1. Који је основни еволуциони механизам према Дарвиновој теорији?

-Основни еволуциони механизами према Дарвиновој теорији су:

1)Врсте се мењају током дугих периода времена.
2)Све врсте имају заједничко порекло. Дарвин је показао да нове врсте настају
раздвајањем постојећих, па се њихово порекло може пратити на филогенетском
стаблу, скроз до најстаријег претка свих врста, у далекој прошлости.
3)Евоулирају популације, а не јединке. То је Дарвин уочио код гајених биљака и
животиња.
4)Главни механизам еволутивних промена је природна селекција. Еволуција се
не заснива напроменин јединке и наслеђивању тако стечених особина, већ на
успешнијем опстанку и размножавању боље прилагођених јединки.
5)Еволутивне промене су поступне врсте и заснивају се на нагомилавању малих
разлика између јединки различитих популација, током дугог низа генерација.

2. Шта су мутације, проток гена и генетички дрифт?

- Мутације су промене у генетском коду. Мутациј које могу довести до
еволутивне промене су само оне које пренесу на потомство. Сврставамо их у
штетне, корисне и селективно неутралне. Зависи од услова средине, али и од
остатка наследног материјала која та јединка има.
- Проток гена је еволуциони механизам којин утиче на промену генетичке
структуре. Проток гена генетички повезујепопулације исте врсте, чак и кад на
различите популације остали еволуциони механизми делују тако да им
изричито мењају генетичку структуру.
- Генетички дрифт представља случајне промене учесталости алела у
популации. Оне се могу насумично мењати из генерације у генерацију, а да
то није последица мутације, протока гена, нити селекције.

3. Шта је природна селекција?

-Природна селекција је једини еволутивни механизам који јш увек води већој
прилагођености живих бића на услове средине. Делује путем разлика у стопама
преживљавања и размножавања код јединки различитих фенотипова.
Успешност преживљавања и размножавања не зависи непосредно од генотипа,
већ од тога како се јединка неког фенотипа сналази у специфичним условима
средине. Врсте природне селекције су: дирекциона селекција, дисруптивна
селекција и стабилизациона селекција.
4. Алопатричка и симпатричка еволуција
-Алопатричка еволуција је еволуција која се дешава када две популације
исте врсте постану изоловане једна од друге због географских промена. То је
постепени процес којим популација еволуира у различите врсте. Пример
алопатричке еволуције:
Веверице великог кањона
Када је формиран Велики кањон, створио је природну баријеру између
веверица које живе у тој области. Пре око 10.000 година, популација веверица
била је одвојена једна од друге овом географском променом и више није могла
да живи у истој области. Током хиљада година, због подељене популације
веверица настале су две различите врсте. Каибаб веверице живе на северном
ободу кањона и живе на малом подручју, док Аберт веверице живе на јужном
ободу и живе на много већем простору. Припадници ове две врсте имају
сличну величину, облик и исхрану, као и благе разлике у боји, али више нису у
међусобном контакту и постали су толико различити током раздвајања да су
сада то две одвојене врсте.
-Симпатричка еволуција је еволуција која настаје када две групе исте врсте
живе на истој географској локацији, али се другачије развијају док више не
могу да се укрштају и не сматрају се истим врстама. Иако је територија на којој
организми живе иста, они су у стању да се поделе у две различите групе које
се на крају толико генетски разликују једна од друге да више не могу да се
размножавају једна са другом.
Пример:
Ларве једне врсте воћних мушицаиз рода Rhagoletis специјализоване су за
исхрану белим глогом. Након што су крајем 19. века донете јабуке у Америку,
појавила се група јединки у оквиру популације мушица, које су полагале јаја
искључиво у плод јабуке.Изворне популације мушица наставиле су да полажу
своја јаја у плод глога. Ове популације се међусобно нису укрштале, што је за
последицу имало да су, за мање од 200 година, еволуирале у засебне врсте.

Јелена Хоман II5