Galdrastafir

(Velika zahvalnost Justin Fosteru na njegovom radu prema kome se ovaj tekst najviše i
oslanja)

Mnogo toga je napisano a još više, dodao bih zamišljeno kad govorimo o simbolima poznatim i
kao Islandski magijski simboli. Neki izvori navode da su usko povezani sa Runama, dok drugi
izvori navode srednjovekovne hrišćanske simbole kao inspiraciju za njihovu izradu, kao i kod
samih Runa ljudi u većini tragaju za nekom definicijom, za nekom odrednicom ili sigurnom
tačkom oslonca na njihovom putovanju. Kad su u pitanju ovi simboli, možemo slobodno reći da
su svi pomenuti navodi tačni ali i da im nedostaje nešto.
Kroz ovaj tekst pokušaću malo bliže da objasnim ove simbole, navešću neke od njih ali morao
bih da naglasim da se ne smatram stručnjakom u ovoj oblasti. Iskreno, nadam se da ćemo u
nekoj bližoj budućnosti zajedno nastaviti da tragamo na ovom polju i da će vam ovaj tekst
ukazati na nebrojano mogućnosti izvan Runa sa kojima radimo. Koliko god da ih poznajem i
proučavam mogu takođe biti žrtva iluzije i jedni drugima možemo predstaviti jedan novi uvid.
Stare Islandske legende govore nam o čarobnjacima koji su pravili grimoare ispisane Runama.
Ipak, potrebno je istaknuti da većina smatra da ovo nisu bile Rune koje su nama poznate kroz
Germanski Futhark, već su koristili nešto što se naziva „Tajni jezik“, ili „Šifrovane Rune“.
Postoji više kompilacija manuskripta koji je ispisan „modifikovanim“ Danskim Futarkom ili manje
više sličan njemu gde se opisuju ciljevi ili kako se koriste sigili, među kojima je naj poznatiji
„Huld“ zapis. U drugom delu ovog teksta ćemo se više baviti detaljima o ovom spisu.
Pre svega, hajde da postavimo neke činjenice, ako se uopšte tako mogu nazvati.
1. Galdrastafir su pre svega Islandski i pojavljuju se negde oko 1400 godine pa sve do
1800 godine Hrišćanskog brojanja (znači kasniji srednji vek prema ranog modernog
perioda). Većina ih je iz 17 veka i ima ih zapravo na stotine.
 2. Sami simboli pozajmljuju delove iz Paganskih vremena, od Vikinških priča, od starih
Norijskih Bogova, mitova i folklora ali i od Runskog koncepta. Potrebno je napomenuti
da ovi simboli takođe predstavljaju i odraz tadašnjeg vremena, odnosno reflektuju i
Paganska i Hrišćanska verovanja. Postoji sumnja da su Galdrastafir postali popularni na
Islandu nakon što su Islanđani imali uvid u srednjovekovne grimoare iz Evrope.
3. Od 1800 godine pa prema nama, Galdrastafir su crtani i precrtavani, veoma često u
nekoj kompilaciji a i previše često sa nedostajućim ili dodatim elementima koji bi zapravo
izmenili njihov originalan oblik.

Ukoliko ste zainteresovani za korišćenje ovih simbola, budite obazrivi. Dovodite u pitanju svaku
sliku koju vidite na internetu, imajte na umu da su značenja vemao nejasna, da veoma malo
imaju zajedničkog sa poznatim nam Runama. Takođe morato imati na umu da je naše
tumačenje Runa takođe veoma novo ako uzmemo u obzir manjak istorijskih zapisa, naročito
kad se uzme u obzir njihovo ezoterijsko značenje. Moderan neo-paganski pokreti su zapravo
prisvojili neke od ovih simbola, ali to ne znači da su svi ovi simboli bili kreirani od strane
Pagana, odnosno u slučaju Galdrastafir to nikako nije slučaj.

Galdrastafir je islandska reč, „Galdra“ znači magijski dok „Stafi“ se prevodi kao štapovi.

Možemo ih podeliti u pet grupa:

1. Asimetrični simboli, koji se smatraju starijim od ostalih simbola koji gotovo i nemaju
bilo koji Hrišćanski uticaj. Odlikuju ih oštre linije koje izgledaju upravo poput Runa,
spojeni pravim linijama formiraju oblik, veoma često same Rune su prepoznate unutar
ovih simbola sa skrivenim značenjem. Ipak, nećemo načiniti grešku i tvrditi da su
izrađene od samih Runa.
Primeri:

Za otkrivanje lopova Za sakrivanje Za dobro putovanje

Za strah od mraka
 2. Simetrični simboli, su prema verovatnju nastali u nekom kasnije periodu. Više se radilo
na estetici samih simbola i srećemo ih u nekim jednostavnim oblicima pa sve do mnogo
kompleksijih. Veliki broj njih sadrži neke Paganske ali i Hrišćanske segmente ali i mogu
se prepoznati i Runski oblici, obično na njihovim završecima.
Primeri:

Protiv svih oblika magije Protiv svakog zla Za držanje ljudi dalje od nas
3. Runski simboli, ovi simboli su generalno jedinstveni poput Runa ili je ceo zapis urađen
Runama, potrebno je napomenuti da je značenje ovih Runa potpuno nepoznato
odnosno tajno.
Primeri:

Za zastrašnivanje neprijatelja Da bi se vaša želja ispunila

4. Pečati, ovi simboli su gotovo u celosti nastali pod uticajem Hrišćanstva, to možemo
prepoznati i samim imenima poput „Pečat Isusa“, ili imenovanje na osnovu nekog sveca
ili anđela. Veliki broj njih ima oblik i sadrži reči veoma slične onima iz ranog modernog
perioda Evrope.
Primeri:

Solomonov Sigil Davidova Insignia

5. Superstaves simboli, su verovatno naj kompleksniji ali estetski i naj lepši simboli.
Većina njih je korištena kao zaštita od zla. Simbol koji navodim kao primer iz ove grupe
se nalazi na tri različita dokumenta, možemo videti kako se zapravo isti simbol
transformisao kroz vreme. Tokom vremena, veruje se negde u 16 veku pored njega je
dodat na jednom dokumentu i sledeći tekst: „Ovo je Rotas Krst – Kult Sunca Enohovog
Stuba“, ovi simboli u sebi često nose i Masonske tajne znakove.
Magijska obeležja su postavljena od strane onoga ko je kreirao sigil, veoma često magičara,
veštice ili šamana. Ponovo se možemo ovde osloniti na Islandske legende koje nam govore da
su Magičari u većini bili veoma visoko obrazovani u drugim zemljama i to zapravo u cilju
osposobljavanja u poslovima Hrišćanskog sveštenstva. Većina naroda je bila veoma nisko
obrazovana a samim tim i nepismena. Ipak, odlazak među sveštenike nije u potpunosti značio
njihovo preobraćenje u novu veru, ali veoma korisno radno mesto. Nesmemo zaboraviti da su
upravo ovi ljudi krenuli da prave zapise o staroj veri kao i o magijskim simbolima. Oni su bili
poznati pod imenom „Galdramenn“ i „seið-maðr/kona“, špekuliše se da su ovi ljudi zapravo
urezivali, crtali i gravirali linije i simbole, često Runskih karaktera i kreirali rituale koji su pratili
izradu samog sigila skriveni unutar crkvene organizacije.

"Koristite zdrav razum. Kako pisanje rune na komadu papira rešava bilo šta?
To zvuči sujeverno, zar ne? S druge strane, ako se Runa koristi da izazove akciju,
ili drugu perspektivu, ili kao podsetnik - onda vidite da može da ima neki uticaj"

- Tyriel, autor "Knjige Runskih Tajni"

(nekima poznat pod imenom James, da ne mistifikujemo previše, sve preporuke njegovog rada)

Potrebno je napomenuti da je veoma malo pisanih dokumenata koji postoje pre 1200 godine.
Istorija je bila čuvana pričanjem priča koje su se prenosile generacijski vekovima. Tek kasnije su
nastali zapisi o magiji, pričama, tradiciji kao i Edde i Islandske Sage (13 i 14 vek). Grimoari su
veoma retko čuvani ali su neki i sačuvani. Najbolji primerak je Galdrabók, koja nam daje više
detalja o kreiranju samih sigila. Ovaj dokument je kao i mnogi pisan na latinskom koji ga čini
veoma teškim za čitanje.
Kao što je napomenuto, ovi simboli se uglavnom sastoje od linija i nekoliko modernih autora se
usuđuje da predstavi svoje "viđenje“ nekih nazovimo to pravilima kod ovih simbola. Imajte na
umu, kad god se susrećete sa pokušajem definisanja detalja kod ovih simbola da su to zaista
pokušaji i lična viđenja tih autora, kao što se nadam da ćete i vi formirati vaš lični pristup i
nemožemo pouzdano da tvrdimo tačnost ovih navoda. Ali nekako evolutivnim tokom se svi
krećemo zajedno na putu otkrivanja ovih tajni.

- Hvata i sakuplja energiju. (kod nekih autora je diskutabilno značenje ovog simbola,
veruju da on odašilje energiju i prečava njen povratak, naročito kod Vegvisir simbola. Veoma
često ćete naleteti o diskusiji ovog znaka)

- Aktivira i šalje energiju

- Dozvoljava da energija uđe ali blokira njen odlazak

 - Kao i prethodan simbol, ali ojačava blokiranje odlaska energije

- Energija može izlaziti ali je blokirana da se vrati nazad

- Pojačava energiju, odnosno puni je dok prolazi kroz sigil

- Ćuva energiju da ostane koncentrisana

- Vraća energiju nazad ka izvoru

Ovi simboli se vraćaju pod preporodom Germanskog neo-paganizma u novije vreme. Sasvim je
očigledno buđenje Indo-Evropskih verovanja u današnje vreme. Živimo u vremenu slobode, a
Paganizam je sloboda u svom naj višem obliku.
Ægishjálmur
Ovo je, možda najpoznatiji Galdrastafir simbol koji je upravo doživeo svoj povratak kroz neo-
paganski preporod. Većina ga poznaje kao „Helm of Awe“, ponovo se susrećemo sa
nepoznavanjem jezika kroz modernu interpretaciju. Pravo ime bilo bi „Helm of Ægir“. Ovo je
veoma bitno, kao što sam kroz ranije lekcije napominjao skandinavski jezici uvek u sebi kriju
nešto kad su u pitanju nazivi. Ægir je Staro Nordijska reč za Teror, ali... ovo je takođe i ime
veoma divljeg diva koji se povezuje sa morem. Nebih rekao da je „Helm of Awe“ pogrešno,
naprotiv, ali mislim da je veoma bitno predstaviti ljudima da postoji i šire, rekao bih skriveno
značenje unutar samog imena.

Sad ćemo se malo vratiti u prošlost, sećate se priče o zmaju i njegovom blagu o kome smo
pričali sa prvom Runom? Ovde je potrebno malo se osvrnuti ponovo na ovu legendu.
„Helm of Awe“ se često pominje u Poetskoj Eddi („Lay of Regin“ (strofa 14), kao i „Lay of Fafnir“
(strofa 16 i 17), pominje se u Codex Regius (Kraljevski Manuskript, pisan 1270), i u zapisu iz 13
veka pod nazivom „Vülsungasaga“, u svim ovim tekstovima ovaj simbol se vezuje za Fafnira
(Fáfnir), sećate se onog patuljka koji je postao zmaj u svojoj pohlepi dok je pokušao da sačuva
svoje blago? U jednoj verziji priče, Fáfnir je upravo na svom čelu nosio ovaj simbol dok je čuvao
blago.
Nakon što ga je Sigurd (Sigurðr) ubio da bi preuzeo ovo blago, jedan od predmeta moći koji je
preuzeo je upravo ovaj simbol.
Prema Flowersu (Stephen Flowers, takođe poznatog i kao Edred Thorsson ili Darban-i-Den)
moć ovog simbola se aktivira kroz „Seiðr“ praksu, on smatra da je ovaj simbol zapravo deo
nečeg što zovemo „sjónhverfing“ odnosno stvaranje magijske iluzije, gde se utiče na uvid drugih
koji nisu u mogućnosti da vide stvari kakve jesu.

Ægir fontana, Kungstrádgården, Stokholm

Priča se da je ovaj simbol korišten urezan na vikinškim šlemovima ili krvlju ispisan na čelima
ratnika, ali potrebno je napomenuti da za ove navode ne postoji niti jedan dokaz odnosno ovo je
odraz verovanja modernih autora. Ovaj simbol je dobio na popularnosti tek u 17om veku,
mnogo posle Vikinških pohoda.
Ovde se oslanjamo više na mitologiju koja je po običaju drugačija od istorijskih podataka.
Podatak o crtanju po telu se ne pominje niti u jednom istorijskom zapisu, ali se retko pominje
zatamnjivanje oko očiju kao i tetovaže na par mesta. Crtanje po telu je više bio Keltski običaj,
dok su tetovaže bile popularne kod Germana kao i kod Slavena.
Ovaj simbol možemo, kao što je već napomenuto pronaći u više starih manuskripta i to sa
malim varijacijama.

Galdrakver (Knjiga Magije), 1670 Íslenzkar Þjóðsögur Og Æfintýri, 1862

Neki autori ukazuju na 8 Algiz Rune koja se nalazi „skrivena“ u ovom simbolu ali i 24 crte
odnosno ukupnim brojem Runa.
Jedan od modernijih značenja Rune Algiz je zaštita, što ima smisla u ovom simbolu koji jasno
možemo videti ozdvojenog na sledećoj slici:

Zanimljiv splet okolnosti, Algiz Runa prelaskom u mlađi Futhark postaje Yr Runa, odnosno nosi
značenje čoveka ili života. Ali ponovo ga jasno prepoznajemo na ovom simbolu:
Pretpostavlja se da je sam centar kruga osoba koja je okružena zaštitom, gde se takođe
primećuju tri različita sloja: spoljašnji prsten (subjektivni univerzum), srednji prsten (objektivni
univerzum) i centralni prsten (unutrašnje biće), ovo je naravno dobro poznati šablon u Nordijskoj
mitologiji i može da nas uputi na sam Yggdrasil.

Prema mitologiji Midgard odnosno Manheimr je „Dom Čoveka“ (Miðgarðr je zapravo zid koji
okružuje unutarnji svet Midgarda).
Ægishjálmur, je postao veoma poznat preko interneta i simbol je koji se veoma često tetovira
(nisam izuzet od ovoga), ali ima nešto što nedostaje a veoma malo se pominje. Naime, postoji 9
simbola koji spadaju pod Ægishjálmur, broj naravno ima smisla, 9 je svetova, 9 je noći Odin bio
na drvetu i 9 je načelno broj koji se smatra svetim brojem u Nordijskoj tradiciji.
Sledeći crtež pokazuje upravo svih 9 simbola ove grupe gde stoji tekst na samom zapisu da ih
je potrebno koristiti 99 puta.
„Ovo su devet Helms of Awe bez kojih niko ne može biti ko će se nositi sa znanjem i svaki od
njih treba da se koristi 99 puta.“
– Zapis iz 1800, nalazi se u Nacionalnoj Biblioteci Unverziteta u Rejkaviku.
Svaki od njih je koristi za sreću, da se izbegne nesreća, za ljubav, za dobro prijateljstvo, da
umiri bes ili da izleči bolest.
Postoji još puno detalja o korišćenju ovog simbola koje možemo naći u „Galdrabok“ dokumentu.
Vegvísir
Ovo je takođe jedan od simbola s kojim ćete se često susretati i može se takođe naći u „Huld“
spisima.

Obratite pažnju na ovaj simbol onako kako je i predstavljen ovde, u pitanju je moderniji prikaz
Vegvisir simbola iz „Huld“ teksta iz 1860.
Veoma, veoma često ćete se susretati sa nešto manje modifikovanom verzijom, kao na primer
verzijom koja je preuzeta iz teksta koji je nastao 1903 od strane autora Ó Davíðssona:
Takođe veoma je česta verzija iz Stephen Flowersovog prevoda iz 1989:

Znajući da je i najmanja crta nosi svoje značenje, ne preporučuje se korišćenje kasnijih verzija.
Na prvi pogled ovi sigili izgledaju isto ali videćete da je kod svih donji deo mnogo drugačiji.
Ime Vegvisir se sastoji iz dve Islandske reči, „Vegur“ što znači put i „Visir“ što bi se prevelo kao
vodič. Pre svega da utvrdimo jednu činjenicu, ovaj simbol nije vikinški simbol, odnosno nastao
je 543 godina nakon Vikinga da budemo precizniji.
Fen Alraun, jedan od nezavisnih autora iznosi veoma zanimljivo zapažanje, Vegvisir u sebi nosi
8 različitih simbola zaštite i nagašava da nije neophodno detaljno poznavanje simbola dok god
je sam simbol iscrtan pravilno prema izvornom tekstu odnosno kako je ovde i prikazan:

Simbol koji sam vam predstavio ispod samog naslova Vegvisir zapravo je kombinacija dva
simbola, jedan ovaj gore naveden iz „Huld“ teksta a drugi usled kružnog oblika prema
„Galdraskræða Skugga“ tekstu iz 1940.
Ostale verzije su toliko različite po pitanju linija da im se nemože verovati.
Detalji „Huld“ teksta takođe navode „Šifrovane Rune“, detalje sam vam predstavio u tekstu
„Izrada Sigila“, ovde upravo imamo korišćenje broja grupe i Rune gde kombinacija predstavlja
upravo „Šifrovane Rune“:
Značenje ovog teksta može protumačiti samo neko ko poznaje Futhark i zna poziciju svake
Rune, takođe moramo znati i koji Futhark je u pitanju, ovde je korišten „modifikovan“ mlađi
Danski Futhark, ali ovo su detalji za one koji nameravaju dublje da odu u proučavanju Runa.
Lukkustafir
Lukkustafir odnosno „Štapovi Dobre Sreće“, je sledeći veoma poznat sigil. Dobio je na
popularnosti upravo pisanjem Stephen Flowersa, ovde se ponovo nalazi mala devijacija
simbola, ovde ga predstavljam u izvornom obliku.
Hajde malo da se pozabavimo detaljima o „Huld“ tekstu. Pretpostavlja se da ime vuče iz
Islandske reči „hulda“ što znači tajnost. Izrađen je od strane Geir Vigfússona 1860, i predstavlja
kolekciju magijskih simbola, sigila i Runskih simbola koji su se koristili u davna vremena. Ovaj
manuskript se sastoji od 27 stranica pisanih ručno sa obe strane svake stranice.
Prvi deo teksta se zapravo sastoji od 329 različitih Runskih alfabeta! Nije greška, dobro ste
pročitali ovaj broj, 329 različitih alfabeta. Neki su prepoznatljivi dok su drugi veoma vešto
šifrovani. Sledeći deo teksta se sastoji od oko 30 stafir simbola uz kratki šifrovani tekst o nameni
i načinu korišćenja. Ove simbole zovemo „Galdrastafir“.
Nadam se da vam je ovaj tekst malo približio ove simbole kao i doneo neke nove ideje. Kao što
sam ranije pomenuo, budite kreativni i pre svega budite svoji. Niste ovde da vodite druge niti da
sledite one koji misle da znaju gde se nalaze.
Iluzija je jedna od magijskih moći zar ne? Oslonite se na sebe i bez straha od grešaka.
Reyn til Runa!
M.