- Слобода, мајка и сунце вечите су жеље сваког човека.

• п- •,•->;•> ••;* 'л&

- До слободе се долази преко страдања, патњи и жртава.
- Дати свој живот да би сви људи лепше живели - најплеменитиЈе Је што човек
може да учини.
(Поново се изражајно чита цела песма.) •.. •

Сем од мотивске структуре, могло се при наставном раду (не обради!) на песми
Ђелија Оскара Давича поћи од тражења заједничког семантичког значења употре-
бљених речи (семантичког језгра), да бисмо дошли до речи која упућује на значења
свих других употребљених речи - тематска реч. Ученици би, међутим, опет морали
да уоче да песма има два међусобно контрастирана дела и да је за први део темат-
ска реч ћелија, а све друге речи употребљене у том делу песме јесу одреднице свој-
става ћелија (мука, сузе, ланци, влага...): за други део песме. иако смо га насловили
речју „песник", тематска реч је у њој живот (песник се овде с њим идентификује),
што доказује и велика фреквенција ове речи у том делу текста: понавља се пет пута!
Могућа су овде и друга основна полазишта: песников бунт, односно положај лир-
ског субјекта у песми при чему би било неопходно знатније имплицирање вантексто-
вних елемената (песниково лично искуство са робијашким ћелијама итд.), затим од-
нос мајка-син у песми, песников исповедни тон, анафорска и таутолошка употреба
речи итд. - све су то елементи од којих је могуће кренути у анализу ове песме. Мо-
тивска структура ове песме, међутим, нуди нам да с ученицима продремо дубоко до
њених бројних значења, па је најупутније уз њену помоћ и кретати се ка тим значењима.

Песничке слике - водећи елементи при анализи

Песничке слике у лирици су језиком развијени и тако конкретизовани мотиви.

Та конкретизација, како је то показано у претходној глави (Специфичности струк-
туре лирске песме), састоји се у назначавању чулних квалитета предмета и појава
који представљају елементарне мотиве у песми. Управо ти квалитети, та њихова
карактеристична својства, за која нам се чини као да заиста делују на наша чула,
омогућавају нам да предмете и појаве доживљавамо као стварне. Како су ти пред-
мети и појаве интенционална, а не физичка стварност и како су, посебним моћима
језика, конкретизована само нека њихова својства, само неки аспекти, машта чита-
лаца-слушалаца је упућена да, дорађујући наговештено, тражи у њима дубља значе-
ња него што би га имали такви реално постојећи предмети и појаве.
Песничке слике, као и мотиви чије су оне конкретизација, могу бити уже („са
криком узлеће гавран") и шире („са криком узлеће гавран и кружи над мојом
1
главом '). Па и читава песма, будући да је она конкретизација свога основног моти-
ва, јесте песничка слика.
Баш зато што су у њима чулна својства света песме, песничке слике се могу
снажно наметнути пажњи наших ученика. Те слике, после интерпретативних читања

285
песме, могу постати њихова основна духовна преокупација, па је упутно тада у њену
анализу кренути држећи се превасходно њих. Због те чулности, песничке слике могу
да запажаЈу и из текста издвајају и деца млађег школског узраста. Тим сликама и
музиком говора лирска поезија привлачи пажњу чак и деце предшколског узраста.
Захваљујући овим њеним својствима, деца овога узраста, то је добро познато, са
лакоћом запамћују и рецитују многе песме којима су дорасла. Деца, пак, коју смо
научили да читају и пишу (да с нама раде на тексту) у стању су не само да запамћу-
ју и рецитују, како то чине предшколци, већ да под нашим руководством и изучава-
ју поезију. Могуће је, на пример, песму Драгана Лукића Срце, држећи се превасход-
но песшчких слика, успешно изучавати у II разреду основне школе, па ће, поред
осталих, овде бити приказан и тај пример.
1. Мотивисање ученика за прихватање песме Срце Драгана Лукића може се ос-
тварити краћим разговором о испољавању мајчине љубави према њима. У таквом
разговору наводимо ученике да реч „срце" употребљавају у пренесеном значењу
(као метафоричку ознаку за љубав), а тиме их директно уводимо у поетску атмо-
сферу Лукићеве песме. Разговор може да има овакав смер:
Свако од нас има своје име. Зове ли те маЈка правим именом? Како ти каже кад
учиниш нешто лепо? Како ти тепа твоја мама? Шта ти говори док те милује по глави?
Јеси ли ти заиста мамино срце? Шта за сваког од нас значи његово срце? Зашто теби
мама каже да си ти њено срце? Шта ти је тиме рекла?
Разговором су деца спонтано наведена на закључак да мати своје дете зове срцем,
јер јој је драго као сопствено срце. Тако она схвате пренесено значење ове речи иако
с њима не улазимо (нити треба на овом узрасту) у дефинисање појмова основног и
пренесеног значења речи.
Мада Лукићева песма носи наслов срце, у њој се говори о оку управо онолико
колико и о срцу. Зато разговор настављамо:
Сем „срце моје", како ти мама још каже? Шта осећаш кад чујеш од маме: Ти си
моје око? Протумачи значење тих маминих речи.
После одговора на ова питања, сазрео је тренутак да им најавимо и изражајно
прочитамо:

СРЦЕ

У срцу мо]е маме

и мо]е срце куца.
Кад њено куцне - пшк,
мо]е се чује - тик.

Њено Је око ШоПло

ко око жутог сунца
и у том топлом оку
станује и МОЈ лик

286
 Доживљај песме се уклапа у претходни разговор који сада настављамо. С наме-
ром да нам деца изразе свој целовит доживљај песме, питамо их: шта се овде пева о
мамином срцу? А о оку? Питањима их наводимо да уоче да песма има два дела (две
строфе, китице) и да се у првом делу пева о срцу, у другом о оку. Предлажемо им да
нацртамо срце и око и у њима испишемо стихове који им припадају; тражимо да нам
кажу којом бојом треба да представе срце, а којом око, па ће срце бити представљено
црвеном, а око жутом (на то упућује текст); тим истим бојама исписујемо и речи
„срце" и „око" (боље је имати то све припремљено на графоскопској фолији):

Цртежи срца и ока визулено сугерирају ученицима да текст ове песме чине две
посебне песничке слике, чиме је анализа општег утиска већ започета. Зато с њима
сада прелазимо на разматрање једне па друге песничке слике. Због краткоће текста
и због узраста са којим га обрађујемо, биће неопходно текст проширивати, што пред-
ставља својеврсну вежбу у усменом и писменом изражавању.
Прву слику можемо с њима изанализирати упућујући им, на пример, овакве
захтеве и питања:
- Прочитај у себи пажљиво прву строфу и одговори зашто смо око ње нацртали
срце.
- Докажи да је „срце" у првој китици најзначајнија реч.
- Чије је то срце?
- Како то да твоје срце куца у срцу твоје маме?
- Који стихови казују да твоје и мамино срце куцају истовремено?
- Зашто мамино срце куца: тАк, а твоје тИк?
- На шта те подсећа куцање срца?

287
 - Како тепамо срцу?
- Зашто је песник рекао баш „куца'\ Покушајмо да заменимо ту реч другим
речима!
- Зашто песникова реч, ипак, најбоље одговара? •
- Какво је мамино срце? Испиши све речи којима га можеш означити:

- племенито - устрептало
- нежно -пуно
-меко -срећно
- благо —
Новим питањима и захтевима почињемо анализу друге песничке слике. Да би
на њу концентрисали пажњу, захтевамо од ученика да је у себи пажљиво прочита-
ју. Питања и захтеви могу бити овакви:

- Зашто се реч „око" у другој строфи понавља три пута?

- Са чиме је песник упоредио мамино око?
- Зашто се могу упоредити сунце и око?
- Откуда твој лик у мамину оку?
- Зашто је он често тамо?
- Песник каже да је мамино око топло. Какво је оно још? Испиши речи коЈима
то можеш означити:

- ведро - разнежено
- радосно - сјајно
- брижно -...

Тренутак је да се сада пређе на синтетизовање утисака. Зато следе нова питања

и захтеви:
- Зашто су срце и око опевани у истој песми?
- Шта их повезује?
- Читај песму гласно тако да осетимо да је то сад постала и твоја песма!
(До краја часа многа деца песму рецитуЈу напамет; остали је науче код куће и
без нашег нарочитог инсистирања.)

Ову песму рецитује велик број деце из предшколских установа, али она је за њих
само леп доживљај који не умеју да осмисле. У II разреду основне школе деца су у
стању и то да учине.
Слика срца и ока песнички је остварена навођењем њихових битних поједино-
сти: да је то мамино срце, да у њему куца и мо]е срце, да та два срца куцају у ритму
так-тик... Слика ока остварена је назначавањем његове топлоте. поређењем са
сунцем, присутношћу дететова лика у њему. Назначени аспекти омогућују сваком
читаоцу/слушаоцу да у својој машти даље дорађује слику о мамином срцу и оку и

288
 баш зато што свако то чини на свој начин, ликовно представљање срца и ока могло
би изгледати излишно. Заиста, песничкој слици, коју, видели смо, свако друкчије
доживљава, није потребно ликовно представљање онога што она значи; снажан пес-
нички језик ствара и снажне песничке слике и оне су такве само у свом аутохтоном
медију - у језику; преношењем у други медиј оне неизбежно губе своју снагу. Зато
с ученицима старијег школског узраста то не треба ш чинити. Ово је, међутим,
узраст који има свега осам година, а развојна психологија зна да деца тога узраста
још увек конкретно мисле, због чега се у свему што уче дубоко уважава дидактич-
ки принцип очигледности. Са друге стране, спрега текста са бојама и облицима
држи њихову пажњу дуже напетом, а дуже и интензивније везивање њихове пажње
за текст омогућује им и дубљи продор у његова значења.

2. За Матошеву песму Шшгпо, која се у читанкама намењује VII разреду,90

ученике је упутно мотивисати рецитовањем неке од њима познатих песама са основ-
ним мотивом сумрака или вечери. То би, међутим, требало да буде песма у којо]
песниково ЈА није директно присутно него се о сумраку или вечери пева као о нечем
што за песника представља „оно", па је то предмет његовог лирског казивања. Песма
Вече Војислава Илића, на пример, за ову сврху сасвим би одговарала. Она бипокрену-
ла ученичке асоцијације у правцу поетске атмосфере какву доноси Матошева песма
Њшигпо. Уместо рецитовања познате песме, мотивисање се може постићи слушањем
лаке, сањалачке музике која уводи у блажену и спокојну духовну атмосферу. Затим,
начином читања песме, ваља ученицима такву атмосферу и сугерирати:

Млачна ноћ; у селу лавеж; касан

ћук ил' нетопир;
љубав цви]ећа - мирис јак и страстан
слави тајни пир.

Ситни цврчак сјетно цврчи, јасан

као сребрн вир;
тешке очи склапсцу се на сан,
с неба роси мир.

С мрког торња баш

бро]н поспан сат,
блага св]етлосШ сипи са висина.

Кроз самоћу, мук,

све је тшии хук:
жељезницу гута већ далмна

90
Петар Пешут и Мирољуб бучковић унели су Матошеву песму Њиигпо у Читанку за VII разред (Впдн
њихову читанку. Сунцеу очшш, ПокраЈински завод за уџбеиике. Нови Сад. 1977, сгр. 103 )

289
 Интерпретативна читања ове песме изазивају код ученика доживљај блажене и
опојне ноћи. Општа слика ноћи дата је као смирено лирско казивање песника који
свој лични став према тој слици не испољава, али се његово душевно стапање са
предметима и појавама које чине ту слику, јасно осећа. То је само привидно објек-
тивизиран опис летње ноћи јер нас све поЈединости у том опису упућују да у њему
треба видети најдубљи песшков лични доживљај. Што ту ноћ, након читања песме,
и ми доживљавамо као животно дату ситуацију, треба захвалити сугестивној снази
појединих песничких слика. Сабирањем њихове сугестије ствара се овако снажна и
упечатљива општа поетска слика. Зато, након разматрања утисака о тако укупно
узетој песничкој слици, ваља са ученицима прећи на анализу језичко-стилских сред-
става којима је она остварена, при чему је разматрање и посебних песничких слика
поступак који се подразумева.
Најпре ћемо од ученика затражити да тихим читањем текста у општој (глобал-
ној) песничкој слици, открију и издвоје оне посебне песничке слике које својим
значењем упућују на блажену и спокојну летњу ноћ на селу. Текст им нуди ове слике:

- млачна ноћ
- у селу лавеж
- касан ћук
- љубав цвијећа
- мирис јак и страстан
- тајни пир
- ситни цврчак сјетно цврчи
- сребрн вир

Разматрањем сваке слике појединачно утврђујемо да је у њој део оне опште поет-
ске атмосфере коју сугерира песма. Неке речи у саставу ових слика најдиректнији
су носиоци такве сугестије, па ћемо од ученика захтевати да такве речи у тим слика-
ма уоче и подвуку.
Треба у тексту потражити разлоге зашто општа слика опеване ноћи делује
смирено, чиме је постигнута њена сажетост и мисаоно-емотивна снага. Зато ученике
упућујемо на поновно тихо (истраживачко) читање текста са задатком да утврде
како су слике најчешће синтаксички обликоване.
Лако је уочљиво да су слике исказане у виду кратких, често и елиптичних
реченица. Због тога је текст оскудан глаголима. У то се ученици уверавају применом
једноставне статистичке операције: пребројавањем речи у тексту песме констатују
да од укупно употребљених 59речи има само 8 глагола. Овај податак им открива да
је елиптичност реченица остварена изостављањем глагола носилаца предикати-
вности у њима. То поетску атмосферу чини веома згуснутом, а њену сугестивност
снажнијом. И без предикатских елемената мисаоно-емоционалне целине прихватају
се као довршене и целовите јер се у свести ученика ствара илузија о њиховој присутно-

290
сти. На тај начин и ирећушани асиешш песничког света бивају сугерисани, дајући
свој допринос укупној сугестивности глобалне песничке слике. Управо у томе што
је овде саопштених аспеката песничког света мало и што су крајње сажети, а што
се њтсма сугерира мноштво разноврсних асоцијација - и лежи снага ове песме. Уче-
нике ћемо у ово уверити на њима доступан начин: нашим саопштавањем једне по }е-

Мада је број употребљених глагола у целој песми сведен на најнеопходнију меру,

њих је ипак најмање у првој строфи: свега - 1.
Податак да у 1. строфи од четири стиха, сачињеној од 18 речи, има само један
глагол, привлачи посебну пажњу ученика. Зато сада од њих тражимо да у тој строфи
издвоје све песничке слике које имају облик елиптичних реченица:

Млачна ноћ. - - ~ * - --
У селу лавеж.
Касан ћук ил' нетопир.

И ово јасно показује да прва строфа има посебну поетску функцију у укупној
песничкој слици. Она нас полако уводи у поетску атмосферу коју треба да доживи-
мо и стога нам се сугерира слика по слика, податак по податак; у сликама се само
наговештава збивање, а онда долази пауза да га ми у машти конкретизујемо и све
појединости спојимо у јединствену целину. У овој строфи још нема сна; ту је само
припрема за његов долазак.
У другој строфи сан убрзано стиже. Најављују га песма цврчка, склапање отежа-
лих очију, смиривање.
У трећој строфи сан је већ опхрвао све: поспан је и црквени сат. Сну помаже
„блага свјетлост" која „сипи са висина".
У четвртој строфи уснулост је потпуна и зато опет долази смиривање атмосфере
елиптичним казивањем (кроз самоћу, мук). Опијеност света сном уверљиво је суге-
рисана већ овом сликом, али наредним сликама та сугестивност се још више интен-
зивира: „све је тиши хук", а онда нестане и хука јер „жељезницу", као последњи
траг активног живота, „гута већ даљина".
Разноврсност чулних утисака које сугерирају песничке слике, такође доприноси
снази општег утиска: млачна ноћ; у селу лавеж, ћук ил' нетопир (се чују), мирисјик
и страстан, ситни цврчак сјетно цврчи као сребрн вир, тешке очи склапају се, с неба
роси мир, с мрког торња бат, блага свјетлост сипи са висина, кроз самоћу, мук,
све је тиши хук. С ученицима ваља констатовати да оваквом разноврсношћу утиса-
ка општа слика постаје комплекснија и уверљивија, пружа нам целовит доживљај
летње блажене и опојне ноћина селу, пуне смирујућих звукова,мириса, боЈа, трепере-
ња, шумова... Мир и блаженство долазе и са неба, и из земље, и на самоЈ су земљи.
Одсвуда човека походи спокојство и он га прима свим чулима, свим својим бићем.
Персонифицираност предмета и појава ту уверљивост још више појачава:

291
 - љубав цвијећа
- мирис страстан слави тајни пир
- ситни цврчак сјетно цврчи
- с мрког торња бат
- броји поспан сат
- жељезницу гута већ даљина.

И песничке слике остварене метафоричким епитетима (млачна ноћ, тешке очи),

метафором (с неба роси мир), поређењем (ситни цврчак сјетно цврчи, јасан као сре-
брн вир) - пружају чулној машти обиље разноврсних утисака и потпомажу форми-
рање снажне опште песничке слике.
Ученици треба да уоче и да распоред песничких слика сугерира постепено
долажење сна. У првих шест стихова слике су нагомилане и ређају се успорено. На
ту успореност упућују знакови интерпункције (у овим стиховима тачка и зарез су
четири пута употребљени), затим црта (у трећем стиху), а честа су и опкорачења. У
осталих осам стихова слике су разређене и редају се убрзано. У сваком стиху пос-
тоји само по једна песничка слика. У њима нема ниједно опкорачење, црта и тачка
зарез (;) нису ниједном употребљени. Слике спокоЈа ређаЈу се све живље. Уснулој
души жури се на починак.
Како је сваки од ученика доживео ову песму и какав је дубљи ментални одјек
код њега изазвала проверавамо, на пример, оваквим питањима и задацима:
- Како бисмо означили основно осећање коЈе код нас буди ова песма?
- Покажи колико је то осећање снажно исказано у појединим деловима песме.
- Потврди то песничким сликама.
- Шта ти казује последња песничка слика: „жељезницу гута већ даљина"? (Узми
у обзир податак да песник ноћ проводи у болесничкој постељи и тихо мре.)
- Читањем у себи припреми се за гласно читање.
- Гласним читањем изрази сопствени доживљај ове песме.

Матошев Шшгпо намеће се пажњи ученика првенствено упечатљивим пес-

ничким сликама, али су снажни ефекти и њене ритмичке организације. И њена
гласовна оркестрација (мелодичност) неодољиво сугерира успокојавајућу атмо-
сферу топле и опојне летње ноћи. И ови би се структурни елементи, на пример,
могли узети као полазиште при њеној анализи. Карактеристична лексика којом се
означава летња ноћ на селу (лавеж, ћук, нетоиир, цврчак, сан, мир...) може при ана-
лизи песме да добије више места.

Тражење Шематске речи

У поезији се често понављају различити сегменти текста: гласови, скупови гласо-

ва; речи, скупови речи; стихови, скупови стихова (строфе). Мада поновљени сегмент

292