Kuce brdovitog Balkana

I u 84. godini zivota, penzionisani profesor arhitekture Bozidar Petrovic jos bije bitke za ocuvanje
nasledja sa kojim treba uskladiti moderna resenja u neimarstvu

Pre 15 godina bio je aktuelan taj famozni koridor 10 koji je i danas aktuelan. Bozidar Petrovic,
penzionisani profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, tada je u jednom intervjuu rekao ono
sto od reci do reci jos ponavlja:
„Mnogo se govori o izgradnji autoputa, a time i o novim carinskim zonama, hotelima, motelima,
benzinskim pumpama, bankama, menjacnicama i drugim objektima kraj puta. Ako taj autoput
prolazi kroz brdoviti Balkan i ovu Srbiju, zasto ne uradimo da onaj putnik namernik sto drlazi sa
severa Evrope oseti da je prosao kroz jednu osobenu zemlju, jer ti objekti cine identitet ovog
podneblja i ovog naroda. Po bregovima i vijacima kuda ce proci taj veliki svetski put, nasi dedovi i
prapradedovi ostavili su tragove svojih htenja i svoje energije. Od nas, njihovih potomaka, bilo bi i
moralno i duznicki da ne podrazavamo tudju pamet kao neuki potrosaci, vec da gradeci svetski put
gradimo i svoj na nama svojstven nacin. Kad vec ulazemo tolike pare, zasto ne iskoristimo ovu
priliku da prostor pokraj buduceg puta bude i osoben i lep, da ima svoju atmosferu i svoju
duhovnost".

Zarobljavanje potomaka
Dobro zna prof. Petrovic da za ovaj cilj treba da se biju jos mnoge
bitke, pa ih on i bije. U 84. godini zivota. Bije bitke protiv metala,
stakla i betona, sastanci, obilazi ministarstva, ubedjuje. Svuda nailazi
na iste prepreke: pare, pare, pare. Svi govore o parama, niko o
duhovnosti. To je on uzeo na sebe, do poslednjeg daha.
Mada je izucio najvise skole na kojima se neimarstvo u nas uci, prof.
Bozidar Petrovic nije „patrijarh" u srpskoj arhitekturi. Opstina Gornji
Milanovac, na cijem je tlu rodjen, izabrala ga je za glavnog arhitektu,
dok je glavni arhitekta Beograda njegov ucenik Djordje Bobic. Nema
veze, cika Bozi je vaznije da bude prepoznatljiv nego poznat. A to je
postigao vise nego iko. Onome ko je bar jednom video neku od
stotinak njegovih kuca prosutih po Srbiji Grocka, Lici, Pranjani,
Kostunici, Rajac, Tara, Ripanj, Iriski venac... njegovo ime automatski
izaziva toplinu i neznost. Zato sto su i kuce prema njegovim
projektima tople i nezne, materinske, covekomerne, u potpunoj
harmoniji s prirodom. Knjiga „Stare srpske kuce kao graditeljski
podsticaj", koja je dozivela cetvrto izdanje, ima, veli, gresku u naslovu, posto nisu samo Srbi takve
kuce pravili, one su izraz balkanskog podneblja. Pojasnjava:
 Kuca treba da zadovolji dva osnovna uslova: potrebe korisnika i zahteve podneblja. Takve kuce
su u Srbiji postojale sve do 20. veka, a onda je polako zapocela njihova dekadencija i svi su postali
„moderncsti". Najcrnje je to sto se obogatio skorojevic, a on pravi kucu koja mu niti treba, niti je
dobra i koja ce ostati u nasledje nekim nesrecnicima posle njega. Usled brzih promena navika i
potreba, treba da pravimo kuce kratkog veka, najvise za jednu ili dve generacije. A mi pravimo
kuce za narednih 300 godina, kao sto su, recimo, one betonske zgrade na Novom Beogradu, za
nase cukununuke koji ce ko zna kako ziveti i zeleti da zive. Time ih zarobljavamo sto je veoma
nehumano.

Razum, a ne patriotizam
A kako treba?
Ja sam za nasledje koje nece biti
poligon za klanjanje, nego za
ostvarivanje savremenog
delovanja. I ja sam za moderno,
prihvaticu sve sto je u modernom
vredno, ali necu da kopiram i
kompiliram, vec da ga uskladim
sa podlogom nasledja. Nasi preci
nisu slucajno pravili kuce kakve
su pravili. Imate moravsku kucu,
vojvodjansku, zlatiborsku,
sumadijsku, bosansku... sve
razlicite, ali sve odgovaraju
podneblju. U Nemackoj, u
Pomoraniji, sve je isti tip kuca, a
ja sam bogatiji od njih jer je i
moje nasledje bogatije.
Dva osnovna tipa kuce ovog
podneblja, objasnjava profesor,
su dinarska brvnara i moravska
kuca. Prva se prostire od Dinare
do Morave, dok je druga dosla s
juga, osnova joj je kosovska
kuca. Sumadija se nasla tacno
na sudaru ta dva tipa i nosi
obelezja oba. Pinarska brvnara je
dvodelna ili trodelna. Osnovni
deo je onaj u ko me se nalazi
ognjiste, zapravo taj deo nosi ime
„kuca" koje se kasnije prenelo na
ceo objekat. Drugi deo je soba,
odnosno dve sobe ako je
trodelna. Poseban deo je vajat, mesto za stanovanje mladih clanova domacinstva sa potomcima.
Stigla s juga u bogatiji pomoravski kraj, i moravska kuca je postala bogatija u resenju. Lobila je
trem iz koga se ulazilo u sve ostale prostorije, a kasnije i cardak, zapravo prosireni deo trema u
kome se zivelo, cak i spavalo leti.
Stig je bio citav mali grad takvih kuca, bila je milina stati i gledati ih kaze prof. Petrovic. Velika je
steta sto bar nisu u celini snimljene pre nego sto su potopljene na Djerdapu. I vojvodjanska kuca
ima trem, obelezje moravske kuce koja joj je u osnovi. Kao tipicna dinarska brvnara, po meni je
zlatiborska kuca ipak jedna od najlepsih. Sumadijska nosi obelezja i dinarske i moravske, a najveci
stepen razvoja dostigla je kao polubrvnara. Obe ove kuce i njihove kombinacije razvijale su se i u
gradskim uslovima, a neke od njih bile su prave palate sa prekrasnim tremovima i balkonima. Ali u
gradovima su takve kuce uglavnom unistene.
Umesto zakljucka, prenosimo izjavu prof. Petrovica iz knjige Snezane Toseve „Bozidar Petrovic
Kuca kao otisak trajanja":
„Moramo postovati geografiju i nas polozaj na ovoj planeti kao neminovnost i polaziti u gradnji od
te uslovnosti. Samim tim, ostvarujemo kontinuitet. Ocuvanje kontinuiteta nije nikakav 'izam', niti bilo
ciji patriotizam, vec logicno, nuzno i uslovljeno ponasanje ako nam je stalo do razumnosti, a ne do
pomodarskog i jeftinog egzibicionizma. Spajanje modernog i nasledjenog i njihovo pretapanje u
osobeno je najteze, ali je zato najvrednije u kulturi jednog naroda".

izvor:” “Politika”