ДИВНИ ЗАПАД
ТИЈАНА ЈЕВТИЋ
ГДЕ СЛОНУ ЛЕЖИ СНАГА:
П
озната је прича/парабола са
Далеког истока о томе како
су људи без очињег вида
дошли пред слона и додиром по-
кушали да појме слоновску цело-
витост, појаву и суштину. Свако од
њих је опипао део и постајао стру-
чњак за слоновски облик. Е сад, за-
мислите да се таква неман, коју ни-
сте у стању ни да сагледате, појави
у вашој близини. А појавила се, не-
када сасвим притајена и невидљ-
ива, искрала из државне џунгле и
кренула да пије реке и потоке по
Србији. Дође она тако на извор ко-
ји поји читаве мишје народе и сву-
че сву воду у сурлу, не остављајући
сиротим мишевима ни кап.
Неки мишеви окрећу главу
на другу страну, они ратоборнији
гледају како да униште неман. Али
авај! Толико је големо и накарад-
но склопљено њено тело, да ми-
шеви још увек траже слабу тачку.
Где слону лежи снага? Једни виде
само сурлу, бетонску, кородирану,
пластичну, разних промера како се
башкари у коритима некадашњих
река. И кажу: тако се не сме, дово-
љан је експлозив, довољан је закон
који каже не сме! Други тврде како
слон има изразиту фобију од мише-
ва, те се ваља сакупити и дежурати
у нади да ће барикаде спречити си-
лу. Неки кажу тамо где преору ње-
гове кљове, ту креће ерозија, опас-
ност од поплава и уништавање свог
живота. Неки успевају да се ухвате
чврсто за слоновске уши и зајашу
га. Слоновска је кожа сва од папи-
ра, закона и бирократије. Они који
успеју да ишчитају довољно, кажу
да је некада довољан један једини
папир одвојити и нанети му смрто-
носну рану.
Истина је да не знамо још увек,
мишји народе, како коначно доа-
кати слоноликој немани званој Де-
ривационе МиниХидроЕлектране
у Србији. Највише греше они који
су одломили слоновски нокат или
повукли за сурлу, ишчупали длаку
у репу, а мисле да ће се неман од
бола сигурно стровалити у соп-
ствену пропаст. И још кажу: по-
гледајте нас, сви треба да напада-
мо и чупамо нокте.
Слон за то време пресвлачи ко-
жу и мења правила игре. Слојеви
спадају, а нови се појављују. Па ка-
1024 УЖИЧКА НЕДЕЉА
случај РОЧЊАК
же он скоро: „Проглашавам да ако
ме мишји народ у појењу спречи
сада, ја имам право још две годи-
не да кренем опет“. Па каже: „Ако
мишји народ прави проблем кроз
чије ће имање ићи моја сурла, ни-
је на мишјем народу да се више пи-
та. Моја је сурла линијски објекат
од јавног значаја“. Његова снага
је убрзана мутација. Некада је то
гола сила, некада нови закон. Али
највећа слабост те МХЕ немани је
његова неусклађеност. Није то би-
ће природног и чистог инстинкта
за самоодржањем, већ вештачки
створен франкенштајновски кон-
гломерат који се храни уништењем.
Осетљив је најпре по шавовима.
А свака жеђ за новом реком
је неусклађена. Те сваки миш не-
ка ради по нахођењу: један да бу-
де упоран и да забада прст у рану
под кожом. Један да кида слој по
слој закона и папира. А ако то ни-
је довољно, онда сачекати да дође
својим тешким слоновским нога-
ма од багера и тешке машинери-
је, где ће га сачекати мишји народ
без одступања.
БЕЛИ РОЧЊАК У КЛИНЧУ
СА СЛОНОВСКОМ КЉОВОМ
На крајњем западу, том див-
ном дивљем западу Србије, један
мали мишји народ Биоске успео је,
након седам година да чачне сло-
на. На самом почетку, 140 мешта-
на потписало је петицију којом се
противи томе да слон дође и по-
пије им поток, именован Горње
врело или Рочњачки поток. Били
су игнорисани, ућуткани, па и ту-
жени. Пре годину дана један други
миш који воли да ровари слонов-
ску кожу и да гледа немани у чељ-
уст, дао је узбуну на мишјој мрежи.
Опасност не да није нестала, већ
је све ближа! Истргнуо је папир о
пријави радова и некима отворио
6. новембар 2019. - www.uzickanedelja.rs
четворе очи. Ту су већ кренуле да
се уклапају карике које недоста-
ју, у потрази за нескладом. Одго-
вор је био више него очигледан
једном посебном мишу који, осим
што га прадедовина везује за по-
ток, има и дугогодишњи тренинг
у читању слоновске коже. Наиме,
не само пријава радова, већ је и
сама грађевинска дозвола била
већ охохо поприлично истекла.
Читав низ година! Слон као слон,
једва се држи онако накалемљен,
није луд тек тако да призна греш-
ку. Почео је да тумачи стари слој
коже неким новим, тј. да оправда-
ва стару дозволу неким новим за-
конима. Миш је постајао мало не-
рвозан, јер је видео да није стигао
ни до слоновског рамена, него га
кочи тешка слоновска пета звана
локална самоуправа. Морао је да
добаци чак до мозга и то до цен-
тра за координацију покрета ек-
стремитета, званог Министарство
грађевинарства, саобраћаја и ин-
фраструктуре, који је накарадну
одлуку вратио „првостепеном ор-
гану“ тј. слоновском лакту. За сва-
ки случај, сакупљена је и герил-
ско-хајдучка јединица мештана и
грађана у недељу, 27. октобра. Тек
кад је лакат био скоро па неприј-
атно уврнут са обе стране, проце-
нио је да нема снаге да се сам ис-
прави и три дана након, у среду 6.
новембра залепио нови папир кој-
им се грађевинска дозвола ставља
ван снаге. Сво то време, слоновско
око одбило је да нас погледа, а сло-
новски језик да нам се обрати. А у
слоновском оку немо стоји госпо-
дин инвеститор, од миља прозван
Лепи Војин. Да ли ће одвратити по-
глед од мишјег народа из Западне
Србије видећемо. Његов део слона
већ пије воду са наших Врутака, во-
ду којом се појимо и ми. Осим што
нама треба чиста и здрава, а њему
квалитет није битан, тек у могућ-
ности је и даље да срче директно
са цевовода пијаће воде уз фриш-
ку дозвоку из фебруара ове годи-
не. И да узима у складу са сопстве-
ном жеђи која се мери киловатима,
а не откуцајима наших срца. Али
сада је постала мерљива и мишј-
ем народу. Разлика између искори-
шћене и попијене градске воде и
оне која је прошла кроз цевовод
пијаће воде је она разлика која је
свукла језеро на опасну коту, коту
где заливи пресушују, ракови изу-
миру, цијанобактерије услед висо-
ких температура за ово доба годи-
не цветају и плутају у теписима по
језеру. Хоћемо ли збацити нашег
малог архинепријатеља са грбаче
једном за свагда, јер његови апе-
тити расту? Хтео је да попије и Ђе-
тињу, па му нису дали. Још увек је
уписан као власник парцеле где је
предвиђена машинска зграда на
Ђетињи, одмах узводно од ушћа
са Сушицом. Још увек се поји на
Врутцима. Хтео је Рочњак. Хтео је
и Волујачки поток, али му није био
по мери. Шта ће желети сада кад
му је део жеђи остао ускраћен? И
то потпуно ускраћен, јер је порас-
тао нови слој слоновске коже на-
зван „Просторни план подручја по-
себне намене акумулације Врутци“
који више не дозвољава изградњу
објеката у зони језера.
Истина је! Славимо победу
ових дана, и можемо свима пону-
дити савет, али не и крајње реше-
ње. Много је сличних неусклађено-
сти по слоновским МХЕ локацијама
и на мишевима је да пронађу слич-
ност и траже помоћ. Да се са свих
страна забадамо и цепамо, уједа-
мо и остављамо ситне ране. Док не
дочекамо дан да се слон који пије
наше реке стропошта негде сурле
замотане у мртви чвор, удављен,
а његова слојевита кожа не распу-
кне и распе на лудом вихору који
обично дува на пролеће, ценим на-
редно. Пре киша које ће у потоке,
реке и језера спрати све осим ко-
стију, које ћемо потом генерациј-
ама проучавати. И неће нам бити
јасно шта их је, тако неприродне,
спајало.с
Живели! Уз чашицу са Горњ-
их Врела!
15