1

MEHANIKA FLUIDA

Četiri osnovna stanja materije su: čvrsto, tečno, gasovito stanje i plazma1) kao četvrti oblik postojanja
materije. Osnovna razlika između prva tri agregatna stanja leži u tipovima međumolekularnih sila. Kod
gasova se molekuli kreću nezavisno jedni od drugih, dok se kod tečnosti javljaju nešto jače sile. I
gasovi i tečnosti zauzimaju oblik posude u kojoj se nalaze, sa tom razlikom da gasovi ispunjavaju i
celu zapreminu posude. Jednim imenom nazivaju se fluidi. Za razliku od njih, kod čvrstih tela molekuli
mogu samo da vibriraju oko svojih ravnotežnih položaja jer su sile među molekulima mnogo većeg
intenziteta (kubna rešetka).

Podsetnih osnovnih pojmova potrebnih za definisanje zakona mehanike fluida:

Gustina predstavlja masu po jedinici zapremine nekog tela. Jedinica kg/m3.

m
ρ =
V
Tela menjaju zapreminu sa promenom temperature što dovodi do promene gustine. Vazduh na
primer, (smeša najvećim delom azota: 78% i kiseonika: 21%) ima gustinu 1,29 kg/m3 na 0º i
1,20 kg/m3 na 20ºC. Gustina vode iznosi 1000 kg/m3 na 4ºC.

Stišljivost fluida Stišljivost je već obrađivana kod elastičnosti. Ukratko, stišljivost se odnosi na
smanjenje zapremine fluida pod dejstvom spoljašnjih sila
F ΔV
p= = −B
S V
i opisana je zapreminskim modulom stišljivosti B, jedinica paskal (Pa). Za razliku od gasova, tečnosti
su praktično nestišljive.

Pritisak se definiše kao sila koja deluje normalno na neku jediničnu površinu.
F
p=
S
2
Jedinica pritiska u SI sistemu je paskal (Pa=N/m ). Pored paskala upotrebljavaju se i druge jedinice za
pritisak kao što su bar (105 Pa), 1atm (101325 Pa), itd.
Dejstvo sile paralelne površini ne stvara pritisak na datu površinu. (Pogledati sliku).
F sinθ
F F
F cos θ θ
F
S S S

F Fcosθ
p= p=0 p=
S S

Pritisak čvrstih tela, tečnosti i gasova

Čvrsta tela, tečnosti i gasovi stvaraju različite pritiske. Čvrsta tela svojom težinom deluju na podlogu
ispod sebe čime stvaraju pritisak, što znači da pritisak čvrstih tela zavisi od njihove težine (broja
molekula a ne i njihovog kretanja). Međutim, čvrsta tela iste mase mogu stvarati različite pritiske u
zavisnosti od veličine dodirne površine između njih i podloge na kojoj se nalaze. Npr. pucanje leda
ispod nas možemo zaustaviti tako što ćemo leći na led čime smo povećali dodirnu površinu i samim
tim smanjili pritisak kojim delujemo na led.

Šta sa gasovima? Da li kod njih pritisak zavisi od njihove težine? Pritisak u zatvorenoj praznoj boci
jednak je pritisku u spoljašnjoj atmosferi iako je broj molekula u boci mnogo manji od broja molekula u

1)
Plazma se sastoji od atoma, pozitivnih jona i elektrona. Plazma predstavlja dominatno stanje u kome se nalaze zvezde i
intergalaktičke oblasti u Univerzumu. Na Zemlji se retko sreće (može se videti u fluorescentnim lampama-“neonke”).
Najspektakularniji oblik plazme koji se može videti na Zemlji predstavlja polarna svetlost.
 2

atmosferi, a samim tim i njihova težina je mnogo manja. Dolazi se do zaključka da pritisak gasova nije
posledica njihove težine kao što je to slučaj sa čvrstim telima. Kod gasova presudnu ulogu igra
kretanje njihovih molekula. Usled haotičnog kretanja molekuli gasova udaraju u zidove posude u kojoj
su zatvoreni, predaju svoju količinu kretanja zidovima posude čime stvaraju pritisak. Pritisak usled
njihove težine je zanemarljiv u odnosu na pritisak usled njihovog haotičnog kretanja.

Kod tečnosti, kao i kod čvrstih tela, pritisak je posledica njihove težine sa jednom razlikom – pritisak se
u čvrstim telima ne prenosi u svim pravcima, kao što je to slučaj kod gasova i tečnosti. Tečnosti deluju
i na zidove posude u kojoj se nalaze i za razliku od gasova kod kojih je pritisak jednak u svakoj tački
posude u kojoj su zatvoreni, pritisak u tečnostima raste sa porastom njihove dubine (vertikalnog
rastojaja od slobodne površine tečnosti), zbog čega se brane na rekama prave sa širom osnovom na
dnu nego pri vrhu kako bi, između ostalog, izdržale veće pritiske na većim dubinama.

Mehanika fluida se deli na hidrostatiku (proučava fluide u mirovanju) i hidrodinamiku (proučava fluide
u kretanju).

HIDROSTATIKA

Pritisak u tečnostima – hidrostatički pritisak p0

Fluidi u mirovanju uvek deluju normalnom silom na zidove suda u
kome se nalaze. Zidovi suda deluju na fluide silom istog intenziteta
i pravca a suprotnog smera. Ako bi ova sila imala komponentu r
paralelnu površini, fluidi bi se kretali u pravcu ove komponente sile, F1
tj. više ne bi bili u mirovanju.
h
Posmatra se tečnost gustine ρt zatvorena u posudi, kao na slici.
Δh
Uzima se na dubini h stub tečnosti površine S i visine Δh. Ako je
S
pritisak sa gornje strane površine stuba p onda je pritisak sa donje
strane p+Δp. Na gornju površinu stuba tečnosti deluje vertikalno r
r F2
naniže sila F1 , a na donju površinu tečnosti deluje vertikalno
r
naviše sila F2 . Dodatno, masa tečnosti unutar cilindra iznosi Δm zbog čega na donju površinu tečnosti
deluje i težina izdvojenog stuba tečnosti vertikalno naniže:
F1 = pS + Δmg = pS + ρ tVg = pS + ρ t S Δhg
F2 = ( p + Δ p )S
S obzirom na to da fluid miruje, rezultantna sila mora biti jednaka nuli:
Frez = F2 − F1 = ( p + Δp )S − ( pS + ρ t S Δhg ) ⇒ Δp = ρ t Δhg
Ako Δh → 0 gornju jednačinu prepisujemo u diferencijalnom obliku dp = ρ t gdh . Integracijom u
odgovarajućim granicama koje se definišu na sledeći način – na površini tečnosti (h = 0) deluje
atmosferski pritisak pritisak2) p0, a na dubini h je pritisak p,
p h

∫ dp = ∫ ρ t gdh
p0 0

dobija se za pritisak tečnosti na nekoj dubini h konačan izraz:

p = p0+ρgh.

Potrebno je skrenuti pažnju da pri izvođenju poslednje relacije nije uzeto u razmatranje delovanje
bočnih komponenti, jer se bočne (u horizontalnom pravcu) sile međusobno poništavaju – suprotnih su
smerova.

Hidrostatički paradoks. Na osnovu poslednje relacije

direktno sledi zaključak da je ukupni pritisak u tri različite
posude na istoj dubini h jednak - ne zavisi od oblika posude,
zapremine vode (težina stubova tečnosti), niti od površine

2)
Prilikom rešavanja zadataka ne sme da se zaboravi atmosferski pritisak na otvorenim površinama tečnosti.
 3

suda. Kako je to moguće? Pogledati srednji sud. Tečnost deluje normalnom silom na zidove suda.
Silom istog intenziteta i pravca ali suprotnog smera i zidovi suda deluju na tečnost. Ako bi tu silu
razdvojili na horizontalnu i vertikalnu komponentu, horizontalne komponente bi se poništavale
(suprotnih su smerova), a ostalo bi samo dejstvo vertikalnih komponenti koje su u ovom slučaju
orijentisane vertikalno naviše pa praktično eliminišu težinu tečnosti u tom delu. Na taj način samo
težina vertikalnog stuba tečnosti iznad posmatranog preseka utiče na pritisak.

Paskalov zakon i hidraulične mašine

Na osnovu poslednje relacije se izvodi još jedan važan zakon. Naime, ukoliko bi došlo do promene
vrednosti atmosferskog pritiska, ta promena bi se odrazila u istom iznosu i na pritisak na bilo kom
nivou u tečnosti. Odavde se zaključuje da se pritisak kroz tečnosti prenosi podjednako u svim
pravcima - Paskalov zakon:

pritisak se kroz tečnosti prenosi podjednako u svim pravcima.

Paskalov zakon je našao veliku primenu kod hidrauličnih dizalica, presa i

hidrauličnih kočnica. Sila primenjena na manjem klipu stvara pritisak koji S S
se prenosi kroz fluid (najčešće ulje) na veći klip. Ako je odnos površina
1:6, sila na drugom klipu je šest puta veća (p2 = 6F/6S = p1). U prvom
trenutku može izgledati kao da se odnekuda “stvorila” neka energija.
Međutim zakon o održanju energije je univerzalan, tako da izvršeni rad
p
prilikom podizanja većeg klipa mora biti jednak izvršenom radu pri
sabijanju manjeg klipa. Ovo znači da pri podizanju većeg klipa za 10cm, manji klip se mora sabiti za
60cm tako da je izvršeni rad = sila x rastojanje, jednak na oba klipa F(0,6) = 6F(0,1). Zbog ovakvog
odnosa sile i rastojanja, teška vozila se obično stavljaju na veće klipove i koristi se sabijen vazduh za
njihovo podizanje.

Plivanje i Arhimedov zakon

Na telo potopljeno u tečnost deluje sila istog pravca a suprotnog smera od p0
gravitacione sile i naziva se sila potiska. Ona je rezultanta svih sila koje deluju na
potopljeno telo. Bočne sile se međusobno poništavaju, te ostaje samo dejstvo F1 y
vertikalnih sila. Na osnovu rečenog sledi da je intenzitet sile potiska jednak
Fp = F2 – F1 h
F1 = p1 S = (p0 + ρgy)S
F2 = p2 S = [p0 + ρ g (y + h)S] F2
Na osnovu gore napisanih jednačina dobija se da je sila potiska jednaka:
Fp= ρ g h S = ρ g V
ρ je gustina tečnosti, a V je zapremina cilindra ili zapremina istisnute tečnosti, odakle proizilazi
Arhimedov zakon:
Svako telo zaronjeno u tečnost istisne zapreminu tečnosti jednaku sopstvenoj zapremini ili na
svako telo potopljeno u tečnost deluje sila potiska brojno jednaka težini telom istisnute
tečnosti.

Primer: posmatra se cigla dimenzija 10 cm x 20 cm x 50 cm (V = 0,01 m3) čija je težina u vazduhu

1100 N. Koliko će cigla biti teška u vodi? S obzirom na to da cigla istiskuje zapreminu vode
V = 0,01 m3, njena težina biće manja za težinu istisnute vode što iznosi
mvodeg = (ρV)vode g = 1000 kg/m3 ⋅ 0,01 m3 ⋅ 10 m/sec2 = 100 N
Zaronjena u vodu, cigla je teška 1100 − 100 = 1000 N.

Sila potiska ne zavisi od dubine na kojoj je telo zaronjeno, osim u veoma retkim situacijama kada
postoji veliki raspon temperatura (temperaturski gradijent) između dve lokacije što dovodi do promene
gustine vode.
 4

Postoje tri moguće opcije:

• telo lebdi kada je iste gustine kao i tečnost (težina tela je jednaka sili potiska),
• telo tone kada je njegova gustina veća od gustine tečnosti (težina tela je veća od sile potiska),
• telo pliva kada je njegova gustina manja od gustine tečnosti (težina tela je manja od sile
potiska).
Fp
Pri plivanju, telo samo jednim svojim delom izlazi na površinu tečnosti, tako da se
uspostavlja ravnoteža između sile potiska i težine tela, pri čemu potisak deluje
samo na onaj deo tela koji je u tečnosti. Q

Kako je onda moguće da tela od gvožđa ili aluminijuma plivaju? Njihovo plivanje se omogućava
povećanjem zapremine istisnute tečnosti, odnosno povećanjem zapremine tela. Iako će mala
gvozdena kockica trenutno potonuti u vodi, veliki brodovi plivaju prilagođavanjem količine istisnute
tečnosti. Parče aluminijuma pliva kada se napravi u obliku čamca, dok bi to isto parče aluminijuma
potonulo trenutno kada bi se potpopilo u obliku pravougaonika. U ovim primerima se smanjuje gustina
tela povećavanjem njegove zapremine. Znači, kod šupljih tela gde je ρtela > ρvode, telo ipak može da
pliva ili lebdi ako je zapremina (težina) istisnute tečnosti (vode) veća ili jednaka težini tela.

HIDRODINAMIKA

Hidrodinamika proučava fluide u kretanju. Pri kretanju realnih fluida kroz cevi na njih deluju dve sile:
a) zidovi cevi deluju silom trenja na njih i b) unutar fluida postoji viskozna sila (unutrašnje trenje).
Usled sile trenja slojevi fluida uz zidove cevi bivaju usporeni, dok se slojevi u centru cevi kreću brže.
Usled dejstva ove dve sile dolazi do gubitka energije u fluidu. Realni fluidi su veoma složeni za
izučavanje.

Posmatraće se samo idealni fluidi čije su karakteristike: manja brzina

• laminaran (ravnomeran) tok, nema turbulencija. Svaka
čestica fluida se kreće po istim putanjama - duž linija
koje se zovu strujnice (pri malim brzinama kretanje fluida
veća brzina
se može smatrati laminarnim);
• nema viskoznosti (zanemarivanjem viskoznih sila se
odbacuje mogućnost razvijanja toplote u fluidu, nema
gubitka energije);
• nestišljivost, što znači da nema promene gustine fluida u
toku vremena;
• stacionarno strujanje, brzina i pritisak fluida u datoj tački su konstantni tokom vremena.

Jednačina kontinuiteta

Ukoliko nema uticanja ili isticanja fluida prilikom kretanja,

zapremina fluida koja prođe kroz prvi poprečni presek cevi S1 Δm1 Δm2
za neko vreme t jednaka je zapremini fluida koja istekne kroz
drugi presek cevi S2 za isto vreme. Pošto je gustina ρ = m/V (ili
ρV = m ) a kod nestišljivog toka rekli smo da gustina fluida
S1 S2
ostaje konstantna, dobija se da u zatvorenom sistemu nema
promene mase fluida:
ΔV1 = ΔV2
ρΔV1 = ρΔV2 l1 l2
Δm1 = Δm2
 5

Prethodna jednačina može da se iskoristi za dobijanje jednačine kontinuitete. Kroz poprečni presek
cevi S1 neka masa fluida Δm1 za neko vreme Δt krećući se brzinom v1 pređe dužinu l1. Ista masa
fluida za to vreme prođe kroz poprečni presek cevi S2 krećući se brzinom v2 i pređe dužinu l2 .
Δm1 = Δm2 ⇒ ρΔV1 = ρΔV2
S1l1 = S2l2
S1v1Δt = S2v2Δt
S1v1 = S2v2 ili Sv = const.

Iz jednačine kontinuiteta zaključuje se da su poprečni preseci cevi i brzine proticanja fluida kroz njih
obrnuto srazmerne. To znači da se kroz uži presek fluidi kreću većim brzinama, strujnice su tu bliže
jedne drugima i obrnuto. Posmatrajte tečenje vode iz slavine i primetićete kako se mlaz vode
postepeno sužava. Brzina isticanja vode se povećava pri padu pa na osnovu jednačine kontinuiteta
sledi da poprečni presek mora da se smanji što rezultira u približavanju strujnica.

Bernulijeva jednačina

Kod idealnih fluida važi zakon održanja energije.

Dosledno izvođenje Bernulijeve jednačine (1738) p2
zahteva više kurseve matematike s obzirom na to da
se u ovoj oblasti primenjuje posebna grana
mehanike – mehanika kontinuuma. Ovde će biti dato
p1
pojednostavljeno izvođenje. h2
Kretanje fluida se odvija usled razlike u pritiscima p1 i
p2. Prema zakonu održanja energije rad spoljašnjih h1
sila jednak je promeni mehaničke energije sistema
A = ΔEM
Ukupan rad spoljašnjih sila iznosi (za smer kretanja fluida kao na slici),
A = A1 + A2 = F1l1 − F2l2 = p1S1l1 − p2S2l2
Promena mehaničke energije sistema je
ΔEM = E2 − E1 = ΔEk + ΔEp
Zakon o održanju energije je:
p1S1l1 − p2S2l2 = (½Δm2v22 − ½Δm1v12) + (Δm2gh2 − Δm1gh1)
Krećući se nekom brzinom v1 za neko vreme t, element mase fluida Δm1 prešao je dužinu l1 = v1t. Za
isto vreme, element mase fluida Δm2 krećući se brzinom v2 prešao je dužinu l2 = v2t. Isto tako je
Δm1 = ρV1 = ρS1l1 = ρS1v1t i Δm2 = ρV2 = ρS2l2 = ρS2v2t. Gornja jednačina postaje:
p1S1 v1t − p2S2 v2t = (½ρS2v2t v22 − ½ρS1v1t v12) + (ρS2v2t gh2 − ρS1v1t gh1)
Na osnovu jednačine kontinuiteta je S1 v1 = S2v2 te se konačno posle skraćivanja dobija:
p1 − p2 = (½ρv2 − ½ρv1 ) + (ρgh2 − ρgh1)
2 2

Prethodna jednačina se može napisati kao

p1 + ρgh1 + ½ρv12 = p2 + ρgh2 + ½ρv22

Dobijeni rezultat predstavlja Bernulijevu jednačinu koja je u stvari samo oblik zakona o održanju
energije u fluidu s obzirom na to da se jedinica za pritisak može napisati i kao
J/m3.(Pa = N/m2 = Nm/m3 = J/m3). S obzirom na to da su preseci S1 i S2 sasvim proizvoljno izabrani
zaključujemo da u svakom preseku strujne cevi mora biti zadovoljeno
p + ρgh + ½ρv2 = const
 6

Ako je cev horizontalno postavljena, nema promene potencijalne energije fluida pa se Bernulijeva
jednačina svodi na
p1 + ½ρv1 = p2 + ½ρv2
2 2

što znači da će sa povećanjem pritiska duž cevi doći do smanjenja kinetičke energije fluida i obrnuto.
Sa smanjenjem prečnika cevi na osnovu jednačine kontinuiteta mora doći do povećanja brzine fluida a
samim tim i do povećanja kinetičke energije, što na osnovu Bernulijeve jednačine dovodi do smanjenja
pritiska u cevi. Ovo predstavlja Bernulijev ili Venturijev efekat (Venturijeva cev).

Toričelijeva teorema

Primena Bernulijeve jednačine uz kombinaciju hidrostatike i hidrodinamike: otvoren, veliki rezervoar

pun vode koji ima pri samom dnu slavinu sa jakom malim otvorom u odnosu na prečnik rezervoara.
Slavina je okrenuta na gore, tako da pri otvaranju pravi malu fontanu. Kojom brzinom će isticati voda
iz rezervoara? Pošto je prečnik cevi jako mali u poređenju sa prečnikom rezervoara, brzina isticanja
vode iz slavine v2 biće jako velika u poređenju sa brzinom opadanja vode u rezervoaru v1 tako da nju
možemo zanemariti.

h1 h1
v2

h2 v2

h2 < h1, v 2 = 2g(h1 - h2 ) h2 = 0, v 2 = 2gh1

p0 + ρgh1 = p0 + ρgh2 + ½ρv2

2

ρgh1 = ρgh2 + ½ρv22

v22 = 2g(h1 – h2)
v 2 = 2g(h1 - h2 )

Poslednji rezultat predstavlja Toričelijevu teoremu.

¾ Ako je h2 = h1, v2 = 0 (nema isticanja, sistem predstavlja spojene sudove).

¾ Ako je h2 > h1 i u cev ulijemo nešto vode, uspostaviće se novo ravnotežno stanje (takođe bez
isticanja), pa opet imamo sistem spojenih sudova.

Generalno: brzina isticanja (kod idealnih fluida) zavisi samo od visine stuba tečnosti mereno od
slobodne površine do izlaznog kraja cevi kroz koju tečnost ističe iz rezervoara.