Professional Documents
Culture Documents
Srpski Jezik 6 Radna Sveska Uz Citanku
Srpski Jezik 6 Radna Sveska Uz Citanku
РАДНА СВЕСКА
УЗ ЧИТАНКУ 6
COBISS.SR-ID 150827788
Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у шестом
разреду основног образовања и васпитања решењем број 650-02-00378/2008-06/01.
Забрањено је репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових
делова у било ком обиму или поступку, укључујући фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без
писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.
© Klett, 2008.
Погледајте шта
смо све читали
у 5. разреду! Народна књижевност:
– лирске народне песме (митолошке и обредне)
– епске народне песме старијих времена (о Немањићима и
Мрњавчевићима)
– народна проза (приче о животињама, бајке, новеле и шаљиве приче)
– краће фолклорне форме (загонетке, питалице, изреке, пословичка
поређења)
Ауторска књижевност (лирска, епска и драмска књижевна дела)
Научни и информативни текстови
Хајде да се
подсетимо. Књижевни родови, врсте и њихове одлике:
– лирска песма (описна, љубавна, родољубива)
– епска дела у прози (приповетке и романи)
– драмске врсте (радио драма, једночинка и драма за децу)
Стилске фигуре (ономатопеја, епитет, поређење и персонификација)
Облици казивања (приповедање у 1. и 3. лицу, дијалог, монолог, пејзаж и
портрет)
Књижевнотеоријски појмови (мотив, тема, песничка слика, стих,
строфа, рима, књижевни лик)
а) „Поље“ Ј. Дучића – ;
б) „Кад мати меси медењаке“ Б. В. Радичевића – ;
в) „Домовина“ Д. Васиљева – ;
г) „Зимско јутро“ В. Илића – ;
д) „Лето на висоравни“ С. Раичковића – . (1)
а) Стихови су из песме .
б) Песник је .
в) Основно осећање у песми је .
г) Књижевни род је . (1)
4. Обрати пажњу на пренесена значења речи дивови, мирисне главе миле и откриј кога они у
песми представљају:
а) Дивови: .
б) Мирисне главе миле: . (1)
6
6. Употребљене стилске фигуре у песми имају улогу да:
7. Допуни реченицу:
8. Лирске песме могу бити написане и у прози. Једна од таквих јесте „Сунце“ Јована Дучића.
Које две стилске фигуре препознајеш у реченици: „Родио се на Јонском мору, на обалама
пуним сунца, тамних вртова, и бледих статуа, и као галеб, окупао се у азуру, светлости и
мирису вечито загрејаних вода.“?
„Дететом је отишао у крај где је небо бледо и смрзло, на коме гори бело и хладно сунце,
и по чијим обалама плачу ветрови.“ (1)
Порука за тебe
1 – ПРОБУДИ СЕ. 6, 7 – ВРЛО ДОБРО ТУМАЧИШ.
2, 3 – УМЕШ ТИ И БОЉЕ. 8, 9 – ОДЛИЧНО ПОЗНАЈЕШ ГРАДИВО.
4, 5 – ДОБРО ТИ ИДЕ. 10 – ТВОЈЕ ЗНАЊЕ ЈЕ САВРШЕНО. Број тачних одговора:
7
Чаролија природе
1. Пажљиво прочитај стихове из песме „Војводина“ Мире Алечковић:
4. Раздвој речи на слогове у стиху „Лист трепери брезе беле“, па изброј колико има слогова.
5. У следећој строфи из песме „Зимско јутро“ Војислава Илића одреди врсту описа:
8
6. Допуни следећу реченицу:
Песма у којој се исказује љубав према завичају, домовини и свом народу назива се
или . (1)
Порука за тебе:
9
Ко чита, тај зна
Препознај књижевни лик на основу наведених карактеристика и сети се наслова
књижевног дела у коме се он јавља.
1. Храбар и радознао дечак који је често правио несташлуке. Да би сео поред девојчице
која му се допадала, испровоцирао је учитеља и добио батине.
а) Књижевни лик је .
б) Наслов дела је .
в) Роман је написао . (1)
а) Књижевни лик је .
б) Наслов дела је .
в) Роман је написао . (1)
3. Пустолов и сањар који је пропутовао свет. После једног бродолома, нашао се на пустом
острву.
а) Књижевни лик је .
б) Наслов дела је .
в) Роман је написао . (1)
а) Књижевни лик је .
б) Наслов дела је .
в) Роман је написао . (1)
а) Књижевни лик је .
б) Наслов дела је .
в) Приповетку је написао . (1)
10
7. Препознај основне одлике епског књижевног рода:
„Жика Дроња је био доста вредан и увек је ревносно учио лекције, али му некако Бог није
дао да упамти што учи. Он, на пример, научи лепо лекцију из земљописа и да га тога часа
запиташ, одговорио би ти реч по реч. Али док дође од куће до школе, а он заборави.“
Таман Миона оздо уз воћњак, а Душанка испаде из куће. Стутољила нешто у лепу шарену
торбичицу, па се некуд жури.
– Куда ћеш ти, Душанка?
– Ене-де! Зар и ти дође! – одговори Душанка готово као и збуњена.
– Баш добро, да не остане кућа сама... Ето ја пошла до брала...
– Е? А где је он?
– На њиви тамо иза лаза... Рече да му однесем ручак. (1)
а) пожртвованост д) тврдичлук
б) себичност ђ) разборитост
в) мудрост е) завидљивост
г) лењост
Порука за тебе:
1 – ПРОБУДИ СЕ. 6, 7 – ВРЛО ДОБРО ТУМАЧИШ.
2, 3 – УМЕШ ТИ И БОЉЕ. 8, 9 – ОДЛИЧНО ПОЗНАЈЕШ ГРАДИВО.
4, 5 – ДОБРО ТИ ИДЕ.
Број тачних одговора:
10 – ТВОЈЕ ЗНАЊЕ ЈЕ САВРШЕНО.
11
Причам ти причу
1. Сети се приче о дечаку и његовом псу Дингу, која је тумачена у 5. разреду. Ако сматраш
да је потребно, поново прочитај приповетку и одговори на постављена питања.
„Иако ми је званично газда био господин Берки, ја сам ипак, душом и телом, припадао
дечаку. Од свих људи на свету с њим сам се најбоље слагао и најбоље споразумевао.
Мислим да су томе допринеле, осим његових година, и неке наше заједничке особине.“
2. Које су особине заједничке главним јунацима ове приповетке (дечаку и његовом псу)?
а) осећајност д) равнодушност
б) нежност ђ) жеља за авантуром
в) оданост е) охолост
г) брижност
12
5. Дечак је написао писмо господину Беркију. Међутим, заборавио је на правила која се
односе на форму писма, па су се у писму поткрале грешке. Уочи четири пропуста и препиши
правилно реченицу из његовог писма.
„Драги господине Берки, ово вам писмо пишем из далека и хоћу да вас поздравим и питам
за здравље. Полако се привикавам на нове другове у школи, али ми се сви ругају због мог
изговора.“
(4)
6. Подвуци глаголе у одломку из дечаковог писма и запази у ком су глаголском облику. (1)
Порука за тебе:
1, 2, 3, 4 – ПРОБУДИ СЕ. 13, 14, 15 – ВРЛО ДОБРО ТУМАЧИШ.
5, 6, 7, 8 – УМЕШ ТИ И БОЉЕ. 16, 17, 18 – ОДЛИЧНО ПОЗНАЈЕШ ГРАДИВО.
9, 10, 11, 12 – ДОБРО ТИ ИДЕ. 19, 20 – ТВОЈЕ ЗНАЊЕ ЈЕ САВРШЕНО. Број тачних одговора:
13
Покажи шта знаш
1. Напиши називе стилских фигура истакнутих у следећим стиховима:
а) „Јечмена жута поља зрела,
Речни се плићак зрачи;
Купина сја сунчана, врела,
Ту змија кошуљу свлачи.“ (1)
2. Рима је гласовно подударање речи на крају стиха. Пронађи парове речи које се римују у
претходно наведеним катренима и допуни следеће реченице:
Порука за тебе:
1, 2 – НЕДОВОЉНО 5, 6 – ДОБРО
3, 4 – ДОВОЉНО 7, 8 – ВРЛО ДОБРО
9, 10 – ОДЛИЧНО
Број тачних одговора:
14
СТИЛСКЕ, ЛЕКСИЧКЕ И
СЕМАНТИЧКЕ ВЕЖБЕ
Хајде да
прочитамо,
мора да је
нешто
забавно!
Шта је
сад ово?
а) Епитет је реч која стоји испред или иза и означава неку њену
битну, сликовиту и значајну особину.
б) Епитет је најчешће , а може бити и ,
(врста речи) (врста речи)
нарочито у народној поезији.
3. Пронађи и подвуци две именице које имају функцију епитета у следећим стиховима:
„Кад се ћаше по земљи Србији,
по Србији земљи да преврне
и да друга постане судија,
ту кнезови нису ради кавзи,
нит’ су ради Турци изјелице,
ал’ је рада сиротиња раја,
која глоба давати не може,
ни трпити турскога зулума.“
16
Персонификација
1. Подвуци персонификације у наведеним стиховима из песме „Сребрне плесачице“ Десанке
Максимовић:
а) Лишће . в) Звезде ми .
б) Сунце иза брда. г) Месец ме посматра.
6. Оживи речима један предмет, биће или појаву из природе и напиши пример једне персо-
нификације.
17
Поређење
1. Склопи од следећих речи реченице које ће бити пример за поређење:
а) очи, су, њене, сијале, у, као, два, мраку, светла
2. У народној поезији честа су поређења у којима изостаје реч као. Препиши стихове
умећући овај поредбени везник тамо где је изостао у следећим стиховима:
3. Допуни одговарајућим речима следећа шаљива народна поређења и објасни њихово зна-
чење:
а) Гледа као теле .
Значење поређења:
18
Ономатопеја
1. Ономатопеја је:
а) подражавање (имитирање, опонашање) звукова из природе;
б) постепено набрајање слика, осећања или поступака ликова;
в) давање људских особина стварима.
Заокружи слово испред тачног одговора.
2. Пронађи у наведеним стиховима из песме „Ратар“ Вељка Петровића речи које су онома-
топејског порекла и напиши их на линији испод стихова:
„Он са ње кличе, с ње га сета мори...
и када семе нечујно пуцкета,
ил’ класје шушти, гиба се сред лета:
он то разуме, то му земља збори.“
4. Подвуци ономатопеју у следећем одломку из романа „Мој дека је био трешња“ Анђеле
Нанети:
19
Контраст (супротност)
1. Контрастом се наглашава супротност између појмова, догађаја и ликова. Препознај те
супротности у следећим реченицама и одговори на постављена питања:
„На језику мед, а у срцу јед.“
а) Значење изреке:
б) О каквој особи је реч?
„Ја босиљак сејем, мени пелен ниче.“
в) Каква је босиљак биљка?
г) Шта пелен одликује?
д) Значење изреке:
2. Антоними су речи које имају супротно значење. Напиши антониме следећих речи:
а) љубав – мржња ђ) ћутати –
б) радост – е) запамтити –
в) истина –
ж) доћи –
г) врлина –
з) затворити –
д) младост –
и) куповати –
3. Допуни реченице тако што ћеш употребити поједине антонимске парове и направити
контраст.
а) Оставио бих ја њега, али .
б) , али не волим да учим песме напамет.
20
Хипербола (преувеличавање)
1. Запази хиперболе у наведеним стиховима из народне песме
„Марко Краљевић и Муса Кесеџија“:
21
Градација
1. Градација је:
а) набрајање слика и појава од мањег ка већем степену неке особине;
б) постепено ређање осећања различите јачине;
в) подражавање звукова из природе;
г) поређење слика, осећања, појава међу собом по јачини (интензитету).
22
Апострофа
1. Песниково обраћање стварима, апстрактним појмовима или одсутним ликовима као
живим и присутним бићима назива се:
3. Апострофом се:
а) оживљава песников однос према стварима и одсутним личностима;
б) наглашава блискост, непосредност у изражавању;
в) скреће пажња на оно о чему се пева;
г) описује пејзаж.
23
Истицање значења речи
(интонацијом, нагласком, избором речи и паузама у говору)
Познато ти је да исте мисли можеш да кажеш на различите начине. Избор и ред речи
у реченици, њена интонација (подизање и спуштање гласа), нагласак неке речи и паузе у
говору одређују значење речи које изговараш.
Ако у реченици нагласиш једну реч више од друге, можеш да промениш значење те
реченице. На пример:
Да ли ти хоћеш да идеш сада у биоскоп? (Наглашава се особа.)
Да ли ти хоћеш да идеш сада у биоскоп? (Наглашава се радња.)
Да ли ти хоћеш да идеш сада у биоскоп? (Наглашава се време вршења радње.)
Да ли ти хоћеш да идеш сада у биоскоп? (Наглашава се место.)
1. Свака од наведених реченица у овом задатку има више могућих значења, у зависности
од тога коју реч нагласиш. Изговори сваку реченицу наглас тако да она има значење дато у
заградама, а затим подвуци наглашену реч.
а) Ирина је јуче била у биоскопу. (Нагласи особу.)
б) Милици се допала прича. (Нагласи објекат.)
в) Марко тренира веслање лети. (Нагласи време.)
г) Кадети веслачког клуба „Партизан“ победили су на овогодишњој регати у Београду.
(Нагласи саму радњу.)
3. Када желиш да покажеш да се једна мисао завршава а друга започиње, правиш паузе у
говору. Оне се обележавају знацима интерпункције (запетом и тачком). Паузе правиш и
при набрајању.
Изговори следеће реченице и обрати пажњу на њихова различита значења:
Марко, Влада и Ненад играју кошарку у парку! (Неко се обраћа Марку и саопштава му
шта се дешава у парку.)
Марко, Влада и Ненад играју кошарку у парку.
Шта сазнајеш?
4. Прочитај следеће реченице и напиши запету на месту где у говору правиш паузу.
а) Марко спусти весло у воду!
б) Да ли ме чујеш Милице?
в) Зона Јулијана и Наташа иду заједно на пливање.
24
5. Интонација се у реченици мења подизањем и спуштањем гласа током говора. Њом се
најчешће истиче јачина осећања говорника. Изговарај упитном интонацијом следеће
реченице:
а) У јуну је пао снег на Фрушкој гори.
Напиши следећу реченицу тако да јој интонација буде:
упитна:
в) комедију, јуче, одељење, гледало, наше, је, „Избирачица“ Косте, позоришту, Трифковића,
у, Народном
8. Многе речи имају по два или више значења. На линији поред реченице напиши значење
употребљене именице лист.
а) Отпао је и последњи лист.
б) То сам прочитао у дневном листу.
в) Маја је повредила лист.
г) Док мама прави гибаницу, обавезно откинем један лист.
д) Док сам писала домаћи задатак, случајно сам поцепала један лист.
25
Ортоепске вежбе
(сугласници Ч и Ћ; Џ и Ђ)
1. Разликуј по изговору сугласнике Ч и Ћ.
Изговарај речи: Чачак, чизма, човек, дечак, чичак, мач, меч и запази где језик додирује непце
при изговору сугласника Ч:
а) врх језика додирује предње непце сасвим близу горњих предњих зуба;
б) задњи део језика додирује задње непце.
Заокружи слово испред тачног одговора.
2. Изговарај речи: ћурка, Ћуприја, ћилим, ноћ, кућа, ћевапчић и запази где језик додирује
непце при изговору сугласника Ћ:
а) задњи део језика додирује задње непце;
б) врх језика је на унутрашњој страни доњих предњих зуба, а предњи и средњи део језика
приближавају се предњем непцу.
Заокружи слово испред тачног одговора.
4. Изговарај брзо, један за другим сугласнике Ч и Џ. Изговарај речи: џеп, чеп. Запажаш да је
Џ звучан предњонепчани сугласник који се изговара:
а) на сличан начин као и Ч (врх језика додирује предње непце близу горњих секутића);
б) ваздушна струја не наилази на препреку и излази кроз нос.
Заокружи слово испред тачног одговора.
26
Слободан Селенић
Очеви и оци
„Бео меџу њима црнима, негован меџу њима, запуштенима, риџ, учтив меџу њима си-
ровима – схватила сам одједном гледајучи га меџу друговима – мора се осечати као туџин.
Било ми је жао.“
1. Мајклова мајка не прави разлику у изговору неких гласова зато што јој наш језик није
матерњи. Уочи и подвуци у претходно наведеном пасусу гласове које она погрешно изговара.
Исправи у табели црвеном оловком погрешан изговор гласова у речима.
Џ или Ђ Ч или Ћ
меџу – међу
2. У приповедању Мајклове мајке запажаш необичан ред речи у неким реченицама. Напиши у
духу нашег језика следећу реченицу: „Он батргао се, лупао ногама, грцао се, а онда је брзо
почео да се врача јер је он видео да то не може.“
3. Следећу реченицу препиши тако што ћеш подвучену именицу ставити у одговарајући
падеж. Не заборави да исправиш и словне грешке:
„Ту је била једна зграда на стубови, и у средини су биле кабине за родителе и професоре.“
27
Лексичке и семантичке вежбе
1. У нашем језику постоје и речи које су преузете из других језика. Такве речи страног
порекла зову се позајмљенице. Данас у српски језик продиру углавном речи из енглеског.
Такве позајмљенице називају се англицизми.
Препознај у датом низу речи позајмљене из енглеског језика и подвуци их:
а) из грчког језика:
б) из немачког језика:
в) из мађарског језика:
г) из француског језика:
д) из латинског језика:
4. Домаћа реч и позајмљеница могу да имају исто или сасвим приближно значење. Такве
речи које имају различит облик, а исто или приближно значење називају се синоними.
Уз следеће речи страног порекла напиши домаће синониме:
5. Када ти је неко посебно драг и волиш га, говором показујеш своја осећања. Употребљаваш
речи одмила (хипокористике). Подвуци речи којима Лујо изражава љубав и нежност према
Јаблану у следећем одломку:
„Устаде, приђе баку, па га стаде миловати, мазити и тепати му:
– Добро се ти, Јабо, наруцај. Руцај, бате, колико ти дуса подноси... Само шјутра! Рођени
мој, мили мој, драги мој Јабо – само шјутра!“
28
6. Напиши хипокористике за следеће речи:
сестра – сека
баба –
деда –
мачка –
зец –
Марко –
Ирина –
Вања –
Александар –
Ненад –
8. Напиши придеве и глаголе који ће појачати значења следеће реченице: Ситна киша пада
цео дан. Реченице распореди по градацији (од најмањег до највећег степена).
29
Игра речима
Речи страног порекла свакодневно улазе у српски језик. Чујеш их на телевизији,
радију, читаш у преводима филмова и дневној штампи.
Англицизама (речи преузетих из енглеског језика) у нашем језику је из дана у дан све
више. Неки од њих постепено потискују домаће речи.
2. Препиши наведене реченице тако што ћеш дати прилику нашим домаћим речима да у
њима дођу до изражаја:
а) У Дому здравља плаћа се партиципација за специјалистички преглед.
30
Стилске фигуре
(провера знања)
1. Напиши реченицу која ће бити пример за персонификацију:
(1)
Порука за тебе:
31
Стилска изражајна средства
(провера знања)
1. Напиши реченицу која ће бити пример за хиперболу:
(2)
Порука за тебе:
32
МАШТАРИЈА РЕЧИ
(књижевност у 6. разреду) Да видите
шта сам
пронашао!
А3 – Б3 –
34
б)
„Још Бога молимо и пречисту славу!
Свети Никола, свјема нам помози!
Ти нам дај винце весело пити,
Весело пити, у части бити!“
в)
Нинај, нинај, злато моје!
Чуј, ђе ми те санак зове;
Сан те љуби, и говори:
„Ушикај се, драго моје.“
г)
„Божић, Божић бата
На обоја врата,
Носи киту злата,
Да позлати врата
И обоја побоја.“
4. Одреди којој врсти народне лирике припадају следеће песме: додолска песма, сватовска
песма, успаванка, здравица, коледарска песма, тужбалица. Напиши њихове називе на
понуђеним линијама.
У наведеној песми српски народ благосиља светог Саву и његове родитеље зато што су:
а) освајали територију и проширили границе српске средњовековне државе;
б) саградили Студеницу, Хиландар и бројне друге манастире;
в) трошили новац на ратовање и куповину оружја;
г) борили се на Косову.
Заокружи слово испред тачног одговора.
3. Подсети се стихова из народне епске песме која је тумачена у 5. разреду и допуни следеће
реченице:
„Кад то виђе Тодоре везире,
он извади од злата прстење
са бисером и драгим камењем:
разасја се соба од камења,
така му се учини ђевојка,
да је љепша од бијеле виле.“
а) Наслов песме је .
б) Име девојке је .
36
в) У опису сусрета Тодора везира и тајанствене девојке употребљена је стилска фигура која
се зове .
г) У наведеној епској песми на мегдан излазе Милош Војиновић и троглави .
в) Епска народна песма старијих времена опева јунаке и значајне догађаје из српс-
ке историје до краја века и пропасти самосталних средњовековних држа-
ва. У епским народним песмама косовског круга приповеда се о значајним јунацима
који су учествовали у (1389) и (1448) косовском
боју. И бугарштице и песме чувају спомен на те до-
гађаје. Познати народни певачи били су: ,
и .
„Косовка девојка“, „Свети Саво“, „Три јегуље“, „Урош и Мрњавчевићи“, „Цар Лазар и царица
Милица“, „Дјевојка цара надмудрила“, „Двије љенштине“, „Смрт мајке Југовића“, „Чардак
ни на небу ни на земљи“.
а) Бајке:
б) Новела:
в) Шаљива прича:
г) Песма о Немањићима је:
37
д) Песма о Мрњавчевићима је:
ђ) Песме о косовским јунацима су:
в) Народна прича у којој се описује један догађај или особина на духовит начин назива се
.
7. Допуни реченице:
б) „Виле живе по великим планинама и по камењацима око вода. Вила је свака млада, лијепа,
у бијелу танку хаљину обучена, и дугачке, низ леђа и прси распуштене косе. Виле ником
неће зла учинити док их ко не увриједи (нагазивши на њихово коло, или на вечеру, или
друкчије како), а кад их ко увриједи, онда га различно наказе: устријеле га у ногу или руку,
у обје ноге или у обје руке, или у срце, те одмах умре.“
Ово је предање.
38
Мала вила
(тумачење народне приповетке)
Прочитај у читанци народну приповетку „Мала вила“, потражи значење непознатих
речи и одговори на постављена питања. Тако ћеш самостално протумачити овај књижевни
текст.
„Били краљ и краљица, па имали јединца сина. Кад је краљевић већ нарастао, просла-
више његово шишано кумство и на част позваше највиђеније људе из свега краљевства.“
(Мала вила, одломак)
10. Како се краљевић понашао према Малој вили на почетку приче, а како седам година
касније?
11. Зашто је краљевић прекршио дато обећање?
39
Народна епска књижевност
(провера знања)
Прочитај ова питања па одговори на њих попуњавајући табелу на следећој страни:
А Како се зове? Б О ком јунаку је реч? В Чије су ово речи?
1. 1. 1.
Стих од десет слогова, са ,,Који оно добар јунак бјеше ,,О мој брате, Бошко Југовићу!
паузом после четвртог на алату коњу великоме, цар је тебе мене поклонио,
слога. са крсташем у руци барјаком, да не идеш на бој на Косово,
што сагони Турке у буљуке и тебе је благослов казао,
и нагони на воду Ситницу?“ да даш барјак, коме тебе драго,
да останеш са мном у Крушевцу,
да имадем брата од заклетве.“
2. 2. 2.
Народна песма дугог ,,Он остави спомен роду српском, ,,Немој, сине, говорити криво,
стиха. да се прича и приповиједа ни по бабу, ни по стричевима,
док је људи и док је Косова.“ већ по правди Бога истинога!“
3. 3. 3.
Велики догађај (1389) ,,Она иде на Косово равно, ,,Јаох мене до Бога милога,
који се опева у песмама па се шеће по разбоју млада, ђе погубих од себе бољега!“
старијих времена. по разбоју честитога кнеза,
те преврће по крви јунаке.“
4. 4. 4.
Песма у којој се на ,,Коса му је до земљице црне, ,,Сестро драга, Косовко девојко,
објективан начин полу стере, полом се покрива; која ти је голема невоља,
приповеда о значајним нокти су му, орати би мого̂; те преврћеш по крви јунаке?
јунацима и догађајима. убила га мемла од камена, кога тражиш по разбоју млада?
поцрнио, као камен сињи.“ или брата, или братучеда?
ал’ по греку стара родитеља?“
5. 5. 5.
Слепи гуслар, један од ,,Он издаде цара на Косову ,,Волим, брате, изгубити главу
Вукових певача. и одведе дванаест хиљада, нег’ љубити свој земљи душмана.“
госпо моја, љутог оклопника!“
6. 6. 6.
Предање о пореклу ,,Господине, Арап-прекоморче, ,,Голубане, моја вјерна слуго!
човекових особина, чудан јунак језди низ Косово ти одјаши од коња лабуда,
појава у природи и на витезу коњу шареноме, узми госпу на бијеле руке,
друштву. добра коња врло расрдио, пак је носи на танану кулу;
из копита жива ватра сева, од мене ти Богом просто било,
из ноздрва модар пламен лиже; немој ићи на бој на Косово,
оће јунак на нас ударити.“ већ остани у бијелу двору.“
7. 7. 7.
Приповетка ,,Једно му се срце уморило, ,,Ој давори, ти Косово равно!
фантастичне садржине а друго се јако разиграло, Шта си данас дочекало тужно,
која увек има срећан крај. на трећему љута гуја спава;“ после нашег кнеза честитога,
да Арапи сад по теби суде!“
40
А Б В
Порука за тебе:
41
Покажи шта знаш
(квиз)
1. Ко је ко?
а) Један од најзначајнијих српских песника XX века. Аутор је песама „Поље“, „Село“ и
„Сунце“.
Ово је .
б) Наш велики драмски писац и приповедач. Написао је роман за децу Хајдуци и Аутобио-
графију свог одрастања. Тумачене су његове једночинке „Кирија“ и „Аналфабета“.
Ово је .
в) Један од највећих српских писаца XX века. Добитник је Нобелове награде за књижевност.
Познате су ти његове приповетке „Деца“ и „Аска и вук“, као и лирски запис „Мостови“.
Ово је .
2. Како се зове?
а) Најстарија српска књига, која је исписана крајем XII века по налогу хумског кнеза
Мирослава, брата Стефана Немање.
То је .
б) Једна од најпознатијих фресака српске средњовековне уметности из манастира Милешеве
зове се .
в) Српски владар који је у XIV веку написао ћирилицом наш најзначајнији Законик.
То је .
3. Владари и њихове задужбине
Стефан Немања:
Стефан Првовенчани:
Владислав: Милешева
Урош I:
Милутин:
Стефан Дечански:
42
Бранислав Нушић
Аутобиографија
(разумевање текста)
Опис сопственог живота од рођења до тренутка писања или само опис одређене етапе
живота (детињства, младости) назива се аутобиографија.
Приповедање је у аутобиографији субјективно (лично), осећајно и искрено. У њој се
приповеда о људима и догађајима из прошлости.
в) Шта им је замерао?
43
Алекса Шантић
О, класје моје
(тумачење социјалних мотива)
Лирске песме у којима има највише социјалних мотива (нпр. тежак живот људи,
патња сиромашних, друштвена неправда и неједнакост) називају се социјалне песме.
Таква је песма „О, класје моје“ Алексе Шантића:
О, класје моје испод голих брда,
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних птица, моја муко тврда?
Скоро ће жетва. Једно зрње зрије;
У сунцу трепти моје родно село;
Но мутни облак притиска ми чело;
И у дно душе гром пада и бије...
Сјутра, кад оштри заблистају српи,
И сноп до снопа као злато пане,
Снова ће тећи крв из моје ране...
И снова пати, сељаче, и трпи...
Сву муку твоју, напор црног роба,
Појешће силни при гозби и пиру:
А теби, само ко псу у синџиру,
Бациће мрве... О, срам и грдоба!...
И нико неће чути јад и вапај,
Нити ће ганут бол пјану господу...
Сељаче, гољо, ти си прах на поду,
Тегли и вуци, и у јарму скапај...
О, класје моје, испод голих брда,
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних птица, моја муко тврда?...
Прочитај песму и одговори на постављена питања:
1. Зашто је хлеб црн и „крвљу поштрапан“?
44
Јован Дучић
Село
(аутодиктат)
45
Иво Андрић
Аска и вук
(план за препричавање приповетке)
Увод:
Заплет:
Кулминација:
Перипетија:
Расплет:
46
Rej Bredberi
Maslačkovo vino
(tumačenje književnog teksta)
Pročitaj iz čitanke Maštarija reči odlomak iz romana Maslačkovo vino i samostalno protumači
tekst odgovarajući na postavljena pitanja.
9. Kako je Daglas postupio kada je shvatio da mu roditelji neće kupiti još jedne patike?
10. Odredi koji je deo priče najvažniji pa objasni zašto tako misliš.
47
Efraim Kišon
Moje zlato spava
(obrada satirične pripovetke)
Kišonova zbirka satiričnih priča „Kod kuće je najgore“ jedna je od najpoznatijih knjiga ovog
pisca. U njoj se na duhovit i podrugljiv način osuđuju neki ljudski postupci i mane. Priča koja
sledi jedna je od takvih. Pročitaj je i odgovori na postavljena pitanja која se nalaze ispod teksta.
Ima dece koju nikakva sila ne može da natera da na vreme pođu u krevet. Naš Amir srećom
ne spada u takve. On leže tačno kao sat. Takvo dete je pravo blago! U pola devet, ni minut pre ili
kasnije, on ide na spavanje, a ustaje u sedam ujutro svež kao ružica, tačno po savetu lekara i po
želji roditelja. Sve je samo stvar discipline.
Sav taj pedagoški uspeh ima samo jednu zvrčku: sve to uopšte nije istina. Ja naime lažem,
lažem kao i svi roditelji. Amir u stvari leže između 23 sata i 30 minuta i 2 sata i 15 minuta, što
zavisi od zvezda na nebu i od TV programa, a ujutro jedva četvoronoške izbaulja iz kreveta.
Nedeljom i praznicima uopšte ne ustaje.
Mali se, istina, ne protivi da legne u 20 sati i 30 minuta kao što lekari preporučuju. Tačno u to
vreme oblači pidžamu i leže u krevet, čak poželi roditeljima laku noć. Tek posle nekog vremena
– recimo minut, minut i po – on ponovo ustaje da bi oprao zube. Zatim hoće nešto da popije,
onda mora da piški, onda vrši pregled torbe da nije nešto zaboravio, onda opet nešto popije,
usput pogleda crtani na televiziji, zatim se malo poigra sa psom, pa opet ide da piški, onda neko
vreme u bašti posmatra puževe, posle toga gleda jordanski TV program a onda kreće u kaznenu
ekspediciju tražeći po kuhinji nešto slatko. I tako sve do 2 sata i 15 minuta kada je vreme za
spavanje.
Naravno da takav način života ostavlja tragove. Amir je bled, skoro proziran, s velikim
tamnim krugovima oko očiju pa liči na duha sa naočarima. Učitelj nam se žali da ponekad
usred časa zaspi i padne pod klupu. Preporučuje psihoterapiju. Pitao je takođe kada Amir ide na
spavanje. Odgovorili smo mu: tačno u pola devet.
Dugo nas je mučila pomisao da sva ostala deca u našem komšiluku idu na vreme na spavanje
kao ona mala Avital, Gidonova ćerkica. Gidon je u svojoj porodici zaveo apsolutnu poslušnost i
čeličnu disciplinu – on je gazda u kući i tu nema diskusije. Avital ide u krevet tačno u 20 sati i 45
minuta. Sami smo se u to uverili kad smo jedno veče bili kod njih u gostima. U 20 sati i 44 minuta
Gidon je bacio pogled na sat i samo mirno i kratko rekao:
‒ Tali. U krevet.
Ni reč više. To je bilo sasvim dovoljno. Tali je ustala, poželela nam svima laku noć i otrupkala
u svoju sobu bez komentara. To se zove disciplina! Najbolja supruga na svetu i ja umirali smo od
stida u našim foteljama, pri pomisli da u isto vreme naš sin Amir luta kod kuće polumračnim
sobama kao Hamlet u Elsinoru. Stideli smo se tako sve do dva sata posle ponoći. U dva sata
ujutro otvorila su se vrata i na pragu je stajala mala poslušna Avital, sasvim budna, držeći u ruci
svežanj novina.
– A gde je nedeljni prilog? – upitala je.
Sad je došao red na Gidona da umire od stida. Otada svim našim gostima pričamo da naša
deca tačno u minut idu u krevet.
48
U stvari mi vrlo dobro znamo šta je doprinelo tome da Amir ne može da zaspi na vreme. On
se zarazio virusom nesanice za vreme šestodnevnog rata kad je radio cele noći javljao vesti sa
fronta a mi nismo imali srca da ga oteramo u krevet. Tu pedagošku nesmotrenost plaćamo sada
tako što ga puštamo da celu noć luta, pere zube, piški, igra se s psom, posmatra puževe i slično.
Jednom sam zatekao Amira oko 3 sata noću u kuhinji kako pokušava da prokrijumčari bocu
„koka-kole“ ispod ruke.
– Zašto ne spavaš, sine? – upitao sam ga.
– Zato što mi je dosadno da spavam – glasio je prilično neočekivan odgovor.
Pokušao sam da mu navedem primer mnogih životinja koje ležu sa suncem i ustaju sa
suncem, na šta mi on odvrati primerom sove koja mu je ideal još od mladosti, što će reći od
prekjuče. Razmišljao sam da li bi bilo najbolje da ga dobro izudaram po guzi, ali se najbolja
supruga na svetu usprotivila tome jer ne može da podnese da joj tučem decu. Nije mi preostalo
ništa drugo nego da ga oštrim tonom oteram u krevet. Amir je poslušno otišao i do tri sata
rešavao ukrštene reči. Obratili smo se psihoterapeutu koji nas je odmah upozorio da ništa ne
pokušavamo na silu jer bi to moglo da se odrazi na njegov duševni život.
– Priroda će se sama pobrinuti ako joj za to damo priliku – reče nam.
Dali smo prirodi priliku, ali ona je nije iskoristila. Kad sam jednom u pola četiri ujutro
zatekao Amira da kredom u boji crta avione po zidovima, toliko sam se rabesneo da sam smesta
nazvao popustljivog psihoterapeuta.
S druge strane javio mi se umilni dečji glasić:
– Tata spava.
Spas je došao za praznik Pashe, kad školarci imaju raspust.
Nije se dogodilo odjednom. Prvog dana školskih praznika Amir je ostao budan do 3 sata i
45 minuta a drugog dana nije sklopio oka sve do 4 sata i 20 minuta. I nama je njegov burni noćni
život poremetio san jer, svakako, nismo mogli da ležimo i mirno brojimo ovce dok naše vlastito
jagnješce luduje po kući.
Iz dana u dan je bilo sve gore. Amir je sve duže ostajao budan. Najbolja supruga na svetu htela
je da ga dobro izdeveta po dupetu, ali sam se ja tome usprotivio budući da ne mogu da dopustim
da mi ona tuče decu.
Jedne besane noći odjednom joj je sinula spasonosna ideja.
– Efraime – reče i uspravi se u krevetu. – Koliko je sati?
– Pet i deset – zevnuh.
– Efraime, ja mislim da Amirovo vreme za spavanje više ne možemo da pomerimo unazad.
Zašto ga onda ne bismo pomerili unapred?
Na prvi pogled je njena zamisao zvučala prilično revolucionarno, ali se kasnije pokazala
kao vaspitno vrlo mudra. Dali smo njegovim crveno oivičenim očima punu slobodu. Štaviše,
podsticali smo ga da uopšte ne spava.
– Idi u krevet kad hoćeš. Tako je za tebe najbolje.
Pokazalo se da je naš sin bio vrlo voljan da sarađuje, a evo i rezultata te saradnje.
Trećeg dana zaspao je u 5 sati i 30 minuta i probudio se iza podneva.
Osmog dana spavao je od 9 sati i 50 minuta do 18 sati i 30 minuta.
Trinaestog dana legao je u 15 sati i 30 minuta i probudio se sav oran u ponoć.
49
Šesnaestog dana zaspao je u šest popodne, a ustao s prvim petlima.
Poslednjeg, dvadeset prvog dana školskog raspusta, Amir je prevazišao samog sebe. Zaspao
je tačno u 20 sati i 30 minuta i probudio se tačno u 7 sati, baš onako kako lekari preporučuju. Na
tome je i ostalo. Naš sin tako uredno leže i ustaje da po njemu možete da podešavate satove. Osim
ako ne lažemo, kao i svi roditelji.
4. Uporedi likove iz ove pripovetke sa likovima iz komedije „Izbiračica“ Koste Trifkovića i navedi
njihove sličnosti.
9. Seti se još jednog književnog dela koje je tumačeno u 6. razredu, a u kojem postoje elementi
satire i navedi ga.
10. Šta je u tom književnom delu predmet satiričnog smeha?
50
M. Iljin
Priče o stvarima
(razumevanje teksta)
Pažljivo pročitaj priču „Istorija Marka i Julija“ M. Iljina i razmisli o značaju koji su časovnici
imali nekada, a imaju ga i danas.
51
Marko je prebledeo. Ali u isti čas gomila gledalaca se razmaknula i napred propustila Julija.
Marko je bio spasen.
Ali ko je bacio kamenčić u klepsidru?
O tome u knjizi, iz koje sam uzeo priču o Marku i Juliju, ništa nije rečeno. Šta vi mislite, nije li
to učinio sudija sažalivši se na jadnog Marka?
10. Seti se pripovetke „Čudesna sprava“ B. Ćopića i objasni šta je deda Rade želeo da sazna
gledanjem u časovnik.
52
Henrik Sjenkjevič
Kroz pustinju i prašumu
(оbrada odlomka)
A za to vreme kamile su jurile kao vihor po pesku blistavom od mesečeve svetlosti. Spustila se
duboka noć. Mesec, ispočetka veliki kao točak i crven, pobledeo je i uzdigao se visoko. Udaljeni
pustinjski brežuljci prekriše se srebrnom parom kao od muslina, koja ih ne zakloni sasvim nego
ih pretvori u neka svetleća priviđenja.
S vremena na vreme dopiralo je tužno zavijanje šakala iza mestimično rasutog stenja.
Opet prođe jedan čas. Staša obgrli rukom Nelu i pridržavao je, hoteći tako da ublaži zamorno
truckanje u mahnitom jurenju. Devojčica ga je sve češće zapitkivala zašto tako jure i zašto nema
ni šatora, niti njihovih očeva. Staša se najzad reši da joj kaže istinu koja se morala otkriti.
– Nela, – reče – skini rukavicu i pusti je neprimetno na zemlju.
– Zašto, Staša?
A on je pritište uza se i odgovori nekako neobično nežno:
– Učini to što ti kažem.
Nela se držala jednom rukom za Stašu i bojala se da ga pusti, ali se pomože na taj način što
poče rukavicu skidati zubima – sa svakog prsta posebice – i najzad, kad je sasvim skide, pusti je
na zemlju.
– Posle nekog vremena pusti drugu – javi se Staša. – Ja sam već bacio svoje, ali će se tvoje lakše
opaziti, jer su otvorene boje.
A kad vide da ga devojčica gleda upitnim pogledom, on nastavi:
– Nemoj da se prestrašiš, Nela... Ali vidiš... može biti da mi nećemo sresti ni tvog ni mog oca...,
i da su nas ovi gadni ljudi ukrali. Ali se ne boj... jer ako je tako, za nama će poći potera. Sigurno
će nas stići i oteti. Zato sam ti rekao da baciš rukavice, da bi potera našla trag. Zasad ne možemo
učiniti ništa drugo, ali ću docnije nešto smisliti, samo se ti ne boj i uzdaj se u mene...
Ali kad je Nela saznala da neće videti taticu i da jure nekud daleko, u pustinju, poče drhtati
od straha i plakati. Istovremeno se privijala uza Stašu i kroz jecanje pitala zašto su ih ugrabili
i kuda ih vode. On ju je tešio kako je umeo, i to skoro istim rečima kojima je njegov otac tešio
gospodina Raulisona. Govorio je da će njihovi očevi i sami poći u poteru za njima i obavestiće sve
posade duž Nila. Najzad ju je uveravao, neka se ma šta desi, on je nikad neće ostaviti i braniće je
uvek.
Kod nje su tuga i čežnja za ocem bili veći čak i od straha, te dugo nije prestajala plakati – i
leteli su tako, oboje sumorni, kroz svetlu noć, po bledom pustinjskom pesku.
A Staši se nije stezalo srce od žalosti i straha, nego i od stida. Za sve ovo što se desilo, doduše,
nije bio on kriv, ali se seti svoje davne hvalisavosti, zbog koje ga je otac tako često korio. Ranije
je smatrao da nema takve prilike u kojoj ne bi umeo da se snađe; smatrao je sebe za nekog
nepobedivog junaka i bio spreman da izazove ceo svet. A sad je shvatio da je bio mali dečak s
kojim svak’ može učiniti šta hoće – i da eto sad leti na kamili protiv svoje volje samo zato što tu
kamilu s leđa goni poludivlji Sudanac. Osetio je da je time strašno unižen, ali nije video nikakva
načina da se odupre. Morao je sam pred sobom priznati da se prosto boji – i ovih ljudi, i ove
pustinje, i toga što njega i Nelu može snaći.
Ipak je iskreno obećavao, ne samo njoj nego i sebi, da će nad njom bdeti i da će je braniti, pa
makar po cenu svoga života.
Nelu je bio umorio plač i ludo jurenje, koje je trajalo već šest časova, te je počela najzad
dremati, a ponekad bi i potpuno zaspala. Staša je znao da onaj ko padne s kamile u trku može
ostati na mestu mrtav, pa je privezao Nelu za sebe konopcem koji nađe na sedlu.
53
Ali posle nekog vremena učinilo mu se da trk kamile postaje sporiji, mada su sad letele po
glatkom i mekom pesku. U daljini su se nazirali brežuljci, a u ravnici se počeše javljati noćne
obmane, obične u pustinji. Mesec je na nebu svetleo sve bleđi, a pred njima su se, međutim,
javljali čudni, ružičasti oblaci, koji su, potpuno prozračni, izatkani samo od mesečine, mileli
nisko. Ko zna zašto su se oni stvarali i kretali se napred, kao da ih je gonio lak vetar. Staša je video
kako su burnusi Beduina i kamile postajali ružičasti kad su ušli u taj osvetljeni prostor, a onda ceo
karavan obujmi tanana ružičasta svetlost. Ponekad su oblaci dobijali plavičastu boju i tako je bilo
sve do brežuljaka.
Kod brežuljaka kamile su još više usporile trčanje. Okolo se sad videlo stenje koje je štrčalo
iz peščanih kupa ili je bilo razbacano u divljem neredu po nanosima. Zemljište je postajalo
kamenito. Prešli su nekoliko udubljenja zasejanih kamenjem, koja su bila nalik na korita
usahnulih reka. Katkad su im preprečavali put klanci koje su morali obilaziti. Životinje su počele
gaziti oprezno, prebirajući nogama, kao u igri, između suvih i tvrdih bokora, koje su stvarale
jerihonske ruže, kojima su nanosi i stene bili obilno obrasli. S vremena na vreme pokoja kamila bi
se spotakla i bilo je jasno da im je trebalo dati odmora.
I doista se Beduini zaustaviše u jednom dubokom klancu.
(preveo sa poljskog jezika Đorđe Živanović)
1. Šta je tema ovog odlomka?
10. Seti se još nekih romana u kojima se pripoveda o avanturama junaka i navedi ih.
54
Игра асоцијација
(обнављање ауторске прозе)
Препознај књижевне јунаке на основу следећих навода и попуни табелу:
2.
3.
4.
5.
6.
55
Драмска укрштеница
1 2 3
7 8 9
10 11
12
13
14
15
Водоравно (хоризонтално)
1. Прво слово азбуке; 2. Развој догађаја у драми; 4. Предмет у коме се чувају вредности
(новац, злато); 5. Уметник који реализује драмско дело у позоришту или на филму;
6. Презиме аутора приповетке „Дечак и пас“; 7. Разговор између две особе; 10. Иницијали
имена и презимена аутора романа „Очеви и оци“; 12. Поздрављање глумаца пљескањем ру-
кама (множина); 13. Тематска и драматуршка целина у драмском тексту; 14. Демонско биће
са којим Биберче излази на мегдан; 15. Уређај преко кога се слуша радио драма.
Усправно (вертикално)
2. Сценска реализација драмског дела у позоришту, на телевизији, филму или радију;
3. Плакат са обавештењима о позоришној представи и подели глумачких улога; 4. Датив
једнине именице сека; 5. Двадесето слово азбуке; 7. Један књижевни род; 8. Јунак у драм-
ском делу; 9. Уметница која глуми у позоришној представи или на филму; 10. Део чина у
драми; 11. Антоним (реч супротног значења) речи јава; 14. Иницијали презимена и имена
нашег нобеловца.
56
Књижевна слагалица
(провера знања)
Пажљиво прочитај наведене реченице и одговори на постављена питања. Поред
одломака напиши назив одговарајућег облика казивања (на пример: дијалог, приповедање
у првом или трећем лицу, монолог, портрет, пејзаж):
1. „Подизао је Скадар на Бојани и зазиђивао моје лутке, тражио мравима ртењачу, презао
скакавце у кола од карата, и више ишао на глави него на ногама.“
а) Име лика о коме се говори:
б) Писац:
в) Дело:
г) Облик казивања: (1)
2. „– А знаш га навити, велиш?
– Знам.
– Дедер.“
а) Имена ликова који разговарају:
б) Писац:
в) Дело:
г) Облик казивања: (1)
3. „Он је видео само њу, њену дугу, смеђу косу, њене грахорасте очи, њено румено лице.“
а) Име лика о коме се говори:
б) Писац:
в) Дело:
г) Врста описа: (1)
57
6. „Љубав сам јој исказао на један необично романтичан начин.“
а) Књижевни лик је:
б) Писац:
в) Дело:
г) Облик казивања: (1)
7. Облици казивања (форме приповедања) у књижевном делу су: описивање (опис природе,
лика, спољашњег или унутрашњег простора), приповедање (у првом или трећем лицу;
хронолошко и ретроспективно), монолог, унутрашњи монолог, дијалог и полилог. Пронађи
одговарајући назив за наведени текст у загради и попуни табеле:
1. 2.
(ДЕСКРИПЦИЈА) (1) (НАРАЦИЈА) (1)
б)
а) б) а)
(приповедач
(пејзаж) (портрет) (приповедач говори
говори о неком
(1) (1) о себи) (1)
другом) (1)
в) г) в) г)
(приповедање по (приповедање по
(ентеријер) (1) (екстеријер) (1) реду) (1) сећању) (1)
3. 4.
(разговор лика са самим собом) (1) (разговор ликова међу собом) (1)
5. 6.
(забележено размишљање лика) (1) (разговор више ликова истовремено) (1)
Порука за тебе:
58
Облици казивања
(провера знања)
1. Препознај врсту описа у следећем одломку и допуни реченице:
„Сунце се лагано помаљало иза планинских врхунаца, који још уморно почиваху у
прозрачном јутарњем сумраку. Један тренутак – па се све обли у бјеличастој свјетлости!
Све трепти, прелива се! Само тамо, далеко испод планина у присојима, трепери магличасто,
тиморно плаветнило.“
а) Овакав опис зове се . (1)
б) Подвуци епитете у опису природе. (1)
2. „Био је то ситан, мршав, али врло жустар и бодар старчић од својих шездесет пет година,
вечито насмејаног лица и пијаних очију.“
Овакав опис зове се . (1)
„Испрва се присећао ко је и шта је, где се налази и шта треба да ради, и само је говорио
сам себи: Да се прво нагледам овог чуда невиђеног.“
59
а) Име лика о коме се приповеда: (1)
б) Облик казивања наглашене реченице: (1)
в) Дело: (1)
„Дјевојчици заиграше усне. Она погледа по свима редом да се увјери узимају ли они
озбиљно то што Стриц говори.“
6. а) Подвуци дијалог:
„– Шта ћемо сад? – упитах.
– Знам једно место – рече.
– Колико има времена откако си украо овог коња? – упитах.“ (1)
Порука за тебе:
60
Књижевнотеоријски појмови
(провера знања)
1. Препознај врсте наведених стихова својствених епској народној песми:
2. У песми „Ратар“ Вељка Петровића друга строфа се не завршава тачком као и остале.
Вероватно се питаш зашто је до тога дошло. Ако пажљивије погледаш, запазићеш да се
последњи стих друге строфе: „боре, у мучној борби узоране“ преноси у први стих треће
строфе и тек тада се реченица завршава тачком. Тај необичан поступак се у поезији назива
опкорачење.
Песник је желео да опкорачењем истакне неке речи, па их је зато пренео из једне строфе
у другу и пореметио уобичајен завршетак строфа. У стиху „боре, у мучној борби узоране“
посебно се наглашава тежак живот сељака.
Опкорачење настаје онда када се мисао не заврши у једном стиху него се пренесе у други.
Обрати пажњу још једном на наранџастом бојом истакнут пример опкорачења у овој песми.
(1)
3. Како се назива облик песме састављене од 14 стихова распоређених у два катрена и две
терцине? Такав облик песме назива се . (1)
61
5. Рима је:
а) понављање истих сугласника у целом стиху;
б) подударање гласова и слогова на крајевима речи;
в) понављање истих самогласника у целом стиху.
Заокружи слово испред тачног одговора. (1)
6. На линији поред сваке строфе упиши врсту риме која је у њој заступљена (на пример:
парна, укрштена, обгрљена):
7. Допуни табелу:
Према броју самогласника који се римују, Строфе се према броју стихова деле
постоји: (3) на: (3)
а) рима – ако је
г) катрене (строфе од стиха)
подударање само у једном слогу (луг – друг)
б) рима – ако је
подударање у два слога (рука – лука; време д) дистихе (строфе од стиха)
– шећерлеме)
в) рима – ако је
подударање у три слога (прелије – врелије; ђ) терцине (строфе од стиха)
топио – попио)
Порука за тебе:
62
КРЕАТИВНО ПИСАЊЕ
Коначно
нешто
познато! И сасвим
лично!
Аутобиографија
Аутопортрет
Искрено о себи
Биографија
Писање састава (описивање, приповедање, исказивање осећања и
размишљања)
Развијање изражајних способности ученика у писању састава (почетак
и завршетак састава, хронолошко и ретроспективно приповедање)
Припрема за писмени задатак
Аутобиографски подаци
Запажај и бележи значајне појединости из свог живота. Наведи најважније аутобио-
графске податке.
Име:
Надимак:
Презиме: Налепи
Дан, месец и година рођења: овде своју
Место рођења: фотографију.
Мама се зове:
Тата се зове:
Моје сестре (рођене, од стрица, од тетке, од ујака):
64
Име су ми дали:
Напиши шта знаш о свом имену.
*(Белешка о имену може да садржи основне податке о пореклу имена и његовом значењу.
Као на пример: Милица је народно српско женско име, деминутив од имена Мила. Словен-
ског је порекла. Припада групи најстаријих и најраспрострањенијих женских имена код
нас. Ово име први пут је забележено у руком писаним књигама из XIII века. Тако се звала
српска кнегиња Милица која је живела у XIV веку.)
65
Догађај који памтим:
Волим:
Не волим:
Обрадује ме:
Моји пријатељи:
66
То сам ја
На занимљив, духовит и оригиналан начин напиши састав о себи на задату тему. Не
заборави да будеш и самокритичан/-на и опишеш своје врлине, али и мане.
67
Аутопортрет
Опиши речима свој физички изглед, држање и понашање. Узми у обзир следеће еле-
менте: боју очију и косе, изглед лица, висину, тежину, карактеристичне гестове (покрете
тела), мимику (изразе лица), понашање, говор... Представи себе реално, трудећи се да опи-
шеш праве детаље. Тако ћеш успети да на занимљив начин представиш себе другима. Тако
ћеш омогућити и онима који те не познају да на основу овог описа замисле твој изглед.
68
Биографија
Опис живота неке личности назива се биографија.
У року од пет минута испричај свом пару из клупе нешто о себи. Саслушај и опис
његовог/њеног живота. Труди се да запамтиш главне податке из излагања свог вршњака.
Подсети се најважнијих чињеница из његове/њене биографије и напиши их у подсетнику
заједно са свим детаљима (додатним информацијама) којих се присетиш.
Основна интересовања:
Хоби који воли:
Омиљена уметност:
Спорт којим се бави:
Шта све уме да ради:
У чему ужива:
Такмичења и резултати:
Детаљи
Посебна интересовања:
69
Биографија моје другарице или друга
На основу подсетника, напиши кратку биографију свог друга или другарице из
одељења. Истакни само најважније податке о животу, интересовањима, досадашњем
образовању, способностима и успесима особе о којој пишеш. У биографији немој износити
осећања, размишљања и сећања. Нека подаци буду истинити, јасно исказани и сажети.
70
Замена улога
(дијалог и реплика)
71
72
Почетак састава
Увод је почетни део сваког састава. Његова је улога да заинтересује читаоца за причу и
мотивише га за даље читање. Прва реченица уводи читаоца у причу и зато је сваки почетак
важан. Најважније је да почетак буде занимљив, сажет и сликовит. Ако прича има добар
почетак, читалац је нестрпљив да сазна шта ће се следеће десити и наставља читање.
Прочитај следеће примере, упореди их и одговори на постављена питања:
а) Ноћила сам у кући своје пријатељице. Биле смо у њеној спаваћој соби у поткровљу. Чула
сам нешто на степеништу. Био је то само њен досадан млађи брат који је долазио да нас
гњави.
б) – Пст! – прошапутала сам дрмајући Венди. Нисам желела да је будим, али је пуцкетање
паркета било застрашујуће. Имала сам утисак да нисмо биле саме у њеној спаваћој соби у
поткровљу. Шта је могло да се шуња около горе у тами?
3. Пред тобом је други одељак из приче „Богојављенска ноћ“ Светозара Ћоровића. Прочи-
тај наведени дијалог, замисли почетак ове приче и напиши га на линијама предвиђеним за то.
73
Завршетак састава
Завршетак је последњи део сваког састава. У њему се најчешће закључује главна мисао
теме и даје завршни суд. Закључак састава представља одговор на главну идеју теме.
Прочитај још једном одломак из приповетке „Богојављенска ноћ“ Светозара Ћоровића
и доврши причу о дечаку и његовој болесној мајци на свој начин.
„Зора је осванула кад се пробудио. Полако отвори очи, протрља их, па онда погледа
око себе. Сјети се оне свјетлости и како је молио Бога за мајку.
Полако устаде и погледа на њезино мјесто.“
74
Припрема за писмени задатак
За писање писменог задатка припремаш се скоро на свим часовима српског језика. Сам
час пред писмени задатак представља једну од вежби како да успешно одговориш на задату
тему. Пред тобом је мали подсетник који ти може помоћи:
1. Пре писања неопходно је да разумеш о чему треба да пишеш и направиш план свог
излагања. Групиши живописне појединости о којима ћеш писати, идући од познатијих
детаља ка оним новим и занимљивијим.
2. Не заборави да групу реченица повезаних главном мишљу издвојиш параграфом
(пасусом). То ћеш постићи тако што ћеш прву реченицу (у којој се налази тема параграфа)
започети увученим редом.
3. Настој да реченица буде разумљива и написана правилним књижевним језиком. С
времена на време промени тон којим излажеш своје мисли. На тај начин ћеш унети живост
у задатак.
4. Када завршиш састав, прочитај га поново.Обрати пажњу на правопис и граматичку
правилност написаног текста. Провери како су у саставу растављене речи на крају реда,
како су употребљени знаци интерпункције (запета, знаци навода), велико и мало слово.
Запази стилске грешке (понављање истих речи, коришћење фраза) и исправи их.
5. Настој да твој рукопис буде читак и читљив.
75
Писање састава
Данило Киш
Улица дивљих кестенова
„Господине, да ли бисте знали да ми кажете где се налази Улица дивљих кестенова? Не
сећате се? А мора да је негде овде, имена се више и не сећам. Али знам поуздано да је негде
овде. Шта кажете, нема овде нигде улице с дрворедом кестенова? А ја знам, господине, да
она ту мора да постоји, немогуће је да успомене толико варају.
Да, још пре рата... На углу се налазила школа, а пред школом артески бунар. Не
мислите, ваљда, да сам све то измислио. У тој школи сам ишао у први разред, а пре тога у
забавиште. Учитељица се звала госпођица Фани, наша учитељица, да, тај што седи поред
ње, то сам ја, Андреас Сам, моја сестра Ана, Фреди Фукс, вођа наше банде... Да, господине,
одлично, сада сам се сетио.“ Улица мора да се звала Бемова улица, јер ја сам био борац у
банди чувених бемоваца, чији је вођа био Фреди Фукс (звани Аца Дугоња), Фолксдојчер.
Сјајно господине, да није било овог нашег разговора, ја се уопште не бих сетио да се та
улица звала Бемова улица, по чувеном пољском генералу, четрдесетосмашу. Да ли Вам,
можда господине, то име говори нешто: Бем, Бемова улица. О, да, извините, наравно Ви се
не можете сетити, уколико нисте ту живели пре рата, но бар бисте могли знати да ли има
ту негде нека улица с дрворедом дивљих кестенова? Ти су кестенови цветали с пролећа,
тако да је цела улица мирисала помало отужно и тешко, осим после кише. Тада је, измешан
са озоном, мирис дивљег кестеновог цвета лебдео свуда наоколо.
Ох, ја сам се запричао, опростите, мораћу да питам још неког, мора да има неког ко
ће се сетити те улице, пре рата се звала Бемова, а била је засађена дрворедом дивљих
кестенова.
Зар се не сећате, господине? Ни Ви? Ето, све што још могу да Вам кажем, то је да је
на углу био један бунар, артески, испред школе. У близини је била касарна, лево, иза
угла, на другом крају улице. Ми, деца, дотле смо смели да одлазимо. Ту саобраћај није
био жив. А на углу, код касарне, почињале су шине (мали жути и плави трамваји). Да,
господине, заборавио сам Вам рећи да је поред дрвореда кестенова, с десне стране, било
уочи рата ископано склониште, у цикцак. Ту је боравила наша банда. Да Вам, можда, тај
податак неће помоћи да се сетите: било је ископано велико склониште. Наравно, свуда је
било склоништа, али добро се сећам да дивљих кестенова није било осим у нашој улици.
Наравно, све су то детаљи, но хоћу само да Вам кажем да се сасвим поуздано сећам да је
та улица била засађена дивљим кестеном, а ово, господине, ово је багрем, а бунар нигде
не видим, па ипак ми се чини да је то немогуће, можда сте Ви погрешили, мора да се нека
друга улица звала Бемова, ова ми се чини премала. Уосталом, хвала Вам, проверићу.
76
Пре него што започнеш писање, направи план излагања. Опиши изглед своје улице
водећи рачуна о:
предметима и појавама
а) Опис насеља. Изглед улице из даљине. Опис годишњег доба. Временске прилике.
б) Опис спољашњег простора (екстеријера): изглед фасада зграда, кућа, продавница, опис
парка, дрвећа; карактеристични детаљи у простору и супротности (некад и сад; старо и
ново; познато и непознато).
људима и животињама
а) Изглед и понашање комшија, пролазника, пријатеља из улице.
б) Животиње – љубимци улице.
в) Опис игара и дружења у улици.
мислима и осећањима
а) Тужно осећање при сећању на изглед улице у прошлости.
б) Радосни тренуци одрастања у њој.
77
78
Subjektivna deskripcija
Opisivanje može biti:
оbjektivno (kada se opisuje stvaran izgled predela, ljudi, unutrašnjeg ili spoljašnjeg prostora) i
subjektivno (kada se opisuju utisci o pejzažu, ljudima, enterijeru ili eksterijeru i u mašti
oživljavaju na originalan način).
1. Na osnovu svog iskustva i mašte proširi i konkretizuj sledeća uopštena zapažanja i obogati ih
značajnim pojedinostima. Opiši obične predmete iz svog okruženja na drugačiji način. Oživi ih u
mašti i stvori subjektivnim opisom na originalan način:
a) Telefon je progovorio.
b) Televizor je oživeo.
2. Zamisli, opiši i nacrtaj jedan predmet koji će se tek izumeti i koristiti u XXI veku. Tema je:
Čudesna sprava
79
80
Хронолошко приповедање
Опиши једно породично славље (рођендан, славу, празнично окупљање, недељни
ручак), користећи облик хронолошког приповедања (приповедање по реду догађања). Тема је:
81
Ретроспективно приповедање
Један наш писац је написао: „Мислити на неког, то је већ љубав.“ Нека те ова мисао
подстакне на размишљање о драгим људима. Сети се неког догађаја из прошлости који је
утицао на твоје понашање и ставове данас.
Опиши своја осећања, расположења и размишљања по сећању. Настој да свако ко чита
састав може да замисли особу о којој пишеш, догађаје о којима приповедаш и наслути
твоја осећања. Напиши састав на тему Моја прва тајна. Док пишеш, користи претежно
облик ретроспективног приповедања (сећање на догађаје и људе из прошлости).
82
СИСТЕМАТИЗАЦИЈА
Ко чита, тај зна
Воли ме –
не воли
ме...
Књижевна дела и писци
1. На линији испред имена књижевног јунака упиши одговарајући број који стоји испред
имена аутора у чијем се делу тај лик јавља. Једно име је сувишно.
1. Коста Трифковић
а) Малчика 2. Гроздана Олујић
б) Аска 3. Бранислав Нушић
в) Седефна ружа 4. Иво Андрић
г) Вањка 5. Антон Павлович Чехов
д) Лујо 6. Петар Кочић (1)
2. Подвуци имена оних ликова који се:
а) помињу у приповеткама „Поход на Мјесец“ и „Чудесна справа“ Бранка Ћопића:
Раде, Арам, Баја, Вањка, Петрак, Сава; (1)
б) помињу у приповеткама „Дечак и пас“ и „Вереници“ Данила Киша:
Анди, Зона, Ана, Лилика, Отавијано, Јулија Сабо. (1)
84
б) Српски песник и лекар који је живео и стварао у 19. веку. Писао је и за децу и за одрасле.
Препознаћеш га по песмама: „Мали коњаник“, „Пачија школа“, „Жаба чита новине“, „ Дете
и лептир“.
Ово је . (1)
в) Српски приповедач, романсијер, есејиста, књижевни критичар, путописац и преводи-
лац. Препознаћеш је по приповеци „Буре“ и записима „У родном селу“ и „Београд“.
Ово је . (1)
6. Препознај женске ликове у Трифковићевој комедији Избирачица по следећим каракте-
ристикама. (Упиши имена ликова на одговарајућа места.)
а) Размажена јединица која свакоме ману нађе. Дрска је и неваспитана према родитељима
и укућанима. (1)
б) Мудра девојка, скромна и радна. (1)
в) Жели да се угледа на друге и живи попут њих. (1)
7. На линију испред наслова књижевног дела упиши слово које стоји уз име песника. Једно
име је сувишно.
а) Војислав Илић
б) Вељко Петровић „Свети Сава“
в) Десанка Максимовић „О пореклу“
г) Сергеј Јесењин „Ратар“
д) Мирослав Антић „Плава звезда“
ђ) Ђура Јакшић „Вече“ (1)
8. Љубав је у 41. песми Градинара опевана као:
а) хармонија б) бол в) радост
г) чежња д) стрепња ђ) несигурност
Заокружи слова испред четири тачна одговора. (1)
9. Песма Прва љубав Мирослава Антића поручује о љубави:
а) Љубав треба неговати и чувати.
б) Заљубљена особа не схвата да је љубав пролазна.
в) Мислити на неког, то је већ љубав.
Заокружи слово испред тачног одговора. (1)
10. Наведи наслов једне љубавне песме. (1)
Порука за тебе:
85
Покажи шта знаш
1. Напиши називе стилских фигура истакнутих у следећим стиховима:
а) „А кад Марко саслушао речи,
крену Шарца, оде низ Косово,
добра Шарца врло расрдио,
из копита жива ватра сева,
из ноздрва модар пламен лиже;
срдит Марко језди низ Косово.“ (1)
б) „Потегоше перне буздоване,
стадоше се њима ударати;
буздован’ма пера обломише,
бацише их у зелену траву;
од добријех коња одскочише,
шчепаше се у кости јуначке
и погнаше по зеленој трави.“ (1)
в) „Ја босиљак сејем, мени пелен ниче.“ (1)
2. Према броју слогова у стиху одреди врсту стиха у наведеним примерима из народне
поезије:
а) „А кад Марко саслушао речи.“ Стих: (1)
Порука за тебе:
86
Завршни тест из књижевности
1. Пажљиво читај песму „Село“ Јована Дучића и тумачи је одговарајући на следеће захтеве:
87
4. Шта нарушава хармонију ноћног пејзажа?
(1)
(1)
9. а) Растави речи на слогове у првом стиху ове песме. Испод сваког слога напиши његов
редни број.
(1)
б) Како се зове такав стих? (1)
10. Прочитај следећи одломак из комедије „Избирачица“ Косте Трифковића и одговори
на следеће захтеве:
„Јован: Ево једно писмо!
Малчика: Дај овамо. (Јован преда и оде – Малчика чита адресу.) „Госпођици Малчики“...
Гле, гле, још ће бити какво љубавно писмо!...(Отвори и прочита.) Ко би се томе надао?!
(Смеје се.)“
а) Која је форма приповедања заступљена у наведеном одломку?
(1)
б) Подвуци све дидаскалије (ремарке) у наведеном тексту. (1)
11. Дидаскалије су:
а) упутства упућена публици за време трајања позоришне представе;
б) помоћ читаоцу драмског текста да замисли изглед сцене, односно амбијента, мимику и
гестове драмских лица;
в) упутство редитељу и глумцима како да поставе драмско дело на сцену.
Заокружи слова испред тачних одговора. (1)
Порука за тебе:
88
Решења задатака
Сунчане песме
1. а) описна (дескриптивна) песма, б) љубавна песма, в) родољубива (патриотска) песма,
г) описна (дескриптивна) песма, д) описна (дескриптивна) песма.
2. а) „Покошена ливада“; б) Десанка Максимовић, в) тужно (елегично) осећање, г) лирика (лирска
поезија, лирски). 3. страшне, сурове, мирисне, миле.
4. а) косачи, б) биље, цвеће на ливади. 5. а) персонификација, б) ономатопеја, в) поређење.
6. б), в). 7. описна или дескриптивна песма. 8. в), г). 9. плачу ветрови
10. Римују се први и други, трећи и четврти стих. То је парна (паралелна) рима.
Чаролија природе
1. б), г). 2. а) фијуче, фијуче, хуче, б) густи, мртве, дудове, беле, жута, зреле.
3. маше. 4. Лист тре-пе-ри бре-зе бе-ле. То је осмерац (стих од 8 слогова).
5. пејзаж. 6. родољубива или патриотска песма.
7. а) љубавна песма, б) љубавна песма, в) родољубива песма, г) описна песма, д) описна песма.
8. а) „Поље“, б) Јован Дучић. 9. Римују се први и трећи, други и четврти стих. То је укрштена рима.
Причам ти причу
1. а) Андреас Сам (Анди), б) пас Динго, в) „Дечак и пас“, г) Данило Киш, д) пријатељство дечака и
пса и туга због растанка. 2. а), в), г), ђ). 3. б), г), е) ж).
4. а) писму, б) великим, в) P.S., г) великим.
5. Драги господине Берки,
Ово Вам писмо пишем из далека и хоћу да Вас поздравим и питам за здравље. Полако се
привикавам на нове другове у школи, али ми се сви ругају због мог изговора.
6. пишем, хоћу, поздравим, питам, привикавам се, ругају се. 7. презент.
8. б). 9. Зато што се осећао усамљено и тужно у новом окружењу, а недостајали су му пас Динго и
пријатељи из завичаја. 10. б).
89
Епитет
1. бела, снежног. 2. а) именице, б) придев, именица. 3. Турци изјелицe, сиротиња раја.
4. духовиту, оригиналну, необичну, детињасту, грубу, нову...
5. а) зелених, уских, сивих, тешких, букових, глатком, смеђем, чиста, танка, лака, покретна, бела,
врбова, сивкаста, танке, светла. 6. а), б).
Персонификација
1. смеју се, нишу, смеју, ломе, трче. 2. а), в).
3. а) Лишће шапуће (говори, пева, бежи, трчи, игра се...). б) Сунце се сакрило (је побегло, склонило
се, отишло је...) иза брда. в) Звезде ми се осмехују (ми намигују, ми машу, ми говоре...).
4. б) Љут (тужан, уплашен, разочаран, намргођен, нерасположен...) облак. в) Насмејана
(расположена, несташна, детињаста, безбрижна, добра, весела...) звезда. г) Сањива (уснула,
поспана, одсутна, занимљива...) зора. 5. а) Шума (река, дрво, поток...) пева. б) Ливада (поље,
Месец, кућа...) сања. г) Улица (трамвај, солитер, мост...) ме посматра.
Поређење
1. а) Њене очи су сијале као два светла у мраку. б) Над нама се гомилају облаци као велики бели
јастуци. в) Помрачење Сунца изгледало је као нестварна мађионичарска игра.
2. „Црне очи као два драга камена, обрвице као морске пијавице, ситне зубе као два низа бисера.“.
3. а) Гледа као теле у шарена врата. Значење: гледа са неразумевањем. б) Лети као мува без главе.
Значење: брзоплето (непромишљено) се понаша. в) Провео се као бос по трњу. Значење: провео се
лоше; имао је неприлике. 4. „проста ко земља, ко различак плави,“ 5. а), в).
Ономатопеја
1. а). 2. кличе, пуцкета, шушти.
4. пијукање, шум, лепет, цију-цију, су пиштали, зујање. 5. а), б).
Контраст
1. а) Једно говори, друго мисли, треће ради, б) о дволичној (лицемерној) особи, в) лековита,
миришљава, користи се као зачин, г) горка, отужна, не користи се у исхрани, д) Очекује добро, а
деси се нешто супротно (неповољно, лоше).
2. б) туга, в) лаж, г) мана, д) старост, ђ) говорити, е) заборавити, ж) отићи, з) отворити,
и) продавати. 3. а) Оставио бих ја њега, али неће он мене. б) Волим да читам поезију, али не
волим да учим песме напамет.
4. „Ако т’ и јест родила краљица
на чардаку, на меку душеку,
у чисту те свилу завијала,
а злаћеном жицом повијала,
одранила медом и шећером;
А мене је љута Арнаутка
код оваца на плочи студеној,
у црну ме струку завијала,
а купином лозом повијала,
одранила скробом овсенијем.“
90
Контрасти: краљица – љута Арнаутка, чардак – код оваца, на меком душеку – на плочи студеној, у
чисту свилу завијан – црним струком завијан, злаћеном жицом повијан – листом купине повијан,
храњен медом и шећером – храњен скробом овсеним.
5. Марко је господског порекла, одрастао на двору у благостању. Муса потиче из народа, пореклом
је странац и одрастао је у немаштини.
Хипербола
1. Преувеличане су дужина косе и ноктију Марка Краљевића.
2. Народни певач је хиперболом нагласио дужину тамновања Марка Краљевића у турском затвору.
3. Преувеличана је способност коња да лети „небу под облаке“.
4. „Да се, јадна, за зелен бор ватим, и он би се зелен осушио.“ 5. а), б), в).
Градација
1. а), б), г). 2. б), в), г). 3. а) јуре, лете, беже. б) Изражајно се истиче брзина кретања коња у трку.
1. 2. 3. 1. 2. 3.
4. б) Киша роси, сипи, пљушти. в) Сунце милује, сија, пржи.
Апострофа
1. в). 2. а) „Наша мила Боко, невјесто Јадрана,“, б) „О, класје моје испод голих брда, Мој црни
хљебе, крвљу поштрапани,“, 3. а), б), в). 4. а), б).
Ортоепске вежбе
1. а), 2. б), 3. а), 4. а).
5. чај, оџак, рођендан, журка (ћурка), џип (чип), ћуприја, жут, ћирилица, џеп, чаролија, уџбеник,
џез, буџет, отаџбина, срећа, живот.
6. ђак, џак; врачати, враћати; веће, вече; куче, куће; чар, ћар.
91
2. Он се батргао, лупао ногама, грцао се, а онда је брзо почео да се враћа јер је видео да то не може.
3. Ту је била једна зграда на стубовима, и у средини су биле кабине за родитеље и професоре.
4. б), в), г).
Игра речима
1. инсерт – одломак, трибунал – суд, пинк – ружичаст, тајмаут – предак, фер – праведан, експерт –
стручњак, лиценца – дозвола, тендер – конкурс, тензија – напетост, фан – обожавалац.
2. а) У Дому здравља се плаћа учешће за специјалистички преглед. б) Данас је расписан конкурс за
продају фабрике аутомобила у Крагујевцу. в) Она никада не носи ружичасту боју. г) Политичарима
у нашој земљи често опада углед (популарност). д) Кошаркаши противничког тима затражили
су предах (одмор). ђ) Од детињства имам проблема са дисајним органима (органима за дисање).
е) На крају школске године осећам велику напетост. ж) У нашој земљи се сви залажу за јавност
(отвореност) рада. з) Највише волим да плаћам готовином.
Стилске фигуре
2. а) персонификација, б) контраст, епитет и поређење, в) ономатопеја. 3. а) дугу, смеђу,
грахорасте, румено, б) епитет, в) портрет. 4. а), б), г), ђ).
Породично благо
1. А2 – додолске песме, А3 – ђурђевске песме, А4 – „Војевао бели Виде, коледо“, Б3 – „Вила зида
град“. 2. а) сватовска песма, б) здравица, в) успаванка, г) божићна песма.
3. а) Породичне песме су краће песме које певају о животу у породици, или се певају искључиво у
породичном кругу: успаванке, песме на бабинама и слично. б) Сватовске песме су врста обичајних
народних песама. 4. Обичајне песме су: сватовске песме, здравице, тужбалице. Обредне песме:
додолске песме, коледарске песме. Породичне песме су: успаванке.
92
Загонетање
1. б). 2. б), в). 3. а) „Женидба Душанова“, б) Роксанда, в) хипербола, г) Балачко.
4. а) Свети Сава је живео у 12. веку. Подигао је са оцем Стефаном Немањом манастир Хиландар
на Светој гори. Написао је „Житије светог Симеона“, прву сачувану биографију. Изборио се за
самосталност српске православне цркве и 1219. године постао први српски архиепископ.
б) Марко Мрњавчевић је живео у 14. веку. Био је син Вукашина. Двор му се налазио у Прилепу. У
народној епској поезији познат је као Марко Краљевић. Послушао је савет своје мајке Јевросиме
и пресудио правично у песми „Урош и Мрњавчевићи“. Није дозволио Вукашину, Угљеши и Гојку
да преотму власт младом Урошу, сину цара Душана. Био је заштитник народа у песми „Марко
Краљевић укида свадбарину“. Неке његове мане откривају се у песми „Марко Краљевић и Муса
Кесеџија“. Вила му је помогла да на непоштен начин победи Мусу, бољег јунака од себе. в) Епска
народна песма старијих времена опева јунаке и значајне догађаје из српске историје до краја 15.
века и пропасти самосталних средњовековних држава. У епским народним песмама косовског
круга приповеда се о значајним јунацима који су учествовали у Првом (1389) и Другом (1448)
косовском боју. И бугарштице и десетерачке песме (епске песме) чувају спомен на те догађаје.
Познати народни певачи били су: Филип Вишњић, Тешан Подруговић и Старац Милија.
5. а) „Три јегуље“, „Чардак ни на небу ни на земљи“, б) „Дјевојка цара надмудрила“, в) „Двије
љенштине“, г) „Свети Саво“, д) „Урош и Мрњавчевићи“, ђ) „Косовка девојка“, „Цар Лазар и царица
Милица“, „Смрт мајке Југовића“. 6. а) бајка; срећан. б) Басна, в) шаљива прича.
7. а) усмене. б) митолошко (демонолошко) предање. в) културно-историјско предање. г) етиолошко
предање. 8. а) етиолошко, б) митолошко.
Игра асоцијација
1. Вањка, „Вањка“; туга, меланхолија, љубав, усамљеност, несигурност, патња, умор, исцрпљеност...;
радан, послушан, детињаст, радознао, сналажљив...
2. Дечак, „Богојављенска ноћ“; забринутост, брига, стрепња, несигурност, страх, нада, жеља,
љубав...; наиван, детињаст, племенит, пожртвован, пажљив, нежан...
3. Мајка странкиња, „Очеви и оци“; забринутост, преоптерећеност, љубав, страх, поверење...;
пожртвована, посвећена, брижна, аналитична, одговорна...
4. Деда Раде (дјед Раде), „Чудесна справа“; пријатељство, љубав, забринутост, нада, усамљеност...;
93
наиван, детињаст, тврдоглав, старомодан, плашљив, радознао...
5. Бранислав, „Аутобиографија“; заљубљеност, осећајност, нежност, пажљивост...; осећајан,
детињаст, пажљив, искрен, сналажљив... 6. Јулија Сабо, „Вереници“; љубав, стидљивост,
искреност, пријатељство, осећајност..; искрена, стидљива, преосетљива, детињаста...
Драмска укрштеница
Водоравно: 1. А; 2. РАДЊА; 4. СЕФ; 5. РЕЖИСЕР; 6. КИШ; 7. ДИЈАЛОГ; 10. СС; 12. АПЛАУЗИ;
13. ЧИН; 14. АЛА; 15. РАДИО.
Усправно: 2. РЕЖИЈА; 3. АФИША; 4. СЕКИ; 5. Р; 7. ДРАМА; 8. ЛИК; 9. ГЛУМИЦА; 10. СЛИКА; 11.
САН; 14. АИ.
Књижевна слагалица
1. а) брат, б) Исидора Секулић, в) „Буре“, г) приповедање у 3. лицу.
2. а) деда Раде и дечак Баја, б) Бранко Ћопић, в) „Чудесна справа“, г) дијалог.
3. а) Јелица, б) Јанко Веселиновић, в) „Хајдук Станко“, г) портрет.
4. а) девојчица, б) Исидора Секулић, в) „Буре“, г) приповедање у 1. лицу.
5. а) Јерина, б) Владимир Хулпах, в) „Смедеревска тврђава“, г) приповедање у 1. лицу.
6. а) дечак (Бранислав), б) Бранислав Нушић, в) „Аутобиографија“, г) приповедање у 1. лицу.
7. 1. ОПИСИВАЊЕ (ДЕСКРИПЦИЈА), а) опис природе (пејзаж), б) опис лика (портрет), в) опис
унутрашњости просторије (ентеријер), г) опис спољашњости просторије, насеља, панораме града
(екстеријер), 2. ПРИПОВЕДАЊЕ (НАРАЦИЈА), а) приповедање у првом лицу (приповедач говори
о себи), б) приповедање у трећем лицу (приповедач говори о некоме другом), в) хронолошко
приповедање (приповедање по реду), г) ретроспективно приповедање (приповедање по сећању:
од садашњости према прошлости), . МОНОЛОГ (разговор лика са самим собом), 4. ДИЈАЛОГ
(разговор ликова међу собом), 5. УНУТРАШЊИ МОНОЛОГ (забележено размишљање лика),
6. ПОЛИЛОГ (разговор више ликова истовремено).
Облици казивања
1. а) пејзаж, б) планинских, прозрачном, јутарњем, бјеличастој, магличаста, тиморно.
2. портрет. 3. а) Београд, б) екстеријер, в) искочи, наседају, носе.
4. а) „Он се сети: по јелку за господу у шуму је ишао увек деда и водио унука са собом. Беху то
срећна времена! Деда је хуктао, и мраз је хуктао; угледајући се на њих, хуктао је и Вањка.“, б)
ретроспективно приповедање. 5. а) вук, б) унутрашњи монолог, в) „Аска и вук“, г) Јулија Сабо,
д) „Вереници“, ђ) портрет, е) Луња, ж) „Орлови рано лете“, з) приповедање у 3. лицу.
6. а) – Шта ћемо сад? – упитах. – Знам једно место – рече. – Колико има времена откако си украо
овог коња? – упитах. б) Арам и Мурад, в) „Лето лепог белца“.
Књижевнотеоријски појмови
1. а) петнаестерац, б) епски десетерац.
2. „Виторог се месец заплео у грању
Старих кестенова; ноћ светла и плава.“
3. сонет. 4. а), б), г), ђ), е). 5. б). 6. а) укрштена рима, б) обгрљена рима.
7. а) мушка рима, б) женска рима, в) средња (дактилска) рима, г) четири, д) два, ђ) три стиха.
94
Књижевна дела и писци
1. а) 1., б) 4., в) 2., г) 5., д) 6., 2. а) Раде, Баја, Петрак, Сава, б) Анди, Ана, Јулија Сабо.
3. а) Џон Бајро, „Лето лепог белца“, б) Аска, „Аска и вук“, в) Лујо, „Јаблан“, г) дечак, „Бајка о дечаку
и Месецу“. 4. „Аска и вук“ – приповетка, „Шљива“ – описна песма, „Избирачица“ – комедија,
„Хвала сунцу, земљи, трави“ – дитирамб, „Наслеђе“ – родољубива песма.
5. а) Вук Стефановић Караџић, б) Јован Јовановић Змај, в) Исидора Секулић.
6. а) Малчика (Избирачица), б) Савета, в) Јеца.
7. а) „Свети Сава“, в) „О пореклу“, б) „Ратар“, д) „Плава звезда“, ђ) „Вече“. 8. б), г), д), ђ). 9. а), в).
95