1

DINAMIKA

Jedinice svih veličina u kinematici se izražavaju pomoću metra m i sekunde s. Za izražavanje veličina
u dinamici neophodna je još jedna osnovna jedinica Međunarodnog sistema jedinica (SI) – kilogram
(kg), jedinica za masu. Već je rečeno da se dinamika za razliku od kinematike bavi i silom kao
uzrokom koji dovodi do promene stanja kretanja tela.

Njutnovi zakoni

To su postulati, logička tvrđenja koja se ne dokazuju ali se svakodnevno proveravaju.

Težnja tela da se opiru promeni stanja kretanja naziva se inercija. Inercija je kvantitativna mera mase
tela. Tela se kreću samo pod dejstvom rezultantne sile koja deluje na njih. Kad se govori o
rezultantnoj sili misli se na sve sile koje deluju na neko telo. Ponekad tezultantna sila može biti
jednaka nuli, ali to ne znači da na telo ne deluju sile, već se može desiti da se sile međusobno
poništavaju. Ako se to dogodi telo je u ravnoteži. Statička ravnoteža znači da se telo nalazi u stanju
mirovanja. Dinamička ravnoteža znači da se telo kreće pravolinijski, konstantnom brzinom.

Ako neko telo deluje silom na drugo telo tada će i drugo telo delovati nekom “suprotnom” silom na
prvo telo. Ovo se javlja usled toga što sila predstavlja meru interakcije između dva tela. Sile se uvek
pojavljuju u paru, jedna je sila akcije a druga sila reakcije i obe zajedno predstavljaju interakciju
između tela. Ne postoji ni jedna sila sama za sebe. S obzirom na to da da sile akcije i interakcije
deluju na tazličita tela, one se nikada ne poništavaju.

Kada na telo deluje neka rezultantna sila, telo se kreće. Ubrzanje kojim se kreće telo direktno je
proporcionalno sili koja na njega deluje, a obrnuto proporcionalno masi tela. Ovo se može zapisati kao
a ~ F/m. Ubrzanje je uvek u pravcu dejstva sile.

Ako neko telo slobodno pada kroz vakuum (u gravitacionom polju), rezultantna sila je u stvari težina
tela, a ubrzanje kojim se kreće iznosi -g (g označava gravitaciono ubrzanje). Ako telo slobodno pada
kroz vazduh, rezultantna sila predstavlja razliku težine tela i sile otpora vazduha, tako da se telo kreće
ubrzanjem manjim od g. Ukoliko bi sila otpora vazduha bila jednaka težini tela, ubrzanje bi bilo
jednako nuli te bi telo padalo kroz vazduh konstantnom brzinom.
 2

I Njutnov zakon - zakon inercije

Prvi Njutnov zakon je ustvari prvi formulisao Galileo Galilej 1638.god.

Neko telo izolovano od dejstva spoljašnjih sila, zadržava svoje stanje

mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja sve dok ga dejstvo neke
spoljašnje sile ne prinudi da to stanje promeni.

Kretanje koje vrši neko telo u odsustvu sila naziva se kretanje po inerciji. Smatra se da masa (skalar)
predstavlja meru otpora koga telo pruža promeni stanja kretanja, tj. masa predstavlja meru inercije
tela.

Količina kretanja

Već je rečeno da inercija predstavlja svojstvo tela da se opire promeni stanja kretanja u kome se
nalazi; npr. ako pokušamo da pokrenemo telo koje miruje ono se opire (otežava pokretanje) utoliko
više ukoliko mu je masa veća; ili zamislimo dva tela različitih masa koja se kreću – iskustvo nam
govori da je teže zaustaviti telo veće mase. Ovo nas navodi na zaključak da je potrebno uvesti još

jednu vektorsku fizičku veličinu – količinu kretanja p (impuls) koja karakteriše dinamičko stanje tela i
predstavlja proizvod mase i vektora kretanja tela:
  m
p m kg
s

II Njutnov zakon – osnovni zakon dinamike

II Njutnov zakon daje kvantitativnu i kvalitativnu vezu između uzroka promene kretanja (sile) i

posledice kojom se meri stanje kretanja, a to je promena impulsa p .

Rezultantna spoljašnja (eksterna) sila1) koja deluje na neko telo ili

sistem tela predstavlja brzinu promene njegove količine kretanja,
tj. jednaka je prvom izvodu količine kretanja po vremenu:

 ex dp
Frez
dt
m
kg
Kao što se vidi iz gornjeg izraza jedinica za silu је s m , što predstavlja definiciju jedinice sile
kg
s s2
Njutn (N).
  ex
Drugi Njutnov zakon može da se napiše i u sledećem obliku dp Frez dt odakle se zaključuje da se
telo kreće u pravcu i smeru rezultantne sile pri čemu treba naglasiti da usled inertnosti ni jedno telo ne
menja trenutno svoje stanje, već uvek postoji prelazni period.
II Njutnov zakon u ovom obliku je opštevažeći zakon – važi u svim 
 p2
oblastima fizike i u relativističkoj fizici. p1
Analizom ovog zakona mogu se izvući razne zakonitosti. 
p3
 
1) Zakon o održanju količine kretanja. Posmatra se pi pi
izolovan sistem, koji se sastoji od n tela. Sistem je izolovan ako je 
rezultantna spoljašnja sila koja deluje na njega jednaka nuli -  pi
 ex pi 
Frez 0 . Svako od tela mase m1, m2, m3 ..., mi, ..., mn ima vektor pi
 
pi pi

1)
Rrezultantna sila predstavlja vektorski zbir svih sila koje deluju na neko telo ili sistem.
 3


količine kretanja pi . Ukupan vektor količine kretanja ovog sistema jednak je zbiru pojedinačnih
vektora količine kretanja svih tela
      n 
p p1 p2 p3 ... pi ... pn pi
i 1

dp
Ako je rezultantna sila koja deluje na posmatrani sistem jednaka nuli tada je 0 , što je ispunjeno
dt

ako je dp 0 . Oznaka »d» ispred vektora količine kretanja predstavlja beskonačno malu promenu
veličine ispred koje stoji. Ako je promena količine kretanja jednaka nuli znači da je količina kretanja

izolovanog sistema konstantna p const . Ovo predstavlja još jedan opštevažeći zakon – zakon o
održanju količine kretanja:

Ukupan vektor količine kretanja izolovanog sistema je konstantan.

II Njutnov zakon u oblasti klasične fizike.

 
Ako u drugi Njutnov zakon uvrstimo izraz za vektor količine kretanja p m , dobija se

 ex dp d m   
dm  d 
Frez m Sila u opštem slučaju nije u pravcu ubrzanja ( a d ).
dt dt dt dt dt

Kada se telo kreće brzinom , njegova masa se menja prema m
izrazu iz relativističke fizike
m0
m
2
1
m0
2
c
0,6c c
što je grafički predstavljeno na dijagramu. m0 predstavlja masu
tela u mirovanju.

Očigledno da masa tela nije konstantna. Ako je brzina posmatranog tela mnogo manja od brzine
dm
svetlosti, porast mase je zanemarljivo mali tj. masa se može smatrati konstantnom, pa je izvod
dt
jednak nuli, pa samim tim i prvi sabirak u gornjem izrazu. Izraz za drugi Njutnov zakon se tada svodi
na  
d 
F ex m marez
dt
Rezultantna sila koja deluje na telo jednaka je proizvodu mase i
ubrzanja tog tela.

Šta se dobija iz gornjeg izraza ako je spoljašnja rezultantna sila jednaka nuli?
 ex 
d  
Frez m 0 d 0 const
dt
Dobijen je matematiči izraz prvog Njutnovog zakona – ako nema dejstva spoljašnje sile brzina tela je
konstantnog intenziteta, pravca i smera.

Iskustvo govori da tela koja se kreću, lagano usporavaju i na kraju se zaustavljaju. U realnosti na telo
deluju sila trenja i sila otpora sredine, što znači da telo trpi dejstvo rezultante ove dve sile te menja
stanje svoga kretanja tj. usporava.

Za razliku od prethodna dva opštevažeća zakona, sledeći zakon ne važi u relativističkoj fizici, što
8
znači da važi samo ako su brzine tela mnogo manje od brzine svetlosti с, (с = 3 10 m/s).
 4

III Njutnov zakon – zakon akcije i reakcije

Treći Njutnov zakon daje informaciju o interakciji između tela u prirodi i govori o tome da se sile u
prirodi uvek javljaju u paru.
  
Posmatra se izolovan sistem od dva tela. Ukupan vektor količine kretanja je p p1 p2 . Pošto je
 ex
sistem izolovan Frez 0 , onda je
     
dp d p1 p2 dp1 dp2 p1
0 0
dt dt dt dt
 
dp1 p2
Prvi sabirak , predstavlja silu koja deluje na telo 1, a pošto je
dt
sistem izolovan onda na tom silom na njega može da deluje samo telo

 dp 2
2. Dakle to je sila kojom drugo telo deluje na prvo F21 . Isto tako drugi sabirak predstavlja silu
dt
koja deluje na telo 2, a nju može da izazove jedino telo 1 – znači to je sila kojom prvo telo deluje na

drugo F12 . Na osnovu prethodnog poslednji deo gornje jednakosti može se napisati kao
  
F21 F12 0 , ili  
F21 F12 p1

Ove dve sile su istog intenziteta i pravca a suprotonih smerova.   p2
F21 F12
Prema tome treći Njutnov zakon glasi
Ako jedno telo deluje na drugo nekom silom, onda i drugo telo
deluje na prvo silom istog intenziteta i prvca ali suprotnog smera.

III Njutnov zakon važi: 1. ako se interakcija između tela odigrava neposrednim kontaktom i 2. ako se
tela nalaze na međusobnim rastojanjima pod uslovom da se kreću brzinama mnogo manjim od brzine
svetlosti.

PODELA SILA

Sve poznate sile u prirodi mogu se podeliti na:

gravitacione (poznati zakoni, dugog su dometa),
elektromagnetne (poznati zakoni, dugog su dometa),
12
nuklearne sile koje se dele na a) sile slabe interakcije (domet im je približno 10 m i
odgovorne su za transformacije elementarnih čestica u jezgru i b) sile jake interakcije (domet
15
im je približno 10 m i ove sile drže na okupu nukleone u jezgru).

Neki tipovi sila u mehanici

SILA GRAVITACIJE
m1   m2
Sila gravitacije definiše Njutnov zakon opšte gravitacije koji glasi:
F21 F12
Svako telo privlači drugo telo silom koja je proporcionalna
proizvodu njihovih masa a obrnuto proporcionalna kvadratu
rastojanja između njihovih centara i deluje duž prave koja ih spaja.  
r0 r
Ovaj zakon se matematički može zapisati
 m1 m 2 
Fg r0
r2
 5


gde je r0 jedinični vektor rastojanja između centara posmatranih tela a je univerzalna gravitaciona
2) 11 2 2
konstanta i iznosi = 6,67 10 Nm /kg . Znak »minus« označava da se radi o privlačnoj sili između
tela. S obzirom na to da je veoma malo, gravitaciona sila među telima na Zemlji je zanemarljivo
mala u poređenju sa gravitacionom silom privlačenja između pojedinačnih tela i Zemlje. Potrebno je
podvući da je za razliku od elektromagnetnih sila koje mogu biti i privlačne i odbojne, gravitaciona sila
uvek privlačna i zahvaljujući njoj postoji Univerzum.

Njutnov zakon opšte gravitacije važi samo za materijalne tačke i (homogena) sferna tela.

U ovom kursu najznačajnije je ispoljavanje gravitacione sile između Zemlje koja je približno sfernog
oblika i tela na njoj ili u blizini njene površine. Dimenzije tela su zanemarljivo male u odnosu na
dimenzije Zemlje, tako da se mogu smatrati materijalnim tačkama. Ta gravitaciona sila zbog posebnog
značaja koji ima za ljude na Zemlji dobila je posebno ime – sila Zemljine teže ili samo sila teže (ne
sme se mešati sa težinom tela).

Neka se telo mase m nalazi na nadmorskoj visini h (na visini h iznad površine m
Zemlje). Označi se masa Zemlje sa Mz a njen poluprečnik sa Rz. Pošto su u pitanju
Mz h
materijalna tačka i sferno telo, sila kojom Zemlja privlači telo (ali i telo Zemlju samo
što joj zbog male mase daje zanemarljivo ubrzanje), može da se napiše kao:
Rz
mMz Mz g
Fg m m m gh
2 2 2
Rz h h h
R z2 1 1
Rz Rz
Mz Mz g
gde smo sa g h označili ubrzanje zemljine teže na
2 2 2
Rz h h h
R z2 1 1
Rz Rz
Mz
nadmorskoj visini h, а g predstavlja ubrzanje zemljine teže na površini Zemlje. Znajući da je
R z2
24 6
Mz = 5.98 x 10 kg a Rz = 6.37 x 10 m, za g se dobija 9,81 m/sec².
Fg
Na desnoj slici je grafički prikazana
g
zavisnost sile teže od rastojanja. Na
rastojanjima r Rz sila teže opada sa 1
~r ~ 2
kvadratom rastojanja, dok na r
rastojanjima r Rz (u unutrašnjosti
Zemlje) raste proporcionalno rastojanju 1/4g
od centra ka površini Zemlje. 1/9g
Zainteresovani studenti mogu dobiti
formalno izvođenje. Rz 2Rz 3Rz r

  
Uobičajene oznake za silu teže su Fg , Q i G .

SILA REAKCIJE PODLOGE

Svako telo deluje nekom silom na podlogu na kojoj se nalazi. Prema trećem Njutnovom zakonu i
podloga deluje na telo silom istog intenziteta i pravca ali suprotnog smera. Ta sila se naziva sila
reakcije podloge ili normalna sila jer uvek ima pravac normale na dodirnu površinu.

Neka telo miruje na horizontalnoj podlozi. Na telo deluje gravitaciona sila N
 
Fg mg i ona je ta koja pritiska telo uz podlogu. Pošto telo miruje,
rezultantna sila koja deluje na njega jednaka je nuli, što znači da je
 
Fg mg
2)
Univerzalnu gravitacionu konstantu prvi je eksperimentalno odredio Henri Kevendiš 1797.god.
 6


gravitaciona sila uravnotežena nekom silom – u ovom slučaju to je sila reakcije podloge N .

Vektori istog pravca se sabiraju tako što se algebarski sabiraju njihovi intenziteti. Najpre se usvaja
pozitivan smer (bira se proizvoljno) i sve sile koje su u tom smeru su sa znakom »+«, a sve sile
suprotnog smera su sa znakom » « .
Prema slici, normalna sila se računa sa znakom +, a sila teže sa znakom :
  
Frez G N 0 Frez N G N mg 0 N mg

Dobja se da je u ovom slučaju sila reakcije podloge jednaka sili teže.

Na donjim slikama su prikazane sile reakcije podloge u različitim slučajevima. Potrebno je obratiti
pažnju da je sila reakcije podloge uvek normalna na podlogu u usmerena je od nje. Intenzitet zavisi i
od ostalih sila koje deluju na neko telo.


  
N N N

N

N

Primer strme ravni

  +
Neka se sila teže označi sa Q . Sila teže je razložena na dve N

komponente – na komponentu paralelnu strmoj ravni Q p i 
 Qp
komponentu normalnu na strmu ravan Qn (podsetiti se razlaganja 
Qn
vektora). 
Telo može da se kreće uz strmu ravan ili niz nju ali nikako ne može Q
da se kreće u pravcu normalnom na strmu ravan, što znači da je

zbir sila koje deluju na telo u tom pravcu jednak nuli. Osim sile reakcije podloge N , u tom pravcu

deluje i normalna komponenta sile teže Qn . Ako se usvoji kao pozitivan, smer naviše (videti sliku),
onda može da se piše: Fn rez N Q n 0 N Qn .
  
Ako je nagib strme ravni , onda je i ugao između Q i Qn . Pošto je Qn nalegla kateta na ugao , a
 Qn
Q hipotenuza, onda je cos Qn Q cos mg cos . Tako da je ovde N mg cos .
Q

SILA ZATEZANJA

Ako se za telo veže uže (kanap, konac, kabl ili sl.) i povuče se, onda na to telo deluje sila zatezanja.



Ruka na uže deluje silom Fk1 . Prema trećem   
Njutnovom zakonu i uže deluje na ruku silom istog Fz 2 Fk 2 Fk 1

intenziteta ali suprotnog smera Fz1 . Sa druge 
 Fz 1
strane uže deluje na telo silom zatezanja Fz 2 i

prema III Njutnovom zakonu telo na njega deluje silom Fk 2 . Znači da je ukupna sila koja deluje na
  
uže Fk Fk1 Fk 2 Fk Fk1 Fk 2 .

U većini slučajeva uže je zanemarljivo male mase u odnosu na masu tela koje vuče. Ako je masa
užeta zanemarljivo mala a uže se kreće istim ubrzanjem kao i telo koje vuče, sledi da sila koja deluje
na uže mora biti jednaka nuli Fk Fk1 Fk 2 0 Fk1 Fk 2 . Odavde sledi da su i sile zatezanja užeta koje
deluju na telo i ruku takođe jednakih intenziteta:
Fz1 Fz2 Fz
 7


A Fz
 
 Fz Fz
Fz

Fz

Sla zatezanja je uvek u pravcu užeta a usmerena je od tela ka užetu. Intenzitet zavisi od dejstva
 
okolnih sila. Uobičajene oznake za silu zatezanja su Fz i T .

Težina je sila kojom telo deluje na podlogu na kojoj se nalazi ili zateže nit (uže) na kojoj visi.

Sila trenja i sila otpora sredine

Sila trenja se javlja između dva sloja koji se kreću jedan u odnosu na drugi ili postoji težnja da se
relativno kreću (tj. da se jedan pokrene u odnosu na drugi). Ona uvek deluje u ravni koja tangira
dodirnu površinu dva sloja.

Trenje može da se javi između 1) čvrstih tela, 2) čvrstih tela i fluida (tečnosti i gasovi) i 3) slojeva
fluida. 1) i 2) učestvuju u spoljašnjem trenju koje može da bude suvo i vlažno a svako od njih još i
trenje klizanja i trenje kotrljanja. 2) i 3) učestvuju u unutrašnjem trenju koje može biti viskozno ili
predstavlja silu otpora sredine.
Ovde će biti razmatrana sila spoljašnjeg suvog trenja pri klizanju i sila otpora sredine.

Sila otpora sredine se javlja pri kretanju čvrstog tela kroz fluid, proporcionalna je brzini tela, ima
 
pravac brzine tela a suprotnog je smera: F0 const . 
N

Spoljašnje suvo trenje pri klizanju može biti statičko i dinamičko. Iako je  1
suvo statičko trenje takođe veoma važno u mašinstvu (npr. kod veza Ftr
između zavrtanja i zakivaka), detaljnije će se obrađivati samo dinamičko
trenje. 
Ako se telo 1 kreće preko tela 2, na telo 1 deluje sila trenja u smeru Ftr
suprotnom od smera brzine tela 1 u odnosu na telo 2 a intenzitet joj je 2
Ftr N , gde je N sila reakcije podloge, а (mi) je dinamički koeficijent

Ftr Njutn
trenja , koji je bezdimenziona veličina 1 (bezdimenziona
N Njutn
veličina – neimenovan broj – nema jedinicu). Prema III Njutnovom zakonu

silom Ftr istog intenziteta ali suprotnog smera deluje telo 1 na telo 2.