KLIRENSI

Klirens supstance predstavlja zapreminu plazme očIšćenu od supstance u jedinici

vremena: UxV C=klirens supstance
C = U=koncentracija supstance u urinu
P V=zapremina stvorenog urina u jedinici vremena
P=koncentracija supstance u plazmi

1.KLIRENS INULINA:
-Inulin (polimer glukoze), posle parenteralnog unošenja filtruje se u glomerulima,
ali se NITI REAPSORBUJE, NITI SEKRETUJE U TUBULIMA.
-Koncentracija inulina u primarnoj mokraćI je ista kao u plazmi
-ZnačI, klirens inulina jednak je jačini GF (glomerularne filtracije)
Cin = GF = 125  15 ml/min (GF  180 litara /24h)
Ako je klirens neke supstance manji od klirensa inulina, to značI da se ta supstanca
reapsorbuje u tubulima
Ako je klirens neke supstance većI od Cin, to značI da se ta supstanca sekretuje u
tubulima
-Klirens neke supstance koja se pasivno transportuje u tubulima, ne zavisi od
konc.supstance u plazmi; ako se transportuje aktivno – zavisi
-Ovaj klirens se ne određuje u svakodnevnoj kliničkoj praksi, ali je ovo merenje
osnova za merenje klirenasa drugih supstanci, za procenu bubrežne funkcije

2.KLIRENS UREJE
-Ureja se filtruje u glomerulima i pasivno reapsorbuje u tubulima, zato je klirens
ureje manji od klirensa inulina
-Klirens ureje nema konstantnu vrednost, već zavisi od veličine diureze; što je
diureza , klirens ureje je  i obrnuto
-Kako je kod zdravih ljudi raspon diureze ogroman (0,5-15ml/min), klirens ureje
varira od 30-90 ml/min
-Jedino kod izražene bubrežne insuficijencije, raspon diureze se smanjuje
(1,5-2,5 ml/min), pa klirens ureje manje varira, te postaje bolje merilo funkcije bubrega

3.KLIRENS KREATININA:
-Kreatinin se filtrira, ali i aktivno sekretuje, pa mu je klirens većI od klirensa
inulina (za 7%)
-U fiziološkim uslovima konc.kreatinina u plazmi je konstantana; tj. Količina
kreatinina koja se dnevno stvara iz kreatin-fosfata iz mišIća, je za jednu istu osobu
konstantna, za razliku od drugih otpadnih metabolita proteina (ureja…)
-koncentracija kreatinina ne zavisi od ishrane; i zato je klirens inulina dobra mera
bubrežne funkcije
-Metoda je Jaffeova reakcija (mokraća se sakuplja u toku 24h; pa se podeli
ukupna količine sakupljene mokraće sa 1440 min (24h) i tako se dobije diureza u
minutu); u dobijenoj mokraćI se tada odredi koncentracija kreatinina
-Normalne vrednosti klirensa kreatinina: -muškarci 100-150 ml/min
-žene 85-125 ml/min
-Samo kod zdravih osoba klirens kreatinina  inulinu
-kod chr bubrežne insuf.klirens kreatinina raste, tako da odnos klirensa
kreatinin/inulina postaje 2:1

4.KLIRENS PARA-AMINO-HIPURATA (PAH)

-PAH je supctanca strana organizmu
-pomoću njega možemo odrediti protok plazme kroz bubrege
-izlučuje se GF i tubulskom sekrecijom posle parenteralnog unosa
-kada je konc.PAH u plazmi < 10 mg/100 ml, klirens PAH ima normalnu vrednost
od 625 ml/min = const.
-klirens PAH  rezidualnom protoku plazme (jer se sav PAH koji dođe u bubreg u
jedinici vremena izluči)
*KONCENTRACIJA UREJE i KREATININA U SERUMU:
uzimaju se kao merilo bubrežne funkcije
konc.ureje: 2,5-7,0 mmol/l
konc.kreatinina: 40-124 mmol/l
-stvaranje kreatinina ne zavisi od hrane, već od mišIćne mase (slabije razvijene
osobe 2g/24h)
-proizvod koncentracije kreatinina (Pcr) u plazmi i klirensa kreatinina (Ccr)je
konstantan Pcr X Ccr = const.
za utvrđivanje renalne hipofunkcije, kriterijum je Ccr !!! , a ne koncentracija kreatinina
u plazmi (kod chr bubrežne insuf.-raste Pcr)
stvaranje ureje zavisi od: -količine proteina u hrani
-stanja metabolizma
-Samo u slučaju konstantne količine unetih proteina i dobrog metabolizma biće
Pu X Cu = const. Dakle, koncentracija ureje u serumu, ne može biti dobro merilo
bubrežne funkcije, baš u tim slučajevima različitog unosa proteina ili poremećaja
metabolizma (infekcije, gladovanje, stres, šok)