Sve što iz prirode uzimamo trebalo bi i da joj vratimo. To je pravilo u jednoj bio bašti.

Moj pokretač je
ljubav prema svakom biću koje je deo moje baštovanske pozornice. Energija biljaka mora da protiče i
ono što omogućava taj protok je upravo ljubav. Upoznajte stanare vaše bašte, svaku biljku, svaku klicu...
Prepoznaje u njima saradnike. Prepoznaje u sebi biće koje je sposobno da sarađuje. Ono o čemu pišem
je jedinstven pristup uzgoju biljaka tako što ostvarujete svoj mir i sklad prvo u sebi, a tek onda s
prirodom. Tako lečite svoje nemire, strahove i nesigurnosti. Ja ne znam da je moguće drugačije.
Počinje nova sezona i ja bih iz svog mesta Šaptačice biljkama poručila da se nad biljkama prečesto vrši
nasilje pogrešnim uzgojem. Odbaciti lampe i mineralne dodatke koje kupujete u apotekama bez obzira
da li su oni deo ekološkog uzgoja. Ekološko postupanje nije što i biološko. Ako isključivo ekološki
postupati to nije ujedno i bio uzgoj. Bio uzgoj podrazumeva uspostavljanje jednog čitavog sistema
bioloških metoda i delovanja na kultivisanom delu prirode, našoj bašti. Upotreba mineralnih dodataka
(kalcijum, magnezijum) tokom sadnje u cilju prevencije poremećaja zapravo I vodi do samog
poremećaja. Onog važnije. U predelu korena (a koren jeste mozak biljke). Sve su to zaostaci
industrijalizacija koja je promenila našu precepciju: tako smo naučeni da se jednim potezom rešavamo
problema. Biološke metode deluju temeljnije, sporije ali celovito. Ja svoje biljke ne vidim kao fabrike
koje proizvode hranu već kao voljena čeda. Pristup okolini koji podrazumeva neizmerno poštovanje pre
svega potreba drugih vrsta, pa tek onda svojih je umetnost voljenja i meni jedina priznanica na svom
putu.
Priroda nudi sve što nam je potrebno i sve je uzročno - posledično. Bio uzgoj zahteva dodatni duhovni
napor u smislu konstantno učenja i istraživanja ali ako je cilj nezavisnost i upotreba svih resursa prirode
u uzgoju biljaka, isplati se. Opsesivno istražujem upotrebu biljaka u proizvodnji tekućih biljnih đubriva i
postigla sam izuzetne rezultate. Za izradu tekućih biljnih đubriva koristim 26 različitih biljaka, a to je više
od 30 tekućih đubriva koja dobijam njihovom kombinacijom.
Ako pratite impuls prirode biće vam potpuno jasno da ona sama signalizira koju biljku koristimo u datoj
fazi. Meni je ta saradnja s prirodom predivna. U rano proleće se pojavljuje kopriva koja je kao azotno
đubrivo tada u početnoj fazi rasta biljkama i najpotrebnija. Onda sledi plućnjak kao kalijumsko đubrivo
jer je biljkama u fazi plodonošenje potreban kalijum. Ciklus se dalje nastavlja, gavez kao kalijumsko
đubrivo jer je plućnjak kratke vegetacije, bagrem kao azotno za biljke u jesenjoj sadni i sve ostale biljke
koji su izvor ostalih potrebnih nam minerala. U prirodi je sve, ono što jeste i što će biti. Samo je potrebno
kombinovati biljke.
Najvažnije je zapravo prepoznati faze uzgoja i potrebu biljaka u skladu s tim. Najveća greška je
celosezonska upotreba azotno đubriva. Uzeću kao primer uzgoj paradajza: njemu je samo jednom
potrebno aplicirati koprivino đubrivo i to desetak dana nakon sadnje. Posle toga prelazimo na mešavinu
plućnjaka i kamilice. Azot pospešuje rast biljne mase, a kalijum plodonošenje. Kod formiranja plodova
paradajzu je potreban i kalcijum pa će tu đubrivo od kamilice dati svoj doprinos. Sve te biljke su vam i
dostupne u prirodi jer priroda prati faze uzgoja.
Na fotkama Trag Biljke poklanja tabele 26 vrsta biljaka u odnosu na vrstu minerala koji želimo da
upotrebimo u različitim fazama rasta biljke. Kliknite i sačuvajte fotke. I ne gnjavite biljke dosadnim
lampama i veštačkim (iako dozvoljenim ipak veštačkim!!!) dodacima jer to nema veze s njihovi
potrebama. O našoj nesigurnosti je tu reč.