heler, kulturni pokreti’””” ba objasniti termin »miads. U funkcionalnom drusteu =raiadic Siete aca uaa ne raditi vise, drugaéije receno biti »postfunkcionelans). koji su postali duhovno i fiziéki zreli ine ponekad otajnitke na- Fete pale cate ee ene a Somatenek acteruaae teas Soule rmaeincmeen Aaa meae ii ce nigeab reagan annet eae itn. uih macro seater hisses deat ee ce a Funkcionalnu podelu rada prati ambivalentan { vrlo slo- en proves, Obavijanje neko funkaje 2ahteva identifikacju sa hjom narotito W ustanovama ine poslovima ko) su javni Sto je {dentifiacia sa funkeljom vise izrazena, veee je iskusenjo ca Covek postane uobrazeni gnjavator il osorn birokrata. Nostine nnoke funkelfe seca noodolivu 2eu da zawvor! vrata pred mia: dim ijudime jer su mu ont rival Feministiéka revolucija ‘Vratimo se poslednji put na tri talasa kulturnih pokreta posle Drugog svetskog rata. I pored razlicitih peripetija vezanih 2a nhov Kontinuitet 1 diskontinuitet, jedan elemenat je ostao Stabilan. Feministi¢ki pokret su tokom tri talasa cinili osnovnu. tendeneiju, tendenciju koja je zapravo, uprkos nekih manjih ne: uspeha, potpuno izmenila modernu kulturu. Feminizam je bio i ostaje najvaznija i najodluénija moderna drusivena revolucija Za razlixu od politicke revolucije, drustvena revolucija ne izbija, ‘odjedinom, ona se desava. Drustvenu revoluciju pratl uvek kul- turna revolucija, Kulturni relativizam, prodor =stranihe kultura uzapadne kulture su ovde spomenuit vise pula. Feministicka revolucija nije jadnostavno jedan od elemenata koji je doprineo tom Gudesnom razvoju, ona je njegov glavni elemenat. Jer, 2en- ska kultura, marginalizovana do tada nepoznata, na putu je da konaéno bude priznata i da zahteva polovinu tradicionaine kulture éovetanstva, Feministiéka revolucija ne moze biti smat- ana za.novl fenomen, slléan tolikim drugim i svojstven zapad- rho} kulturi; fo Je sustinski preokret w svi postojecim kultura- Feministi¢ka revolucija ne bi se mogla ostvariti jedino za- bvaljujudl novo) podell rada, Demokratske institucije, ideale kao sto su sloboda, jednakost { odbrana prava, treba upisati u sinstitucije Imaginarnog znacenjas femninisti¢kih pokreta; to su bill preduslovi 2a njeno pojavijivanje. Zene, kao t muskarci, su ‘mogle ucestvovati u moderno} podeli rada ostajuéi podvrgnute muskoj dominacili, S druge strane, bez tog novog ukljucivanja u drusivent rad, cilj feministiéke revolucije ne bi bio dostignut-iz jednog jednostavnog razioga: zene ne bi uspele da zarade za Sopstveni Zivot sto je apsolutno neophodan uslov za njihovu ne- zavisnost. Zasto se obitno misli da su »pokreti éezli«, da se tokom Goirdeset poslednjin godina -nista nije dogodilo-? Mozda zato Sto mi istoriju definigemo previse kao politicku istoriju. A spak, {storija je uglavnom i pre svega drusivena | kulturna: to je isto- rija svakodnevnog 2ivota muskaraca i Zena, Prougavana brizlji vo, ta istorija ée otkriti odlukéno promene ukljucujukei i drus- Wwenu revoluciju, Tri talasa kuiturnih pokreta analizirana ovde bili su glavni pokretaéi tog preobrazaja. Oni nisu izmenili brod ‘ali su lzmenill okean po kojem brod plovi S francuskog: Pavie Sekerus razmisljanja o minimalizmu dzon bart »Manje je videe, reve Valter Gropijus ii Alberto Dakometi fii Lasio Mohalti—Nad it Ludvig Mis van der Roe. ovo geslo (ko- je je zapravo prvi formulisao Robert Brauning) bilo je pripisive- no svakom od ovih vise ili manje znanih, vise Ili manje dosled- nih minimalista, Poput naéela Bauhausa: »Forma sledi funkct- Jus ono je 1 samo primer minimalisticke estetike, cil je kljuenl princip da se umetnieki efekat moze pojacati radilkainom eko- homignoséu umetnickih sredstava, Gak 1 tamo gde ovakvo Skrtarenje ugrozava druge vrednosii: celovitost, na. primer, pu- noew i preciznost iskaza, Lako je prikazati mo¢ takvog estetikog principa: uporedi- te moja malopredasnju formula} — meth efekat se pojacati« itd, — sa nezaboravnim sloganom »manje je vise 1 razmotrite siedecu twrdnju, prvo se, a onda i bez delova u za sradame: Minimalizam (ove ili one vrste) jeste princip (ili barem je- dan of niin Ko Ted u osnov onoga Ste | tog aainoress ani posmatraé! podrazumevaju po pojmom) najimpresivnijeg fenomena danashje (severnoameri¢ke) knjizevne scene (a to je gringo ekvivalenat onome sto se naziva el boom latinoameri¢- og romana); misiim ovde na novi procvat (severno) ameri¢ke ikratke price (pogotovo one jednostavne, prikrivena, realisti¢ke fli hiperrealisticke proze, siromasne zapletima, ka spolja.okre- nute, zbrusene, koja Jo u posledajih pet ili deset godina vezive- ha za takve izvanredne pisce kakvi su Frederik Bartelmi, En BI- ti, Rajmond Karver, Bobi En Mejson, Dzejms Robison, Meri Ro- bigon {Toby Vulf bila isxowremeno hvallena i potceniivana takvim etiketama kao Sto su »K—Mart realizame, »boza—pro- 2as, »Diet—pepsi minimalizame | »postvjetnamska, postliterar- na postmodernisticke neo-rana-hemingvejstina plavin okovrat- Poput bilo koje grupe umetnike. podvedenih pod zajednié- ki naziy, pisct koje smo upravo pomenuli su barem isto toliko ‘medusobno razlicti koliko su i sliéni. StaviSe, minimalizam nije jedini, a mozda ne ni najvaznijt atribut njihovog promos stva- ralasiva; takve etikete same po sebi upucuju na neke druge vi- dove { preokupacije nove ameri¢ice kratke priée | njezinog pan- {dana -Fomand od tr1 osmine Inéas. Ipak, rekao bih ovde (pones- to) njihovom minimalizmu i njegovo} prethodnici; ide da, ba- rem u umetnosti, manje jeste vise. Reé je 0 idejt koja je podjednako stara, veéno primamijiva { opiteprisutna koliko i njezina suprotnost. U podetku bese ree: tol kasnije dosia je Btbiija, a da ne govorimo 0 trospratnom vi- ktorijanskom romanu, Prorotica u Delfima nije rekla:-Istrajna, analiza { razumevanje sopsivene psihe preduslov su za razume- vanje svog ponasanja i sveta u celinie, vee -Upozriaj sebex. Tale Vi inherentno minimalisti¢ki Zanrovi kao Sto su prorocanstva (pofev od dalnskog apolonovog rama, pa do’ modoraih vez lotataca), poslovice, maksime, aforizmi, epigrami, misli, gesla, slogant { dosetke popularni su u svako) epohi | kulturi — pogo” fovo u usmenim kulturama i potkulturama, gde moguénost la kog zapaméivanja igra. vaznu ulogu— 1 mnogi njihovi primerci su samorefleksivni { samoprikazivaéki minimalizam.o minima- lizamu, »Sadetost je sr2 dosetkee. »Cutanje Je 2latoe. »Vita brevis est, ars longae, upozorava Seneka nestrplive pesnike svojo} {retoj epistoli, »Izbegavajte gomilanjae preporucuje Mark Tven, Horod S2OR'G rok] leper! klalénh proznih zadovelstarn jorodota, Tukidida | Petronija sioje minijaturni dragullt Ezoy vin basnt't Teofrastovih »Karaktera.. Nasuprot takvim tvore- rama u stihu kakve su -llijadae, -Odisejae i -Eneida« — i mno- 0 duza sanskritska sRamajana* | »Mahabharatae — stoje tak- Ve postovanja dostojne minijaturne poetske forme kao sto st. palindrom (postoje t duzi primeri, ali'na umu imamo »Madam, Tm Adame {Sex at noon taxes) ii kuplet (novifi primer je »Co- kolada Je miada / A i liker je Cisti amatere Ogdena Nesa) ili, pak, feudaina japaniska haiku i njezin evropski edjecis pocetka vadesetog veka, pa sve do savremenih smarsavih pesama« Ro- berta Kritija. Ima éak i pesama od jedne jedine ret, odnosno re- Gi koja bi trebalo da bude pesma; najbolju od njih nagao sam u *Ginisovo} knjizi rekorda« pod naslovom »ajjezgrovitlja ret. mamnihlapinatapei, a zabelezena je na Ognjeno} zemiji, Na jezi- ku Ogniene zemlje reé smamihlapinatapel., znaci:gledati jedno rugome u o¢i, s nadom da ¢¢ onaj drugi larenuti da uradi ono 810 oboje Zele, ali se ne usuduju da ucine 322 poliZanr kratke priée, kako ga je Edgar Alan Po razlutio od tradicionaine price u svome prikazu Hotornove prve zbirke pri- Gaz 1842, jeste jedan rani manifest modernog narativnog mini- ‘malizma; -U eitavoj kompoziciji ne bi trebalo da bude ni jedne jedine reci koja izlazi, .. lz prethodno utvrdenog plana. . . Pro- romernu dusinu, . . treba izbegavatl.« Poova pravila nadahnju- ju potom takve majstore sazetosti, selektivnosti | nagovedtaja (cao suprotnosit beskrajnim opisitna, preteranom izobilju, ek- splicitng) | podrobno} analizi) kakvi su Gi de Mopasan i Anton shov, Pokazl, ne razglabaj, reve Henri DZejms u predgovoru njurorskom izdanju svojih romana iz 1908. I ne stavijaj ni reé vi- Be no sto ti je zaista potrebno, dodaje mladi Hemingyve}, koji je ha ovaj naéin opisao svoju »novu teorijus s potetica dvadesetih, ‘Modes izostavit! bilo sta ukoliko s! svestan da si ga izostavio i {fo fzostavijanje Go osnaditi pridu, navesti Ijude da Je vise osete zo &to Jo razumojue U to vreme funkcionalisti Bauhausa bili su veé zackuplie~ ni deornamentisanjem | razlaganjem moderne arhitekture, sli- karstva i dizajna; | dok funkcionalizam { minimalizam nisu'jed- no te isto, a da ine govorimo o apstrakcionizmu { minimalizmu (u onim prigama ranog Hemingveja nema ama bas niéeg ap- straktnog), onl izviru iz istog impulsa; ukloniti sve nepotrebno, kkako bl se otkrilo ono nuzno, sustinsko, Nije vaano sto je Volter, pre vek i po, ukazao kako to nepotrebno moze biti i neizbezno. [ite superiu, shose si nécessaire-) baS kao Sto u savremenom slikarstvu proces uklanjanja vodi od postimpresionizma, preko keubizma do radikalnog minimalizma Kazimira Maljeviéa u nje- govom radu »Bela na belome iz 1918. ili Fda Rajnharta i njego- Sih scrnih slikas i2 pedesetih, tako u kn|iZevnosti dvadesetog ve- kka minimalisticki niz vodi preko Hemingvejeve »nove teorijex do kratih ficciones Borhesa 1 Beketovih minijatura, éija je kul- minaeija mozda njegov komad -Dah« (1969): DiZe se zavesa i ot- ‘eriva slabo osvetljenu pozornicu, na Kojo) nema nigeg sem raz- bacanth otpadaka; sa (rake se zacuje jedan jedini ljudski krik, zatim udah 1 izdah sinhrontzovan sa pojaéavanjem i slavijenjem ‘osvetlienja, a zatim jo8 jedan krik. Trideset pet selcundi posto je podignuta, zavesa se spusta. 'No time se jedino zavréava komad, ali ne i tradicija.knji- Zevnog minimalizma, koja se na naéin dostojan divljenja.produ- 2ava piscima naredne generacije kao Sto su, u Americi, Donald ‘Bartelmi (-fragment je Jedina forma u koju verujeme, kaze je- dan lik w njegovom Kratkom romanu »SneZana.) i za njim na- rasta) mnosiva autora nove amoricke kratke prive, Stara ilt nova, proza moze biti minimalistiéka na jedan ili na svaki od nekoliko nacina. Postoji minimalizam celine, forme Tobima: kratke reti, kratke recenice i pasusi, superkratke prige, ‘oni vee pomenutl tanusni romant od tri osmine inéa, Gak i mini- maine bibliografije (Borhesovo prozno delo cine malobrojne, ‘obimom skromne, mada izuzetno uticajne zbirke kratldh prica) Postoji minimalizam stila: ogoljen reénik; ogoljena sintaksa. ko- ja izbegava umetnute recenice, serije tvrdnji i kompleksne, su- bordinirane konstrukcije: ogoliena retorika koja. moze potpuno da izbegne figurativan jezik, ravan, neemotivan ton. I postoji ‘minimalizam materijala: minimaini karakteri, minimalno opis\- vanje (-citava ta koperfildovska gomila sranjas, kaze Selind2e- ov lovac u zitu), minimalni mises en scéne, minimum akcije, minimum zapleta. U svome najéistijem obliku, ovth nekoliko minimalizama Cine umetnost koja — da se posluzimo regima, njezinog vrhov- nog svestenila Semjuola Beketa upucenih slikara Bram Van Veldeu — pokazuje »da nema niéeg da izrazi, niceg éime bi se izrazila, niéeg iz Coga bi se izrazila, nema snage da se izrazi, nl Zelje da se izrazi — pa nt obaveze da se izrazi-No njih nije mo- guée uvek na¢i na okupu. Postoje veoma kratid radovi velikog Teloriékog, emocionalnog | tematskog bogatstva, kakay je kijuc- ni Borhesov tekst »Borhes i jac; isto tako, na primer, ono sto s Pravom mosemo hazvatl opsirnim minimalizmom, kao sto je Beketova. monumentaina trilogija s potetka podesetih: »Mo- Joas, »Malon umizes i =Nemusto-. I u drugim umetnostima mo- Zemo povuél mnosivo paralela: minijaiura se, u slikarstvu, sre- Gena svakom koraku (minijaturizam nije minimalizam); kutiji- ce Déozefa Kornela sadrée univerzume. Ogromne slike kakve prave Mark Rotko, Franc Klajn i Barnet Njumen, sa druge stra- he, ligeni su svakog detalja bas kao i vasingtonski obelisk. Srednjovekovna rimokatolitka criva, prizmavala je dva suprotna puta ka milosti Bozijo|: via negativa monaske Celie | Publinjatko pobine | vie affirmative widjueivanja u svetovne Earl Sostofanje w svetu, bil ii ne njegov deo. Kritiean su spre proucol ovo trinine da Bt defeat zit med Soketa. no primer, | njegovog nekadasnjeg uetelja Duos, Koj fersem urenim radovita, maisimalis, Fored urodenih sio- c"hoje ber sume igraju znacajnu wiogu, sta usmerava ps ca ponekad skoro citavu generaciu pisaea — ka Put negacl- ie? $10 se pojedinace tito, po njihovom sopstvenom priznan, to moze biti stvar prosih ilisadasnih okolnost a kojima se na lage: Rejmond Katver pise o knjizevnom segrtovanyu tokom Ko: Jeg je svole kratie pesme it prige fspisivao u onil dragocenth pelnaestak minute ukradenif izmaedt postova koji su mu omo- fucavaleglstencu:mada sud ina dovoin yremens,oneop> ojava ga pomisno da bi so, ukoliko se drzne da pokusa pisanle ake | kratkog romana, mogao prebudill | sebe ponovo nati ‘nakvoj bezistazno} sitvacij Suprotan sluéaj Je Bornes: skoro Betpane slo w'posednin degenijama avo vezalo ga ez ratke forme, Koj je jos Tanlje bio odabrao Vz drugih, ne fizie~ ih razloga Sem mode kao jednog od uzroka, sociolozi knjizevnosti i Jeulture ukazuju na opstije storjsketfilorofske falklore ~ ne Is- Icjucujuei ni faktor mosnih uzora kakavi su Borhes { Bekel. Ut- Ca} ranog Hemingyveja na Rejmonda Karvera, recimo, Jednako Je otigledan kao | Karverov wica) na gomilv autora nove ame- ‘Hake hiratice prige ina Jos vetu armiju studenaia skreativneg pl- Sanjas po americkim koledsima. Alt zasto ova) model, ane onaj dirugi, koji me Gini samo pu st artizam, 1a Kyi mninimalis- {ickt model na kraj krajeva ni nema monopol? Bez Summ 2- to sto pis! koji su manje il vide pod nlegovimn uticajem osecaiu acon ubedljvije govorl o situacl} koje} se nalaze zajedno 6a svojim etaocima, ‘A kaka je ta situacija u shugaju hladnih realista — mint: malista amencke.knjizevnost! sedamdesetih | osamdesetin? Razgovarajadi sa njima, étajuet njinove kestike, i poativne i ne- gativno, radect po razsim skolama kreativnog plsanja, zmed Sstalih, Cuo sam ovih Gost faitora ovale th poredao bez NEkOg narocitog eda © Nasa nacionalna trauma vijetnamskog rata po mnogi- ta je nesto sto se knjizevne i Figuratiyna ne mode reel “Nec da govorim o tome, karaktorisian Je stav =Name velerana prod! En Vit Dasjn En Flips Bobt Bn Melson — isto je sa Finowivom njnown proxoipova wstvarnom Svs [ho 120 Aogodilo 1 sa njhovim bezbrojnim prethodnicima, narocito po- Sle prvog svetskog rata) Ovo je, naravno, jedan od dva klasiéna Stava prema trauni, erg je siprotan maze svakako vod ke omedenom, nelntrospektivnom, cak minimalisiékom diskurst Sotimo 50 samo rane Hemingvejeve price =Vojnikov dome © Vote ili manje podudaranje energetske kcrize u periodu 1973—76. 1s njom povezana reakcija na americko preterivanie i rasipnost u potrosnji energije Luopste. Popularnost malih auto- mobila podudara se (Sto se ti¢e knjizevnih krugova) sa popular: ynos¢u malih romana j mini-proze; mada ne, mogao bi neko pri- metiti, sa bumom mini-suknje, no ona ipak nema nikakve veze sa Stednjom materijala. = © Opadanje nivoa vestine pisanja i potrebe za éitanjem u naclonalnim razmerama, ne samo medu mladima (ukljucujuét tu i studente kreativnog pisanja kao grupa), vet i njihovim wel- teljima, od Kojih su mnogi i sami proizvod obrazovnog sistema koji sve manje traZi | drusiva u kojem se narativno-dramatska zadovolistva 1 ukusi zasnivaju mnogo vise na filmovima | televi- 2iji nego na kmjiZevnosti. Ono ne znaéi omalovazavanje pisme- nosil 1 opsteg obrazovanja prethodno pomenutih pisaca ili tvrdnju da su veliki pisci proslosti listom bili savréeni jezikos: Tovet 4 atari siroke knjizevne kulture, Nekt jesu, a neki ne; neki od danasnjih pisaca jesu, a neki ne. ipak, barem medu ‘nim nagim piscima koji dovolino obe¢avaju da bi bili primljent za predavace u neko} od kvalitetnijih skola pisanja — { Koji, na- Tavno, nist inferiorn! primerci svoga soja — opsti pad nivoa je- zitke culture dovolino je uotijiv u nekim sluéajevima da me za- ‘rine za sudbinu njihovih ueenikca, Retko 60 u njihovom pisanju, kakvi god drugi kvaliteti bili, nailazi na iole sintaksiéki kom pleksniju retenicu i buduéi da jezicki repertoar nesto slozenijih Sintaksiekth sredstava dozvoljava onome ko ih upotrebliava da artikulige neato slozenije misll | osecanja, »Dikci-Dzejn«proza je Gesto skiona da, emocionino 1 intelektualno bude siromasnija od proze Henrija Déejmsa, Medu velikim minimalistiékt piscima 6vo osiromasenje jé dobrovolino i deo je strategije pisanja: po- Jednostavijivanje je u interesu upecatlivosti ili nekog drugog kvalitet, Medu manje velikima to move biti faute de mieux. Medu -obi¢nim éitaccimas to je prava epidemija, © Zajedno sa ovim opadanjem, uotljivo je | smanjenje ct talackog interesovanja. Stari dobri dugi roman joi ima svoje Sbozavaoce, pogotovo na interkontinentalnim letovima i plaza- ‘a; ali nema sumnje da smo mnoge éasove Koji mi buréuji pro vodimo kraj televizora ili video-rekordera, u Kolima:i bioskopi- ma, fekada obieno koristiliza éitanje romana i novela i ne tako ratkih pri¢a, delom { zato Sto nije bilo tih svetiucavih napasti, a dolom zato sto smo bili naviknuti na istrajnu usredsredenost, u asim zadovoljstvima koliko. u nagem radu. Austrijski romano- pisac Robert Muzil 2allo se negde oko 1990. (u svom maksi-ro- Inanu -Covek bez. svojstava) da Zivimo u -doba magazina-, su iSe nastrplivi veé u Fastraanim dvadesetim da éitamo knjige, polja 325‘bart, razmisfjanja 6 minimal TU TOLL Pola veka kasnije, Barem u Americl, Zak trite proze kakvo su ‘sokotirazmi €asopis! pogao fe da Kopmi; étaodl su potell notra- sm da nestalu. Driv je taj paradoks veran a nov amerieita alka prieu ~ tako zadiejujuce neposrednu {cemokratsic po srom pristupu, take prozetu simbelima masowne kulture ~ 6a So ona nano javja ugiavnom u éasopisima sa mallm Urazom, tiesto u onirna tipa Colliers, Liberty { The Saturday Evening Post A The New Yorker Eaquire ipak ne mogu sve da objave 1 Zajedno se svime vee pomenutim, ti je | reakcla th autora na ironiéan, cmohumornlsfabullam. 1/ly(ponekad fkademak)intelektoalizam Wl prenatrpanost, nékad vieant Ske, nekad barokne provenijencij, poledih od njinovih nepor- fedaih amencki iderarnin pretiodnika’ pomenimo Donaida Barielmia, Roberta Kuvere, Stoll Elkina, Viljema Gedisa, 2u- {im Viljenia Ges, Deona Houska, D2ozela Helera, Tomas Pin- Gona, Kurt Vonogaia | uzeo bih siobodu da 1sebe ovde uvriim). va Feat, atio gde je ima, ein se da dobro prstaje us nem foordn realtam nalts naslednike,koliko ius njhoy minimal Zam: medu podejenom bragom Bartelmi, Donaldove Wvorevine Fist nllta manje ogoljene od Frederikovil il tek nadolezeGeg Stivena; no nfo lnraiteratient material igao napada | aro: ma Ko fe (aga rezultisa caste su tacit. Formal 2apete- ‘Host Donaldove pride -Recenfca-, na primer jedne edine ne-ro- ffnica na clin deve strana} ii ieking, mada ation ote Tektunlnost nlegove prige »KJorkegor nepravedan prema Sloge- Tus toliko. su stant oK-Afaree realise, kolo 1 kosmatha oinbandovanja fz sbuge zemiine tee. © Reakcija na svu tu, neizbeznu, hiperbolu ameritkim reklamama, Komerciiainih {politiith, a svojim visoko wehno- logizovanim manipulacijama i svetlucavim lazima, svuda pri- suinim, ali zagadenijim t od vazduha koji udigemo. Sasvim je razuml}ivo da takve okoInosti, zajedno sa svime ostaiim &to ula- 21u jedan ovakav popis, moze inspirisati prozu posvecenu jed- nostavnom, skromnom us izrazu, programski neulepSanom, cal minimalistickom »priganju o onome kako este, Bila je to oduvelc osnovna inspiracija, moralno-filozafska uu sustini, minimalizma { njegovog bliskog srodnika realizma njihovim bezbrojnim otelovijenjima tokom vekova, u likovnim lumetnostima u drugde: ose¢anje da je jezik (odnosno odgovara- juéi medi) iz razlifitih razioga postao neodmeren, zbrkan, izo- pacen, pomodan, lazan. To je puritanska rekacija protiv barok- hog katoliganstva; to Je Toroovo napustanje cak | oskudnog Komfira sela kakvo bese Konkord. Za tzgubljenu generaciu pretivelh ‘x prvog svetskg ra- tt, kaZe jedan od njihovsh govornika (Frederik ent? w Hethin- gvejevom romanu »Zbogom orudje«), «apstraktne reci kao sto su inva, éast, hrabrost ii svetinja behtr bestdne.« Vasily Kanctin- Skt reée da on ne traga 22a Iluskom, voe 2a jezgrom. Za funkke ‘onalleam Bauhausa inspiracija je delimigno bila divijenh pre- ma. masinsko}tehnologii, a dalom i pobunt prot galantne zbrke alatnog doba na granici dva veka u jezik, kao 1 sverm Seaton, Botapanjeslegantnog visa smbolzgato fal top doba, bak kno Sto prizor kada se viktorjansle tnjast ue ras sa 2grade srutio | poblo nekoliko ljudt 2a miadoga Frenie Told Rata simbolizovad sme nefunkcionaine arhitektonske de- kroracie. Flobera je do besa dovodila biagrue burtoaskos govo- ra, narodito birokralskog, njegova strast za mot juste wiehieiva- in'je daleko vise oduzimane nego dodavanje. Barok inspirise sopstvenu suprotnost-posle hirova sholasticiema dolact Dekar- {ov radikaint reduetontoam ~ dovest u sumnj i odbactt sve to nije samootigledno t potom videlt ostajo I sta i2van suranje na demu se fe tomelia moze graditi, A medu samim sholastic™ mma, ir veka pre Dekarta, Vim Okam je naostrio svoj slavni ‘rife: Entia hon stint multiplicanda (Entei se ne ummnozava- fay. Ukratko, man ti vise Mimo svoj individualnih | istorijskt lokalnih impusla, dakle, veri i manje verni minimalstiékt autor nove amerigke ieratko prite nastarijaju cllligne ispravke itor (nlerotsto- ‘ijama) knjzernost! | umetnost! uopste: tal Krug mosemo madi {akods, sa nesio duzim ritmovima, u istorii Hlozofje istorii ular, Ronesanan stvar refrmaci koja potom sara, ro. tivreformaci; 12a sedam rodnih godina natlazt sedam sushi, poslekofih se, aligno judima u Postanju, mozemo nadat boli Sremenima. Mior ma koliko se divili umetnicko}jednostavnosti, tnjezina suprotnost takode nile bez zasluga | moze biti izvor zadovell- Siva. Postoje minimalisti¢ka zadovoljstva Emil Dikinson + »Do srii. i maksimalisticka, Volta Vitmena; nisko kaloricne ne- rade Somjucia Beketa »Tolstova nizasta- | visoko kaloriéna tishiGenja aslo godina samoce- Gabriela Garsije Markosa,Zais ta, ka nebesima ne vod! samo jedan Put U procepu izmedu mt nimnalizma | njogove suprotnest, najvige2alim éltagca il pls fa, odnosno epohu ~ suvise veeangg 2a jedan pol da bi se Ust {ig da oproba i ona) drug.” engleskog- Branislav Kovasevie MUI EEE MULL prostori umetnickih ® vrednosti individualni i grupni vojin matié Interpretirajuéi odnos Soveka. prosiost, dosll smo do nekih zakljul ema objektima ljubavi w fa od kojih sada polazi- 1) Unetnithodelorebavavesne unutradnj kone po- Jedinca | drustva.od ega zavisl recepcia dela. Ona pruza ™mo- guGnost emocionalnog sazrevanja ljubitelima, a pri tom izaziva Uzbudenja koje cemo nazvatl zadovoljstvom u umetnost. 2) Kriterijume vrednosti stvaraju mislioei Ko} su svoje in- toresovanje okrenuli prema uzroku log zadovoljsiva, raspolaz Zhanjem | iskustvom, pa svolim zapazanjima, 1 asoejaciiama priblizavaju ijubiteljirma svoja otkriéa { uzbudenja. Ont tako os Inisliavaju divijenje koje dela izazivalu 3) 71 sudov! autorteta identifixactjom stvaraju u pojedin- cima psihigku Instancu koja, uz logieke | eti¢ke, vrs | estetidku, procent. | koju psihoanaliza zove super-ogo. Ona se stvara. Fazvolu i pronost iz generacie u generaciju individualno vaspl- {anjem i grupno Zivotom u zajednict | skolovanjom. “) Xtiterijumi yrednosti su raaliit u raznim kulturame | razdobljima alt se stalno pojavijuju mislioci zainteresovani {za Gruge predele umetnosti 1 pronelaze zajednicka merila koja ‘mogu da obuhivate i poznaio i nepoznato. 5) Umetnost 1 njena istrazivanja imaju stalnu potrebu da odgovore na sve novije dleme koje sprecavaju zadovoljenje 6o- ‘oka, one se razvijaju daljeilise vraéaju unatrag | oterivaju na Busieno i obubvatal, prostorno i ategoriamma daleke pred fle koji se pokazu kao riznice novih uzbudenja, koje kultura ko- jaistrazuje nije iscrpla ilije isla dragim puter. Prediazemo da podemo pulem ispllavanja oseCanja i po- naganja, kao | razmiijanjima\o njima, onako kako eu ostavii frag u umetnostima. Posto su Umetniel Ispred svoga vremena moéicemo da prosudimo sta su pruZi svojim savremenicima So ih je zadovoljavalo | odusevijavalo i omoguéuje i nama da- nas da dozivimo | prevazidemo one unutrasnje sukobe koje smo Udetinjstvu | mladost! prezivijavaliu odnosu sa svojim objektt ‘ma ljubavi. U'sadainjem eseju pokusaéemo da ispitamo sta su judi razumevall 1 osecal! kao ljubav modu polovima, kako su to izra- Zavall u umetnostl{kalrva emocionalna resenja su neaila umet- nicka dela odgovarajuceg vremeng. ‘Tremocionani pomact lzazivali su promenu ponasanfa ju i toga vremena ali isu morali biti svesni, a to nisu osim i2uzo- {ake do danasnieg dana, 1 poti¢y od inspiracije umetnika { uzo- Pau Zivot, Hublell umetnost Casto nisu zainteresovani 2a Gz. ok gli zadovolstava u urnetnost pa cak imal otpor pre ‘na delima koja pokusavaju da ih razume)u, Madi judi on! ko- jTostaju sklont Kontakta sa umetnidiim delima éesto, su takva Seznanja nezivall otkrovenjima kad naidu na delo il autora Ko- ih uzbudl. Kao Sto je ree inspiraciia doslal2 magiskog arsen Ia kad je znaéilo Saputanje gentla, tako i re¢ otkrovenje pote i {stog podruéja. Vera u reainost takvih doziviiaja satuvala. se kod verntka do danaénjeg dana. tzvesni umetnict imaju potre- ‘bu da.u tim pojavama vide spontanu reakeiju Coveka bez obzire na prostor ivreme Mehanizam koji donost inspiraciju, kako je to pokazao E, Kris, predstavija regresiju u sluzbi ja, to su trenutna poniranja naseg svesnog { logi¢kog ega u sintetiénu funkeju nesvesnog, primarnog misaonog procesa. Mi os ne znamo Sta fe to Sto aaziva takve procese Kojt in- tuitivno dovode u svest nauéne 1 umetniéke modale slike, St dijo takvih trenutaka kod nauénika pokazuju da se oni pojaviju- ju iznenada kod Hjudi Koll se bave resenjem takeih problema { Imajuu tome veliko iskustvo. I pored toga, pojava slike u svesti dozivijava se sa lavesnim ienenadenjer 1 obieno je u opreénost sa poznatim zakonime. Tnspiracija kao poreklo umetnickog dela sire je prinvace- na ali vite kao metafora nego psihicki mehanizam, i manje je is- trazena. E, Kris smatra da se inspiracije nokacd javijaju u svest!i bivaju cdbacene da bi se ponovo javile u nesio promenjenom obliku, da bi se na kraju povezale medu soborn. Ova) tip intulcl- 924 pola.