Маnirizam

(1520-1590)
• Koren termina MANIRIZAM,
lezi u italijanskoj reci
MANIERA = STIL.

• Termin Maniera preuzet je iz

literature o ophođenju-
knjige Il Cortegiano koju je
1508 napisao a 1528 objavio
Baldassare Castiglione
(Балдазаре Кастиљоне) .
Opisujući savršenog
dvoranina Kastiljone opisuje
ponašanje sa stilom,
ophođenje i život sa stilom,
con mainiera
Agnolo Bronzino, portret Ugolino
Martelli

Takođe vezan za stil

ponašanja je pojam
GRAZIA koji
ukazuje na
gracioznost i
elenganciju, vezan
za prefinjenost i
lakoću u
ophođenju –
FACILITA. Ove
osobine prenose se
na umetničko delo.
 Bronzino portret
Eleonore od Toleda
• Umetnost Manirizma
vezana je za dvorske
krugove i za aristokratiju.
To je umetnost elite,
umetnost obrazovanih
umetnika za obrazovane
narucioce.
• Umetnicima se naručuju
dela zbog njihove
genijalnosti i visoke
učenosti. Umetnost
postaje intelektualna,
hermetična i ekskluzivna.
 Studiolo – mala bogato
dekorisana strogo privatna
soba. Bogati ljudi su imali svoj
Studiolo u palatama, do koga
se obicno dolazilo spletom
skrivenih hodnika. To je bila
prostorija kojoj nije bila
dostupna dnevna svetlost i u
koju se ulazilo kroz mali ulaz.
Tu su se pohranjivale razne
zbirke.

Studiolo Velikog vojvode

Toskane Frančeska I Medičija
1570-1572 oslikao Giorgio
Vasari
• Nakon Leonarda, Rafaela i Mikelanđela, umetnik
više nije zanatlija, on je virtuoz i intelektualac, koji
svojim delima komunicira sa najvišim slojevima.
• Započet u poznim delima Rafaela i Mikelanđela
• Okvirna periodizacija bi bila: pocetak 1520 (godina
Rafaelove smrti), mada se u Firenci javlja i ranije, a
kraj 1590, godina kada Anibale Karaci i Karavadjo
dolaze u Rim.
• Već krajem istog veka kad je nastao (XVI vek)
Manirizam je smatran izveštačenim i
nepristupačnim širim masama, i kao takvog ga je
zamenio pristupačni retorični Barok.
Michelangelo: Ignudo sa
svoda Sikstinske kapele
1508-12
Kultura u Italiji XVI veka
prozeta je Neoplatonizmom.
Prevedena su celokupna
Platonova dela, a
neoplatonisticke ideje su
unošene i u slikarski program.

Mikelandjelo u svojim
sonetima piše da je lepota
forme manifestacija božanske
milosti i da je on tu lepotu
pronašao u ljudskom telu.
Verovao je da se sam Bog
otkriva, obelodanjuje u onome
sto je savršeno stvoreno.
• Drugi aspekt ove
ideje je božansko
prisustvo u umetniku.
Mikelanđelo je
nazivan Il Divino.
Njegov odnos prema
materijalu koji
oblikuje poistovecuje
se sa kreacijama koje
stvara sam Bog.
• Ova ideja je imala
svoje implikacije u
ideji o bozanskom
pravu umetnika,
pravu na stvaranje, a
ne pukoj imitaciji
prirode.
 Michelangelo Pobeda 1532 – rađena za grobnicu Julija II
FIGURA SERPENTINATA – dominantna forma u
Manirizmu kada je u pitanju predstavljanje ljudske
figure.

Mikelandjelo daje savet svom uceniku Marku iz

Sijene:

“Figura postize najvišu graciju i elokvenciju kada

je vidjena u pokretu, a da bi tako bila
predstavljena nema bolje forme od plamena, jer
je plamen najpokretnija od svih formi…

Slikar bi trebalo da kombinuje piramidalnu formu

sa serpentinatom, slicno živoj zmiji koja je izvijena
u pokretu.

Figura treba da podseca na slovo S, a to treba da

izražavaju i delovi te figure”.
Figura serpentinata se
razvila iz klasicnog
contrapposta.
Kontraposto je sistem
komponovanja ljudskog
tela karakteristican za
anticku skulpturu. Delovi
tela su uredjeni
asimetricno tako da je
okret glave u suprotnosti
sa kukom/bedrima. Jedna
noga nosi tezinu tela i
ispraveljena je, dok je
druga slobodna i savijena.
Sve asimetrije su
uskladjene u finalnoj
ravnotezi.
Na pokret u skulpturi manirizma uticala je skulptura Mironovog bacača
diska i Laokonove grupe – otkrivene u Rimu 1508 godine
Gianbolonja – Otmica sabinjanki 1574-82, mermer
• Đanbolonja (Jean Boulogne francuz koji je
u Italiji prekršten u Giovanni Bologna) na
svojoj skulpturi utrostručuje serpentinatu.
• Skulptura se gleda sa svih strana i
posmatrač oko nje obilazi više puta da bi
je sagledao. Pokret, virtuoznost , gracija,
lakoća, odlike su manirizma.

• Originalno skulptura nije imala ime, ona je

samo-dovoljna i tema joj nije bila
potrebna.

• Veliki vojvoda Toskane ju je postavio na

glavnom trgu naspram Palazzo Vecchio.
Bronzana kopija napravljena je za Napulj
1582 i tad je nazvana je “Otmica
Sabinjanke”.
“nema bolje forme od plamena”

• U nebu tek rođena duša

pada čista u najdublji
kalj ljudskog, zemaljskog
tela, i teži da se vine
natrag Tvorcu. Ona se
izvija kao plamen, dok
je njena zemaljska
priroda vuče u
suprotnom pravcu.
Gian Bologna Benvenuto Cellini
 Benvenuto Cellini
Ganimed 1548 Persej 1545
Benvenuto Cellini slanik za kralja Fransoa I 1540
 Uticaj Rafaelove slikarske radionice u kojoj se formira njegov učenik
Giulio Romano, koji sa majstorom radi na oslikavanju stance- sobe u
Vatikanskim apartmanima, sa predstavom Požara u Borgu. 1514-1517
 Giulio Romano za markiza od Mantove Federika Gonzagu 1524
projektuje palatu del Te. Zidana je i dekorisana do 1532. Umetnik
projektuje palatu, oslikava sale – kreira čitav koncept - concetto
Đulio Romano, Sala
Giganata, palata del Te,
Mantova 1532
 Visoka renesansa Manirizam

• sadržaj - Univerzalan • Neuobičajene teme

• Narativ – direktan i • Narativ komplikovan i
sveobuhvatan nejasan
• Prostor- premeren, • Prostor – razjedinjen,
harmoničan i disharmoničan
kontrolisan • Kompozicija – konfliktna
• Kompozicija i necentralizovana
harmonična i centralno • Proporcije – artificijelne
postavljena i izdužene
• Proporcije – • Boja – iznenađujuća i
idealizovane artificijelna
• Boja - harmonična
 Renesansa Manirizam
• Andrea Mantegna Camera dei Sposi • Giulio Romano Sala dei Gigganti
vojvodina palata u Mantovi 1476 palazzo del Te u Mantovi 1532
Status umetnika - Kuća Giulia Romana u Mantovi 1544
Sala dele Prospetive vila Farnezina Baldasare
Peruzzi 1515
Đakomo Baroci da Vinjola, stepenište vile
Farneze u Kapraroli 1559
Andrea Palladio Vila Rotonda kraj Vicenze 1567
 Udaljena od grada Vićence, onda je vila rustika (palazo del Te je vila
suburbana jer je na obodu grada, a grdska vila je vila urbana). Sa četiri
istovetna klasična treba otvorena je ka imanju, parku, vinogradima,
baštama.
 Vila Rotonda nije rezidencija u pravom smislu, već mesto gde
bogati vlasnik dolazi da se skloni od letnje žege i “gradske vreve”
i gde pravi okupljanja.
Andrea Palladio, Vicenza palata Chiericati, 1550
Andrea Paladio Vicenza palazzo della Ragione 1561
Andrea Palladio, Vicenza, Theatro Olimpico, 1580
Prvo zatvoreno pozoriste nakon antike
Parmđanino
autoportret 1524
Parmđanino
(Girolamo
Francesco Maria
Mazzola) 1503-
1540
U Parmi je radio sa
Koređom, a kasnije
u Rimu upoznaje
delo ostalih
umetnika visoke
renesanse, pre
svega Mikelanđela i
Rafaela.

Koristi namerna
iskrivljenja u svom
radu, razvijajući
svoj stil - maniera
Parmiđanino - Bogorodica
sa dugim vratom 1530
Vizija Svetog Jeronima
1527
Jacopo da Pontormo
polaganje u grob 1525-27
Firentinac, izraziti kolorista, smelih
nekonvencionalnih kompozicija.
Roso Fiorentino
(Giovanni Battista di
Jacopo)

Skidanje s krsta 1521

Slika je iz Firentinskog
razdoblja Rosovog rada. On
se 1523 seli u Rim, a
kasnije odlazi u Francusku
na dvor Fransoa I gde
oslikava dvorac Fontemblo
Галерија дворца Фонтембло, детаљ фреске Росо Фиорентино 1533
Mojsije brani svoje kćeri 1523
Anјоlo Broncino
Venera kupidon ludost i
vreme 1546
3 nivoa:
Požuda, strast raskalašnost
Zavist i ljubomora
Vreme, prevara i obmana
 Agnolo Bronzino
(Anjolo Broncino)
portret Eleonore
od Toleda supruge
Velikog vojvode
Kozima de Medičija
1545
• 1540 portret mladića sa • 1533 portret žene u crvenom
knjigom
Giorgione autoportret 1510 Ticijan Mladi englez 1540
Jacopo Tintoretto autoportret El Greko- Hortensio Félix Paravicino
1547 1609
 El Greko 1541-1614
• Rodio se na Kritu 1541 u vreme
kada je ovo ostrvo bilo pod vlašću
Venecije.

• Na Kritu se bavio ikonopisom

• Sa 25 godina 1566 odlazi u

Veneciju kako bi se školovao kao
slikar. Upoznaje dela Ticijana, radi
u radionici Tintoreta.

• 1570 boravi u Rimu i proučava

dela Mikelanđela i antičku
skulpturu u Vatikanu. U Veneciji
živi do 1576.

• Nakon deset godina života u

Veneciji 1577., kad mu je bilo 36,
otputovao je u Toledo.
 Hrist koji nosi krst 1578
Ni jedan umetnik pre ili posle El Greka nije uspeo da likovima podari toliko emocije.
Snaga emocije vibrira i izbija iz slike, oslobađajući se nosi ka posmatraču emociju
njenog kreatora
 Pokajanje Marije Magdalene
Sveti Sebastijan 1577 1577
Ruganje Hristu – Espolio 1579 za
Raspeće sa dva donatora 1590
sakristiju Katedrale u Toledu
 Sahrana
grofa Orgaza
1587
Obožavanje imena Isusovog (San
Filipa II/ Alegorija Svete Lige)
El Greco 1577-1580
Slika predstavlja alegoriju pobede
svete Lige koja je ujedinila Španiju,
papu Veneciju i Sveto Rimsko
carstvo u pobedi nad Turcima kod
Lepanta
Molitva na Maslinovoj Gori oko 1590
 Hrist izbacuje trgovce iz hrama 1600
Sveta porodica 1595
Blagovesti 1600 Blagovesti 1598
Toledo 1599
Sv Sebastijan 1612 Sveti Petar 1613
Vizija Svetog Jovana 1609-1614
Laokon 1609-1614
 Umro je u Toledu 7 aprila 1614

nakon njegove smrti je u njegovoj je radionici pronađeno 115 slika, 15

započetih skica, 4 grisaillea i oko 150 crteža. (Autoportret 1600)