Vrednost filozoflje (1912)

u Čemu jos filozofija?, CKD, Zagreb, 1982, prev. S. Šnajder (prilagođeno srpskom jeziku)
 
1: Budući da smo sad pri kraju našeg kratkog i vrlo nepotpunog pregleda filozofskih problema,
bilo bi dobro da u zaključku razmotrimo u čemu je vrednost filozofije i zašto je treba proučavati.
Ovo je pitanje važno razmotriti zato što se mnogi ljudi, pod uticajem nauke i potreba praktičnog
života, pitaju da li je filozofija imalo bolja od nevine, ali nekorisne igre, cepidlačkih distinkcija i
kontroverzija u pitanjima o kojima je znanje nemoguće.
2: Ovakvo shvatanje filozofije očigledno se javlja kao rezultat delom pogrešnog pojma o svrsi
života, a delom pogrešne predstave o onome čemu filozofija teži. Zbog svojih pronalazaka
prirodne nauke korisne su bezbrojnim ljudima koji o njima nemaju pojma; zbog toga se studiranje
prirodnih nauka preporučuje ne samo, ili ne u prvom redu, radi posledica koje takvo proučavanje
ima na onog ko ih proučava, nego i radi posledica za čovečanstvo uopšte. Takva korisnost ne
pripada filozofiji. Ako proučavanje filozofije ima bilo kakvu vrednost za sve druge, osim onog ko
filozofiju proučava, ona mora da je indirektna; filozofija utiče na život onih koji nju proučavaju.
Ali ako bilo gde treba u prvom redu tražiti vrednost filozofije, onda je to upravo u tim posledicama
...
3: Filozofija je, kao svako drugo pručavanje, usmerena prvenstveno na saznanje. Saznanje kome
ona teži od one je vrste koje ujedinjuje sistem stabla nauka i od one vrste koja sledi iz kritičkog
ispitivanja temelja naših uverenja, predrasuda i verovanja. Ali, ne može se tvrditi da je filozofija
postigla bilo kakav značajan uspeh u nastojanjima da pribavi konačne odgovore na svoja pitanja.
Pitate li matematičara, mineraloga, istoričara ili bilo kog drugog naučnika koji je definitivan
korpus istina utvrđen njihovim naukama, oni će odgovarati dotle dok budete hteli da ih slušate. Ali
ako postavite isto pitanje filozofu, on će, ako je pošten, morati da prizna da njegova proučavanja
nisu došla do onih pozitivnih rezultata do kakvih su došle ostale nauke. Istina, to je delimično zato
što se neki predmet prestaje ubrajati u predmet filozofije čim postane moguće njegovo definitivno
saznavanje, on tada postaje predmet posebne nauke. Celokupno proučavanje neba, koje danas
spada u astronomiju, nekad je bilo uključeno u filozofiju. Veliko Njutnovo delo
nosilo je naslov Matematički principi prirodne filozofije. Slično, proučavanje ljudskog duha, koje
je bilo deo filozofije, postalo je naučna psihologija. Tako je nesigurnost filozofije više prividna
nego stvarna: ona pitanja na koja su već mogući definitivni odgovori smeštena su u nauku, dok su
ona na koja se danas ne može definitivno odgovoriti, preostala kao rezidijum koji se naziva
filozofija.
4: Ovo je, međutirn, samo deo istine koja se odnosi na nesigurnost filozofije. Ima mnogo pitanja, a
među njima su neka od onih koja su od najdubljeg interesa za naš duhovni život - koja, koliko mi
možerno da vidimo, moraju ostati nerešiva za ljudski intelekt dokle god njegove moći ne pređu u
sasvim drugi red veličina od onoga kome danas pripadaju. Ima li univerzum neko jedinstvo plana
ili svrhe ili je to slučajan sticaj atoma? Je li svest trajna čest univerzuma i daje li nadu u beskrajan
rast mudrosti, ili je ona pak prolazni slučaj na maloj planeti na kojoj će život svakako postati
nemoguć? Jesu li dobro i zlo od ikakve važnosti za univerzum ili su pak važni jedino čoveku?
Ovakva pitanja postavlja filozofija, a različiti filozofi različito na njih odgovaraju.
5: Bez obzira na to jesu li odgovori na neki drugi način dostupni ili nisu, odgovori koje pruža
filozofija nisu, kako se čini, ni u jednom pojedinom slučaju proverljivi. Pa ipak, koliko god da je
malena nada u otkriće odgovora, deo je filozofskog posla da nastavi da se bavi takvim pitanjima,
da nam ukaže na njihovu važnost, da ispita sve pristupe do njih i održi u životu onaj interes za
spekulaciju u univerzumu koji lako može biti ubijen kada bismo se u potpunosti posvetili
proverljivom znanju ...
6: Vrednost filozofije zapravo se uveliko može naći upravo u njenoj nesigurnosti. Čovek koji nema
dodira s filozofijom kroz život ide zamotan u predrasude čije poreklo je u zdravom razumu, u
uvreženim verovanjima njegovog doba i naroda, ili u uverenjima koja su nikla u njegovom duhu
bez saradnje ili pristanka njegovog promišljajućeg uma. Takvom se čoveku svet pojavljuje kao
definitivan, konačan, očigledan: zdravorazumski predmeti ne potiču na pitanja, a nepoznate se
mogućnosti odbijaju s prezirom. Čim počnemo da filozofiramo, otkrićemo ... da čak i
najsvakodnevnjije stvari vode do problema na koje se može samo vrlo nepotpuno odgovoriti.
Filozofija, iako nesposobna da nam s potpunom izvesnošću ukaže na istinite odgovore na one
sumnje do kojih ona dovodi, sposobna je ipak da nas uputi u mnoge mogućnosti koje uvećavaju
naše mišljenje i oslobađaju ga od tiranije običaja. Tako ona, smanjujući naš osećaj izvesnosti u
vezi s tim kakve stvari jesu, veoma povećava našu spoznaju toga šta bi one mogle biti; ona uklanja
ponešto arogantan dogmatizam onih koji nikada nisu putovali predelom oslobađajuće sumnje i
održava u životu naš osećaj za začuđujuće pokazujući nam poznate stvari s nepoznate strane.
7:  Sasvim nezavisno od njene korisnosti u upućivanju na neslućene mogućnosti, filozofija
zadobija vrednost - možda je to njena glavna vrednost - putem veličine predmeta o kojem
kontemplira i oslobađanjem od uskih, ličnih svrha, koje je rezultat te kontemplacije. Život
instinktivnog čoveka zatvoren je unutar kruga njegovih ličnih interesa: porodica i prijatelji možda
su uključeni, ali spoljašnji svet ne uzima se u obzir, osim kao pomoć ili prepreka onom što
nadolazi u krug instinktivnih želja. U takvom životu ima nečeg grozničavog i ograničenog, u
poređenju s čim je filozofski život miran i dosadan. Lični svet instinktivnih interesa jedan je
maleni svet, smešten usred velikog i silnog sveta koji mora, preili kasnije, razoriti naš lični svet u
ruševine. Ako ne možemo toliko uvećati svoje interese da bismo u njih uključili ceo vanjski svet,
ostajemo poput vojske u opkoljenoj tvrđavi, znajući da nam neprijatelj onernogućuje beg te da je
konačna predaja neizbežna. U takvom životu nema spokoja, nego dolazi do stalnog sukoba između
nametljivosti naše želje i nemoći naše volje. Na ovaj ili onaj način, ako naime želimo da nam život
bude velik i slobodan, moramo pobeći iz ovog zatvora i od ovog sukoba. Jedan od načina je beg u
filozofsku kontemplaciju. Filozofska kontemplacija, u svorn najširern pregledu, ne deli univerzum
na dva neprijateljska tabora - prijatelje i neprijatelje, one koji su od pomoći i suparnike, dobre i zle
- nego promatra celinu, ne opredelivši se ... Duh koji je navikao na slobodu i nepristrasnost
filozofske konternplacije, sačuvaće nešto od te iste slobode i nepristrasnosti i u svetu delovanja i
emocija. On će posmatrati svoje svrhe i čežnje kao delove celine bez nametljivosti, videći ih kao
neizmerno malene fragmente u svetu na čije ostale delove nikakvi ljudski postupci ne mogu uticati.
Ta nepristrasnost, koja je u kontemplaciji čista čežnja za istinorn, isto je ono svojstvo duha koje se
u postupcima naziva pravednošću, a u području emocija univerzalnom ljubavlju koja se može dati
svima, a ne samo onima koje smatramo korisnim ili vrednim divljenja. Tako kontemplacija
uvećava ne samo predmete naših misli, već i predmete naših postupaka i naklonosti: ona nas čini
građanima univerzuma, a ne samo jednog zidinama opasanoga grada koji je u ratu s ostatkorn
sveta. U ovom se građanstvu univerzuma sastoji istinska ljudska sloboda i oslobođenje od
sužanjstva ograničenih nadanja i bojazni.
 
PITANJA u vezi s tekstom:
1.      Koje prigovore filozofiji navodi Rasl? Slažeš Ii se s njim?
2.      Zašto filozofija mnogima, u poređenju s naukom, izgleda beskorisna?
3.      Šta je "nesigurnost fllozofije" koja se spominje u tekstu? Vidiš li tu nesigurnost kao
prednost ili kao nedostatak? Vidiš li sumnju kao nešto pozitivno ili negativno?
4.      Koja bi bila korist od filozoflje za one koji se njom bave?
5.      Koja bi bila korist od fllozoflije za one koji se njom ne bave?