星 Шинићи

П
ПОО
СС
ЕЕ
ББ
НН
ААИИ
ЗЗД
ДАА
ЊА
ЊА

ШинићиХ
ББ
ЕЕ
СС
НН
ЕЕКК
ООБ
БИИ
ЛЛЕ
Е КОСМОМИКАДАСАЊАМО?
И шт аб исмо мо г
лид ас а
зна мо СЛОБОДАН

新
од руг
им љу дима а к об и на м
1
.1
.Ши
Шинн
ии
ћћ
ииХХ
оо
ши
ши КАЛИЧАНИН

Хиоши
бил адатамо г
ућнос тд аушет амо
Д
ДИИ
ВВ
ННООНН
ЕЕ
ББЕ
ЕСС
КК
ООТТ
ЕЕ
ЛЛ
ОО
ИИДДР
РУУ
ГГ
ЕЕ
ППРР
ИИ
ЧЧ
ЕЕ
у њих овс ветс нова?Књиг аз а
СДРУГЕ

一
децу С д ругес тране љу ља шке
СТРАНЕ
2
2..
ДД
ее
ја
ја
ннА
Атт
а
анн
аа
цц
кк
оов
ви
ићћ
Шинићиј
најпоз
нат
а Хо
иј
шиј
их јапа
а,ј
нс
едног о
ких пис а
д
ца
П
ос
ле
дњ
ЉУЉАШКЕ
•
ЛЛ
УУ
ЗЗ
ИИ
ТТА
АНН
ИИЈ
ЈА
А научнефа нтастике,акомо жд аи

СЛОБОДАН КАЛИЧАНИН С
б
ог
уми
л
нед апот пунео дг
о воре,свакако
3
3..
АА
лл
ее
кк
сс
ее
јј
НН
иикк
оо
лл
аа
је
ј
евв
ии
ччТТ
оо
лл
сс
тт
оо
јј

оши
ће мл адим чит аоцима у л ити
ДД
ООЖИ
ЖИВВЉА
ЉА ЈЈ
ИИЊЕ
ЊЕВ
ВЗЗ
ООР
РОО
ВВА
А

ブ
храбростд аспознају
,иприх в а
те,
ИИ
ЛЛИ
ИИИББ
ИИ
ККУ
УСС својсве
тма штеис но ва.
4
4..
ДД
ее
ја
ја
ннАА
тт
аа
нн
аа
цц
кко
овв
ии
ћћ

…
ラ
ЧЧ
ООВ
ВЕЕ
ККББ
ЕЕ
ЗЗЈ
ЈЕ
ЕЗЗ
ИИ
ККА
А
И
ИДДРР
УУ
ГГ
ЕЕПП
РР
ИИЧ
ЧЕЕ

ン
5
5..
ББ
оо
ја
ја
ннС
Саа
вв
ии
ћћОО
сс
тт
оо
ји
ји
ћћ
НН
ЕЕ
МА
МАО О
ААЗ
ЗЕЕ „Хоћеш да кажеш да је

コ
ово свет из неке друг
е
6
6..
Ми
Ми
лл
оо
шшМл
Млаа
дд
ее
нн
оо
вв
ии
ћћ димензије
?”,питаоса
м.Ни

П
ХХ
ЕЕ
РР
ОО
ЈЈ
ИИ

До
сам нез нам пра возначењере чи

Р
の

с
дименз ија. Ме ђ у
тим, ч есто се

У
77
..
Ши
Шинн
ии
ћћ
ииХ
Хоо
ши
ши

л
ГЕ
поја
в љу ј
еукњиг амаик ористим

е
С
СДД
РР
УУ
ГГ
ЕЕ
ССТ
ТРР
АА
НН
ЕЕЉУ
ЉУЉА
ЉА
ШК
ШК
ЕЕ ј
еура зг оворусаприј ате
љима ,па

д
СТ
む
самс тека оутисакд ајеотприлике

њ
8
8..
СС
лл
оо
бб
оо
дд
аа
ннК
Каа
лл
ии
чч
аан
нии
нн

Ри
разуме м.Ка дс мо ве ћко дт ог
а,

АН
ППО
ОСС
ЛЛ
ЕЕ
ДДЊИ
ЊИБ Б
ОО
ГГУ
УМИ
МИЛЛ каод ас ус вере чит а
кв е
.Из гл
еда

б
こ

Е
даре чика ошт ос уд рушт в
о,б ог
,

о
9
9..
ИИнн
ее
ссАА
рр
ее
ддо
онн
дд
оо

ЉУ
љубав ,сре ћа,постепеносхватамо

г
ПП
О О
ДДЗ
ЗЕЕ
МН
МНААРР
ЕЕ
ККАА

у
корист ећиихб е
зра зумевања.

ЉА
ИИДДР
РУУ
ГГ
ЕЕПП
РР
ИИЧЧ
ЕЕ

ми
う
(у
(уu
uрр
ии
uu
рре
емм
ии)
)

ШК
лЕ
9 788688 389280
9 788688 389303
で
ПОСЕБНА ИЗДАЊА
ЗА ИЗДАВАЧЕ
в. д. декана проф. др Анђелка Митровић
Горан Лакићевић

УРЕДНИК ЕДИЦИЈЕ
Предраг Младеновић

ГРАФИЧКИ УРЕДНИК
Милош Трајковић

РУКОВОДИЛАЦ ПРОЈЕКТА И РЕДАКТОР ПРЕВОДА

проф. др Дивна Тричковић

ПРЕВОД СА ЈАПАНСКОГ
студенти Александар-Саша Војкић, Александра Јанић,
Милан Селак, Милош Јовичић, Никола Нешић, Растко
Михаиловић, Стефан Петровић, Тамара Максимовић,
Теодора Врачевић, Вишња Милошевић

ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА
Тамара Максимовић и Вишња Милошевић

ЛЕКТУРА ЗА ИЗДАВАЧА
Бранка Тарбук

ИЛУСТРАЦИЈА НА НАСЛОВНОЈ СТРАНИ

Добросав Боб Живковић

ШТАМПА
Форма Б, Београд

ИЗДАВАЧИ
Филолошки факултет Универзитета у Београду
----------------
ИП Бесна кобила
Бранка Пешића 20, Земун
info@besnakobila.co.rs

Сва наша издања можете наручити и путем нашег сајта

www.besnakobila.co.rs
Шинићи
Хоши

С ДРУГЕ
СТРАНЕ
ЉУЉАШКЕ
НАСЛОВ ОРИГИНАЛА
星新一　『ブランコのむこうで』新潮社　
Buranko no Muko de by Shinichi Hoshi

Copyright © 1971 by The Hoshi Library

ЗА ОВО ИЗДАЊЕ
Copyright © 2020 Филолошки факултет
Универзитета у Београду
 ЈЕДНоГ
ДАНА
О
ТКАКО САМ СЕ ПРОБУДИО ТОГ ЈУТРА,
имао сам осећај као да ће се нешто догодити. Да
ме питате какав је то осећај, не бих знао да ка-
жем. Међутим, није ли свима исто у оваквој ситуацији, када
нешто не могу тачно да објасне.
Као и јуче, било је лепо време, а ни временскa прогнозa
ниje најављивала пљускове, грмљавину или тајфун. Уоста-
лом, тај осећај у мојој глави, да ће се нешто десити, уопште
и није имао везе са временом. Радило се о мени самом...
Шта би то могло бити? Баш чудно и необично. Размиш-
љање ми неће помоћи, нема шансе да разумем, али сам и
даље мислио на то. Док сам за време доручка седео за сто-
6 С Д Р У ГЕ С ТРА НЕ Љ У Љ А ШК Е

лом, нагнуо сам главу у страну. Не знам ни сам кад, намазао

сам путер на тост и ставио га на тањир, па га поново узео и
опет намазао. Отац рече, смејући се:
„Хеј, шта је било? Намазао си путер на обе стране тоста.
Нови изуми су у реду, али скроз ћеш улепити прсте.“
Иако је отац доручковао загледан у новине, одмах је
приметио овако нешто. Руке су ми биле начисто замазане
путером.
„Ух! Занео сам се. Нешто сам се замислио...“
Хтео сам да се почешем по глави, али да сам то урадио,
глава би ми била сва од путера. Зато сам само наставио тако
да једем тост. Мама ме је питала:
„Да ти није лоше?“
„Није ми ништа“, рекох.
„Да ниси ружно сањао?“
„Немам појма, можда...“
Покушао сам да се сетим. Да је ружан сан био у питању,
до доручка бих га се вероватно још увек сећао. Након тога
бих га заборавио, ишчезао би попут снега на сунцу. Међу-
тим, колико год да сам размишљао, нисам могао да се се-
тим. Био сам празан. Попут празне кутије, воза без путника,
нове свеске – тако некако. Изгледа да нисам ништа сањао.
Кад смо већ код тога, чини ми се да сам у последње вре-
ме сасвим престао да сањам. Није ли то узрок овог чудног
осећаја? Нисам баш најбоље разумео.
„Нисам ништа сањао.“
Када сам одговорио, отац рече:
„Иди умиј се, па ће ти се расположење поправити. Упс,
пре тога опери руке.“
 ЈЕД НО Г Д АНА 7

„Важи.“
Тако сам и урадио. Опрао сам руке и умио лице, па је
било боље, али расположење је остало исто. Ма, како год.
Ако одем у школу и будем причао и дружио се са пријатељи-
ма, вероватно ће овај чудан осећај нестати. Да сам рекао да
нећу да идем у школу, настала би велика галама. Не осећам
се малаксало, немам температуру, ништа ме не боли. Ми-
слим да би се отац и мајка успаничили: помислили би да је
у питању нека болест са компликованим именом, те да би
било добро да ме брзо одведу код лекара. Или би се наљу-
тили на мене и рекли да само желим да побегнем из школе.
Како год, највероватније би се то завршило љутњом.
„Идем!“
Изашао сам из куће.
И у школи сам био одсутан. За разлику од иначе, нисам
слушао шта професор прича, а пошто се нисам одазвао када
ме је прозвао, чак сам био и опоменут.
Осећај као да ће се нешто догодити не само да није нес-
тајао, већ је постепено постајао све јачи. Не у тој мери као
кад спавам, али јесам био одсутан, јер сам се много забри-
нуо и само о томе размишљао. На паузи за ручак погодила
ме је лопта.
„Извини! Боли ли те? То је зато што не гледаш“, рече
другар који је бацио лопту. Хтедох нешто да кажем, али сам
прећутао. Нe бих могао добро да објасним, а и смејали би
ми се ако почнем детаљније да објашњавам. Не волим када
ми се смеју. Да није можда осећај да ће се нешто десити
било то да ће ме погодити лопта? Мало сам размислио, али
није то било у питању, осећај је чак и након тога остао.
8 С Д Р У ГЕ С ТРА НЕ Љ У Љ А ШК Е

Па, у школи није ни требало да бринем. Проблем је по-

чео тог дана у повратку кући.
Прошавши кроз школску капију, упутио сам се кући
сам. Ако треба да се догоди нешто што се не може избећи,
да ли би било боље да сам тада сâм или са неким? Ако ће
се десити нешто добро, вероватно би било боље да сам сâм.
Ако ће се десити нешто лоше, било би боље да сам са неким.
Можда би тај неко могао да ми помогне. Међутим, ако би се
десило нешто због чега ћу се постидети, онда можда боље да
сам сâм. Не желим да се обрукам док ме пријатељи гледају.
Мозгајући тако, пролазио сам кроз трговачку четврт по-
ред школе. Цвећаре, књижаре, продавнице с храном, апо-
теке...
Препадох се чувши иза себе звук аутомобилске сирене.
Нисам приметио да ми се било шта приближава. Обично ми
се тако нешто не дешава, али сада...
Сва пажња ми је у том тренутку била усмерена на оно
испред мене. Видевши ме таквог, возач је можда хтео да ме
упозори да је опасно тако необазриво ходати улицом.
Ни сам не знам тачно зашто ми је пажња била фокуси-
рана напред. Не знам зашто, али имао сам снажан осећај да
се нешто налази испред. Шта ли је то?
Подигао сам главу, погледао испред себе, и спазих то
нешто! Шта мислите, шта је то било? Сигурно немате појма.
Ја! Угледао сам себе како ходам.
Боље речено, угледао сам дечака који личи на мене. Рет-
ке су фотографије на којима сам усликан с леђа, заправо у
албуму се налазе само три. Имао сам осећај као да посма-
трам нешто попут њих. Ах, имам боље поређење! Једном
 ЈЕД НО Г Д АНА 9

ме је рођак снимао малом камером. Рекао ми је нешто као:

„Пошто је ово видео-снимак немој само да стојиш, поме-
рај се мало“, те сам срамежљиво ишао тамо-амо. Када ми је
касније показао снимак, било ми је чудно – да ли ја стварно
тако ходам? У овом тренутку сам се тако осећао.
Дечак који је ишао тридесетак метара испред мене имао
је сличну одећу и качкет као ја, а и грађа тела и висина су
нам биле исте. Погледао је мало у страну. И профил му је
био налик моме. Први пут видим неког таквог. Какво изне-
нађење! Где ли он живи? Да живи у овом крају сигурно бис-
мо се већ срели до сада...
Ја сам јединац, али када бих имао брата, да ли би он био
као овај дечак? Баш бих волео да имам брата. Када бих га
имао...
Почео сам тако да размишљам, али сам одмах престао.
Док сам посматрао дечака, помислио сам како чак и да
имам брата, не бисмо могли бити толико слични. Изгледамо
баш као близанци.
Да ли можда имам брата близанца? Таква глупа питања
су ми надолазила и одлазила. Није сигурно да немам! Мада,
на телевизији се увек појављују и певају заједно све саме
сестре близнакиње. Када су близанци у питању, изгледа да
их људи разликују по младежима. Али зашто близанци, гле
чуда, имају младеже? Да ли им их је Бог дао како бисмо их
разликовали? Ако не би имали младеже, како ли бисмо их
распознавали?
Чуо сам од некога причу да ако је један близанац болес-
тан и други се разболи од исте болести. Ако се један повре-
ди, дешава се да другог заболи на том месту иако се он није
10 С Д Р У ГЕ С ТРА НЕ Љ У Љ А ШК Е

повредио. Како је то необично. Можда обојица сваке вечери

сањају исте снове.
Много разних ствари ми је падало на памет. Бескрајно
сам понављао сам за себе. Па, ја немам брата близанца. Чуо
сам да је раније било случајева да близанци одрасту раз-
двојени, али у савременом свету се такве ствари не дешавају.
Снажно сам самог себе уштинуо за образ. Баш ме је за-
болело, али нисам то урадио да бих се тргао из сна. Очиг-
ледно – сасвим сам будан. Нисам ни због тога што сам по-
мислио да ме је омађијала лисица, па да се дозовем к себи.1
Немогуће да у оваквом граду лисице бацају чини на људе.
Мада, било би баш занимљиво када би се то дешавало.
Само сам покушао да проверим оно што ми је малоп-
ре пало на памет. Ако смо близанци – и њега ће заболети.
Међутим, дечак испред мене је наставио да корача и није
уопште изгледао као да га је нешто нарочито заболело. Ма,
сигурно се близанци не распознају на овакав начин.
Бол у образу ми је јасно потврдио да ја немам близанца.
Тај дечак је неки странац који случајно подсећа на мене,
што се на јапанском каже сорани. За реч сорани знам зато
што се појавила у једном тексту, па сам је потражио у речни-
ку. Она означава особе које некако личе једне на друге иако
нису у крвном сродству. Знак сора, који је део ове речи, има
значење само наизглед, мада не знам зашто...
Кад смо већ код тога, постоји беше прича Краљевић и
просјак. То је прича о дечаку просјаку који је врло сличан
краљевићу са којим замењује улогу у животу. Сигурно би

1 ЛИСИЦА — у јапанском фолклору постоји веровање да лисице имају

моћ да попут демона омађијају људе.
 ЈЕД НО Г Д АНА 11

било занимљиво покушати тако нешто. Како би изгледало

када бисмо се тај дечак и ја договорили да заменимо улоге
у својим свакодневним животима? Каква ли је његова кућа?
Свакако би било забавно пробати.
Није да ми се не свиђа мој тренутни живот у сопственој
кући, али уме да буде и мало досадно. Вероватно је свима
тако. Било би лепо када бих, попут трампе качкета, могао
лако да заменим живот са неким и да на једно време поста-
нем члан неке друге породице.
Каква ли је породица овог дечака што изгледа исто као
ја? Има ли сестрицу? Завидео бих му да има. Чиме ли се
бави његов тата? Да ли је уметник? Мој тата је обичан рад-
ник у фирми, па ме зато увек занима породица уметника.
Како ли дане проводи дете сликара или музичара? Питам
се да ли они имају осећај као да свуда око нас плутају неке
дивне ствари невидљиве голим оком. Или је то, можда, за
разлику од онога што замишљамо гледајући серије на те-
левизији, нимало забаван живот, где бесан отац непрестано
урла.
Размишљајући о таквим стварима, наставио сам да пра-
тим дечака. Баш ме је много заинтригирао. У коју ли школу
иде? Хтео сам да га претекнем и пробам да видим грб школе
на предњој страни његовог качкета, али сам оклевао, стре-
пећи да не помисли да сам непристојан. Ни мени уопште
не би било пријатно када би ме неко престигао, окренуо се
према мени, погледао у мој качкет и без икаквог поздрава
отишао.
Притом, бацити поглед на његов грб значило би истовре-
мено видети и његово лице. Помисао да би његово лице мог-
12 С Д Р У ГЕ С ТРА НЕ Љ У Љ А ШК Е

ло до танчина бити исто као моје, некако ми је била застра-

шујућа. И због тога, не могавши ни да одем, а немајући ни
храбрости да га сустигнем, настављао сам да идем за њим.
Недуго затим, дечак је скренуо у бочну улицу трговачке
четврти. Пошао сам и ја за њим. На сваком скретању срце
би ми заиграло. Бринуо сам да не искочи изненада иза угла
и не уплаши ме. Или да у тренутку кад скренем он већ не-
куд не ишчезне и од њега не остане више ни сена на улици.
Ипак, скренуо сам. Шта мислите да се десило?
У принципу – ништа, преувеличао сам. Дечак је и даље
ходао мало испред мене. Куда ли иде? Да ли живи овде не-
где? Ту још мало напред се налази као неки паркић или лу-
на-парк. И ја сам се ту често играо кад сам био мали. Да не
живи можда преко пута тог парка?
Дечак је ушао у парк. Овај парк има засађено дрвеће,
језерце и фонтану, а ту су и металне шипке за пентрање.
Цвећа баш и нема. Можда зато што га чупају неваљала мала
деца. И данас је ту неких седморо дечака и девојчица, од
око четири-пет година, правило галаму, трчало наоколо и
играло се у песку.
На клупи су седела два старија мушкарца и кроз разго-
вор бацала, изгледа, мрве хлеба голубовима. Голубови су се
окупили и јели, кад одједном сви одлетеше. Зато што је наи-
шла жена са псом. Али све ово је небитно.
У парку има и љуљашка. Дечак оде тамо, седе и поче да
се љуља. Изгледа да је он детињаст. Ја никад не бих само
због љуљашке свраћао у парк после школе. Али, деловало је
помало забавно. Дечак се весело љуљао на љуљашци. Летео
је све више и више.
 ЈЕД НО Г Д АНА 13

Након подужег размишљања, донео сам одлуку. Има

да му видим лице! Не би требало да се љути само зато што
сам га погледао у лице. Ако буде деловао љутито, побећи ћу.
Са љуљашке у покрету не може истог трена сићи. Сад ми је
прилика!
Али било би добро ако успем да ме не спази. Лагано
обиђох чесму, прођох иза дрвета, да бих напокон стигао
до сенке тобогана. Е, одавде се добро види! Натукао сам
предњи део качкета. Само ми треба мало више храбрости. И
још нешто – да то урадим лежерно.
Правећи се да посматрам голубове у лету, погледао сам
у дечака. Планирао сам да само мало бацим поглед, али
није испало тако. Нисам могао да скренем поглед са њего-
вог лица. Па оно је било потпуно исто као моје!
„Да ли је ово могуће...?“, изустих. Нисам уопште сигу-
ран да ли сам то заиста изговорио, или сам само помислио а
из мојих уста изашло нешто друго. Толико сам се изненадио
да више нисам знао шта је шта.
Запитах се да то није неки дух. Знам да духови и сли-
чне ствари не постоје. Мада има нешто што сам прочитао
у једној књизи. Сусрети са људима који изгледају исто као
ми се дешавају изузетно ретко, али се, изгледа, заиста де-
шавају. Писало је да се тај феномен када сретнеш другог
себе назива доплгенгер. Помало сам се уплашио кад сам то
читао. Писало је и о једној причи, како је неки човек хтео
да иде у тоалет и кад је отворио врата, унутра се налазио
други он. Ово је можда измишљена прича, али те вечери
кад сам је прочитао био ме је страх да идем у тоалет. Јези-
ва прича.
14 С Д Р У ГЕ С ТРА НЕ Љ У Љ А ШК Е

Ни у књизи није писало зашто се тај феномен дешава.

Вероватно и нема начина да се објасни. То је појава попут
духова. У том случају, некакви духови ипак постоје у овом
свету. Управо гледам у једног, али нисам сигуран да ли је то
феномен те врсте или не...
Наједном су ми се у глави пробудиле свакојаке идеје,
направиле хаос и нестале. Након тога, у мени се родио
страх. Као да ми је у главу сипана ледена вода од које ми се
стегла кожа. Та хладна вода ми се сливала низ леђа, текла
надоле, све док ми се обе ноге нису следиле. Уз то, и земља
под мојим ногама се заледила.
Другим речима, нисам више могао да се померим. По-
мислио сам како би требало да бежим, али ноге нису хтеле
да ме слушају.
Наслоњен на тобоган наставио сам да зурим у лице де-
чака. Без идеје шта бих друго могао, моје очи су спонтано
остале упрте у том правцу. У лице дечака који се љуљао,
љуљао и љуљао на љуљашци. Заиста је било исто као моје.
Љуља се, љуља. Он изгледа као други ја који је изашао из
огледала. Љуља се, љуља. Са друге стране овамо, и одавде на
другу страну.
Љуља се, љуља. Поново и поново, љуља се, љуља...
Одједном, дечак се благо осмехну у мом правцу. Не знам
да ли ме је открио, али имао сам такав осећај. Уместо да без
размишљања вриснем, као што би се очекивало у оваквом тре-
нутку, не знам зашто али сада су моја осећања била сасвим
супротна. Малопређашњи страх је избледео. Имао сам осећај
да моје укочено тело некако постаје лако. Изгледало је као да
сам под утицајем хипнозе. Мада, ја не знам како то изгледа.
 ЈЕД НО Г Д АНА 15

Њихање љуљашке се смирило. Недуго затим љуљашка се

зауставила и дечак је сишао са ње. Почео је да хода. Питам
се куда иде. Ја сам га и даље тихо пратио. Јесте да сам га
пратио намерно, али сам имао и осећај као да ме вуче неки
невидљиви конац. Иако сам плански био тако пажљив да га
не бих изгубио из вида, можда је друга страна заправо при-
влачила мој поглед.
Настављао сам да ходам зурећи у дечакова леђа. Про-
влачио се уским путељцима, шетао широким улицама, пре-
лазио мостове за пешаке, провлачио се кроз подземне про-
лазе, направио круг у супермаркету и након тога изашао и
поново прешао улицу. Било ми је све мање јасно куда сада
идем. Чинило ми се да би било добро да застанем и погле-
дам око себе, али нисам могао, јер сам имао осећај да ћу га
изгубити чим скренем поглед.
Пратио сам га најбоље што сам могао. Ход тог дечака би се
час убрзавао, час успоравао. Понекад би се провлачио између
људи. Због тога нисам ни на трен смео да окренем главу.
Ипак, повремено бих бацио поглед на околину, пошто
ме је нервирало кад не знам где се налазим. Али и то је било
чудно. Као да је на црвеном билборду за кока-колу, поред
пута, боја избледела. И боје цвећа у цвећари, као и свега
осталог, избледеле су. И боје рекламе за берберницу су, та-
кође, избледеле.
Мистериозно, зар не? Хтео сам да протрљам очи и по-
гледам поново како бих се уверио, али тада је дечак убрзао
ход, па нисам имао времена.
Питам се колико је сада сати. И плаветнило неба је по-
чело да бледи. Када би се указало црвенило, претпоставио
16 С Д Р У ГЕ С ТРА НЕ Љ У Љ А ШК Е

бих да су то облаци обојени у сутон, али црвенила није било.

Питам се да ли се ово догађа зато што су ми се очи умориле
од сталног зурења у једну исту ствар, а то су леђа дечака који
је ишао испред мене. Деловало је као да се боја околине све
више губи. Било је као да гледам црно-бели филм или теле-
визију без боје.
Неће ваљати ако се овако настави заувек. Морам одмо-
рити очи. Поред тога, и ноге су ми се умориле. Биће про-
блем вратити се кући. Ова чудна игра јурке ће морати да се
заврши. Не знам да ли је игра, али морам престати с овим
већ једном.
Тако сам размишљао, али нисам могао да натерам себе
да се одвојим од тог дечака. Шта да радим? Пало ми је
нешто на памет. Сустићи ћу га и обратићу му се. То ће бити
то. Али, шта да кажем? Желео бих да кажем „довиђења“, али
то би било помало чудно. За први поздрав, „довиђења“ је
необично. Питам се да ли би било добро да кажем: „Личиш
на мене“. Никако нисам могао да се досетим правих речи.
Међутим, овако нема краја. Сустићи ћу га и потапшати
по рамену. Одлучио сам! Када дође до тога, наићи ће праве
речи. Ако и не наиђу, он ће ваљда рећи нешто. Чврсто одлу-
чивши овај пут, убрзао сам корак.
Међутим, и дечак је убрзао корак. Делује као да је при-
метио моју одлучност. Добро! Нећу ни ја одустати! Било би
без везе да га сада изгубим из вида. Јурио сам дечака гле-
дајући само у његова леђа. Потрчао сам.
Након што сам га јурио неко време, дечак је отворио
улазна врата једне куће, ушао и затворио врата. Нисам знао
чија је то кућа, нити где се налази, због тога што нисам мо-
 ЈЕД НО Г Д АНА 17

гао да видим ништа осим тог дечака. И ја сам за њим пову-

као кваку, отворио врата и ушао унутра.
Помислили бисте да сам коначно уловио мистериозног
дечака, зар не? Али није било тако. Нисам знао шта ме чека
са друге стране врата, па сам се укопао у месту. Не би било
добро да се саплетем о нешто. И не само то – без обзира на
све, упадање у нечију кућу је ипак непристојно.
Спустио сам гард. Искористио је то што сам се опустио,
па ме је напао. Дечак ме је гурнуо. Иако ме је бацио, није ме
болело. Више је било као да ме је само нежно гурнуо да пад-
нем. Гурнуо ме је на под и побегао напоље. Био је то веома брз
покрет. Дечак је изашао напоље и затворио врата за собом.
И ја сам пожурио да устанем и покушао да пођем за њим.
Али нисам могао, због тога што врата која су се затворила
пред мојим очима сада никако нису хтела да се отворе. Про-
бао сам да их гурам и вучем и да окрећем кваку тамо-вамо,
и да гласно лупам, али ништа није помогло. Покушао сам
да их развалим телом, али ни то није успело. На крају сам
веома гласно викнуо:
„Упомоћ!“
Викао сам из дубине душе. Био сам заробљен у кући за
коју нисам знао чија је. Био сам очајан јер нисам знао шта
да радим. Међутим, зачуо се глас са друге стране врата:
„Неће ти ништа помоћи то што правиш буку.“
Био је то дечаков глас. Први пут га чујем, али сам знао
да њему припада. И то зато што је имао исти глас као и ја.
Чинило ми се као да чујем свој глас са снимка. Било је то
јако бизарно, али није сада тренутак да мислим о томе. За-
молио сам га:
18 С Д Р У ГЕ С ТРА НЕ Љ У Љ А ШК Е

„Пусти ме одавде.“
„Ускоро ћу...“
Безобзиран одговор. Питао сам га:
„Чија је ово кућа? Није твоја, зар не? Зашто ово радиш?“
„Ускоро ћеш сазнати...“
Није ми одговорио ни на једно од мојих питања. Међу-
тим, ово сам хтео по сваку цену да сазнам.
„Ко си ти? Молим те, само ми то одговори. За име бога,
ко си ти?“
„Ускоро ћеш сазнати...“
Стално ми је узвраћао исте одговоре са спољне стране
врата. Звучало је као да га то весели и да му је забавно. Тај
глас је мало-помало постајао све тиши. Изгледало је као да
је почео да се удаљава од врата. Морао сам да га зауставим.
Викнуо сам што сам гласније могао:
„Хеј, а да ниси мало окрутан? Нећеш ништа да ми објас-
ниш. Ово нема нигде!“
Није одговорио. Поновио сам још гласније и начуљио
уши. И даље није било одговора. Прислонио сам уво уз вра-
та. Није било знакова да је испред. Отишао је.
Осетио сам да губим сву снагу из тела, па сам присло-
нио обе руке и лице уз врата и чучнуо. Шта да радим? Био
сам заробљен у непознатој кући. Осетих очај и пожелех да
заплачем.
Чучао сам припијен уз врата, затворених очију. Неко
време се нисам померао. Био сам уморан. У глави сам вртео
оно што се малопре догађало и на помисао да сам упао у
неку страшну замку – стресао сам се.
 ЈЕД НО Г Д АНА 19

Ипак, страх није нешто што дуго траје. Убрзо сам се ко-
лико-толико смирио. За почетак треба да изађем одавде.
Схватио сам да једино што морам да урадим јесте да изађем
кроз та врата и вратим се кући.
Такође, понављао сам себи да нема потребе да се толико
плашим. До сада се није догодило ништа баш толико страш-
но. Што би неко мене малтретирао, ко би тиме нешто до-
био? И тај дечак се вероватно глупирао па ми је урадио ово.
Сигурно је то у питању. Ово је његова кућа, а он се сигурно
крије негде и из сенке посматра како се ја плашим.
Међутим, у исто време сам приметио и једну чудну ст-
вар. Малопре сам онолико викао и лупао о врата, али из
унутрашњости куће се нико није појавио. Све време је била
тишина. Питао сам се да ли је кућа празна...
Опет сам замислио нешто гадно. Шта да радим ако је
ово место налик хладњачи, и све док се не отворе ова врата
нећу моћи да изађем напоље?
Али, вреди ли мислити о свему томе? Устао сам и про-
бао да осмотрим око себе. Да бих изашао напоље, прва ствар
коју треба да урадим јесте да истражим кућу изнутра. Нека-
ко ћу пронаћи начин да изађем напоље. Хајде, само храбро!
Окренуо сам се и сада су ми врата била иза леђа.
„Ах!“, нехотице сам вриснуо.
 CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

821.521-31

ХОШИ, Шинићи, 1926 –1997

С друге стране љуљашке / Шинићи Хоши ;

[превод са јапанског Александар-Саша Војкић
... и др.]. - Београд : Филолошки факултет
Универзитета у Београду : Бесна кобила, 2020
(Београд : Форма Б). - 152 стр. ; 21 cm.
- (Посебна издања / Бесна кобила)

Превод дела:
Buranko no Muko de /
by Shinichi Hoshi.
- Тираж 500.

ISBN 978-86-88389-28-0
COBISS.SR-ID 21550089