
„On ustaje“, ali ne i da je „On ustao". Dete će reći „On stoji“, što ukazuje na diskrepancu između oznake i
označenog. U usva- janju ličnih glagolskih oblika kreće se od prezenta, a indikativnu upotrebu prezenta imaju
samo nesvršeni (perfektivni) glagoli.

To nedvosmisleno govori da jezički materijal koji se koristi naročito na samom početku logopedskog /
audiopedskog rada mora da sadrži isključivo glagole nesvršenog vida.

• Tvorba glagola

Prema načinu tvorbe, glagoli mogu biti prosti, izvedeni i složeni.

300
Glagoli se klasifikuju prema nastavcima glagolskih osnova, vrsti reči od koje su izvedeni i prema tipu prefiksa
pomoću kojih se grade složeni glagoli.

Prosti glagoli su oni u čijem korenu ne prepoznajemo druge reči, zbog čega se nazivaju i korenski glagoli.
Njihova infinitivna osnova sastoji se od jednog sloga (smeti, seći, reći, stići, tući, znati, zvati...) ili je višesložna
(brisati, vaditi, voditi, gledati, duvati...).

Izvedeni glagoli u opštem odnosno korenskom delu sadrže imenicu (gra- nati - grana, listati - list), pridev (puniti
- pun, sedeti - sed), zamenicu (svoji- ti - svoj)... Nastavak se ne razlikuje od nastavka prostih glagola.
Kod glagola tipa: gladovati, zimovati, letovati, kupovati, ispijati, lupnuti, skri- vati, pored nastavka „ti“,
uočavamo i infikse „ova“, „nu“, „iva“ i „ija“.
Značenje glagola izvedenih iz drugih glagola se veoma retko poklapa sa značenjem korenskog glagola. Za
razliku od osnovnog glagola, izvedeni glagoli imaju izrazitiju iterativnost i novu deminutivnu ili subjektivnu
nijansu.

U zavisnosti od toga koju vrstu reči sadrže u svom korenu, izvedene glagole delimo na: -
glagole sa imenicom u opštem delu,
- glagole izvedene od prideva,
- glagole sa zamenicom u osnovi,
- glagole izvedene od brojeva,
- glagole izvedene od priloga,
- glagole izvedene od rečca „da“ ili „ne“,
- glagole izvedene od uzvika i glagole izvedene od drugih glagola.

Glagoli sa imenicom u opštem delu, sa nastavkom:

- ,,a“: večerati, ručati, sankati se, šarati...;
- ,,ova“: robovati, carevati, momkovati, bolovati, tugovati...;
- „i“: bojiti, meriti, hraniti, šećeriti...;
- „ova“: apelovati, garantovati, debatovati... (glagoli izvedeni od imenica stranog porekla);
- ,,ira“: adresirati, aludirati, anulirati, kopirati, formirati, šarmirati... (glagoli izvedeni od imenica stranog
porekla);
- „isa“: anatemisati, inventarisati, kalkulisati, koncentrisati... (glagoli izvedeni od stranih imenica).

Glagoli izvedeni od prideva, sa nastavkom:

- ,,a“: debljati, jačati, brzati...;
- „i“: buditi, beliti, hladiti, kiseliti...;
- „e“: beleti, crneti, zeleneti, ludeti, mrzeti, trpeti, oživeti...; - „ov“: ludovati, radovati se...

Glagoli izvedeni od zamenica: ništiti i svojiti, koji su izvedeni od zamenica „ništa“ i „svoje“. Glagoli izvedeni od
brojeva: dvojiti, devetati i desetkovati.

Glagoli izvedeni od priloga: napredovati, nazadovati, opetovati, protiviti se, skrozirati.

Glagoli izvedeni od rečca „da“ i „ne“: dakati i nekati.

Glagoli izvedeni od uzvika, sa nastavkom:

- ,,a“: zujati, kucati, blejati, srkati...;
- „nu“: bućnuti, zvecnuti, zvrcnuti, pljesnuti... kao i njima slični: sevnuti, trepnuti, namignuti, bocnuti;
- „ka“: bockati, krckati, kuckati, prskati, šuškati..., kao i njima slični: gakati, gukati, jaukati, mjaukati, cijukati.

Glagoli izvedeni od drugih glagola najčešće menjaju vid, a ponekad i rod, uz nastavak:
- „a“: zatvarati, lupati, skakati, od: zatvoriti, lupiti, skočiti;
- „ava“: davati, zadavati, zakopavati, od: dati, zadati, zakopati;
- „eva": sazrevati, odevati, razumevati, od: sazreti, odenuti, razumeti;
- „iva“: bivati, skrivati, od: biti, skriti;
- „ija“: ispijati, prebijati, savijati, od: ispiti, prebiti, saviti;

301
- „ka“: dirkati, češkati se, šetkati se, od: dirati, češati se, šetati se;
- „nu“: dirnuti, kapnuti, liznuti, od: dirati, kapati, lizati;
- „ara“ i „kara“: vucarati, piskarati, trčkarati;
- „ucka": dremuckati, pijuckati, pevuckati; - „uši“: pevušiti, rogušiti se; - „ulji“: smejuljiti se.

Složeni glagoli nastaju poglagoljavanjem pojedinih sintagmi (dangubiti, tj. gubiti dan, ili zlostavljati, tj. postupati
zlo sa nekim), određenih izraza ili celih rečenica (besposličiti, bogoraditi...). Ovakvi složeni glagoli nisu pro-
duktivni.

Produktivni glagoli su nastali od prostih dodavanjem prefiksa ispred prostog glagola. Osnovno značenje prostog
glagola se čuva, a prefiks ga na izves- tan način modifikuje. Prefiks najčešće promeni glagolski vid, a ponekad i
glagolski rod.

Složeni glagoli sa prefiksom:

- „do“: doživeti, doterati, dograditi, dodati, dodirnuti...;
- „za“: zakucati, zatvoriti, zamrznuti, zakopati, zaplašiti, zastati, zaoštriti...;
- „iz“: izgurati, izostati, izmoliti, izvršiti, izdužiti, izgurnuti...;
- „na“: nabrati, nahraniti, nabosti, naslutiti, napuniti, nazreti, naslutiti...;
- „nad“: nadleteti, nadgledati, nadmudriti...;
- „ob“, „o“, „oba“ ili „op“: obgrliti, ogrejati, obasuti, opkoliti, oplakati, oslabiti...;
- „od“: odsvirati, odbaciti, odgovoriti, odužiti...;
- „po“: polomiti, popiti, pokrstiti, popričati, posoliti...;
- „pod“: podmiriti, podmetnuti, podgovoriti...;
- „pre": pregaziti, preseći, preorati, pretočiti, prehraniti, prevariti, prepuniti...;
- „pri“: priterati, pridati, prikriti, priklati, priznati...;
- „pro“: provući, projuriti, prodati, prokrčiti, propevati, prozboriti...;
- „raz“: razdvojiti, razapeti, razgledati, razmotati, razbuktati...;
- „s“, „sa“ ili „su“: sjediniti, sastaviti, suočiti...;
- „u“: ući, uneti, upisati, uloviti...; - „uz“: uzdići, uzmaći, uzburkati...

U našem materijalu, od 139 glagola, prostih i višesložnih korenskih glagola je 84.

Od korenskih glagola, bili oni prosti (jednosložni u korenu) ili višesložni (dva ili više slogova u korenu), može se
napraviti nov glagol. Ako dete naučimo korenskom glagolu „jesti“, odnosno „jede“ u III licu jednine prezenta,
dodavanjem prefiksa naučićemo ga: pojede, najede, prejede..., ili, ako ga naučimo glagolu „vući“, dodavanjem
prefiksa dobićemo: dovući, privući, odvući.

Pored korenskih glagola, koji su sadržani u ovom materijalu, preporučujemo da se obrađuju i sledeći glagoli istog
tipa: biti (bijem), biti (budem), bosti (bodem), krasti, kriti, mleti, reći, smeti, spasti, sresti, tresti, braniti, varati,
vezati, venuti, gajiti, goreti, graditi, grmeti, gubiti, guliti, gutati, daviti, disati, drhtati, želeti, kidati, lagati, mesiti,
mešati, morati, paziti, pitati, pustiti, raditi, trebati, činiti...

Kada korenskom glagolu „jahati“ dodamo prefikse: po, za ili od dobićemo: pojahati, zajahati ili odjahati. Na taj
način smo napravili složene glagole, kakvih u jezičkom korpusu ove knjige ima 17 od 139, što opet, samo po
sebi govori.

Lako je prepoznati glagole koji su izvedeni od imenica, jer sadrže, često i neizmenjenu, sačuvanu imenicu (vid -
videti, miris - mirisati, put - putovati, um - umeti...). Po strukturi, ovi glagoli su sli čni korenskim, jer se na
imeničku osnovu - koren, dodaje nastavak infinitiva koji je karakterističan i za korenske glagole. Ovaj materijal
sadrži 29 glagola koji su izvedeni iz imenica i u delu knjige koji je namenjen za praktičan rad oni se neposredno
nastavljaju na korenske.

U materijalu je najmanje glagola koji su izvedeni od prideva i drugih glagola, njih je pet, odnosno četiri. Ovih
devet glagola imaju veliku upotrebnu vrednost u komunikaciji, iako ih nema mnogo.

Najzad, među najfrekventnijim glagolima dečjeg rečnika nema glagola koji su izvedeni iz zamenica, brojeva,

302
priloga, rečca i uzvika. To ne znači da ove glagole ne treba uopšte obrađivati, naročito glagole izvedene od
uzvika tipa: bockati, kuckati, krckati, prskati, šuškati, gakati, gukati, jaukati, mjaukati, zveckati, pljeskati, zujati,
blejati, srkati..., jer su onomatopeje deci veoma bliske.

• Promena glagola

Glagoli su promenljiva vrsta reči, koja se menja po licima, vremenima i načinima.

Svaki glagol ima svoju nepromenljivu osnovu i nastavak koji je promenljiv.

Za pravilnu izgradnju glagolskih oblika potrebno je znati i infinitivnu i prezentsku osnovu glagola.
Pojedini glagoli imaju istu i infinitivnu i prezentsku osnovu, kao, na primer, glagol „nositi - nosim“.
Odbacivanjem infinitivnog nastavka „ti“ dobi- jamo „nosi“, a odbacivanjem ličnog nastavka „m“ takođe
dobijamo „nosi“. Međutim, kod glagola „vezati - vežem“, infinitivna osnova je „veza“, a prezentska „veže“.

Prezentsku osnovu je lako odrediti, jednostavnim odbijanjem ličnog nastavka „leži / š = leži“. Infinitivnu osnovu
nije uvek moguće odrediti odbijanjem nas- tavka. Od glagola „reći“, „seći“, „leći“, odbacivanjem nastavka „ći“
nećemo dobiti osnovu. Kod glagola „plesti“ i „presti" osnova nije „ples“ i „pres“, već „plet“ i „pred“. Infinitivnu
osnovu glagola koji se završavaju na „ći“ lako i tačno možemo dobiti kada od I lica jednine aorista odbijemo
nastavak „oh“. Ova osnova se zato i zove osnova aorista.

U našem jeziku postoji sedam vrsta pravilne promene glagola.

- Po prvoj vrsti se menjaju svi glagoli čija se prezentska osnova završava na ,,e“, a infinitivna i aoriska na
suglasnik (tresem - tresti).
- Po drugo] vrsti se menjaju glagoli čija se osnova prezenta završava na „e“, a osnova infinitiva na „a“ (orem -
orati).
- Po trećoj vrsti se menjaju glagoli čija se osnova prezenta završava na „ne“, a osnova infinitiva na „nu“
(brinem - brinuti).
- Četvrta vrsta ima dva obrasca promene: o promena glagola sa prezentskom osnovom koja se završava na
„je“, i infinitivnom osnovom bez nastavka (čujem - čuti);
o po drugom obrascu se menjaju svi glagoli čija se osnova prezenta završava na „je“, a osnova
infinitiva na „a“ (kujem - kovati).
- Po petoj vrsti se menjaju glagoli čija se osnova u prezentu završava na „dugo a“, ili na „dugo e“, a osnova
infinitiva istim samoglasnicima, samo kratkim (pevam - pevati, umem - umeti).
- Po šestoj vrsti se menjaju glagoli čija se osnova prezenta završava na „dugo i“, a infinitivna na „kratko i“ ili
na „e“ (nosim - nositi, vidim - videti).
- Po sedmoj vrsti se menjaju glagoli čija se prezentska osnova završava na „i“, a infinitivna osnova na „a“
(držim - držati).

GLAGOLSKI SISTEMI

Glagoli svojom funkcijom daju osnovu rečenici, oni organizuju rečenicu. Subjekat (imenica) u rečenici može biti
izostavljen, ali ne i predikat (glagol). Postoji šest glagolskih sistema: - sistem lica,
- sistem broja,
- sistem vremena,
- sistem načina,
- sistem roda i - sistem vida.

Svaki sistem ima svoj tzv. znak rečeničnosti ili znak predikativnosti. Znake predikativnosti imaju samo lični
glagolski oblici.

- Sistem lica govori o trima situacijama u kojima se govornik može naći: kada govori o sebi (Ja) kao
govorniku, kada govori o sagovorniku (Ti) i kada govori o neaktivnom učesniku (On).

303
- Sistem broja se neposredno nadovezuje na sistem lica. Gramatička kate- gorija kojom se izražava sistem
broja jeste množina, nasuprotjednini, kojom se obeležava jedinka kao subjekt.
- Sistem glagolskog vremena govori o odnosu prema vremenu govorenja. Tri osnovna glagolska vremena su
prošlo, sadašnje i buduće.
- Oblici kroz koje se glagol ostvaruje (glagolski oblici) su sledeći:
- glagolska vremena: - prezent - sečem,
- imperfekat - secijah,
- perfekat - sekao sam,
- pluskvamperfekat - bejah sekao / bio sam
sekao,
- futur - seći ću,
- futur II - budem sekao;
- glagolski načini: - imperativ - seci,
- potencijal - sekao bih;
- glagolski prilozi: - glagolski prilog sadašnji - sekući,
- glagolski prilog prošli - sekavši;
- glagolski pridevi: - glagolski pridev radni (aktiv) - sekao,
- glagolski pridev trpni (pasiv) - sečen;
- infinitiv: seći.
- Sistem glagolskog načina izražava stav lica koje govori prema subjektu i prediktu.
- Sistem glagolskog roda pokazuje odnos subjekta prema objektu i prediktu. Prema tom odnosu, glagoli mogu
biti: aktivni, pasivni i medijalni.
- Sistem glagolskog vida govori o trajanju radnje koja je glagolom označena.

Prema tome, glagoli mogu biti: nesvršeni, svršeni i učestali.

PRINCIPI REHABILITACIJE

Ako smo se opredelili (i terapeut i roditelji) da dete govori, a ne da koristi gest, habilitaciju moramo organizovati
i usmeravati isključivo u pravcu govorenja. Detetu se ne može pomoći mešanjem gesta i govora, odnosno
habilitacijom u kojoj se istovremeno koriste načini koji se međusobno isključuju. Ovo je i naš stav o „totalnoj
komunikaciji“, iz kojeg sledi PRVI PRINCIP rehabilitacije, a to je usmeravanje i organizovanje terapijskih
aktivnosti u skladu sa pacijentom koga imamo ispred sebe.

“U skladu sa pacijentom" ne podrazumeva samo aplikaciju slušnih aparata koji će pokriti oštećenje sluha već i
pristup koji će maksimalno pogodovati razvoju govora. Uslov za ostvarenje takvog pristupa pacijentu je DRUGI
PRINCIP rehabilitacije, a to je pažljiva neuropsihološka analiza i procena oštećenja. U radu sa slušno oštećenom
decom to podrazumeva:
1. utvrđivanje ostataka sluha;
2. utvrđivanje nivoa fonetskog razvoja deteta;
3. utvrđivanje leksičkog razvoja;
4. utvrđivanje sintaksičkog razvoja;
5. utvrđivanje morfološkog nivoa i
6. aplikaciju slušnih aparata u skladu sa dobijenim rezultatima.

Rehabilitacija mora de se osloni na sve što je sačuvano što znači, ne samo na sačuvane ostatke sluha već i na
vizuelno - kinestetičke informacije, jer mi tokom rehabilitacije obučavamo dete novom načinu akustičke analize,
odnosno dete uči da koristi oralni engram glasa i reči. Mogućnost da to ostvarimo je TREĆI PRINCIP
rehabilitacije, a to je da dete naučimo da pri izgovoru / govoru koristi vizuelno-taktilno-kinestetičke signale koji
pristižu sa organa artikulacije.

Deca i roditelji se gotovo svakodnevno susreću sa haotičnom habilitacijom i rehabilitacijom. Logopedi i

304
audiopedi, bez reda, potrebe, neretko i bez znanja, nesistematično insistiraju na različitim temama, ne znajući ni
šta, ni zašto, ni kako rade. Nisu retki slučajevi da se opšti plan rehabilitacije ozvaniči kao metodička razrada
habilitacije govora i jezika. Te „razrade" u najboljem slučaju daju odgovor samo na pitanje šta pacijent, odnosno
roditelj mora da radi sa svo- jim detetom, ali ne i kako da to uradi.

Habilitacija i rehabilitacija imaju tri nedeljive karike: zadatak - način ostvarenja - efekat. Iz toga proizlazi i
najvažnije pitanje habilitacije i rehabilitacije: KAKO uraditi ako već znamo ŠTA i ZAŠTO treba da uradimo.
Ako postoji zadatak postoji i cilj, koji pos[gaje efekat kada se ostvari povezano aktivno izražavanje.

Rad koji ne daje odgovor na pit1anje KAKO uraditi ne može da pomogne detetu da progovori. Zbog toga je
ČETVRTI PRINCIP rehabilitacije i najvažniji, a to je princip programiranja i sistematskog upravljanja
rehabilitacijom.

Stranice koje slede daju odgovor na pitanje KAKO da povežemo prvu i četvrtu kariku habilitacije odnosno kako
da programirano i sistematski organizujemo (četvrti princip), upravljamo i usjmeravamo aktivnosti u skladu sa
pacijentom (prvi princip).

ŠTA I ZAŠTO

Tokom habilitacije slušno oštećena deca prolaze kroz sve faze razvoja govora i jezika, tokom kojih izgovorenu
reč povezuju sa predmetom. De Sosirovom terminologijom rečeno, dete stvara spoj između oznake i označenog.
U prvoj fazi veza predmettreč ostvaruje se samr kada je predmet prisutan, odnosno dete može da imenuje samo
ono što vidi, čuje... U drugoj fazi veza predmet - reč učvršćuje se i za predmete koji ulaze u sadržaj pojma, na
primer: stolica, hoklica, fotelja... U trećoj fazi dete stvara predstavu već na samu reč, bez prisustva predmeta.

Najčešće greške koje se sreću u radu, a koje ukazuju na to da logoped / audioped ne daje odgovor na pitanje ŠTA
raditi, odnosno koje ukazuju na to da dete nije izgradilo predstavu i nije usvojilo pojam su sledeće:
- ako je za dete „stolica“ sa1mo ono na čemu trenutno sedi ili što u tom trenutku gleda (neposredno iskustvo),
a ne i hoklica, stolice različitih oblika i meblova, fotelja..., dete nije učvrstilo vezu predmet - reč;
- četvorogodišnje dete uči reči „hotel“ i „apoteka", koje, prema frekvencijskom rečniku, deca počinju da
upotrebljavaju tek u 6. i 7. razredu redovne osnovne škole, što ukazuje na to da se rehabilitacija ne planira u
skladu sa uzrastom pacijenta koji je u procesu rehabilitacije;
- česti su konstrukti tipa: „Seka kupila”, „Mama kupila”, „Seka bacila”... Pomoćni glagol „jesam“, odnosno
njegov kraći oblik „je“, koji ovde ima svoju funkciju, ne postoji, kao ni ojcgovor na naše pitanje - „Šta
raditi?”.
- Slušno oštećena deca u III licu množine kažu: „Oni igru“, umesto „Oni igraju“, „Peču“ umesto „Peku“,
„Seču“ umesto „Seku“, „Čitu“, umesto „Čitaju“... Deca lakše usvajaju jednu vrstu nastavaka od drugih i ne
poznaju i ne osećaju glasovne promene. Razvoj govora slušno oštećene dece jasno ukazuje na to da dete
progovara kroz dijalekatske modele, odnosno da je dijalekat jezik u razvoju. Logoped / audiped ne samo da
ne sme da negira ovu razvojnu fazu već mora da zna dijalektologiju da bi mogao da prati razvoj svog
pacijenta.
- Dete gestom pokazuje „piše“, „kupuje"..., a govori „napisala“, „kupila“... Dete se uči glagolima: napisati,
umesto prvo pisati, posaditi, umesto saditi, palo, umesto pada... Dete se prvo u či izvedenim, a ne korenskim
glagolim, mešaju se „jednostavniji, deformisani” oblici glagolskih vremena, sažimaju se rod, broj... u jednu
jedinu reč. Predmeti (imenice) su nešto neposredno doživljeno, materijalno, opipljivo čulima, konkretno, a
time i lakše razumljivo. Radnja, stanje ili zbivanje (glagoli) su nesamostalni, njih mora neko da „nosi”. Ali,
za komunikaciju i razumevanje sveta i zbivanja neophodno je da se radnja (stanje, zbivanje) ne poistovećuju
sa nosiocem radnje ili objektom koji trpi radnju.
- Slušno oštećeno dete imenicu olovka pokazuje gestom pisanja, a glagol pisati istim tim gestom. Imenicu
voda dete pokazuje gestom pijenja, isto tako i glagol piti, kao i imenicu čaša, sok, mleko... Imenicu knjiga
pokazuje gestom čitanja, kao i sam glagol čitati, stolicu gestom sedenja, čokoladu ili bilo koju drugu vrstu
hrane gestom jedenja... Dete gestom glagola pokazu- je i imenicu i glagol. Tako dolazi do AGLUTINACIJE
IMENSKOG I GLAGOLSKOG ZNAČENJA, a to je odsudni korak ka gestovnom jeziku. AKO DETE
NAUČIMO GLAGOLIMA OMOGUĆAVAMO MU DA IZRAZI NE SAMO POJEDINAČNE JEZIČKE
ZNAKOVE NEGO I RELEVANTNE ODNOSE MEĐU JEZIČKIM ZNAKOVIMA

305
 KAKO

U materijalu namenjenom za praktični rad sa decom glagoli, odnosno slike glagola su raspoređeni sledećim
redom: korenski glagoli (prosti i složeni), glagoli izvedeni od imenica, glagoli izvedeni od prideva, glagoli
izvedeni od glagola i najzad složeni glagoli.

Svi glagoli su dati u III licu jednine i III licu množine prezenta zbog činjenice da dete lakše i brže usvaja III od I
lica.

JEDE

Dečak (1) jede (2) Dečak (1) jede (2) viršle (3)

U prvoj iteraciji dete pitamo: „Šta radi dečak / devojčica / seka / bata/ on / ona?“

Ako dete ne zna da čita, posle nekoliko sekundi treba dati odgovor umesto njega i pokazati na slici sam čin (čin
„jedenja" ako je u pitanju glagol „jesti“ - stre- lica broj 2). Potom treba ponoviti pitanje i tražiti od deteta da samo
odgovori.

Ukoliko dete zna da čita, posle postavljenog pitanja treba mu dozvoliti da pročita.

Zatim treba pokriti tekst i tražiti da dete samo odgovori. Napominjemo, odgovor mora da bude kratak: „JEDE“,
„PIJE“, „SEDI“...

U drugoj iteraciji dete treba pitati: „Šta radi dečak / ona /...?“

Ako dete ne zna da čita, posle nekoliko sekundi treba dati odgovor umesto njega: „Dečak jede“. Pri tom treba
pokazati na dečaka (strelica broj 1), a potom i na čin jedenja (strelica broj 2). Ako dete zna da čita, treba mu
dozvoliti da pročita drugi red teksta. Onda prekrivamo tekst i tražimo da dete samo odgovori na pitanje. Naravno,
za to vreme mi pokazujemo na mesta koja su označena strelicama.

Napominjemo, dečji odgovor mora da sadrži dve reči: „Dečak (1) jede (2)“, „Ona (1) piše (2)“...

U trećoj iteraciji detetu treba postaviti pitanje: „Šta radi devojčica?"

Ako dete ne zna odgovor, ili ako ne zna da čita, treba odgovoriti umesto njega. Pri tome treba prstom ukazivati
na mesta koja pokazuju strelice 1, 2 i 3. Potom treba tražiti od deteta da samostalno odgovori na pitanje.
Deci koja znaju da čitaju treba dozvoliti da pročitaju treći red teksta, pa zatim pokriti tekst i tražiti da samostalno
odgovore na pitanje.

306
U ovoj, poslednjoj iteraciji odgovor deteta treba da sadrži tri reči (ukoliko se radi o prelaznom glagolu), dakle:
„Dečak (1) jede (2) viršlu (3)“, „Devojčica (1) zove (2) mamu (3)“...

Ovaj materijal od početka do kraja knjige treba ponoviti posle mesec ili dva, ali ovog puta na pitanje „Šta
radi...?“, „Šta oni rade?“ očekujemo pun odgo- vor, odnosno tri reči u rečenici.
Ne treba, takođe, zaboraviti da se materijal u radu sa decom oštećenog sluha ili teško disfazičnom decom mora
više puta obnavljati.

Da ponovimo: „NEMA KRETANJA BEZ OBJEKTA KOJI SE KREĆE“... „NEMA REČENICE BEZ
GLAGOLA“... NEMA POTPUNOG ZNAČENJA REČENICE BEZ GLAGOLA - PREDIKTA"... „NEMA
ODNOSA BEZ GLAGOLA KOJI OZNAČAVA ODNOS“... i ono što je i najvažnije - „JEDINO ŠTO IMAMO
BEZ GLAGOLA JESTE GEST“.
LITERATURA

1. V.Krajnin, Z.Krajnina: Čovek koji ne čuje, Znanje, Moskva, 1987.

2. S.S.Graham: Siggep1 detodgarMs sćaga&epzNsz oJS.1. sćNdgep t 77?e 1JZA, Simpozijum, Melburn,
1994.
3. R.Bugarski, Uvod u opšŠu lingvistiku, ZUNS, Beograd, 1995.
4. I.A.Sokoljanski, A.I.Meščerjakov, prema V.A.Šestakov, Sociobiologija čoveka, Naučno- istraživački
centar za probleme životnih aktivnosti čoveka RAN, Moskva, 1997.
5. V.M.Rusalov, 1979. -//- 6. A.Anastazi, 1958. - II -
7. Anohin, 1975. -//-
8. Rubinštajn S.J1. 1959. Šorohov E.B. 1961., Leontjev A.N. 1981. - II -
9. V.I. Medvedev, 1988. - II -
10. O.V.Bogdanov, 1987. -II -
11. Zimkina A.M.; Kpimova-Čerkasova V.I. 1978; Vasilevskij N.N. 1979.; Danilova N.N. 1985.;
12. Medvedev V.I. 1988. -II- 13. L.A. Novikova, 1966. - II -
14. V.LukiT\: Dečji frekvancijski rečnik, Prosveta, Beograd, 1983.
15. M.Stošić: Frekvencijski rečnik, IEFPG, Beograd, 1964.
16. S.Vasić: Govor dece u jednom beogradskom vrtiću, IEFPG, Beograd, 1965
17. E.Sapir: Ogledi iz kulŠurne anŠroOoloGije, Prosveta, Beograd, 1984.
18. Pravopis srpskoga hrvaŠskoga književnog jezika, Matica srpska i Matica hrvatska, Beograd-Zagreb,
1960.
19. Đ.Kostić: OperaŠivna GramaŠika srpsko-hrvaŠskoG jezika, Prosveta, Beograd, 1986.
20. V.Petrović, K.Dudić: Rečnik GlaGola sa GramaŠičkim i leksičkim dopunama, ZUNS, Beograd, 1989.
21. A.Belić: OpšŠa lingvistika, ZUNS, Beograd, 1998.
22. Rečnik srpskohrvaŠskoG književnoG i narodnoG jezika tomovi I, II, III, IV, V, VI, VII, UIU, XIV i XV,
SANU i Institut za srpskohrvatski jezik, Beograd, 1996.
23. D.Kristal: Kembrička enciklopedija jezika, Nolit, Beograd, 1997.
24. S.Ristić, J.Kangrga: Rečnik srpskohrvaŠskog i nemačkog jezika drugi deo, Izdavačka knjižarnica
Rajkovića i Ćukovića, Beograd, 1928.
25. Enciklopedijski leksikon SrpskohrvaŠski jezik, Interpres, Beograd, 1972.
26. R.Vuković, V.Vuković: Slikom do reči, KGGS „VeRa“, Beograd, 1997.
27. Đ.Kostić, I.Garido: AdezsprNop o! epdNzć dgattag Jog Joge/dp zNjs1ep1$, NERREV aps! ZOMZ Š.,
Satvpsjde, 1935.
28. M.Stevanović: Savremeni srpskohrvaŠski jezik I i II, Naučna knjiga, Beograd, 1981.

307