1

Elastičnost

Na prvi pogled reklo bi se da su čvrsta tela otporna na svaku vrstu deformacije. Svakodnevno iskustvo govori
da su čvrsta tela kruta: kreću se u pravcu dejstva sile i obrću se pod dejstvom momenata. MeĎutim, na
spoljašnja dejstva čvrsta tela odgovaraju znatno složenije. Deformacije čvrstih tela pod dejstvom spoljašnjih
sila mogu biti dvojake. Ako se telo po prestanku dejstva sila vraća u prvobitan oblik kaže se da je elastično.
Ako je telo po prestanku dejstva sile ostalo trajno deformisano kaže se da je plastično.

Objašnjenje ovih deformacija leži u atomskoj odnosno,

molekularnoj strukturi tela. Čvrsta tela su sastavljena od velikog
broja ureĎenih atoma ili molekula koji su meĎusobno povezani
meĎumolekularnim silama. Na slici je prikazana kubna rešetka u
kojoj su meĎumolekularne sile simbolički predstavljene oprugama.
Ovakav položaj atoma ili molekula odgovara minimumu
potencijalne energije kome teže sva tela u prirodi. Prilikom
sabijanja meĎu atomima se javljaju odbojne sile koje teže da ih
vrate u prvobitan položaj i obrnuto, prilikom istezanja se javljaju
privlačne sile meĎu molekulima, pa je iz tog razloga opravdano
predstavljanje meĎumolekularnih sila oprugama. Priroda veza
meĎu molekulima, njihova veličina, orijentacija, uslovi pri kojima
se vezuju dovode do različitih struktura. Setimo se dijamanta i
grafita. Oba su sastavljena od ugljenika, ali su im karakteristike
sasvim različite.

U principu, sve karakteristike čvrstih tela moguće je opisati preko njihove atomske strukture. MeĎutim, u
praksi je jednostavnije opisati ih makroskopski.

Prilikom dejstva sile dolazi do deformacije tela. Na donjoj slici su prikazane tri moguće deformacije tela u
zavisnosti od dejstva sile. Na sl.(a) sila deluje normalno na površinu tela usled čega može doći do istezanja
ili do sabijanja tela ukoliko sile deluju u suprotnom smeru. Ako sila leži u (tangencijalnoj) ravni tela, dolazi do
smicanja jednog sloja tela u odnosu na drugi, tj. dolazi do deformacije smicanja kao što je prikazano na
sl.(b). Na kraju, zamislimo npr. neko telo koje je potopljeno u vodu. Hidrostatički pritisak deluje na telo sa
svih strana usled čega može doći do promene njegove zapremine i takva vrsta deformacije naziva se
zapreminska deformacija (sl.(c)).

F
x

F
L+ L
L
L


F
(a) (b) (c)

Za sva tri tipa deformacije zajednička je sila koja deluje na neki deo površine tela - napon. Pod dejstvom te
sile dolazi do deformacije tela. Kao mera te deformacije uvodi se pojam relativne deformacije koji predstavlja
odnos promene dimenzije tela i prvobitne dimenzije. Relativna deformacija je bezdimenziona veličina s
obzirom na to da predstavlja odnos dve veličine iste prirode.

Huk (Hooke) je ustanovio da je kod elastičnih tela napon proporcionalan relativnoj deformaciji
napon = E relativna deformacija

Konstanta E se naziva modul elastičnosti materijala. Hukov zakon važi samo do izvesne granice prilikom
naprezanja materijala. Ova granica se naziva granica proporcionalnosti i nalazi se nešto ispod granice
elastičnosti.
 2
Istezanje i sabijanje
1)

Na sl.(a) dve sile jednakog intenziteta deluju normalno na površinu S (poprečni presek) tela pa se zato
odnos F
S
naziva normalni napon.
Pod dejstvom sile F došlo je do istezanja štapa za L, pa je u ovom slučaju relativna deformacija
data odnosom
L
L
Prema Hukovom zakonu je
F L
Ey
S L
ili
Ey
Pri ovakvoj vrsti naprezanja, konstanta proporcionalnosti Ey naziva se modul elastičnosti pri zatezanju
ili Jangov (Young) modul elastičnosti.S obzirom na to da je relativna deformacija bezdimenziona veličina,
2
Jangov modul elastičnosti ima istu jedinicu kao i napon, N/m . Recipročna vrednost modula elastičnosti
naziva se koeficijent elastičnosti e = 1/Ey.
Već je rečeno da Hukov zakon važi samo do granice
C
proporcionalnosti koja je nešto ispod granice elastičnosti. Na slici
je prikazana zavisnost normalnog napona od relativne kidanje
deformacije. Deo OA na krivoj predstavlja granicu B
proporcionalnosti i oblast važenja Hukovog zakona. Tačka B A
predstavlja granicu elastičnosti i dalje od nje deo krive BC je
oblast plastičnih deformacija tj. u ovoj oblasti po prestanku oblast trajnih deformacija
dejstva sile telo ostaje trajno deformisano. Ukoliko bi se napon
povećavao i dalje, u tački C bi došlo do kidanja materijala.

Smicanje O
Druga vrsta naprezanja materijala je prikazana na sl.(b). U
odnosu na presek tela S, sile imaju tangencijalni pravac, pa tangencijalni napon predstavlja odnos
F
S
U ovom slučaju sila teži da smakne jedan sloj u poprečnom preseku tela u odnosu na drugi sloj, pa se
ovakav slučaj naziva naprezanje na smicanje.
Relativna deformacija u slučaju smicanja iznosi
x
tg
L
jer je u praksi ugao mali, pa se na taj način relativna deformacija jednostavno izražava uglom .
I u ovom slučaju je relativna deformacija srazmerna tangencijalnom naponu, pa se može pisati

F x
Es
ili S L

Es
Konstanta proporcionalnosti Es se naziva modul elastičnosti ili modul smicanja.

Zapreminska deformacija
Sl.(c) predstavlja telo koje je potopljeno u tečnost, tako da napon pri ovoj vrsti deformacije odgovara pritisku
kojim tečnost deluje na telo podjednako u svim pravcima. Pod dejstvom sile dolazi do smanjenja zapremine
tela V, tako da relativna deformacija iznosi V/V. Hukov zakon pri ovoj vrsti deformacije glasi

F V
p B
S V

1)
Sabijanje se posmatra kao negativno naprezanje, a istezanje kao pozitivno naprezanje.
 3
gde je B zapreminski moduo stišljivosti. Recipročna vrednost modula stišljivosti naziva se koeficijent
stišljivosti s=1/B.
9 2 10 2
Moduo stišljivosti vode je 2.2 10 N/m , a gvožĎa je 16 10 N/m . Na dnu Tihog okeana na
7 2
prosečnoj dubini 4000 m, pritisak iznosi 4.7 10 N/m . Relativna deformacija V/V, neke zapremine vode na
ovoj dubini je 1.8%, dok je za neko telo od gvožĎa 0.025%. Ovo upravo govori o tome koliko su jake veze
meĎu atomima rešetke čvrstog tela u odnosu na atome ili molekule tečnosti.