1 Sloboda je samo jo jedna reg... a bi odreden nacin mufjenja posto dominantan mora se vwsaslit konceptalni aparat koji se poziva na nal intulclju i instinke, na nae vrednosti | nate Bele, ao | a moguénost Iarakterstie za druitven set koji nasljvamo. Ako se poka- 4c Kao uapettn ta kescepllntaparat mote posta wtisnot Seahenlcr aliavorazuntakomienjes da eprhvata kao 205 ‘antovan (ne podlefe preiptivanjd Osnlvai nebiperalne msl rhvail su politicke ideale udskog dostojastva {slobode p Jedinea kao osnome, odnosbo ao «centrale cvilizacijske ved ‘ost, UBinivi take, oni su napravil madaeabor jer suo visting) ‘nadmoeni i neodoliv deal Te venom Kako su oni smatral,_ ‘sprofavan su Kron istorii ne samo od strane fasizma, diktature ‘Komunizma, vee od sttane svi form dréayneitervencje koja je namtalakoletivno miljenjeumesto suda pojedinacaslobod- ih da bia "Koncept dostoansva | slobode pojedinca mon su | peslagni ‘ini po seb. Uprav ti idea dali su snagu disidentskim poke: ma u Istoénoj BvzoplSovetskom Savers pred kraj hladnog rata, bat kao studentimokwpjenim na Tjenanmens. Studentski po- ‘Koj su obuzei ity svet 1968, godine ~ od Paria i Ckaga 1gkokai Meksiko Sita delom suit nadahnut «raganjem 192» Katha Istoriia neoliberaizma 1a yetim slobodama govors | liénog ibora. Na opiijem plana, pPomcnuti eal se odnose ua svahoy ho cent sposubnont Ga rmostalno adlucyje.y ja slobode, od davnina ugradensw mericha tradi, igrala je istaknutu ulogu u SAD poslednjth godina. Maogi si «11 sep tembar* odmah protumaéli kao napad na slobods. «Miran svet rastuéeslobode, kako je pita predsednik Bat (Bush) povodom prve godine tog strainog dogaaja sud dugorotnim ameri- ‘Kiminteesima,odratavapostojaneamericke ideale jedinjuesa- veznke Amerie" On zakjuéue: Coveéansvo usvojim rakama lima fansu da ponud tjumt slobode na sein conjim wren neprijatelima’ | Sjedinjene Dréave sradoscu pordeavss svoju ‘odgovornost da prezmu vodstvo ovo} veka} mis. Ovakva retorka je utkana u dokument americke Naconalne odbrambene strategie (US National Defense Soatgy,koj je objvlen ubrz0 ‘akon toga. ,Sloboda je dar Stevnjeg svakom musarcu i Zen ‘na ovom set ekao je Kase, dodajui da -kao najveéa sla na emi ml imamo obavezu da parpomognéme freneslobode"* ‘ada suse svi drug raloat 2a angefovanje u preventivnom ratu proti ska pokazali kao nedavljl, predsednik se pozvao na ideju dae davanje slobode Irak hao taki, samo pose, pe ‘ladno opravdanje 2a rat agar su bil oslobodeni,itoje bilo se ‘to je uistinu vadno, Ali kakvavestaslobode” jew ovo luaja 2zamithena,imajudiuvidu dae rar oltre, Meja (Mathew) “Ammold pre mnogo godina zapaio:Slobods je odean-kon-23, jane, al jahanje wodredenom praveu": Prema kom odredits {se otuda, o&ekaje dade iach narod shat kon) slobode koji ma je darovanslom oruija? ‘Odgovor Busove administraije na ovo pitsnje odgonetnt je 19. coptemben 200. godine, kada je Po (Paul) Breas vada Ki Alicone privremene uprave, cbnarodovao Ceti garedbe, koje sa ukdjcivate: pun privatizacijujavnih preduveés,garantovanje punih svjinskih prava stranim rman nad irckim poslovim, Sloboda je samo jos jedma re. a nu pats tanh profit. otaraneiaih banka 22 Mans Eon, Racor temaa 2» sane Kompanecl- tnanje gave si goin bares” Preven eda se {eared pene na we oblast coon uk jane the med, nepostednuprolzvodnjy, alta shor tansport Inne en en sabia et eran thog sto Specinlng seas, s briom nat da je laa aver prin jin se Bans stot hog jog sepia hata Scuge strane, litera nagele Weblo tog eg ian Saks i edo ssbranent wei pied sehr prevo ma alndlne Sgpnaanj ogifoan Tr {ode enantio eres ip porera pus pore {Gnbloun plan poreke reorme 22a inplementac suse Ghigo saga onzerative w SAD). ako mop tid, te naredbe peda ene eneske « Hhike omen jor a aupacone sage obaverne d 23, movin akapvane aera ned je rnpoda® Nek ean {apr ametan aka onoga to Jetondonsh Ekonomi a {eso elmo skapalisihg ss, Clan Koalone privemene rave kojsu postr Sedjene Drive enero J tk. ‘ho tunetanje tundamentalzma slobodsog Was navy Jrtnom logikom Fo ignore kor Tako ou Bremervi $ixon' mba ir nlegaa rene Kadam name od sta ne okupactonth sna nl posta Iepll ako bith ota veena vad, Privemens lad, Kj ake posta ie dnjne Drdave,a kj eee vast ej une 208, odie, rogaine sutereno Alone jeinn imal olan ds Tote pesos sakone. Pre prmopredy, Bremer je unno tratio bro akana Kako Dl uvedo praia obodoog Wita opedne tonne do nash pjednont (opi ake ale kat obutjazakone 0 attoskim pravima | pra in {un ep Lf Tr Magi, 12 bros 200 27-30 NYC We Hee a ee ene a nd 2,2 Kratka istorija neoliberaliema eekiuln sole, erséaajac nadu da gt insuconalat fran uml oie dest pu exe ea ‘vracanje u prethodno stanje postati vrlo teiko,® i ware aig te men ene ter ie 0 meophodne | dosine 1 straranjehegaenees eas ‘et dobrobit supose Propaseebe deer ba Pojetinea ogy grantovatsobodom ieitaigosine ee ‘adialna obelejeneslberdnag mies eee ee ‘ovals amen sanviteproma onl stea Oreste Ainjene Draw otiedno mule da nametny serene ‘ia blo svarnedtanog spans ye eee bids olka love zs katte protons phe ot stan dome. la strana apt: Ova aca \ eso nelterlom dren, Soboie koe ete Odtaaraj tres sala pine linea tho Koei pe emer jeporvaolratan da rgonjeseboseierrwo ren (eoliberanoj konjutniig ee —— Bret sspetment i eolbealnom drfamom formato, odiecna ri, dogoto seu Cen, nen Pctonee are Set Uiteroogdartsveaenog nt dar koevmaster a oh 1 spent 173, gine or dt lap dae Je Brer abv upostalne retin lak) ech ‘rotr demokrasiabrane vad Salvador Alpes laggy Fossaklsudomaceposiomertckojesedck oamnor ai dovom bana scala Ur sepodtae esac ne ince. CIA Lane drei sdgcar Hen Rumney singe) On je nano gio swe drstene pte eee organza levies, demon we fre saodaeg eee YES oe ih emt rrr se aa subedat) Tie rade sage ba seo ‘ego il instacioalih ogrntets fon pierre Unda) AN nh aaa kao ose epee 4G YBa Sein Fans Tak Ts len, A) he ii Sy Sg of he Une Sf ac eke re pn Sloboda je samo jo jedna ve. 23 nu? Polite uvoane supstiacie (aan nacional industria nama i carina aera), koja edo Janis rma Latiske Amerie da stare honomsh a2) Wl aot ls, nao Cen, dona nkad nije Funk als naodto dobro. lj w vid dae tay svt kono Aho cece, taglo e2 nvim piston. ‘Grupa ckonomits, ornatih kao kaki momet narvanih ako bog sioje priveenostneaberali teorjama Mina Pins enantio ene peda n Clason Ainiveritts, oka se da pomogne obnovs Eleaske ekone- Iie Zanivn pil ame Fano nt aban Serene Birlave st nasal obi Gleankh ekonomi na Cikashomn universitet ot od 1950, kao deo programa Madog rata oi Je voden kao protmers levis tendenclam a Lato) eric. Ekonomi oj su bil obutavani Cikagu pote su “ls domioiaja na prvntnom Katldkom usioertetuSan- i Toko rani 1970sh godine postvne elite su ogaizovale pporci Andes kro rgnizovanje grup pod nim «lub nedeon (Monday lub) kj tava pslovne odno {et orm ckosonistina,SnansJut hv ead prko ital ‘ck niu Nekon daa generalaGustoa Lj (Lig), oj bio Pinoteoy valu borb 28 wast 1975, godine, note e te ckonomist wwe vlad, dee hor pv pos bio da pee- fovra 1 Mednarodnim monearnm fondom 0 zajmovima Rade kad salina IMF-a ons restruraleko ‘nomi prema sojim teoramd onl su naconalzaciu pr “sor yn movi, tri mogucnost private weep tune esplostacie prrodnihrsursa(bastvo devia grad t), { mnopim slusjevina id donor na sableve domacg 2 Prataoral soon lst py sent lc fnvstjanalobodaoj ton. Gaanovano J exo strani Kompntans da vee repay profit oxvareih na asso nw postopera & Cle, Favorizovan je rast 580 ‘an ne evr umeto urorne spstitice, Jen seo oa blo tevevisan va dda bof statedi ress akrs lino Bao naa tea) Toe polazao lao presadno za bud2etukuvianos de4 ‘Katka istorija neoliberalizma. sen et et ot ame Fe lafayette potlo maopako u latinoameridkoj dudnickoj kriat 1982. godine. hae ee cee ie uan ee ere oe eee or eee cote ‘eto chacharu se evseping Coury The Cato Cheha hd Bens fa) Oa 23 Sodouta je samo jo jedna ree. 1 mnogostruka odredena | nemalo haosa ¢ Konfuaie. Za8o je Ws, doslo do neolberalng zaokreta, 1 koje su ose koe st le iadajadom strujom unutar globalnog kaptaliama? Cemu neoliberaini zaokret? Restruktriranje driaenih form { medunarodnih odnosa na hon Drugog svetsog rata hilo je osmisljno da spreti povratak u Iatstofaneuslove koji su tako drastgno ugroil optsnak kap- falsichog uredenjs u vei) recs 1930-r youn Ty je aku Hiebalo da spretiobnoru medudréavnih geopoitickihrialiteta, hss dovel do rata. Da bi se osigurao domaci mir spokostvo Inorso je bit ingradennekaka vid Klang kompromss med Wiaunika hapa radnesnage. Miljene jee u to doba preo- Waavalo motda najbolje astra uiajan tekst dvojice eminem An drusvenih nana, Roberta Dala (Dahli Carls (Charles) Lindblom bjaljen 1953. godine. Njihdvojca su se sola da su ‘apitslzam i komnizam, w aihovom svovom abl, propa Jeni put ojo undinw naperdaleactojan ces seradivanis pra we mlavinedezavni,rzGauh&demotratsihinstiucja kako bi fe parantovs0 mis kde w medunsrodau ren, blag nj stablaost® Na medunarodnom plans, novi setskt pore tak je ingraden na osnowe Sporazuma i Breton Vda, acaaite Institue, kao sto su Ujedinjene nai, Svetska banks, MME 4 Tank va medunarodniaporavnanjau Bazel, uspostavijenesu da tise potpomogls tabilzaie medunarodnih adnosa, Podsticana Je slobodna tegovina obama u okviru sistema fiksah deviznih kurseva veranih za konvertbnost amerfkog dolara 22 7lto, po fodredeno)fksioj cen ikea devin kits je bio nekompatibilan ‘1 slobodnim tokovima kapitals, oj su moral it Kontrolisan, ss Sjedinjene Drdave morale dopustisslobodno ketanje do- lara evan njegovihgranica ako su tele da dolar funkcionise kao lsbalna rezerena valuta, Ts sistem je ezistirao pod -kiSobran- Dad Lindi Fst Eo a re ning a: ume Red ft Pre iw ek ares 526 Kratka istorija neoliberaliema ‘kon zatitom americke vojne moi, Jedino su Soyetski Saver | ‘lad rt ogranitavali njegowsloelni dome Posie Dragog svetshog rata w Evrop se pojvilo obi ral Socijalno-demokratsk, hrisansko-demokratski diigowanih drtava. same Sedinene Driave suse okrenle prema libergino. e, ‘na moc treba da bude slobodno upotrebjvana,u hoist tanh process ii ako je neophodno, u pravu intervensana il ak oa ‘ejivana ih process, kako ise ostvaril pedvidencijevt Mere fiskalne | monetarne politike, obiéno nazvane -ejnsjanske, ble «su firoko korSéene kako bi se podmazaliposlovnl eka cbex. bedi pribvathva puna zapeslenost. Kashi kompromis” ned ‘apitalairadnesnage bio Je upteno branjen kao kjugnigerant Poanijerodgver ea ov di anos ostavj-nam éudan ‘teak, etl sdaine hegemonie selberalnog jens Presta tine konami mae pot potelk ee bsprimere abo Prana alta boda og posta i unneranienege eae ‘ane; rec Lontlamogu evar abd ne same ta ania, ‘eg me. Sod, ne ho poveptina prep pes a sano nora, a propane pve te rote dale ven wh span polite fre pin ganna ra, Tako esa eI rata prov prt fo mrs see shee wee uot oj ndstso dso audrina, Tb ‘womote edn bade son preven sede ‘afslost, kako Polanyi primeéule, prelazak uw takwu buducnost blokiran je .moralnom preprekom”iberalnog utopizma (von vile puta navodi Hajeka kao peavog eqzemplara tbe traci) 235K uate Gt eft te: eo Pr 8} Sloboda je samo ot jedne re. 7 Planiranje Konrusbivay napadnus hao tras parca lobode I Sea lesser trees talinieiatacy et eee Sobode Kate se de don crits ingadno a rap eevee ne ‘ast a enzo slbodnim. Saba oj ka prop opens eluonedobods: prov nersost gerne soto pata presene ee eet ej shbode se tao degeneie pubs odbran slobodnog rene, to rads pono slob tone ej dobodsk, sla ‘odio vee i sigurost ne inka mak dadsino poweane, te poks bed ckavice slobode za ude boi aled pobre ee eee ‘ane modi noslac vsngkih pra” Al ao, ka So je ek Paka gate dro Hoje nera tm prinad, nl ‘Reta Kojem sla nema alo enki onda je jedi natin ‘a kj se ova iberalna wap via mote aration] pom. le, aaj autortarne moe PemaPolnjevm menu — eral il neoiberan stopzam oxides fda bude onjeten ae) fortaimom i ak distin fizmom.™ Dabreslobode nex) Tole press vst eee ee aera ee area dafnju sua Ona pra snatno poral sanovite se} ‘motemo rzumeti ta spravosmrapredsdaik Bu ada Tae da ao mje sana Zeml[SADI nano oben da potpomognemo firenesobode'. Ova ara pomate da sean -enato se neliberalzam preskrenuo posta take aotritaran, nasa anlidemokrabk upravo ueauttadsovetanstvo -wojim rama ia pris da pons tj! slobode nad sim svojim vekovnim nepriateljina:” Ona aster da se fous ‘mo nat kako Je ako mnogo Korporacaprfrala na oan {tatiana konienjapreimucstave soi tehnologn (kno to $e prot sie) waa) ler ao od van stradans (a0 4 sha Halierona (Haliburton), opie nemaitine | pred 2 buh Scan Feta Tang Za hea rk Donat on vad eo No 0)y 4 58 Kratka istorija neoliberalizma nih katasrof. Ona pokredeaabrinutst oko toga nisu Ii motda imoge od ovih nedaéa it nergoda (ha u sunatanf | prea ‘a suprottaljanjem stvarnim | izmijeninnepriteljia ta)n0 Jskonstrusane radi ostvarivanja ckonomske prednos. Ay + dew kg strane, to umnogome rajabjavazbog éega ont Koji posed bogatstv i moe tako gramzivo podrdavaju odredene koncepel- je prava i slobpda dok tee danas ubede u svoju univerzalnost i plemenitos Rrajni efekatrideset godine neoiberanih slboda, \ostalom, nije samo u ponovnom vraganjy moe wruke usko defi ‘nsune rapitalistieke Kase Protrvod tga je ogra Koncenira ‘is ckonomske modu ois energie, media. arm “indus, saobraaja, pa ak maloprodaie (na primer Volmar. “a). Tako proalazi da lobodstritakoju proKamira Bus, kao v- Fnunska tad ude tet; nije nla wide nego konvencionaino dato 7a Birenje monopaske moéi Korporacijat Koka-Kole w _svakon uth seta, bez ogranigena. Viet nesrarmerno vei “ute ma medi polit; ov tas (al sa Rupertom Meru “Kom Foksnjuzom (Fox News) ima podstia) moe da mas ube kao sv mise ie aprediyeno uci nealberlng tebe Sloboda: Zeta rie te oad wdabmo allan se Fim oracenim pla tse sto eda tao ble Inet vo Ka 0 Pol mga eh eben Se pravaslobode onima hoje poco neva ahaa, Sobodrog vena sigurmont ona mvc sin hme ‘tala, Fao jeondmogute da mo sete ak ao omit ss ova ane sai 2 Konstrukcija saglasnosti Kako je ostvaren neoliberalizam, ko ga je osteario? Odgovor rato pitane u zemijama kao it au Cile\ Argentina, 1970-Ih god na, dos eit toiko jednostavna Kolko met, brutalno i ‘pouzdano:vojni put koisupodraleradicionalne vifeKase (kao {amerika vada), pracendestokom eepresijom prot svi vidova ‘olldsmost sworcnth unuar radnicke Kare tutbanth druswve nh pokreta koji su ugrozavall nihovu vas. Medutim, neolbe- ralnarevlucis, akon 1979, godine, koja se wobléajeno pipe utcaju Taferovei Regana, morale bit izvedena demokratskizn metadama Da b se deslapromens ovelikh razmera prethodno se zahtevala Konsrukcije polttkesaghsnost, Koja bi zahvatila ovolno rok spear tanovniivalakobise posta pobeds na iaborima. Ono sto Gram (Gramsci) naziva optim mmajenjen (definisano kao ,mnjenjewopitem suc") wobiajeno podrer eva sglasnoat_Cpate mje ae kentralte rg ponaeanth pri kulturnesocijsliacj,ukorenjnih dabok i eginnalim Ainacionalnim tadicjama To nest Sto dobro majenje koje tote bil ingradeno iz kritihog angafovanaw radu su svakod. ‘evalm pitanja. Otuda opite mnjenje mote bit takvo da ob ‘mania, sama st prerutava ealne prableme pod vidor kl 9