Prethodno obojena tkanina štampa se pastom koja sadrži agens koji svojim oksidacionim ili

redukcionim delovanjem može da razori osnovnu boju na odštampanom mestu. Pri tome je cilj da se
boja hemijski razgradi i obezboji, a u izvesnim slučajevima i prevede u jedinjenja koja su rastvorena u
vodi i lako su ispirljiva. Na odštampanom otisku tada se pojavljuje prvobitna bela boja tkanine.
Ukoliko se u tako pripremljenu štamparsku pastu dodaje i boja koja ima određen afinitet prema
tekstilnom vlaknu, a nije podložna oksidacionoj ili redukcionoj razgradnji tada se na tkanini može
dobiti višebojni efekat. Ovako naneta boja štampanje se zatim fiksira na vlakno na odgovarajući
način i tkanina se podvrgava postupku koji je karakterističan za obradu štampanog tekstilnog
materijala. Štampanje sintetičkih materijala ovim postupkom je znatno teže u poređenju sa
štampanjem pamučnih, iz razloga što se teško ostvaruju oštre konture dezena. Zbog toga, na
sintetičkim tkaninama se često imitira ovaj efekat tako što se naknadno štampaju konture oko
zaštitom odštampanih polja. Time se izbegava neravnomerno obojenje na površinama u
neposrednoj blizini otiska. Uklapanje otisaka pri štampanju, u ovom slučaju mora biti precizno
izvedeno da bi se izbegla pojava belih polja između bojenih i štampanih površina. Beli efekat na
obojenoj tkanini, ovom metodom, dobija se kada se na određenim područjima obojene tekstilne
površine direktno nanese pasta sa sredstvom koje svojim oksidacionim ili redukcionim delovanjem
može da razgradi osnovnu boju koja postaje bezbojna i rastvorljiva u vodi.