1

SRPSKI JEZIK – GRAMATIKA

PETOG RAZREDA

Vrste reči ……………………….. 2st

☼  Imenice ……………………….. 4st
☼ Zamenice ……………………….. 7st
☼  Pridevi ……………………….. 10st
☼  Glagoli ……………………….. 14st
☼  Brojevi ……………………….. 17st
Rečenice ……………………….. 20st
Tvorba reči ……………………….. 23st
Služba reči u rečenici ……………………….. 25st
Subjekat ……………………….. 28st
Predikat ……………………….. 30st
Objekat ……………………….. 32st
Priloške odredbe ……………………….. 34st
Atribut ……………………….. 37st
Apozicija ……………………….. 39st
Padeži ……………………….. 40st
 
2

VRSTE REČI
Reč je skup glasova ili samo jedan glas koji ima neko značenje. Rečima
najčešće saopštavamo svoje misli, osećanja i obaveštenja.
Neke reči u našem jeziku se menjaju, a neke ne i otuda podela reči na
promenljive i nepromenljive.
Reči koje menjaju svoj oblik nazivamo promenljive reči.
Reči koje uvek ostaju u istom obliku nazivamo nepromenljive reči.
U srpskom jeziku postoji deset vrsta reči, pet promenljivih i pet
nepromenljivih.
Promenljive vrste reči su: imenice, zamenice, pridevi, glagoli i brojevi.
Nepromenljive vrste reči su:  predlozi, prilozi, uzvici, veznici i rečce.
 

 Promenljive reči
Imenice 
Imenice su promenljive vrste reči kojima se imenuje neko biće, predmet ili
pojava.
Zamenice  
Zamenice su promenljive vrste reči kojima se zamenjuju imena bića,
predmeta i stvari, tj. zamenjuju se imenice, pridevi i brojevi.
Pridevi 
Pridevi su promenljive vrste reči koje stoje uz imenicu i bliže je određuju,
odnosno označavaju neku od osobina imenice uz koju stoje.
Glagoli
Glagoli su promenljive vrste reči koje označavaju radnju, stanje u kome se
neko ili nešto nalazi ili neko zbivanje u prirodi.
Brojevi
Brojevi su promenljive vrste reči koje označavaju koliko ima nečega i koje
je nešto po redu.
 
3

Nepromenljive reči
Predlozi
Predlozi su nepromenljive vrste reči koje izražavaju odnos između bića,
stvari i pojava i utiču na padež reči uz koju stoje.  Stoje uz imenice i
zamenice.
Prilozi
Prilozi su nepromenljive vrste reči koje označavaju mesto, vreme, način,
uzrok ili količinu vršenja radnje. Stoje uz glagole.
Uzvici
Uzvici su pojedini glasovi ili skupovi glasova kojima se izražavaju lična
osećanja ili raspoloženja.
Rečce
Rečce su reči koje izražavaju lični stav govornika prema onome što govori.
Veznici
Veznici su reči koje služe kao veze između pojedinih reči u rečenici, kao i
veza između rečenica. 

  Primeri Mišin, bakin, školski, kragujevački,

Imenice
kuća, sestra, škola, učitelj,  sreća,
deca, slon, pevanje, ljubav, prvak,
drveće, mleko, sir, šampion, škola,
drugovi, lopta, utakmica, sreća...
Zamenice
ja, ti, on, mi, vi, oni, ko, niko, neko,
nešto, svako, moj, ono, moje,
tvoje, naše, nečije, koji, onoliko,
onakav, takav, nikakav, čiji, ničiji...
Pridevi
plav,  dobar, jak, mrzovoljan,
drveno, kameno, školski, kućni,
srpski, ruski...
Glagoli
pevati, crtati, slušati, sunčati se,
preslišavati se, učiti, voleti,
radovati se, spavati, naoblačiti se,
fijukati, vejati, padati, čitati,
maštati...
Brojevi
jedan, pet, deset, sto, hiljada,
milion, prvi, deseti, pedeseti, stoti,
hiljaditi...
Predlozi
od, do, iz, ispred, iza, iznad, ispod, 
između, pored, pre, posle,  osim, 
4

uz, kroz, na, o, po, pri, u, s, za,
radi, zbog, kod, na...
Prilozi
ovde, onde, negde, nigde, unutra,
napolju, tamo, napred, svejedno,
levo, desno, daleko, blizu,  juče,
tek, lako, brzo, malo, zato...
Uzvici
jao, joj, oj,  uh, ah, oh, uf, ura, ua,
vau, opa, op, ups, oho, mrš, kuš,
iš, mac, ej, hej...
Veznici
i, pa, te, ni, niti, ili, samo, zato, tek,
a, ali, nego, no, već, da, kad, iako...
Rečce
da, ne, valjda, dakle, međutim,
samo, jedino, kao, eno, eto, gle,
baš, još...

IMENICE
Imenice su promenjive vrste reči kojima se imenuje neko biće, predmet ili
pojava. Gramatičke kategorije imenice su rod, broj i padež. U rečenici
imenice su samostalne reči, a mogu da vrše sve službe reči (subjekat,
imenski deo predikata, objekat, apozicija, atribut i priloške odredbe).
Zavisno od broja koji označava da li ima jedan objekat ili više njih, imenice
mogu da imaju jedninu  i množinu. Neke imenice imaju samo
jedninu (singularia tantum), a neke samo množinu (pluralia
tantum). Postoje imenice koje u jednini imaju jedan, a u množini drugi
oblik.
Jednina (množina) imenica:
kuća (kuće), oko (oči),  rame (ramena), majka (majke), dete (deca), brat
(braća), lekar (lekari), pile (pilići), list (listovi), rame (ramena), uho (uši)...
Imenice koje imaju samo množinu:
usta, leđa, grudi, prsa, nedra, novine, makaze, vrata, pantalone, farmerke,
merdevine, gaće, kola, pluća, nosila, sanke, Karlovci, Vreoci, Divčibare,
Vinkovci...
Imenice koje imaju samo jedninu (imenice koje nemaju pravilnu, već
samo supletivnu množinu):
brat, gospodin, dete, vlastelin, Kragujevac, Niš, Beograd, Šarac, Jupiter,
Mars
Imenice koje imaju u jednini jedan, a u množini drugi oblik:
5

čovek (jednina) - ljudi (množina)

 

 Podela imenica
 ►  Po rodu imenice se dele na :
☼  imenice muškog,
☼  imenice ženskog i
☼  imenice srednjeg roda.
Imenice muškog roda
otac, sin, deda, učitelj, pekar, lekar, tigar, lav, slon, avion,  automobil,
smeh, plač, kamen, mač, pištolj, šestar, Miloš, Aleksa, Kragujevac...
Imenice ženskog roda
mama, baka, nastavnica, pevačica, žirafa, zebra, stonoga, olovka, gumica,
bolest, radost, sreća, prašina, pustinja, suza, kiša, kabanica...
Imenice srednjeg roda
dete, unuče, pile, mače, tele, jagnje, polje, selo, imanje, ime, učenje,
pevanje, lišće, cveće, drvo,  ćebe, čanče, pero, veslo, more, jezero, oružje...
► Po značenju imenice se dele na:
☼  vlastite, 
☼  zajedničke,
☼  zbirne,
☼  gradivne,
☼  misaone (apstraktne),
☼  glagolske i
☼  brojne imenice.
Vlastite imenice označavaju vlastita imena bića, nebeskih tela i
geografskih pojmova.
Zajedničke imenice označavaju imena bića, pojava i predmeta sa
zajedničkim osobinama.
Zbirne imenice označavaju imena više predmeta ili bića, skupa u
neograničenom zbiru.
6

Gradivne imenice označavaju imena pojmova koji označavaju neku

materiju, građu.
Misaone imenice imenuju ono što se ne može opipati ni videti, nešto što
se zamišlja.
Glagolske imenice su imenice nastale od glagola i označavaju radnju,
stanje i zbivanje.
Brojne imenice su imenice nastale od brojeva pomoću sufiksa.
 
 Primeri
Vlastite imenice
Milan, Laza, Saša, Aleksandar, Reks, Roki, Srbija, Hercegovina, Australija,
Trebinje, Novi Sad, Kragujevac, Niš, Grbice, Bagremar, Erdoglija, Dunav, 
Lepenica,  Kopaonik, Stara planina, Fruška gora, Sunce, Venera, Crno more,
Jadransko more, Tihi okean, Suecki kanal, Gatačko polje....
Zajedničke imenice
kuća, prozor, olovka, avion, brod, škola, klupa, ranac, tata, mama, sestra,
brat, pismo, brdo, planina, reka, more, miš, papagaj, slon, konj, kiša, sneg,
selo, grad, ulica, semafor, čovek, životinja, fudbal, odbojka...
Zbirne imenice
lišće, drveće, cveće, klasje, snoplje, grmlje, žbunje, trnje, granje, perje, pruće,
kamenje, prstenje, jagnjad, perad, telad, prasad,  pilad, užad, ćebad,
momčad, unučad, deca, braća, gospoda, srpstvo,  vlastela, stanovništvo,
seljaštvo...
Gradivne imenice
vino, voda, sok, mleko, jogurt, čaj, ulje, mast, brašno, žito, šećer, so, meso,
kamen, metal, srebro, bakar, zlato, olovo, drvo, gas, nafta, benzin, ugalj,
pesak, prašina, zemlja, sneg, mraz, inje, krv, pamuk, lan ...
Misaone imenice
ljubav, mržnja, radost, sreća, nesreća, žalost, tuga, starost, mladost, bol,
razočaranje, dosada, poštenje, moć, zabluda...
Glagolske imenice
igranje, pevanje, učenje, hodanje, smejanje, plivanje, plakanje, crtanje,
čitanje, brisanje, hodanje, sanjanje, skakutanje, udaranje, borba, seoba,
deoba, pobeda...
7

Brojne imenice
prvak, prvačić, petak, šestak, osmak, trojka, dvojka, petorka, dvojica, trojica,
sedmorica, polovina, trećina, četvrtina, oboje, oba, stotina,  stotinjak,
hiljadarka, milioner, milionče...

ZAMENICE
Zamenice su promenjive vrste reči kojima se zamenjuju imena bića,
predmeta i stvari, tj.  zamenjuju se imenice, pridevi i brojevi. Dele se na
imeničke i pridevske zamenice.
 Imenične zamenice
Imeničke zamenice u rečenicama zamenjuju imenice. One su
u rečenici samostalne reči, a vrše službu subjekta ili objekta. Dele se
na lične i nelične imeničke zamenice.
Lične imeničke zamenice imaju rod (muški, srednji i ženski rod) i broj
(jednina i množina). Prilikom promene po padežima lične zamenice mogu
imati duže naglašene oblike ili kraće nenaglašene oblike.
Lična povratna zamenica ista je za sva lica i menja se samo po padežima.
Ne upotrtebljava se u službi subjekta i nema nominativ. U glagolima koji uz
sebe imaju reč SE (igrati se, smejati se...), dodatak SE nije lična povratna
zamenica.
Nelične imeničke zamenice ne razlikuju lica i imaju samo jedan oblik koji
se primenjuje za sva tri roda i oba broja. U ove zamenice spadaju upitne,
odrične, neodređene i opšte zamenice.
Vrste imeničkih zamenica:

☼ lične (ja, ti, on, ona, ono, mi, vi, oni, one, ona),

           Primer:  On je moj najbolji prijatelj.

☼ lična povratna zamenica (sebe, se),

    Primer:  Poštuj sebe!
8

☼ upitne (ko?, šta?),

    Primer:  Ko je to došao?

☼ neodređene (neko, nešto),

    Primer:  Neko me je juče zvao.

☼ odrične (niko, ništa),

    Primer:  Ništa ti ne verujem!

☼ opšte ili određene (svako, svašta)

    Primer:  Neka priča svako šta hoće.

 

 Pridevske zamenice
Pridevske zamenice zamenjuju prideve. U rečenici nisu samostalne i imaju
funkciju atributa ili imenskog dela predikata.  Kao  i  pridevi slažu se sa
imenicom u rodu, broju i padežu.
  Vrste pridevskih zamenica:
☼ prisvojne ili posesivne (moj, moja, moje, tvoj, tvoja, tvoje, njegov,
njegova, njegovo, njen, njena, njeno, naš, naša, naše, vaš, vaša, vaše,
njihov, njihovo, njihova),
    Primer:  Vaše pesme su najbolje.
☼ pokazne (taj, ta, to, onaj, ona, ono, ovaj, ova, ovo, ovakav, ovakva,
ovakvo, toliki, tolika, toliko, takav, takva, takvo, onoliki, onolika
onoliko, onakav, onakva, onakvo),
   Primer:  Nikada nisam video ovakvu olovku.
☼ odnosno-upitne (koji, koja, koje, koliki, kolika koliko, kakav, čiji, čija,
čije),
   Primer:  Čija je ovo knjiga?
9

☼ neodređene (nekolik, nekolika, nekoliko, nekakav,  nekakva, nekakvo,

nečiji, nečije, nečija),
   Primer:  Danas vlada nekakva omorina.
☼ odrične (nikoji, nikoja, nikoje, ničiji, ničija, ničije, nikakav, nikakva,
nikakvo, nikolik, nikolika, nikoliko),
   Primer:  Nemoj da mi daješ nikakve primedbe!
☼ opšte ili određene (svakakav, svakakva, svakakvo, svačiji, svačija,
svačije, ma čiji, bilo čiji, koji god...).
   Primer:  Mene obično snađu svkakve nevolje.
 

 Primeri... Niko mi se ne dopada od vas.

Lične zamenice
Ja se zovem Aleksa.
Rekao sam njemu, a ne tebi.
Nisam joj kupio poklon.
Marko se okrenuo prema nama.
One uvek vole da ih posete.
Lična povratna zamenica
Miša uvek veruje u sebe.
Ana priča sama sa sobom.
Uzdaj se u se i u svoje kljuse.
Upitne imeničke zamenice
Ko je tvoja simpatija?
Čega se najviše bojiš?
Šta gledaš na televizoru?
Neodređene imeničke zamenice
Neko je slomio prozor.
Nešto je iznenada iskrslo.
Odrične imeničke zamenice
Ništa nisi uradio danas.
Opšte imeničke zamenice
Svako može njega da pobedi.
danas se svašta dešava.
Prisvojne pridevske zamenice
Moj motor je crvene boje.
Video sam njegovog tatu.
Volim tvoju sestru.
Pokazne pridevske zamenice
Ovo je Markov bicikl.
Ne volim onakav automobil.
O kakvoj rknjizi pričaš?
Odnosno-upitne prid. zamenice
Čiju si knjigu kupio?
Ne nosim duks koji si mi dao.
Kakav si đak?
Neodređene pridevske zamenice
Nekakav čovek viče.
Našao sam nečiju tašnu.
10

Putujem na nekoliko dana. Opšte pridevske zamenice

Odrične pridevske zamenica Kupi koji god hoćeš .
Ovo nije ničije. Volim svakakvo voće.
Nisam video ničijeg tatu. Ne volim priče, ma čije da su.
Ti si nikakva osoba.

PRIDEVI
Pridevi su promenjive vrste reči koje stoje uz imenicu i bliže je određuju,
odnosno označavaju neku od osobina imenice uz koju stoje. Oni se slažu sa
imenicom uz koju stoje po rodu, boju i padežu. U rečenici pridevi nisu
samostalne reči, a vrše službu atributa ili imenskog dela predikata,
odnosno imaju atributsku ili predikatsku funkciju.
Pridevi su najčešće izvedene reči.
Izvedeni pridevi nastaju od imenične osnove i korenskih prideva na koje se
dodaju tvorbeni nastavci. Neizvedeni ili korenski pridevi su jednoznačne
reči i njih u srpskom jeziku ima malo (beo, crn, lep, brz, lenj, star, mlad, živ,
bled...)
Pridevi koji nastaju od vlastitih imena bića (Anino, Majin, Ivanov...) pišu se
velikim slovom. 
Pridevi nastali od vlastitih imena koji se završavaju na -SKI, -ŠKI, -ČKI pišu
se malim slovom (srpski, kragujevački, fruškogorski, banjalučki, niški...)
 Podela prideva
► Prema značenju pridevi se dele na:
11

☼ opisne,
☼ prisvojne,
☼ gradivne,
☼ vremenske,
☼ mesne.
Opisni pridevi označavaju osobinu imenice uz koju stoje, kakvo je nešto.
Prisvojni pridevi označavaju pripadnost imenice uz koju stoje nekome, čije
je nešto.
Gradivni pridevi označavaju od čega je napravljena imenica uz koju stoje.
Vremenski pridevi označavaju imenicu po vremenu.
Mesni pridevi pokazuju mesto.
► Prema pridevskom vidu pridevi se dela na:
☼ određene (svi pridevi)
☼ neodređene (opisni i gradivni pridevi)
Odrđeni pridevski vid označava nešto određeno. Dobija se na pitanje KOJI?
U muškom rodu određeni vid prideva ima nastavak - U koji se u govoru
dugo izgovra. U ženskom i srednjem rodu određeni i neodređeni vid
prideva imaju isti oblik, a razlika je samo u akcentu i dužini izgovora
nastavka. Oblici određenog vida prideva u ženskom rodu završavaju se
dugim A u jednini  i dugim  I  u množini.

Primer: Obojiću sutra onaj beli zid tamo. Ovaj mladi čovek piše pismo.

Neodrđeni pridevski vid imaju samo opisni i gradivni pridevi a dobija se

odgovorom na pitanje KAKAV?.

Neodređeni i određeni vid prideva se različito menjaju po padežima.

Primer: U mojoj zgradi svaki zid je beo. Neki mlad čovek je pisao pismo.
  Komparacija prideva
12

Promena opisnih prideva po stepenu osobine koju označava naziva

se komparacija.
Ako se pridevom iskazuje osobina nekog predmeta ili bića,  kažemo da je
pridev  u svom osnovnom obliku koji se naziva pozitiv. 
Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta jače
izražena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim
se poredi kažemo da je pridev u obliku koji se naziva komparativ.  Ovaj
oblik se gradi dodavanjem nastavaka - IJI, - JI,  - ŠI  na osnovni oblik
prideva.
Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta najjače
izražena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim
se poredi kažemo da je pridev u obliku koji se naziva superlativ. Ovaj oblik
se gradi dodavanjem rečce NAJ na komparativ prideva. Rečca se uvek piše
zajedno sa komparativom, a u slučaju kada pridev počinje slovom J, ono se
piše dva puta.
Primer: jak - jač - najjači,  jasan - jasniji - najjasniji

Pravila komparacije ne važe za sve prideve u srpskom jeziku!

U srpskom jeziku postoji nekoliko prideva kod kojih se komparativ i
superlativ ne grade po pravilima za komparaciju, pa za njih kažemo da
imaju nepravilnu komparaciju. U te prideve spadaju:
dobar - bolji - najbolji
zao - gori - najgori
veliki - veći - najveći
mali - manji - najmanji
 
 Primeri...
Atributska funkcija prideva
Veliki dečak šutira loptu.
Marljivi učenici redovno uče.
Marko ima lepo okruglo lice.
Moja mama ima kožnu tašnu.
Najbolji su sarajevski ćevapi.
Crvena lampa visi na zidu.
13

Pedikatska funkcija prideva

Todor je dobar učenik.
Aleksa je veliki  talenat.
Moja mama je vredna žena.
Naši gosti su bili zadovoljni.
Novčić je bio star i izlizan.
Ovaj crveni ranac je Nemanjin.
Opisni pridevi
lep, ružan, visok, nizak, mali, veliki, star, mlad, tanak, debeo, mršav, gorak,
sladak, taman, mračan, siv, crven, plav, osvetljen, glasan, tih, pametan,
glup, lud, nestašan, nemiran, miran, živahan, mek, tvrd, čvrst, jasan, šaren,
dlakav, srećan, nesrećan, užasan, ...
Prisvojni pridevi
Milanov, Martinin, kragujevački, trebinjski, niški, srpski, školski, gradski,
kućni, poljski, rečni,  planinski, morski,  pozorišni,  radnikov, seljakov,
lekarski,  dečiji, ljudski, bakin, dedin...

Gradivni pridevi
drven, zlatan, bakarni, metalni, gvozdeni, pamučni, vuneni, svileni,
čokoladni, slan, medeni, šećerni, uljni, mastan, voćni, benzinski, gasni,
naftni, krvav, peščani, kameni, dijamantski...
Vremenski pridevi
letnji, zimski, jesenji, proletnji,  prošli, budući, jučerašnji, nedeljni, mesečni,
godišnji, večni, davni, trajni, dnevni, noćni, današnji, sutrašnji,  tadašnji...
Mesni pridevi
gornji, donji, prednji, zadnji, levi, desni, bočni, severni, južni, istočni,
zapadni, daleki...

 Komparacija prideva
srećan - srećniji - najsrećniji
žalostan - žalosniji - najžalosniji
blistav - blistaviji- najblistaviji
crven - crveniji - najcrveniji
mršav - mršaviji - najmršaviji
loš - lošiji - najlošiji
14

beo - belji - najbelji
debeo - deblji - najdeblji
crn - crnji - najcrnji
tesan - tešnji - najtešnji
blizak - bliži - najbliži
strog - stroži - najstroži
nizak - niži - najniži
visok - viši - najviši
tih - tiši - najtiši
ljut - ljući - najljući

GLAGOLI
Glagoli su promenjive reči koje označavaju radnju, stanje u kome se neko
ili nešto nalazi ili neko zbivanje u prirodi.
► Zavisno od svršenosti radnje, stanja ili zbivanja glagoli se dele
na svršene i nesvršene.
Svršeni glagoli označavaju završenu radnju, a nesvršeni radnju koja još
traje.
► Zavisno od prelaznosti radnje na objekat glagoli se dele
na prelazne i neprelazne.
Prelazni glagoli uz sebe mogu imati imenicu u akuzativu bez predloga, dok
neprelazni glagoli uz sebe ne mogu imati imenicu u akuzativu bez
predloga.
Glagoli koji uz sebe imaju rečcu SE su povratni glagoli. Oni nisu ni prelazni
ni neprelazni glagoli.
15

► Zavisno od toga da li se menjaju po licima glagoli se dele

na nelične i lične.
Llični glagoli se menjaju po licima, dok se nelični ne menjaju.
 
 Glagolski oblici
Glagolski oblici se dele na lične i nelične glagolske oblike.
U nelične glagolske oblike spadaju:
☼ infinitiv,
☼ radni glagolski pridev,
☼ trpni glagolski pridev,
☼ glagolski prilog prošli i
☼ glagolski prilog sadašnji.
Infinitiv je osnovni glagolski oblik kojim se imenuje samo glagolska radnja,
a ne kazuje se ništa o vremenu vršenja radnje, rodu i broju.
Radni glagolski pridev je glagolski oblik koji se koristi za građenje drugih
glagolskih oblika.
Trpni glagolski pridev je glagolski oblik koji označava da se na nekome ili
nečemu vrši ili se vršila (izvršila) neka radnja.
Glagolski prilog prošli označava radnju koja se vršila u prošlosti i to pre
neke druge radnje.
Glagolski prilog sadašnji označava radnju koja se vrši istovremeno ili
paralelno sa radnjom koju određuje.
U lične glagolske oblike spadaju:
☼ prezent,
☼ perfekat,
☼ futur I,
☼ imperfekat,
16

☼ pluskvamperfekat,
☼ aorist,
☼ futur II,
☼ imperativ i
☼ potencijal.
Prezent označava sadašnje vreme, odnosno radnju koja se dešava u
vremenu govorenja.
Perfekat, aorist, imperfekat i pluskvamperfekat označavaju prošlo vreme,
odnosno radnju koja se dešavala u prošlosti pre trenutka govorenja.
Futur I  i Futur II označavaju buduće vreme, odnosno radnju koja će se
dešavati u budućnosti posle trenutka govorenja.
Imperativ je glagolski oblik kojim se izriče zapovest, a potencijal glagolski
oblik kojim se izriče želja.
 

 Primeri...
Glagoli radnje
čitati, trčati, igrati se, pevati, plivati, kopati, učiti, pričati, lomiti, udarati,
grebati, kuvati, prati, igrati, bacati, voziti, ljuljati se...
Glagoli stanja
spavati, sanjati, stajati, sedeti, ležati, osećati se, crveneti se, misliti, voleti,
mrzeti, želeti, razmišljati, nadati se, očajavati, tugovati...
Glagoli zbivanja
duvati, fijukati, grmiti, sevati, pljuštati, kišiti,  naoblačiti se, rositi, snežiti,
vejati, svitati, smrkavati se, razdaniti se, razvedriti se...
Svršeni glagoli
ustati, baciti, dati, doći, naučiti, odvojiti, pojesti, reći...
Nesvršeni glagoli
ustajati, bacati, davati, dolaziti, učiti, odvajati, jesti, govoriti...
17

Prelazni glagoli
kuvati, kupati, čitati, seći, bacati pevati, udarati, sanjati...
Neprelazni glagoli
sesti, ustati, misliti, ići, uspeti, ličiti,  ležati, stajati...
Povratni glagoli
igrati se, češljati se, smejati se, umivati se, oblačiti se...
Infinitiv
pisati, jesti, govoriti, hodati, trčati, vući, razmišljati...
Prezent
pišem, jedem, govorim, hodam, trčim, vučem, razmišljam ...
Perfekat
pisao sam, jeo sam, govorio sam, hodao sam, trčao sam, vukao sam,
razmišljao sam ...
Futur I
pisaću, ješću, govoriću, hodaću, trčaću. vući ću, razmišljaću...
Promena glagola po licu, broju, vremenu, načinu i rodu naziva
se KONJUGACIJA.
 

BROJEVI
Brojevi su promenljive vrste reči kojima se izražava koliko ima nečega na
broju ili koje je nešto po redu. U zavisnosti od toga šta se njima izražava
dele se na glavne i redne brojeve.
Glavni brojevi su brojevi kojima se izražava koliko nečega ima na broju. Na
osnovu toga šta izražavaju brojevi su podeljeni na više podvrsta.
Vrste glavnih brojeva:
☼ osnovni ( dva, tri, pet...),
☼ zbirni brojevi (dvoje, troje, petoro),
☼ brojne imenice na - ica (dvojica, trojica, petorica...),
18

☼ brojni pridevi (dvoja, troja, petora...).

Osnovni brojevi su brojevi koji označavaju koliko nekih pojmova ima.
Menjaju se po padežima (menjaju se broj jedan, ređe brojevi dva i tri, i
veoma retko broj četiri) i po rodu (menjaju se samo brojevi samo jedan i
dva)
Promena broja JEDAN
►  Promena po podežima:
nominativ: jedan, genitiv: jednog, dativ: jednom, akuzativ: jedan (jednog),
voktiv: jedan, instrumental: jednim, lokativ: jednom
►  Promena po rodu:
muški rod: jedan, ženski rod: jedna, srednji rod: jedno
Zbirni brojevi su brojevi koji označavaju skup osoba muškog i ženskog pola
ili skup mladih bića označen zbirnom imenicom. Ne menjaju se po rodu i
broju, dok postoji promena padežima, ali je retka (nominativ: njih dvoje,
dativ: njima dvoma).

 Primer:

 dvoje mališana,  osmoro studenata,  petoro dece,  desetoro jagnjadi
Brojne imenice na - ICA označavaju skup osoba muškog pola. Menjaju se
samo po padežima.
Primer:  dvojica dečaka,  dvanestorica odbojkaša,  trojica drugova
Vidim na igralištu dvojicu dečaka. (akuzativ)

Igraću se sa dvojicom dečaka. (instrumental)

Brojni pridevi označavaju koliko ima predmeta koji su označeni imenicama

koje uvek imaju množinu. Menjaju se samo po rodu.
19

Primer: dvoja vrata, dvoje pantalone, troje makaze,  četvore farmerke, pet
ore naočare

Redni brojevi označavaju koje je nešto po redu. Menjaju se i po rodu i po

broju i po padežima.

Primer: prvi čas, druga nagrada, četvrti festival, peto takmičenje
Promena redog broja PRVA

►  Promena po podežima:

nominativ (KO?, ŠTA?) : prva, genitiv (KOGA?, ČEGA?): prvu, dativ (KOME?,

ČEMU?): prvoj, akuzativ (KOGA?, ŠTA?): prvu, vokativ: prva, instrumental:
(S KIME?, ČIME?) prvom, lokativ (O KOME?, O ČEMU?): prvoj

►  Promena po rodu:

 muški rod: prvi poljubac, ženski rod: prva devojka, srednji rod: prvo mesto

►  Promena po broju:

jednina: prva utakmica, množina: prve utakmice
 Primeri...

Osnovni brojevi
Jedan čovek ide prema nama.
Kupio sam deset olovaka.
20
Izgubio sam dve bojice.
Ima ih u rzredu samo sedam.
Pet devojčica igra fudbal.
Kiša pada skoro tri dana
Rekla je to dvema drugaricama.
Dobio je pismo od jedne žene.
Biću u kampu osam dana.
Video sam samo jedno dete.
Dajte to nama troma.
Zbirni brojevi
Miša ide u školu sa njih dvoje.
Pera ima desetoro unučadi.
Četvoro đaka ima sve petice.
Igrao sam se sa petoro dece.
Tamo trči osmoro ždrebadi.
Naš tim ima šestoro momčadi.
Troje studenata je položilo test.
Pokloniću knjigu njima dvoma.
Brojne imenice na - ICA
Nas dvojica treniramo boks.
Upoznao sam trojicu pevača.
Četvorica mojih drugara stalno
trče.
O toj  petorici neću da mislim.
Trojica igraju dobro.
Brojni pridevi
Zatvorio sam četvora vrata.
Polomio sam troje merdevine.
Kupio sam petore farmerke.
Moj deda ima troje naočare.
Kupila sam dvoje pantalone.
Na kući su dvoja vrata.
Redni brojevi
Miloš je stigao na cilj peti
Treći put sam u bioskopu.
Sedmog dana idem kući.
Moj deda je prvi video munju.
Zaspao sam na šestom času.
Ana je osvojila drugu nagradu.
Ići ću tamo četvrti put.
21

REČENICE

Rečenica je skup reči (ili samo jedna reč) koji ima određeno značenje. Ona
je izgovorena ili napisana misao. Rečenicom najčešće saopštavamo svoje
misli, osećanja i obaveštenja.
 
  Podela rečenica prema značenju
Prema značenju rečenice se dele na:
☼  obaveštajne, 
☼  upitne, 
☼  uzvične, 
☼  zapovedne i
☼  željne.

Obaveštajne rečenice su rečenice u kojima su data obaveštenja o nekim

događajima, radnjama ili pojavama. Na kraju obaveštajnih rečenica nalazi
se tačka.
Primer:  Danas sam kupila knjigu.
Upitne rečenice su rečenice pomoću kojih su postavljena razna pitanja. Na
kraju upitnih rečenica nalazi se upitnik.
Primer: Hoćeš li sa mnom u bioskop večeras?
Uzvične rečenice su rečenice u kojima su iskazana neka osećanja, lepa ili
ružna. Na kraju uzvičnih rečenica nalazi se uzvičnik.
Primer: Pazi, auto! Hej, ti! Srećan rođendan!
Zapovedne rečenice su rečenice u kojima je iskazana neka zapovest,
naredba, zabrana, dozvola ili molba. Na kraju zapovednih rečenica nalazi
se tačka (molba, slaba zapovest) ili uzvičnik (stroga zapovest).
Primer: Izlazi napolje!  Ne diraj to! Zatvori prozor u svojoj sobi.
Željne rečenice su rečenice u kojima je iskazana želja da se nešto ostvari.
Na kraju željnih rečenica se nalazi uzvičnik.
Primer: Srećno ti bilo! Proklet bio!
 
  
Podela rečenica prema satavu
22

Prema sastavu rečenice se dele na:

☼  proste  i
☼  složene.

Proste rečenice su rečenice u kojima ima samo jedan predikat. One mogu
biti proste neproširene rečenice i proste proširene rečenice.
Proste neproširene rečenice su rečenice koje imaju samo glavne rečenične
članove, predikat i subjekat.
Primer:  Marko sedi. Hladno je. (Proste neproširene rečenice)
Proste proširene rečenice su rečenice koje pored glavnih rečeničnih
članova imaju i još neki dodatak. Dodaci u prosto proširenoj rečenici mogu
biti imenski i glagolski dodaci.
Primer:  Moj drug Marko sedi na kauču. Danas je hladno. (Proste proširene
rečenice)
Složene rečenice su rečenice koje se sastoje od dve ili više prostih
rečenica, odnosno  to su rečenice koje imaju dva ili više predikata.
Primer:  Marko sedi i razmišlja.  Marko sedi na kauču i misli na
tebe. (Složene rečenice)

Obaveštajne rečenice
Marko ide u osnovnu školu.
Dečak sluša rok muziku.
Boske trenira odbojku. 
Pera je razbio prozor loptom.  
Aleksa je Marijin najbolji drug. 
Radnički je novi prvak Srbije.
Naoblačilo se i pašće kiša.
Upitne rečenice
Koliko je sati? 
Ko je tvoja simpatija? 
Imaš li večeras trening? 
Da li je Anđela tvoja sestra? 
Kako se osećaš danas?
Voliš li da čitaš?
23

Šta radiš večeras?

Uzvične rečenice
Dobio sam peticu! 
Ura, pobedili smo! 
Pao je sneg!
Danas je divan dan! 
Ti si najbolji tata na svetu!
Napred, Radnički! 
Jao, slomio sam zub!
Zapovedne rečenice
Dodaj mi olovku. 
Donesi mi čašu vode. 
Kreni za mnom, odmah!
Izlazi napolje!
Ostavi to ovde! 
Prestani da plačeš!
Sedi dole! 
Ne uznemiravaj komšije!
Željne rečenice
Živ bio sto godina!
Sve najbolje u ovoj godini!
Puno sreće na kontrolnom! 
Crkni, budalo nepismena!
Neka ti se sve želje ostvare!
Srećno ti bilo sutra!
Srećno ti bilo dana

TVORBA REČI
Svaka reč ima jedan deo koji se nikada ne menja. Taj stalni, nepromenjivi
deo reči naziva se gramatička osnova reči.
Na gramatičku osnovu reči dodaju se nastavci za oblik i nastavci za građu
reči.
24

Promenljivi deo reči, koji se dodaje na gramatičku osnovu reči naziva

se nastavak za oblik.
Deo reči koji se dodaje na gramatičku osnovu reči da bi se dobila nova reč
naziva se nastavak za građu reči.
Nastavci za oblik su nastavci za padež, lice i vreme, a nastavci za gradnju
reči sufiks i prefiks.
Sufiks je nastavak pomoću koga se pravi nova reč, a stavlja se posle reči.
Prefiks je nastavak pomoću koga se pravi nova reč, a stavlja se ispred reči.
Primeri:
Na ulicu je istrčala mala devojčica.
On sedi pored jedne devojčice.
Juče sam video devojčicu na ulici.
Rekao je svoju tajnu jednoj devojčici.
Deo  devojčic - uvek ostaje isti i on predstavlja gramatičku opsnovu reči.
Menjaju se završeci  - a, - e, - u, - i, itd. Ovi završeci predstavljaju nastavke
za oblik. 
  Podela reči
Prema načinu postanka reči se dele na:
☼  proste,
☼  izvedene i
☼  složene reči.
Proste reči su reči koje nisu sastavljene od drugih reči, odnosno koje se ne
mogu rastaviti na delove.

Primer: kuća
Izvedene reči su reči koji nastaju izvođenjem od drugih reči uz pomoć
sufiksa.
Primer: kućni (osnova reči kuć + sufiks ni daju izvedenu reč kućni)
Složene reči su reči koje nastaju od drugih reči uz pomoć prefiksa, kao i
reči koje su sastavljene od dve ili više prostih reči.
Primer: palikuća (prva reč pali + druga reč kuća daju složenu reč palikuća)

Složene reči mogu da budu i polusloženice. Polusloženice nastaju

slaganjem dve reči, tako što svaka reč zadržava svoj akcenat, pa kažemo da
 25

nisu dovoljno srasle. U pisanju, reči koje grade polusloženicu se odvajaju

crticom.

Primer: auto - kuća, ugljen - monoksid, spomen - park... 

 Primeri...
Proste reči
oko, nos, zub, noga, ruka, glava, kapa, šal, grana, drvo, list, cvet, grad, selo, auto,
kamen, zlato, srebro,  krofna, kifla, kolač, torta, jaje, hleb,  sir, đak, dete, drug, ići,
naći, pisati, učiti, ljut, brz, star, jak, lud, mlad, zemlja, pesak, voda, njiva, more, sunce,
plaža, sok, kafa, konj, zec, kos, torba, bure, školjka, riba, ajkula, zrno,  žito...
Izvedene reči
zubar, cvećar, rukavica, glavat, drven, voden, zlatan, kapica, grančica, bratanac,
sestrić, seoski, jajast, svetsko, stari, starost, starac, puteljak, putić, putnički, putnik,
bombarder, brzina, kraljević, pisamce, mračni, južni, zimski, letnji, ludak, ludost,
glumac, crtež, brijač, kućica, kućni, glupost, kiflica, sporost, starost, mladost, nogavica,
bolesnik, sporost, igrač, igraonica, igrica, učenik, učitelj...
Složene reči
okućnica, napred, naglasak, radoznao, visibaba, brzopletost, rukopis, potpis, natpis, 
zarada, odugovlačiti, dalekovod, dalekovid, nakovanj, oglas, narukvica, odvod,
neznanje, zagrada, praznoveran, putopis, izbeljivač, nadogradnja,  ograda,
potpredsednik, suncobran, nastava, kliconoša,  toplomer, dugovečno, izvući,
nepoznato, potkovica, pretplata, zaštitnici, brodolom, mladoženja,  bezobrazan,
ribolovac, kamenorezac, brzojav... 

SLUŽBA REČI U REČENICI

Rečenica je skup reči (ili samo jedna reč) koji ima određeno značenje.
Sastoji od rečeničnih delova (članova), koji imaju odgovarajuću službu u
rečenici. 

Članovi se dele na glavne i zavisne članove rečenice.

Glavni rečenični članovi su: 

☼ subjekat i 
☼ predikat.
26

Zavisni rečenični članovi su:

☼ objekat,
☼ atribut,
☼ apozicija i
☼ priloške odredbe.

Najvažniji član rečenice je predikat, jer od njegovog značenja zavisi koje će

još članove rečenica imati. Neke rečenice imaju samo jednu reč koja vrši
funkciju predikata.

Subjekat

Subjektom se iskazuje vršilac radnje, nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u
rečenici označeni predikatom.  U službi subjekta najčešće su imenice i zamenice
u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu.
Primer: Moj tata ima braon kosu

Predikat

Predikat  je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju, stanje ili zbivanje.
Reči koje označavaju radnju su glagoli, a pored glagola u službi predikata mogu
biti imenice, zamenice, pridevi, prilozi i brojevi.
Primer: Prijatelji stalno dolaze kod nas.

Objekat
Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili
u vezi sa kojom se vrši radnja. U službi objekta su najčešće imenice i zamenice. 
Objekat može biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom reči.
Primer: Marko je slomio prozor.

Atribut
 27

Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu, pripadnost ili količinu onoga što
znači imenica. U službi atributa najčešće su pridevi, a pored prideva u službi
atributa mogu biti brojevi, zamenice i imenice u nekom zavisnom padežu.
Primer: Torba učitelja je crna.

Apozicija 
Apozicija je dodatak imenici koji na drugi način (pomoću novih podataka)
kazuje ono što znači imenica. Službu apozicije obično vrši skup reči u kojem je
imenica glavni član.
Primer:  Ivo Andrić, naš nobelovac, rođen je u Travniku.
Priloške odredbe
Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme, mesto, način,
količina ili uzrok vršenja radnje iskazane predikatom. U službi priloških odredbi
najčešće su prilozi i imenice u nekom padežu s predlogom ili bez predloga.

Primer: Uradio sam to bez napora. 

 Primeri...
Subjekat
Marko je juče bio u Beogradu.
Moja najbolja drugarica je Ana.
Na prozoru vise bele zavese.
On stalno priča o odbojci.
Majci je drago što sam dobro.
Petica je najbolja ocena.
Predikat
Maja sluša rok muziku.
Olivera je moja učiteljica.
Pobedili smo Partizan.
Naoblačilo se i pada jaka kiša.
Oni su juče bili nestašni.
Izađi napolje i igraj se.
Objekat
Sonja čita knjigu.
Stalno razmišljam o izletu.
Baka je unuku ispričala priču
Pas juri mačku.
Aleksa je Ani poklonio cveće.
Mama ih je pohvalila.
Atribut
Pili smo vodu iz bunara.
Maja ima narukvicu od srebra.
Ona visoka devojčica peva.
Crveni telefon je opet zazvonio.
Uže sa broda se pokidalo.
Isprljao sam prugastu košulju.
Apozicija
Ana, moja drugarica, lepo igra.
Ivo, Markovdrug, trenira fudbal.
Dobio sam loptu od Bože, mog dede.
Reks, Nedin pas, je bele boje.
28

Na Kopaoniku, našoj najvišoj planini, Sutra ću kupiti skejt.

danas nema snega. Moj bicikl se nalazi iza kuće.
Boske dobro igra odbojku.
Priloške odredbe Putovali smo juče šest sati.
Marko je bio u Nišu. Nisam bio u školi zbog bolesti.

SUBJEKAT
Subjektom se iskazuje vršilac radnje, nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji
su u rečenici označeni predikatom. 
Primer: Milan sutra ide u Beograd.
Ko vrši radnju u rečenici? Ko ide u Beograd? Odgovor je Milan.
Milan - subjekat u rečenici.
ide - predikat
Rečenični delovi se dela na glavne i sporedne. Subjekat spada u grupu
glavnih rečeničnih članova.
Služba subjekta
U službi subjekta najčešće su imenice, zamenice ili brojevi u nominativu ili
skupovi reči sa imenicom u nominativu.  Pored nominativa, subjekat može
da bude i u drugim padežima.
Subjekat može biti:
☼  gramatički i 
☼  logički subjekat.
29

Gramatički subjekat je subjekat kod koga su reči koji vrše službu subjekta
uvek u nominativu.
Primer: Dragana je stalno pospana.
Ko je stalno pospan? Dragana - subjekat je u nominativu

Logički subjekat je subjekat kod koga reči koje vrše službu nisu u
nominativu, nego u genitivu, dativu ili akuzativu.
Primer: Dragani se stalno spava.
Kome se stalno spava? Dragani - subjekat je u dativu 
 Primeri...
Gramatički subjekat
Ispred kuće raste drvo.
On stalno kasni u školu.
Boske je dobar odbojkaš.
Trinaest  je moj srećan broj.
Na klupi sede neki stariji ljudi.
Glavni grad Srbije je Beograd.
Ja sam najbolji đak u razredu.
Sutra je moj rođendan.
Pet je najbolja ocena.
Moj tata je kupio lubenicu.
Ti si mnogo dosadan!
Logički subjekat
Nesta blaga, nesta prijatelja.
Vesnu je stid svega.
Nema Marka, nema junaka.
U koloni ga nije više bilo.
Meni je dosadno.
Bilo me je strah u šumi.
Njemu je deset godina.
Majci je milo što sam dobar.
Danas joj je opet loše.
Nije me briga!
30

PREDIKAT
Predikat  je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju, stanje ili
zbivanje. Reči koje označavaju radnju su glagoli. Pored glagola u službi
predikata mogu biti imenice, zamenice, pridevi, prilozi i brojevi.
Primer: Milan sutra ide u Beograd. (Šta radi Milan? Ide - radnja koju vrši
Milan je predikat)
Predikat, kao i subjekat, spada u grupu glavnih rečeničnih članova.
Predikat može biti:
☼  glagolski i
☼  imenski predikat.
Glagolski predikat se se sastoji samo od glagola u ličnom glagolskom
obliku koji se slaže sa subjektom u licu, broju i rodu ako glagolski oblik
razlikuje rod.
Primer:  Gordan je ustao u devet sati.
Imenski predikat se sastoji od pomoćnog glagola u ličnom glagolskom
obliku i imenske reči.
Pomoćni glagoli su: JESAM (sam, si, je, smo, ste, su), HTETI (ću, ćeš, će,
ćemo, ćete, će) i BITI (budem, budeš, bude, budemo, budete, budu).
Primer: Zoran je dobar učenik.
Imenske reči su reči koje se menjaju po padežima, a to su: imenice,
zamenice, pridevi, redni brojevi, imenička ili pridevska sintagma.
Prema složenosti predikat se deli na:
☼  prost i
☼  složen predikat.
Prost predikat se sastoji od jednog glagola u ličnom glagolskom obliku.
Primer:  On je uporan.
31

Složen predikat se sastoji sastoji se od dva, ponekad i od tri glagola. U

složenom predikatu prvi glagol nema potpuno značenje. Takvi su
glagoli: moći, hteti, želeti, morati, smeti.
Primer:  On mora da bude uporan.

Pomoćni glagoli nikada ne mogu sami biti predikat!
 Imenski deo predikata nije atribut!
 Primeri...
Glagolski predikat
Danas smo igrali utakmicu.
Sutra Miša putuje u Indiju.
Seljaci oru svoje njive.
Saša i Alen su otišli kući.
Anđela razmišlja o svemu.
Kiša pada ceo dan.
Naoblačilo se još jutros.
Mraz me štipa za obraze,
Sedi, dole.
Imenski predikat
Maja je moja starija sestra.
Olivera je moja učiteljica.
Papir je pocepan i izgužvan.
Radnički  je šampion
Njena mama je bila teniserka.
Najbolji đak je Milan.
Juče je bilo dosadno u školi.
Boske je odbojkaš.
Prost predikat
Ana je kupila svesku.
Marko ne ide sam na more.
Maja čeka sestru.
Boske voli odbojku.
Složen predikat
Ana želi da kupi svesku.
Marko ne može da ide sam na
more.
Maja neće da čeka sestru.
On mora da ide u grad.
Maša ne sme da spava sama.
32

OBJEKAT
Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši
radnja ili u vezi sa kojom se vrši radnja.  Pripada grupi zavisnih rečeničnih
članova.
Objekat može biti:
☼  pravi  i 
☼  nepravi.

Pravi (bliži) objekat stoji u akuzativu bez predloga ili partitativnom

genitivu. Upotrebljava se uz prelazne glagole i radnja direktno prelazi na
njega.
Dobija se na pitanja:  KOGA?  ŠTA?  ČEGA?

Nepravi (dalji) objekat stoji u genitivu, dativu,  akuzativu sa predlogom,

instrumentalu i lokativu. Upotrebljava se uz neprelazne i  povratne glagole.
Dobija se na pitanja: KOME? ČEMU? O KOME? O ČEMU? ČIME? ČEGA? ZA
ČIME?...

Služba objekta
U službi objekta su najčešće imenice i zamenice.
Objekat može biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom reči. U jednoj
rečenici mogu da budu i pravi i nepravi objekat.

Objekat nikada ne može biti u nominativu i vokativu.

33

 
 
 Primeri...
Pravi objekat
Ana posprema sobu.
Marko je juče kupio knjigu.
Pas juri mačku po dvorištu.
Sonja će pozvati Natašu.
Daj mi malo šećera.
Mama je skuvala ručak.
Tanja je sašila haljinu.
Sutra ću ofarbati ogradu.
Saša je polomio komšijin prozor.
Nepravi objekat
Celo jutro maštam o izletu.
Uželeo sam se kolača.
On se javio Martini.
Zadovoljni smo uspehom.
Stalno mislim na tebe.
Gordan trči za tobom.
Opet razmišljam o tebi.
Pričali smo o ekskurziji.
Nisam zadovoljan tvojim radom!
On samo priča o tvom bratu.

PRILOŠKE ODREDBE
Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme, mesto,
način, količina, uzrok  ili cilj vršenja radnje iskazane predikatom. Pripadaju
grupi zavisnih rečeničnih članova.
34

U službi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u nekom padežu sa

predlogom ili bez njih.
Podela priloških odredbi
Priloške odredbe se dele na:
☼  priloška odredba za vreme,
☼  priloška odredba za mesto,
☼  priloška odredba za način,
☼  priloška odredba za količinu,
☼  priloška odredba za uzrok,
☼  priloška odredba za cilj,
☼  priloška odredba za društvo.

Priloška odredba za vreme određuje vreme vršenja glagolske radnje i

dobija se na pitanje KADA?
Prilozi i menice sa predlozima koji se koriste u rečenicama za građenje
priloške odredbe za vreme: juče, danas, sutra, nikad, noću, uveče, jutros,
nedavno, zimus, danju, posle časa, pre podne, uskoro, na proleće, u jesen,
nedeljom, preko dana...

Priloška odredba za mesto određuje mesto vršenja glagolske radnje i

dobija se na pitanja: GDE?  KUDA? ODAKLE? DOKLE?
Prilozi i menice sa predlozima koji se koriste u rečenicama za građenje
priloške odredbe za mesto: tamo, ovde, dole, blizu, daleko, napred, preko
puta, iz grada, iza kuće, pod stolom, na stolu, u gradu, ispred auta, prema
jugu, od sela, do mora, ulicom, poljem, u Sarajevu, u Rusiji..

Priloška odredba za način određuje način vršenja glagolske radnje i dobija

se na pitanje KAKO? Prilozi i menice sa predlozima koji se koriste u
rečenicama za građenje priloške odredbe za način: brzo, dobro, slabo,
zajedno, veselo, tiho, s ljubavlju, bez straha, bez napora, s nestrpljenjem,
žustrim rečima, najednom, iznenada...
35

Priloška odredba za količinu ili meru određuje količinu, meru onoga što

znači glagolska radnja i dobija se na pitanje KOLIKO?
Prilozi i menice sa predlozima koji se koriste u rečenicama za građenje
priloške odredbe za količinu i meru: mnogo, malo, previše, dosta, nimalo,
sedam sati, pet tona, dvadeset metara, sto vekova, deset dana...

Priloške odredbe za uzrok i cilj određuju uzrok, odnosno cilj vršenja

glagolske radnje i dobijaju se se na pitanja ZAŠTO? ZBOG ČEGA? RADI
ČEGA?
Prilozi i menice sa predlozima koji se koriste u rečenicama za građenje
priloške odredbe za uzrok i cilj: zato, zbog sestre, zbog bolesti,  od straha,
od uzbuđenja, radi uspeha, zbog znanja...

Priloška odredba za društvo određuje društvo s kojim se vrši glagolska

radnje i dobija se na pitanje S KIM? 
Prilozi i menice sa predlozima koji se koriste u rečenicama za građenje
priloške odredbe za društvo: sa sestrom, sa drugovima...

 Primeri...
Priloška odredba za vreme
Juče sam bio u Čačku.
Danas imam test iz matematike.
Dođi kod mene sutra uveče.
Otišao je u grad posle škole.
Zimus je bilo hladno.
Ne spavam preko dana.
Priloška odredba za mesto
Zaustavi se blizu kuće.
Moja tetka živi u Kanadi.
Iza naše kuće je bazen.
Stao je ispred auta.
Mačka šeta ulicom.
Laste lete prema jugu.
Bio sam na moru prošlog leta.
Priloška odredba za način
Otišao je brzo svojoj kući.
Sve radimo zajedno.
Poklonio sam ti knjigu s ljubavlju.
Putuj tamo bez straha.
Očekujem te s nestrpljenjem.
Obratio mi se žustrim rečima.
Sve sam ti lepo objasnio.
36

Priloška odredba za količinu

Uradio je za mene mnogo.
Ovo je bilo previše.
Maji se nimalo ne sviđam.
Putovao sam sedam sati,
Kupio je pet kilograma banana.
Biću na moru deset dana.
Priloška odredba za uzrok, cilj
Maja je plakala zbog sestre.
Nije došao u školu zbog bolesti.
Ukočio se od straha,
Priloška odredba za cilj
Sve ću učiniti radi uspeha.
Idem u školu radi sticanja znanja.
Idem na treninge radi samog sebe.
Priloška odredba za društvo
Maja šeta sa sestrom.
Idem na more sa drugovima.
Maja pleše sa Mirkom.

ATRIBUT
Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu, pripadnost ili količinu
onoga što znači imenica.
Atribut odgovara na pitanja:  KAKAV? ČIJI? OD ČEGA?...
Službu atributa vrše:
☼  pridevi,
☼  imenice,
☼  zamenice i 
☼  brojevi,

Imenice koje su u službi atributa obično stoje iza zamenice koju određuju i
mogu se zameniti pridevom sa istim značenjem.
Primeri imenica u službi atributa:
košulja na pruge    ►   prugasta košulja
ogrlica od zlata      ►   zlatna ogrlica
torba učenika        ►   učenikova  torba
37

uže sa broda         ►   brodsko  uže

kuća od drveta       ►   drvena  kuća

      Imenski deo predikata NIJE atribut!

Reči koje su u službi atributa javljaju se i u službi imenskog dela predikata.
Razlikuju se tako što atribut stoji uz imenicu, a imenski deo predikata se
upotrebljava sa pomoćnim glagolom JESAM ili pomoćnim glagolom BITI.

Atribut
Lepe devojke postaju manekenke.
Zazvonio je crveni telefon.
Snalažljivi dečak je opet izbegao odgovor.
Niski dečaci ne mogu da igraju košarku.
Maja ima haljinu od svile.
Imenski predikat 
Manekenke su lepe.
Telefon je crven.
Dečak što je opet izbegao odgovor je snalažljiv.
Oni dečaci nisu niski.
Haljina je od svile

 Primeri...
Atribut
Pili smo sok od višnje.
Živina iz avlije ne miruje.
Oluja je slomila krilo aviona .
Dobio sam igračku od pliša.
Druga  postava igra sutra.
Obukao sam košulju na pruge.
Jutros je došao Mišin brat.
Nisam bio tu od prošle godine.
Sutra će doći moj drug iz klupe
Anina mama je učiteljica.
Tanja je ubrala šareni cvet.
Stavila je cvet u svoj spomenar.
Moj drug Ivo mi je
dao novu knjigu.
Knjiga je o sportu.
Neki bogati čovek ima veliku kuću.
Moj tata vozi najbolji automobil.
Marljiv  učenik redovno uči.
Aca je napravio brod od drveta.
Tri glisera su vezana na doku.
Mlade voćke su procvetale.
 38

Anes ima crvenu trenerku. Petar je kupio ogromnu jahtu.

Devojka crne Ko je oborio državni rekord?
kose ima crvenu šnalu. Sviđaju mi se seoske kuće.
Kuća moje bake je mnogo stara. Školski dani su već za nama.
Anitina sestra živi u Danskoj. Pariška moda je svuda oko nas.

APOZICIJA je dodatak imenici koji na drugi način (pomoću novih podataka) kazuje ono što
znači imenica. U govoru apozicija se odvaja pauzom, a u pisanju zarezima.
Primer:  Marija, moja sestra od strica, doputovala je u Kragujevac.
Marija -  subjekat, vršilac radnje
moja sestra od strica - apozicija
doputovala je  - predikat
u Kragujevac - priloška odredba za mesto
Služba apozicije
Službu apozicije obično vrši skup reči u kojem je imenica glavni član.
Apozicija je uvek u istom padežu kao i imenica koju određuje.
Primer: Aleksa Šantić, hercegovački pesnik, živeo je u Mostaru.
Aleksa Šantić - subjekat u nominativu
hercegovački pesnik - apozicija u nominativu
Primer: Juče sam video Aleksu, mog starog druga.
Aleksu - objekat u akuzativu
mog starog druga - apozicija u akuzativu
Primer: Petar je doputovao sa Igorom, Majinim bratom, u naš grad.
sa Igorom - priloška odredba za društvo u instrumentalu
Majinim bratom - apozicija u instrumentalu 
 Primeri...
Apozicija
Sutra putujemo na Kopaonik, našu najveću planinu.
Milan, Markov najbolji drug, dolazi sutra kod nas.
Vuk Karadžić, tvorac srpske azbuke, rođen je u Tršiću.
Marko Ilić, dečiji lekar, radi uvek subotom popodne.
 39

Bogati rođak, očev stric, ima veliku kuću u Londonu.

Radnički, naš odbojkaški tim, biće ove godine šampion.
Mama mi je kupila skejt, malu igračku, kopiju velikog skejta.
Tornado, vetar razorne snage, javlja se u istočnoj Americi.
Novak Đoković, naš najbolji teniser, nosi Adidas opremu.
Petar, moj brat od strica, doći će nam sutra u posetu.

PADEŽI
Padeži su različiti oblici jedne promenljive reči. U srpskom jeziku ima sedam
padeža u jednini i množini. Promena reči kroz padeže zove se deklinacija.
Padeži u srpskom jeziku su:
  NOMINATIV, 
 GENITIV, 
 DATIV,
 AKUZATIV,
 VOKATIV,
 INSTRUMENTAL
 LOKATIV.

 NOMINATIV
Nominativ je nezavisan padež koji u rečenici može da stoji samostalno.
Dobija se na pitanja:  Ko? Šta?
Nominativ se upotrebljava bez predloga. U rečenici u nominativu su: subjekat,
atribut, apozicija, imenični deo predikata i  priloška odredba za način sa
veznicima kao i nego.
Primer:  Maja trenira odbojku.
 
 GENITIV
Genitiv je zavisan padež koji označava pripadnost, deo nečega i poreklo.
Dobija se na pitanja:  Koga? Čega?  Od koga? Od čega?
Genitiv se upotrebljava sa predlozima i bez predloga. U rečenici u genitivu su:
atribut, objekat, imenični deo predikata, priloške odredbe (mesto, vreme,
način, uzrok, cilj) i logički subjekat.
Osnovna značenja genitiva su:
 40

☼  posesivni ili prisvojni genitiv  (označava čije je nešto, kome pripada).

☼  partitativni ili deoni genitiv  (deo ili količina nečega sa prilozima: malo,
mnogo, dosta,
     nešto...)
☼  ablativni genitiv (označava poreklo nečega, odakle je nešto poteklo)
Predlozi za genitiv: od, do, iz, s(a), ispred, iza, izvan, unutar, iznad, ispod, više,
poviše, niže, pre, uoči, posle, nakon, za, tokom, krajem, usred, oko, okolo, blizu,
kod, kraj, pokraj, pored, nadomak, nadohvat, i, u, mimo, duž, uzduž, širom, 
preko, bez, osim, umesto, pomoću, posredstvom, između, protiv, nasuprot,
usprkos, unatoč, zbog, usled, radi, povodom...
Primer:  Saša pored košarke trenitra i stoni tenis.
 
 DATIV
Dativ je zavisan padež koji znači pravac, smer ili cilj kretanja i namenu.
Dobija se na pitanja:  Kome? Čemu?
Dativ se upotrebljava sa predlozima (pravac) i bez predloga (namena,
pripadnost) U rečenici dativ je objekat, atribut, priloška odredba za mesto i
logički subjekat.
Predlozi za dativ:  ka, k, prema, blizu, nasuprot, uprkos, protiv
Primer:  Maja se raduje svakom poenu.
 
 AKUZATIV
Akuzativ je zavisan padež kojim se označava objekat radnje, pravac kretanja i
mesto.
Dobija se na pitanja:  Koga? Šta? 
Akuzativ se upotrebljava sa predlozima (pravac, mesto) i bez predloga (objekat,
vreme). U rečenici akuzativ je objekat, priloška odredba (mesto, vreme, način,
uzrok) i logički subjekat.
Predlozi za akuzativ: kroz, niz, uz, za, među, nad, pod, pred, u, na, o, po, mimo.
Primer:  Marko voli da klizi niz parket.
 
 VOKATIV
Vokativ je nezavisan padež koji služi za dozivanje, obraćanje, skretanje pažnje
(Oj! Hej!)
Pri pisanju se odvaja zarezima. Upotrebljava se bez predloga.
 41

Primer:  Minja, dođi ovamo!

 
 INSTRUMENTAL
Instrumental je zavisan padež koji kazuje društvo i oruđe ili sredstvo za rad.
Dobija se na pitanja: S kime? Čime?
Instrumental se upotrebljava sa predlozima (društvo) i bez predloga (oruđe,
sredstvo).
Predlozi za instrumental: s, sa, pod, nad, pred, među, za
Primer:  U školu uvek putujem autobusom.
 
 LOKATIV
Lokativ je zavisan padež koji označava mesto na kome se nešto nalazi i objekat o
kome se govori. 
Dobija se na pitanja: Gde? čime? O kome? O čemu? Na kome? Na čemu? Po
kome? Po čemu? U kome? U čemu?
Lokativ se uvek upotrebljava sa predlozima.
Predlozi za lokativ: na, o, po, pri, u
Primer:  Pera voli da sedi na klupi.
 
 Primeri...
Nominativ
Marko je došao svojoj kući.
Drvena kapija  je otvorena.
On je bio učitelj u našoj školi.
Zovem se Bond, Džejms Bond.
Odjeknulo je kao bomba.
Mišin tata je dobar  kao hleb.
Anđela svira gitaru.
Mirišeš kao jabuka.

Genitiv
Iz kuće su izašle dve žene.
Lopta je pala pored linije.
Nisam bio u školi zbog bolesti.
 42

Maja peva od sreće.

Svakog dana idem u grad.
Otac mog druga je advokat.
Popila sam šolju mleka.
Miš se sakrio u korenu hrasta.
U dvorištu škole nije bilo đaka.
Bilo me je strah u šumi.

Dativ
Moja sestra sutra ide frizeru.
Kupio sam mami čokoladu.
Dajte mi malo šećera.
Juče sam ti dao pismo.
Marku je sestra bolesna.
Petar je pošao prema školi.
Ja sam krenuo ka svojoj kući.
Slična je zvezdama na nebu.
Okenuo se Ani i osmehnuo se.
Uzeo joj je obe knjige.

Akuzativ
Kupio sam mali skejt.
Svako jutro ustajem rano.
Pročitao sam celu knjigu.
Popeli su se uz planinu.
Moj rođendan je u sredu.
Ispričao je priču kroz suze.
Sreo sam našeg učitelja juče.
Kuća je ličila na dvorac.
Oči su mi osetljive na svetlost.
Uz ovo jelo ne treba mi salata.

Vokativ
Ana, hoćemo li u grad?
 43

Pravi si heroj, druže!
Hej, Ivane, dođi brzo!
Dobar dan, nastavniče.
Aleksa, skolni noge sa stola.
Nemoj sine, trčati tako brzo.
Pavle, izlazi napolje, brzo!
Gospode, pomozi mi!

Instrumental
Putovali smo vozom.
Idem sa prijateljima u bioskop.
Subotom uvek imam trening.
Hodala je brzim koracima.
Moj tata se bavi trgovinom.
Lopta je pod stolom.
Bio je u Americi godinama.
Otišla je sa osmehom za njim.

Lokativ
Knjiga iz istorije leži na stolu.
Deca se igraju u dvorištu.
Pokazao mi je dokaze o krađi.
Prepoznao sam ga po koraku.
Farmacija je pri medicini.
Avion je nestao u oblaku.
Marko često priča o njemu.
Uvek imaj knjigu pri ruci.
Novac čuvam u kasici.