ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА АРАНЂЕЛОВАЦ

КЛАСИФИКАЦИЈА ТРОШКОВА

Семинарски рад

Студијски програм: Примењена економија и предузетништво

Професор: Студент:

Др Ана Дукић Исидора Минић

Аранђеловац, 2019
 САДРЖАЈ

УВОД .........................................................................................................................................3

1. Трошкови...............................................................................................................................4

1.2 Класификација трошкова ...............................................................................................4

1.3 Подела трошкова ............................................................................................................ 5

1.3.1 Фиксни трошкови ....................................................................................................5

1.3.2 Варијабилни трошкови ...........................................................................................8

1.3.2.1 Зашто су важни варијабилни трошкови .....................................................9

1.3.2.2 Варијабилни трошкови у пракси ............................................................. 10

1.3.2.3 Претварање варијабилних у фиксне трошкове ...................................... 10

2. ТРОШКОВИ ПРЕМА НАЧИНУ ОБРАЧУНА ПО НОСИОЦИМА..............................11

3. ТРОШКОВИ ПО ПОСЛОВНИМ ФУНКЦИЈАМА........................................................12

4. ОСТАЛЕ ПОДЕЛЕ ТРОШКОВА..................................................................................... 12

5. ЕЛАСТИЧНОСТ (РЕАГИБИЛНОСТ) ТРОШКОВА......................................................13

6. ИЗДАЦИ..............................................................................................................................13

7. ЗАКЉУЧАК ........................................................................................................................15

8.ЛИТЕРАТУРА................... ..................................................................................................16

2
 УВОД

Област трошкови први пут се појављују почетком овог века, а детаљнија

истраживања на ову тему започињу после првог светског рата у часописима Западне
Европе. таистраживања била су посебно значајна између два светска рата. Велики број
научних радова о трошковима јавља се после тридесетих година овог века. Сва та
сазнања представљају теорију о трошковима. Ова истраживања су важна за
предузетника у вођењу успешне пословне политике. У разним литературама постоје
разни приступи трошковима.

Централни проблем у савременој пословној политици предузећа су трошкови.

Као што се може видети из самог садржаја трошкови су врло широка област. Сва
предузећа велику пажњу посвећују трошковима, односно настоје да послују уз што
ниже тршкове јер је основни циљ сваке пословне активности у економском
предузетништву остварење вишка прихода у односу на трошкове.

Величина трошкова говори о пословном успеху тих предузећа па је она основни

показатељ ефикасности пословања. Циљ сваког предузећа није само производња
великих количина производа или пружање што више услуга, него остваривање што је
могуће нижих трошкова. У савременом друштву, притиском конкуренције руководства
у предузећима су принуђена да се усавршавају уциљу чувања профита смањивањем
трошкова.

1. Трошкови
3
 Трошкови представљају вредност утрошених елемената производње у процесу
репродукције. Како се вредност изражава ценом, трошкови су у новцу изражена
количина утрошене радне снаге, средстава за рад и предмета рада.
Трошкови у најширем смислу су износ плаћен или издат за посебан производ
или услугу (износ новца стварно исплаћен или зарачунат за куповину роба и услуга или
износ интерно утрошен за производњу роба иуслуга). Трошкови у економској
литератури се користе у различитом значењу. Обично значе издатке предузећа,
продајну цену производа или услуга умањену за добит предузећа. У зависности са кога
становишта посматрају категорију трошкова, грађански економисти дају различите
дефиниције и образложења категорије трошкова. Најчешће се трошкови дефинишу као
„компензација“ коју морају да приме власници фактора производње (за капитал, земљу
и рад укључујући руковођење) да би се могли ангажовати у пословној активности.1

Под теоријом трошкова подразумева се онај део микроекономске теорије који

објашњава настанак, карактеристике и понашање трошкова. С обзиром да је корисност
трошкова у омогућавању избора између алтернативних начина коришћења „ретких
извора“, они имају пуно значење тек када се ставе у однос са другим категоријама –
приходом, ценом, обимом производње и сл. У тржишној привреди трошкови се
базирају на тржишно утврђеној вредности. 2 У колико се неки од посебних „ретких
извора“ користи у производном процесу на начин који не омогућава остваривање
оптималне алтернативе, постоји опасност да приход од делатности не покрије
трошкове.

У немачкој литератури из подручја економике предузећа трошкови се третирају

као потрошња добара условљена учинцима. Износ трошкова добијамо када количине
фактора који се улажу у производни процес помножимо њиховим ценама. Највећи број
немачких аутора подвлачи да су трошкови везани за трошење фактора производног
процеса. Овакво схватање трошкова сужава њихов појам на трошкове производње. У
привредној пракси се сви издаци предузећа, независно од основе по којој се врше,

1
Ekonomska enciklopedija 2, Savremena administracija, Beograd,1984
2
Kotler P.Upravljanje marketingom, Zagreb 1997

4
сматрају трошковима (за предузеће). Отуда се трошкови везани за средства за
производњу и рад називају економским, а „ови други“ неекономским трошковима.

1.2 Класификација трошкова

У данашњем предузећу произвођачка делатност изазива разне трошкове. Самим

тим, трошкови се могу посматрати са више становишта и поредити. На тај начин,
разликујемо:
• Трошкове елемената производње (природне врсте трошкова),
• Трошкове према месту настанка,
• Трошкове према њиховој везаности за носиоце,
• Трошкове са становишта времена
• Трошкове условљене динамиком производње,
• Трошкове по пословним функцијама,
• Остале поделе трошкова3

Елементи производње су заступљени у производњи сваког производа и пружању

корисних услуга. Основне врсте ових трошкова су:

• Трошкова радне снаге – у које су укалкулисани лични доходци и они

обухватају зараде са допирносима.
• Трошкова средстава за рад – односно трошкови основних средстава се воде у
цени коштања под ставком амортизације.
• Трошкова предмета рада – обухватају вредност утрошеног материјала,
набављене енергије, утрошеног горива и мазива, ситног инвентара,
амбалаже, као и вредност других врста материјала. Трошкови за туђе услуге
– су специфична категорија трошкова која има све већи значајразвојем
технологије и поделом рада. Специфични су јер нису често материјалне
природе, јер садрже и трошкове друга два елемента процеса производње.

1.3 Подела трошкова

• Са стајалишта њиховог односа према степену искориштења капацитета:

фиксни и варијабилни трошкови
• Са стајалишта могућности распоређивања на носиоце трошка:
директни и индиректни трошкови

3
Пенезић Н. :Теорија економије предузећа, Факултет за услужни бизнис, Нови Сад, 2007

5
 1.3.1 Фиксни трошкови

Фиксни трошкови су они трошкови које предузеће сноси док послује без обзира
на обим производње тј. константни су. Када је производња 0 они и тада постоје.Као
пример се могу навести плате менаџера и трошкови њиховог особља у канцеларијама.
Фиксни трошкови се деле на:

а.) апсолутно фиксне трошкове и

б.) релативно фиксне трошкове

Апсолутно фиксни трошкови настају због самог постојања предузећа, односно без
обзира да ли предузеће ради или не.

Апсолутно фиксни трошкови обухватају:

•амортизација обрачуната по временском систему,

• плате административног особља,
• трошкове за амортизацију и поправке зграде,
• трошкови осигурања основних средстава,
• трошкови одржавања и амортизацију(ако постоји) земљишта,
• стални доприноси,чланарине,трошкови администрације.
• трошкови материјала и рада у припреми будуће производње

Апсолутно фиксни трошкови могу бити:

а.) укупни апсолутно фиксни трошкови

б.) просечни апсолутно фиксни трошкови

Укупни апсолутно фиксни трошкови условљени су капацитетом производне опреме

предузећа тако да њихова успостављена величина остаје непромењена када се обим
производње креће у оквиру датог капацитета.

Понашање фиксних трошкова по јединици производа у функцији динамике

обима производње има карактеристике дегресивне хиперболе, што значи да уколико су
фиксни трошкови високи, кориштење капацитета требало би бити што ниже.

Релативно фиксни трошкови су фиксни у одређеним интервалима обима производње

(зоне обима производње), након чега добијају варијабилни карактер обухватају:

• Трошкове материјала на организационим радним местима;

• Трошкови рада посредних руководилаца производње,

6
• Трошкови рада техничке контроле;
• Трошкови рада на организационим радним местима припремне и завршне фазе...

Настајање и кретање релативно фиксних трошкова је у функцији организационе

структруре коришћења капацитета. Понашање релативно фиксних трошкова се најбоље
уочава из графичког приказа

1.3.2 Варијабилни трошкови

Варијабилни трошкови – појављују се тек у фази почетка производње и

ишчезавају у фази завршетка производње. При свакој промени опсега производње
(степена искориштења капацитета) мењају се укупни варијабилни трошкови, док
јединични варијабилни трошкови остају исти.Типични варијабилни трошкови су:
материјал за израду производа, лични дохоци израде, амортизација обрачуната по
функционалном систему, помоћни материјал и енергија везани непосредно за
производњу.4

Варијабилни трошкови деле се у три групе:

1. Пропорционални трошкови (Вп) – расту или опадају размерно порасту или

смањењу опсега производње. Константни су на свим степенима производње.
Најзначајнији су материјал за .Укупни пропорционални трошкови предузећа се могу
израчунати следећом формулом: ВТ = вт / џгђе је: ВТ – укупни пропорционални
трошак вт – пропорционални трошак по јединици производаџ број јединица производа

2. Прогресивни трошкови (В пг) – То су варијабилни трошкови који расту брже него

што расте опсег производње. Прогресија варијабиних трошкова увек се јавља као знак
ненормалних појава у процесу производње. Типичан пример прогресивних трошкова
настаје увођењем прековременог и/или ноћног рада када осетно расту лични дохоци,
трошкови расвете, грејања и сл.5

3.Дегресивни трошкови (Вд) – су варијабилни трошкови који расту спорије од опесга

производње. Појављују се код предузећа која су интензивна средствима за рад
(електричне централе, плинаре, рафинерије и сл.).

1.3.2.1 Зашто су важни варијабилни трошкови

4
Малинић С , Управљачко рачуноводство и обрачун трошкова и учинака, Крагујевац, 2006.

5
Теорија и методологија трошкова , Берберовић, Ш. и Јовичић Ј., Бања Лука
7
Циљ сваког бизниса је да се направи профит било да серади о пружању услуга или
производњи производа.Разумевање трошкова је зато важно да би се доносиле праве
одлуке у циљу стварање профита. У ситуацији кадаизбројите 51 госта, постоје додатни
трошкови у компаративном смислу за 60 гостију.У овом случају корисно је примити
још гостију чак и по нижим ценама. У оваквим случајевима долази до ситуације где
хотели нуде попусте за додатне госте. Овакве ситуације су веома честе уавио
компанијама, ресторанима и било којима фирмама које се баве сличним
услужнимделатностима где постоји велики број варијабилних трошкова.

Док фиксни трошкови као што су најамнина или плате генерално не утичу на
ниво производње, варијабилни трошкови су у узајамној вези са бројем произведених
производа. варијабилни трошковисе разликују од индистрије до индустрије али
поређење у оквиру једне индустрије је најчешће веомазначајно.

Када анализирамо извештај о приходу једне компаније требало би да

запамтимо, да повећавањетрошкова није обавезно и лош знак. Како год се продаја
повећава тако се мора повећавати и број произведених производа, што нам указује на
чињеницу и да се варијабилни трошкови морају повећавати. На бази тога за повећавње
прихода морају и трошкови исто тако да се повећавају.

Међутим, веома је важно да запамтимо да се приходи повећавају брже од

трошкова.

1.3.2.2 Варијабилни трошкови у пракси

Један од основних комцепата за разумевање управаљања у бизнису је

разумевање фиксних иваријабилних трошкова и како они могу бити практично
примењени. Један од примера који се честокористи је хотел са 100 соба.

Варијабилни трошкови су укупни трошкови како се обим производње мења.

Снабдевање соба је стандардни варијабилни трошак. Снабдевање соба се директно
односи на број соба које требада се попуне.

Ако хотел има 50 гостију биће искоришћено 50 сапуна а ако их је 60 тада ће 60

сапуна битиискоришћно.

8
 За боље разумијевање разлике између фиксних и варијабилних трошкова
узећемо као пример управоисти хотел. Трошкови идентификовани као фиксни су они
који се не мењају када се мења обим производње. На пр. у току ноћне смене на
рецепцији ће бити једна особа без обзира да ли ће се појавити један гост или њих 100.

Још један од примера варијабилног трошка је супервизор у фабрици. Све до

једног нивоа радсупервизора је оправдан. Међутим, ако се активности у фабрици
повећају а самим тим и бројзапослених биће неопходно запослити још једног
супервизора што ће свакако повећати трошковесупервизирања у фабрици.6

1.3.2.3 Претварање варијабилних у фиксне трошкове

Када је посао у порасту веома често је боље претворити варијабилне трошкове у

фиксне. Ако се обим посла смањује онда је боље да се фиксни трошкови претворе у
варијабилне.

Фиксни и варијабилни трошкови су две основне компоненте у укупних режија

компаније. Фикснитрошкови су они што не варирају у производњи или утичу на
продају, као нпр. трошкови најма, осигурање, одржавање опреме, рекламирање итд.

Варијабилни трошкови су они који директно и пропорционално одговарају за

промене уактивностима и обим као што су сировине, инвентар, услуге, набавка
канцеларијског прибора, паковање, слање поште итд.

Исто тако фиксни трошкови не варирају са променама у производњи или обиму

продаје, мада могуда се промене након одређеног времена. Као резултат фиксни
трошкови се понекад зову и периодични трошкови. Неки фиксни трошкови су настали
по нахођеју менажмента у компанији као што је промоција и реклама, док други то
нису. Важно је запамтити да ће сви јавни фиксни трошкови појавити чак иако
производња или обим продаје падне на нулу.

затим производња и обим продаје су основни фактори кои одређују ниво

варијабилних трошкова којисе појављују у компанији као и чињеница да ови трошкови

6
Манагинг финанциал ресоурцес, М. Броадбент & Ј. Цуллен, Буттерњортх-Хеинеманн, УК, 2004

9
варирају у односу на друге факторе каошто је промена цене добављача или сезонске
промотивне активности. Неки издаци могу имати и фиксне и варијабилне елементе. На
пр. компанија треба да плати продавцу месечну плату (што је фикснитрошак) плус
проценат на сваки продати производ на одређеном нивоу (што је варијабилни трошак).

Важно је да се разуме понашање различитих типова трошкова када се

производња или обим продаје повећава. Укупни фиксни трошкови остају непромењени
када се обим повећава док фикснитрошкови по јединици падају. Варијабилни
трошкови се понашају другачије. Укупни варијабилни трошкови расту сразмерно
повећању обима производње док варијабилни трошак по јединици производа остаје
непромијењен.

2. ТРОШКОВИ ПРЕМА НАЧИНУ ОБРАЧУНА ПО НОСИОЦИМА

С обзиром на могућност везивања трошкова елемената производње на носиоце,

разликујемо: директне трошкове и индиректне трошкове.

Директни (појединачни) трошкови су они који се могу непосредно обухватити не само

поместу настанка трошка већ и по носиоцима трошкова. То су:

• Материјал израде (основни и помоћни материјал) те енергија и гориво ако се

могу обухватити по учинку
• Лични дохоци израде
• Амортизација (обрачуната по функционалном систему)

Индиректни (општи) трошкови не могу се евидентирати непосредно по месту и

носиоцима трошка, па чине заједничке трошкове за више места трошкова или више
врста учинака. То су:

• Режијски трошкови
• Трошкови технолошке енергије
• Режијски трошкови рада
• Трошкови око одржавања основних средстава
• Трошкови средстава за рад (амортизација)
• Трошкови материјала и рада на припремно-завршним пословима
• Трошкови материјала и рада на комерцијаним, финансијским, кадровским и

10
 другим пословима.7

Могућност поделе трошкова на директне и индиректне подразумева познавање места

настанка и носиоце трошкова

• Места настанка трошкова су поједини делови предузећа у којима трошкови

настају
• Носиоци трошка су поједини учинци тј. производи и услуге без обзира на
места где сутрошкови настали.

3. ТРОШКОВИ ПО ПОСЛОВНИМ ФУНКЦИЈАМА

То је разврставање трошкова по томе која их функција у предузећу проузрокује. То је

подела трошкова у складу са основном организационом шемом предузећа. Разликујемо:

• Трошкове управљања,
• Трошкове набавке,
• Трошкове производње, односно обављања услуга,
• Трошкове продаје,
• Трошкове финансијске функције,
• Трошкове рачуноводства,
• Трошкове опште и кадровске функције.8

4. ОСТАЛЕ ПОДЕЛЕ ТРОШКОВА

Постоје трошкови који би се појавили у случају другачијих пословних одлука од оних

које судонесене. У том смислу разликујемо:

а.) Опортунитетне трошкове (лат. Оппортунис – Повољан, користан) чија висина

одређује доношењеодлуке о уласку у одређени пословни подухват
б.) Инкременталне трошкове (лат. Инцрементум – Напредовање, пораст) који
изражавају промене уукупним трошковима, настале као резултат одређених
развојних промена у активности предузећа

7
Пенезић, Н.: Теорија економије предузећа, Факултет за услужни бизнис, Нови Сад, 2007

8
Пенезић, Н.: Теорија економије предузећа, Факултет за услужни бизнис, Нови Сад, 2007

11
ц.) Неотклоњиве трошкове који обухватају фиксне и делом релативно-фиксне
трошкове.
Ти трошковиостају непромењени и кад обим производње падне на нулу.

д.) Отклоњиве трошкове

е.) Диференцијалне трошкове који представљају разлику између варијанти могућих

пословних одлука.
ф.) Релевантне трошкове представљају будуће трошкове до којих се долази проценом,
с циљем доношења праве одлуке.

5. ЕЛАСТИЧНОСТ (РЕАГИБИЛНОСТ) ТРОШКОВА

Еластичност трошкова представља осетљивост трошкова на промене

искоришћености капацитета.Коефицијент те осетљивости, као квантитативни израз
односа промена трошкова и промена обима производње, показује интензитете
реаговања укупних трошкова у односу на промене степеназапослености. Овај
коефицијент израчунава се на следећи начин: r= ∆Т%
∆Q%

При чему је:

r = коефицијент реагибилности трошкова
∆Т= пораст укупних трошкова (T2-T1)
∆Q= пораст степена запослености (Q2 – Q1)
∆Т% = процентуални пораст укупних трошкова
∆Q% = процентуални пораст степена запослености

Коефицијент еластичности може бити 1, већи и/или мањи од 1, или 0. Када је

коефицијент еластичности1, значи да је пораст укупних трошкова потпуно сразмеран
порасту степена запослености (пропорционални трошкови). Коефицијент
рентабилности који је већи од 1 показује да се ради отрошковима који у јачој мери
расту у односу на раст обима производње. таквитрошкови називајусе прогресивним
трошковима. Када је коефицијент еластичности мањи од 1, он указује на трошковекоји
слабијим интензитетом расту од пораста степена запослености. То су дегресивни
трошкови. Када је коефицијент еластичности 0, значи да није дошло до раста трошкова,
па се ради о фикснимтрошковима.Коефицијент еластичности се може израчунати за све

12
врсте трошкова (фиксних и варијабиних), али сенајчешће израчунава за варијабилне и
укупне.9

6. ИЗДАЦИ

Појам издаци везан је по правилу за издавање, одливе новчаних средстава у

пословне сврхе, ане за издавање сировина, материјала, готових производа, робе и сл.
као резултат материјалних токова процеса репродукције у ОУР. Појам издаци у
финкционалној је зависности од појаве издавањановца, готовинског или
безготовинског, а не од настанка трошкова, као и обавеза, које тек требаизмирити
исплатом на одговарајући начин. Издаци могу да претходе или да следе појави
трошкова, као и обавеза.10

Издаци обухватају укупне новчане исплате, одливе новчаних токова, без обзира да ли
се чине по основу – основних и обртних средстава, средстава резерви и заједничке
потрошње, трошкова увези с њима, као и не пословних (ванредних) расхода. То су нпр.
издаци у смислу измирењаобавеза по основу кредитних односа, удруживања средстава,
дужничко-поверилачких и других пословних односа, а у вези с обртним и основним
средствима, као и средствима заједничке потрошње и сл.; издатак у вези са настанком
материјалних трошкова и личних доходака, обавеза из дохотка и других пословних
расхода; издатак у вези са настанком непословних (ванредних) расхода (исплата
затезних камата, пенала, дангуба и сличних ванредних расхода).11

Трошкови се темеље на издацима, али се они, ни садржајно ни временски, не

морају поклапати.Садржајно се не поклапају када издатак није учињен ради стварања
учинка (нпр. плаћање казне, таксе).

Временски се издатак и трошак не поклапају у случају када:

1. Издатак претходи трошку (плаћена премија осигурања) и

9
Пенезић, Н.: Теорија економије предузећа, Факултет за услужни бизнис, Нови Сад, 2007

10
Економска енциклопедија 1, Савремена администрација, Београд, 1984, стр. 646

11
Економски лексикон, Савремана администрација, Београд, 1975, стр. 592.

13
2. Издатак следи након настанка трошка (нпр. електрична енергија се троши
свакодневно, а рачунза то трошење се плаћа до петнаестог у месецу за претодни
период)

Сваки трошак пре или касније постаје издатак предузећа, мада сваки издатак не мора
постатитрошак.12

Издаци су сва плаћања која настају ради одвијања процеса репродукције.

Издатак је плаћањематеријала који је испоручен, плаћање уговорених и законских
обавеза, исплате личних доходака идруге врсте плаћања.

Издаци и трошкови се разликују по квалитету и по времену настајања.

Куповином материјалаиздаци настају приликом исплате. Исплата и трошење
материјала могу настати истовремено. Било да јеиздатак настао пре или касније увек ће
постати трошак. Постоје издаци који никада неће постатитрошак. То је случај са
исплатама пореза и доприноса, који се не троше у процесу производње.Издатак неће
постати трошак ако се купљени материјал не троши него препрода.13

7. ЗАКЉУЧАК

Основе по којима се врши класификовање трошкова су бројне, те нема

апсолутно исцрпне и заувек дате класификације трошкова. У данашње време када
пословно окружење рапидно еволуира,готово да је немогуће утврдити где појам трошка
завршава, а где појам издатка започиње.Једина ствар која је кристално јасна, јесте то, да
без њихове свакодневне контроле нема успешног пословања предузећа и да су као
такви незаобилазна ставка у сваком пословном окружењу.Само њиховом успешном
контролом се може доћи до једне „пословно здраве“ хијерархије, којау одређеном
тренутку са сигурношћу може да утврди јасно свој положај на тржишту.

12
Интернет страница:њњњ.политехника-пула.хр/колегији/економика/уплоад/11-Троскови.ппт

13
Пенезић, Н.: Теорија економије предузећа, Факултет за услужни бизнис, Нови Сад, 2007, стр. 140.

14
 За крај бих се осврнула на трошкове као меру и фактор у пословању предузећа и
три основнесврхе у којима се користе као такви: 1) као фактор и мера при утврђивању
укупног прихода идохотка предузећа; 2) као инструмент контроле ефикасности
пословања предузећа; и 3) у пословном одлучивању. Из тога се може јасно схватити
њихова важност и „незаобилазност“ за једно предузеће, те је самим тим јасно да без
њихове контроле нема пословног успеха!

8. ЛИТЕРАТУРА

15
1.Економска енциклопедија 1, Савремена администрација, Београд, 1984,

2.Економска енциклопедија 2, Савремена администрација, Београд,1984

3.Економски лексикон, Савремана администрација, Београд, 1975

4.Котлер П. Управљање маркетингом , Загреб 1997

5. Манагинг финанциал ресоурцес, М. Броадбент & Ј. Цуллен, Буттерњортх-

Хеинеманн,УК,2004

6.Малинић С , Управљачко рачуноводство и обрачун трошкова и учинака, Крагујевац,

2006.

7. Теорија и методологија трошкова, Берберовић Ш. и Јовичић Ј. Бања Лука 2001

8. Пенезић Н. : Теорија економије предузећа, Факултет за услужни бизнис, Нови Сад,

2007

9. Њњњ.њинсервер.град.хр/!рес/одбфилес/1474/600.основе_економике2.пп

16