25.

Troškovi na kratki i dugi rok,

U kratkom roku troškove delimo na fiksne i varijabilne. Fiksni troškovi se ne menjaju u zavisnosti od količine
proizvedenog autputa i postoje i ako se ne proizvodi.Prosečni fiksni troškovi se dobijaju po obrascu AFC = FC/Q.
odnosno fiksni troš. po jedinici proizvoda, i opadaju sa porastom proizvodnje.Varijabilni troškovi se menjaju sa
svakom proizvedenom količinom outputa.Oni se dele na četiri komponente: 1.) proporcionalnu, 2.) degresivnu,3.)
progresivnu i 4.) relativno-fiksnu. Proporcionalni troškovi menjaju se proporcionalno sa promenom obima
proizvodnje. Degresija znači sporiji rast troškova od rasta obima proizvodnje. Progresija znači brži rast troškova
od rasta obima proizvodnje. Ukupni trošak je zbir fiksnih i varijabilnih troškova. U dugom roku svi faktori
proizvodnje se mogu menjati, pa su u dugom roku svi troškovi varijabilni. Promena dugoročnih troškova usled
promene obima proizvodnje uslovljena je odnosom promene ulaganja i promene rezultata. Dugoročni prosečni
troškovi dobijaju se deljenjem ukupnih dugoročnih troškova količinom proizvoda za svaki obim proizvodnje.Ovi
troškovi imaju oblik razvučenog slova “U”.

26. Troškovi oporezivanja,

Porez na neku robu utiče na njegovu cenu i prodatu količinu dok sile ponude i tražnje utiču da se teret poreza
podeli između kupaca i prodavaca. porez predstavlja umetak tj. trošak između cene robe, koju plaćaju kupci i
cene proizvoda koju prodajom primaju prodavci, pa uvođenjem poreza prodata količina robe opada. Visina
poreza se određuje poreskom stopom koja može biti: zakonska, prosečna, efektivna, granična, i osnovna poreska
stopa, ta stopa se računa na poresku osnovicu. Gde pri većem poreskom opterećenju smanjuje se poreski prihod a
povećava se čist gubitak. Poreski prihod koji ubira vlada jednak je T x Q, veličina poreza T pomnožena prodatom
količinom Q. Porez na robu smanjuje potrošačev i proizvođačev višak, stvara im dodatni trošak. Kod neelastične
ponude čist gubitak od poreza je manji, a kod elastične ponude čist gubitak od poreza je veći isto je i kod tražnje.

27. Tržišna struktura,

Se odnosi na potpunu ili savršenu konkurenciju, u savršenoj tržišnoj konkurenciji obim proizvodnje je veći, a
troškovi i cene su niži. Cilj je maksimizirati profit, tj.ako proizvodi količinu za koju je marginarni prihod jednak
marginarnom trošku. Proizvodi konkurentnih preduzeća su savršeni supstituti, kupci mogu lako promeniti
prodavca, a prodavci mogu lako ući ili izaći sa tržišta. Na razvoj preduzeća velik uticaj imaju: društveno,
ekonomsko, informatičko i političko okruženje. Od velike važnosti je i poznavanje tržišta i njegovih zakonitosti,
Tržište nesavršene konkurencije koga karakteriše monopol gde celu ponudu kontroliše samo jedno preduzeće,
javlja se u proizvodnji robe bez bliskih supstituta, i u onim granama gde je ulazak konkurentima otežan ili
nemoguć. Pod nesavršenu konkurenciju spada i duopol gde imamo dva prodavca, kao i oligopol gde nekoliko
preduzeća određuje ponudu.

28. Karakteristike konkurentnog tržišta,

U glavne karakteristike konkurentnog tržišta ubrajamo, velik broj prodavaca i kupaca male ekonomske moći,
imamo homogene proizvode koji imaju istu upotrebnu vrednost, lak ulazak i izlazak sa tržišta, cena je data
veličina što znači da je određuje tržište a ne pojedinci, pri čemu je cenovna elastičnost savršena, izuzetna
informisanost učesnika na tržištu, maksimiziranje profita. Obim proizvodnje je veći, a troškovi i cene su niži u
odnosu na alternativne tržišne strukture.

29. Maksimizacija profita konkurentnog preduzeća,

Cilj konkurentnog preduzeća je maksimizacija profita, koji predstavlja razliku izmedju ukupnih prihoda i ukupnih
troškova.Maksimizaciju profita preduzeće ostvaruje jedino ako proizvodi količinu za koju je marginalni prihod
jednak marginalnom trošku. Što znači da se kod maksimizacije profita gledaju ti granični troškovi koji u suštini
predstavljaju minimum troškova po jedinici autputa. Što je povezano sa principom eko. da racionalni ljudi
razmišljaju o graničnim slučajevima. Što znači da ako je marginalni prihod veći od marginalnog troška treba
povećati proizvodnju i obrnuto ako je marginalni trošak veći od marginalnog prihoda nema svrhe poslovati.U
praksi je teško ostvariti maksimizaciju profita.

30. Kriva ponude konkurentnog preduzeća na kratak i dugirok,

Kratkoročna i dugoročna odluka se razlikuju jer većina preduzeća ne može da izbegne troškove na kratki ali može
na dugi rok. Kriva ponude preduzeća na kratki rok jeste deo krive marginalnog troška koji leži iznad prosečnog
varijabilnog troška. Kriva ponude preduzeća na konkurentnom tržištu na dugi rok jeste deo krive njegovog
marginalnog troška koji leži iznad prosečnog ukupnog troška. Na dugi rok svi faktori proizvodnje su
varijabilni.Grafikoni

31. Porast tražnje na dugi i kratki rok,

Tržište se kreće od dugoročne ravnoteže u tački A gde ostvaruje nulti profit. Ravnoteža se sa taćke A pomera na
tačku B cena raste a količina koja se prodaje na tržištu se povećava. Pošto je cena veća od prosečnog ukupnog
troška ostvaruje se profit, Dugoročna ravnoteža predstavlja tačku C, cena se smanjila ali je prodata količina
porasla. Profit je opet jednak nuli, cena je ponovo jednaka minimalnom prosečnom ukupnom trošku, ali na tržištu
imamo više preduzeća koja zadovoljavaju povećanu tražnju. Grafikon

32. Uzroci nastanka monopola,

Monopol je tip tržišne strukture kada se na strani ponude javlja samo jedan učesnik, prodavac proizvoda bez
bliskih supstituta, a ako se na strani tražnje javlja samo jedan kupac onda je to monopson. Osnovni uzrok
nastanka monopola je ograničenje tj. brijere pri ulasku na tržište, pa monopolista ostaje jedini prodavac, i on
diktira cenu. Barijere imaju tri glavna uzroka: Glavni resurs je u rukama jednog preduzeća Primer struju
kupujemo od elektro privrede Srbije, država samo jednom preduzeću daje pravo da proizvodi dat proizvod to su
patenti i autorska prava koji najbolje pokazuju kako država stvara monopol, i troš. proizvodnje čine samo jedno
preduzeće efikasnijim pa ono postaje monopolista.

33. Prihod monopolskog preduzeća,

Kao i kod savršeno konkurentnog tržišta prihod računamo količina Q puta cena P, Prosečni ukupni prihod
preduzeća tj. prihod ostvaren po jedinici proizvoda, dobijamo kada ukupni prihod podelimo sa količinom,
AR=TR/Q. Dok je marginalni prihod monopoliste uvek niži od cene roba koje on proizvodi zato što se monopol
suočava sa opadajućom krivim tražnje i monopolista da bi povećao prodatu količinu, mora da snizi cenu svog
proizvoda. Uočavamo da odnos cene i prosečnog prihoda identičan kao kod savršene konkurencije, odnosno cena
je jednaka prosečnom prihodu. Suštinska razlika što je marginalni prihod uvek manji od cene. marginalni prihod
može da postane i negativan kada je uticaj cene na prihod veći od uticaja autputa, kada preduzeće proizvodi
dodatnu jedinicu autputa, cena opada u dovoljnoj meri da izazove pad ukupnog prihoda preduzeća, čak iako
preduzeće prodaje više jedinica.

34. Maksimizacija profita monopoliste,

Da bi monopolsko preduzeće maksimiziralo profit imamo krivu tražnje, krivu marginalnog prihoda i troškovne
krive. Te krive sadrže sve podatke koji su potrebni za određivanje nivoa autputa koji će izabrati monopolista koji
maksimizira svoj profit.Ako preduzeće proizvodi autput na nižem nivou marginalni trošak je manji od
marginalnog prihoda. ako preduzeće poveća proizvodnju za 1 jedinicu, dobitni prihod bio bi veći od dodatnih
troškova, pa bi se profit povećao. ako je marginalni trošak veći od marginalnog prihoda, preduzeće može da
poveća profit smanjenjem proizvodnje. količina autputa koja maksimizira profit monopoliste određena je
presekom krive marginalnog prihoda i krive marginalnog troška, Tačka A. marginalni prihod konkurentnog
preduzeća jednak je ceni, dok je marginalni prihod monopolskog preduzeća manji od cene. Kada monopolsko
preduzeće odabere količinu autputa pri kojoj je marginalni prihod jednak marginalnom trošku, ono na osnovu
krive tražnje nalazi cenu koja odgovara toj količini i cena koja maksimizira profit nalazi se u tački B.

35. Društveni trošak monopola

monopolsko preduzeće za razliku od konkurentnog preduzeća, naplaćuje cenu koja je viša od marginalnog
troška.Pošto monopol dovodi do alokacije resursa koja se razlikuje od alokacije na konkurentnom tržištu taj ishod
neće uspeti da maksimizira ukupno eko. blagostanje. Količina koju proizvodi i prodaje monopol nalazi se ispod
društveno efikasnog nivoa. Čist gubitak je prikazan kao površina između krive tražnje i krive marginalnog troška,
koji nastaje zbog monopola sličan je čistom gubitku koji nastaje kao efekat uvođenja poreza. Blagostanje na
monopolskom tržištu, podrazumeva blagostanje potrošača i proizvođača. Monopolski profit ne izaziva smanjenje
ekonomskog kolača, nego da veći deo kolača ide proizvođačima, a manji potrošačima. Kada visoka monopolska
cena ne bi odvratila neke potrošače od kupovine roba, povećala bi potrošačev višak tačno za onaj iznos za koji je
smanjila proizvođačev višak. Prirodni monopol ima opadajući prosečni ukupni trošak, marginalni trošak je manji
od njega. Cenovna diskriminacija predstavlja prodaju istog proizvoda različitim potrošačima po različitim
cenama. Da bi neko preduzeće vršilo cenovnu diskriminaciju mora da poseduje određenu tržišnu moć.

36. Javna politika prema monopolima,

Monopoli proizvode manje od društveno poželjne količine autputa i naplaćuju cene koje su veće od marginalnog
troška. Problem monopola javna politika može rešiti na 4 načina: da regulišu ponašanje monopola uglavnom se
odnosi na prirodne monopole(EPS) njihove cene regulišu vladine organizacije, tako što će da subvencionišu
monopolistu gde država plaća gubitke od regulacija cena,ili da dozvole monopolisti da naplaćuje cenu koja je
veća od marginalnog troška. Da ne učine ništa tj. neki ekonomisti smatraju da je najbolje da Vlada ne ublažava
monopolsko određivanje cena. Da monopolska preduzeća pretvore u javna odnosno umesto da ga reguliše
država preuzima upravljanje monopolom. I da monopol učine konkurentnim. Antimonopolski zakoni služe da
bi smanjili monopolsku moć, uz pomoć njih država unapređuje konkurenciju tj. sprečavaju pripajanja preduzeća.

37. Pojami karakteristike oligopola,

Predstavlja oblik nesavršene konkurencije u kojoj nekoliko (velikih) preduzeća međusobno konkuriše i učestvuje
u celokupnoj ponudi. Tržišna moć oligopola je posledica malog broja proizvođača i činjenice da svaki od njih
proizvodi značajan deo ukupnog proizvoda privredne grane. Javlja se u onim granama u kojima je delimićno
ograničen slobodan ulazak i izlazak sa tržišta, proizvodi mogu biti homogeni ali i različiti. Bitnu odliku oligopola
čini i međusobna zavisnost delovanja pojedinih prodavaca, njihov pojedinačni uticaj na količinu prodaje i cenu.
Za razliku od tržišta savršene konkurencije i u kojima ponuđači ne mogu uticati na cenu, oligopolisti mogu
izbegavati smanjenje cene, a rezultat može biti „prećutni dogovor“ o naplaćivanju monopolske cene među svim
konkurentima. Formiraju cenu koja je niža od nivoa kojom bi se maksimizirala dobit, ali koja je iznad njihovog
graničnog troška, kako bi potencijalnim konkurentima učinili ulazak na tržište neisplativim.Karakterišu ga
malobrojni prodavci ali ekonomski veliki i jaki. U ovom tržišnom stanju unakrsna elastičnost tražnje je, veća od
nule, i kada je reč o oligopolu sa homogenim proizvodom. Cenovna elastičnost tražnje je savršena, kao i u
potpunoj konkurenciji, ako je prisutan oligopol sa homogenim proizvodom.

38. Ravnoteža oligopola,

Ravnoteža u oligopolu se može prikazati pomoću teorije igara, koja se bavi proučavanjem ponašanja ljudi u
strateškim situacijama. Tako da svako preduzeće na tržištu treba da uzme u obzir uticaj svoje odluke na odluke o
proizvodnji svih ostalih preduzeća. Igre se mogu deliti prema broju učesnika 1,2,3,4, ili prema ishodu na nulti i
nenulti ishod ili prema stepenu saradnje na kooperativne igre i nekooperativne igre. Igra predstavlja ukupnost
pravila koja je opisuju. ''Izbor'' jeste alternativa koja je izabrana u konkretnom igranju. ''Strategija'' je potez ili
serija poteza koji specifikuju smer akcija igrača. Broj strategija je ograničen i donosilac odluke se mora opredeliti
za jednu od ograničenog skupa.Ovaj koncept je prvi objasnio Džon Neš pa se po njemu zove Nešova ravnoteža,
gde svako preduzeće uzima u obzir ponašanje svojih konkurenata i predpostavlja da i konkurenti rade to isto. Na
prvi pogled ovo se može čiiti pomalo apstraktno ali je logično i pruža osnovu za određivanje ravnoteže na
oligopolskom tržištu.

39. Javna politika prema oligopolima,

Jedan od principa eko. kaže da je Vlada ponekad u stanju da poboljša tržišne ishode. Da bi ogrničila
oligopole država koristi antimonopolskie zakone. Rezultat saradnje medju oligopolistima je
premala proizvodnja i previsoke cene, tako da ta saradnja sa stanovništva društva u celini,
nikako nije poželjna. Kreatori politike uz pomoć antimonopolskih zakona sprečavaju
ponašanje oligopola čiji je cilj slabljenje konkurencije. Antimonopolski zakoni smatraju
ograničenje trgovine i monopolizovanje tržišta nezakonitim aktivnostima (Šermanov
antimonopolski zakon iz 1890. Godine I Klejtonov zakon iz 1914. Godine.). Ti zakoni
ponekad ne dozvoljavaju onu poslovnu praksu koja ima potencijalno pozitivne efekte :
dogovor o ceni preprodajem, dampinške cene i vezivanje. Fer trgovina ili dogovor o ceni
preprodaje se dešava onda kada ponudjači zahtevaju od prodavaca na malo da naplaćuju
odredjenu cenu. Dampinške cene predstavljaju pokušaj velikog preduzeća da spusti cene
svojih proizvoda, kako bi na taj način pokušao da potisne konkurente sa tržišta. Vezivanje
se dešava u trenucima kada preduzeće u ponudi ima dva ili više proizvoda zajedno po jednoj ceni.