Nope BROJ 16 CENA 60 DIN. Seer ere aan | Pact itil tantuciea Galfstrim-Suhoj supersonicni_ biznis dzetAEROSVET' AEROSVET Gtavattodgovorn! uredntk “arta De Zamenik slaving | oh exigovornog vurednika Urednik. veaftooioyan tehnolosiia vosno eazhopiovatve dopa aloe ‘vazdudn sagbroeat Be outa doe ur sithocan vardenoyie ntektronike telekomunikactie San teage raazivanfe avira Fri ee ene etn NEVIDLJIVI PROTIV NEVIDLJIVOG se Bepance vail Stamengvie Kako je izabran budu¢i ameri¢ki lovac YF—22, ko su mu bili cr konkurenti zasto su porazeni strana 6 ‘Aleksandar Poster (Parts) ‘Osnivae \Vazduhoplovn! savez Vojvodine rot bro} wasaa marta 1088 IZDAVAC 1igyp »Dnevnke, Novi Sad. ‘Direktor ody Karadzic zamenik direktora ‘Grujica Dugalte ADRESA bea >aeroavey Novodaach Brigada 7 "Telefon wok 22548 ser ons cas / tea oso F-117 — LETECI DIJAMANT [sel aleve hore eso Nov Sea Posey suk na liskom kok pkzan je veins aio ‘eon C/o P=117 koji je radarski »nevdljive, Dokl je stigeo razvoj i ‘eae ue, erty tcc opti ste tr _kakve su perspektve meviljvte aviona Pietra oa eS ae PRETPLATA, ‘saerosvetn inlazi meseeno, avakog Drvog u mesecu, u tira 0d'40.000 primeraka, Polugoaienja pretplata za drugo poluge- ‘diffe 1001. godine tznoe! S00,00 dinara. Matunarodno ianje, »Aerosvef Inernainel, na, engl: Korn jet ea li at gin Ba Upretpit Prtpitna cena broja do raja 1991- goine i replat Premlains et 30000 dinars. ao zahtev 2a pretplatu korstit upon sa pretposlednje strane sAerosvetac A postal! Kopi ophstnise na dirocracan oro) Grav e067 a‘Cbavexnm napormenom fa oj dane 30 plas strana 10 (nt ag broja »acrosvete, obvi male oglaze duane a Sore (ne Pacunajucl ime; adres. iil mao une ‘en od 300,90 dinara, Dopiate za svakih deset narednth rect La~ ‘pos 10,00 dinara, Tekst oplasa sa kopijom uplatnice na Ziro ra un bro} 870-605-7711 si naznakom Aerowvet — mali oma, “nana adres relied dese U mest Su—27 PRETHODNICA X—31 NAN eae Da li su Su-27, prvi lovac u operativnoj upotrebi koji moze da let izvan uzgonskog ograniéenj i eksperimentalni X—31 najava lovaca pete generacije strana 13 2BIZNIS BRZI OD ZVUKA NAS TEST Projekat supersoni¢nog biznis déeta Galfstrim—Suhoj pred- Leteli smo »Weedhoper AXS« jedan od najpopularnijih ultra~ stavija transfer tehnologije sa istoka na zapad ali isa Zapada Jakih dvoseda u svetu, piSemo o njegovim manama i vrlina- na istok jer obe strane tigraduju u razvoj vrhunsko znanje ma strana 18 strana 52 MAKETA SLOZENIJA OD AVIONA Kako je u Jugoslaviji napravijena maketa aviona ll—114 dva a idva ULTRALAKI BIZNIS puta manja od originalnog aviona, sto omogucuje najslozeni- ja ispitivanja u sovjetskom institutu CAGI koja ce trajati dve Blok posve¢en Ijudima koji su osnovali firme za proizvodnju decenije i primenu ultralakih letelica strana 26 strana 36 | we AMBICIOZNI POCETNIK AEROSVET MAKETA ‘Sve o prvom jugoslovenskom turbinskom motoru Rubrika za vazduhoplovyne maketare u ovom broju makete vkanadera CL 215¢ 1 F—111 strana 28 strana 48 3TAMNA STRANA DETANTA etant je zaista stvarnost. Nema vide zida u Berlinu, gledaoci te- levizije sirom sveta su mogli ledati direktan prenos unistavanja balistiékih raketa, Vargavski pakt je proflost... Nazalost, iako se Kolitina ‘oruzja ne smanjuje ni na Istoku ni na Zapadu konstruktori borbenth aviona nisu bez. posla — naprotiv sa crtacih tabli a zatim i iz fabrika izlaze sve so- ficiraniji, sto ¢e se re¢i ubitagnifi pro- invodi. Amerikanci su upravo objavili re- zaultate konkursa za novi borben heli- kopter {lovac o kome moiete protitatt tekst u ovom broju. U irackom ratu se odliéno pokazao F—117 pa su ponovo pokrenute linije za njegovu montazu. Sovjeti uz. sve ekonomske teskoée ne ostaju »duéni« Zapadu pa ée veé sredinom juna u Parizu prikazati mo- cifikovan MiG~29 i maketu. novog MiG—S1 koji je oko Nove godine defi- nitivno prosao testove statickin ispiti- vanja w institutu CAGI kraj Moskve. Najbolji lovac danasnjice Su-27 vec je dobio naslednika u Su-37 o kome se van granica SSSR jo uvek veoma malo znia. Novog lovea sa vertikainim poletanjem sprema i Cuven! bio »Ja kovljeve {ima oznaku Yak—Ai, Za su- persilama ne zaostaju mnogo ni ma- nje zemlje. Tako se Francuzi ne odriéu vrafalac a Svedani »Gripenac, Indijei rade svog lovea....AEROSVET DOLAZE FUTURISTICKI AVIONI NEVIDLJIVI PROTIV NEVIDLJIVOG Za osvajanje primata u tehnologiji radarski nisko vidljivih aviona (STELTH), do nedavno najostriji protivnici su bili ameri¢ka mornarica (NAVY) i ameritko rat- no vazduhoplovstvo (USAF). Mornarica je »potonula« sa svojim projektom ju- risnika A-12, dok je USAF na pragu nove ere u vojnom vazduhoplovstvu sa svo- jim novim takti¢kim lovcem ATF — »Pljosnatae Konfiguracija VF—22 eve Je cenjenija kod ‘odemil lovaca kod kojihtrup uz klaslene funkelje obez- beduje i deo uzgona punih petnaest VV aise oveteo ne: dan potpuno novi bor beni_avion projektovan u ‘AmericlUdarna snaga, Koj Sine lovel ratnog. vazduhop- lovsiva fis: Frei mornarte- Kowel Fd F-16, postala je vee puremesnas uprkos sal ho} modernizaci Pojava no ve deneracije sovietskih bor benifaviona fa celu sa Su BT IniGom’29, je doprinela verenit ameridkih stratege da jeu skoro) buduenost ne- ophedino vazdusmu fot op- Femiti pofpuno novim fetel- a0 osnovni cil} princip- jefni napredak, trazeno je 68 hovi avlon bude radarsit ni- Sho vidjiv. Evropsia proiz dae nist prinvatil takev razvojni put vee su nastevil 5a nisterivanjeme sve bolih performans! na svojim no. Yim avionima Keo” sto sa Hrancusid sRafale (Ref), Svedski »Gripene {Grippen, englesko-nemacko-italijan- ski sEFAe. Iskustva iz dva poslednja rata koje su vodile SAD (invazija na Panamu i rat protiv Irakal, pokazala su efekte americkog gledanja na razvoj. Jurisnik F117, 0 ko- jem mozete detalino Gitati u ‘vom broju, je bio tako efika- san, da je USAF zatrazio od roizvodaca Lokida (Lockhe- ed) da obnovi vee zavrsenu proizvodnju. Mada zamisijen Samo. kao eksperimentaln 17 Ge izgleda do uvodenjs 4. stati najkorisniji ameri¢ki borbeni avion. KAKO JE POCELO Raya Sueno ene Sane ears el eat xkystva sa Stelt tehnologijom, odluteno je da ono preuzme Zadatak tzrade taktiekog lov- 6a, {ad radno nazvanog ATF (Advanced ‘Tactical Fighter <“Napredni takticki lovac) -Mornaticl Je ostalo de se po: Zabavi Jurisnikom ATA. U toku 1085. godifie, u okvi- rw ATF programa, formirana su dva Konkurentska projek- {antsko-proizvodacka " tima. Na elu jednog, ij je proje: at nazvan'¥F'22 je blo Lo. Kid, ijt se stelt avion F117 odlieno pokazao u dosadas- nyim borbenim dejstvima. Ti mu su se prikijueil | Boing Woeing), Kojem je ovo po vratak Tovackim avionima posle punih 45 godina 1 Dze- feral "Dajnamiks (General Dynamic), éiji je poslednii uspesni_avion blo, sada vee svremesni, F-111, Na Celu drugog tima, koji je radio projekat ¥F-23, nala- Zio se Nortrop (Northrop), ¢i- je je iskustvo na Stelt avioni- ma. potvrdeno. projektova: njem"! prolzvodnjom bom: bardera ‘B-2 MekDonel Dag. las (McDonnell Douglas), drugi clan tima, je trebalo da svojim ogromnim potencija- Jom, posebno u ablasti kom- pozitnih matertala,pruzi ve fe Moguenosti u ‘kreiranju ssmele Konstrukeij Pred oba tima se postavio zadatak da naprave avion Koji Je, osim specifienth, mo- rao da zadovolii i slédece glavne zahteve — Strela usisnika YF—22 ima ugao strele napadne ivice Krila Sto veoma povoljno utiée na stelt karakteristike a zbog smanjene radarske vidljivosti Je nazupéen | okvir ka- bine1, da ima nisku radarsku vidilivost 2- de ima visoku manevra- ost da mote da leti nadzvut- notin brainom bez koriséenja forstza da ima Korisnu nosivost na nivou svog prethodnika. fovea Fs ‘5 da ima dolet dovoljan za spokrivanjes.avih eventual- nih ratist, ukijueujuel ta iv. wtreeh svete Prema. retima direktora Vazduhopiovnih” “taidickih programe americkog Ratno Faeduhoplovstva, gener ilo Bizet Henna o- W. Ralston), moali su Se, teoriski gledano, modii- Kcljom oatlenog, all starog fovea Fis, spun svi zante: Wosim prvog, alli najvazni- Jeg. 10010 oenovn raiog Zaito se krenulo u_projekat potpuno novog aviona Za to vremne Mornarica Je of uvek radila na definisa- bu spectfienth zanteva 1 bo- Hl Se 7 nana ped sku U Kongresu, Dez koe bi Ulazak u projekat bio nemo- uc, Sredinom 1980" godine, {8 Hotine pone USA, NA je napraviia gover Minfstarstvor"“odbrane (Dop}"o. reavoju jurignika ATA koje bi trebalo da na pa iubama nosaea zament vite- 7 namenski, mada u osnovi ju- rignik A-6 intruder. Ambicije ‘Mornarice protegle su se éak i'dotle, da se ostavijala mo- guenost’ zamene.. relativno rovog F-18 sa A-12! ‘Na konkurs se prijavio sa- mo jedan tim u kojem su bili ‘Mekdonel Daglas 1 Dzeneral Dajnamiks. Njihov projekat jedobio ime A-12 Evendzer I (avenger 11). Za troskove razvoja oba programa (ATF i ATA), Sdobrena su gotovo jeinak Sredstva od oko 5 milijardi Golara, Pobednike je otekiva- la ogromna. nagrada | mo- gucnost"dugogodisnieg | za- poslavanjaSopstventh kepa- ATF NA CILJU “Tim koji je projektovao ¥F- 22 veew'paznju je posvetio agilnosti letelice, dok su se prodektant YF usradsred It na. smanjenje radarskog odraza aviona, Neobiéno je da nijedan konkurent nema, danas. velo. modernu, ka" hare koncepeiju, koja ‘pruza nesumnjive prednosti, naro- eto pri ostrom, manevrisa- nju. Dok je ¥F-22 gotovo pot- uo klasicne koncepelje, na (aSSene eer ne povrdine, koje objedinjuju ‘Mlogw horizontainog | vert Kalnog repa, Trazena pokret- Hivost je uicala da se projek {anti odluce za avione sa nie Skim specifienim opterete- fem ‘P°vetikom ‘anagom, toga oba aviona ima} Fela valle “nosece"po- Yrsine| po dva, supersnadna motora “Takmi¢enje za izbor budu- eg lovea bilo fe ujedno | take mitenje 2a Izbor. motora. Fret Vin rat whiney) je proizveo prototip motora YeRton sDeeneral kt (Genetal” Electric) _YF-120. See moter ul oeudee eh nologije 1 prema milienj helgh kompetentnin strut Djaka, po napretku su ravni Spanien Se toe U poredenju sa motor Bia'sa #15 ont imaju 40% ve El potisak (oko 10 KN), uz nepromenjenu tezin. Upra ‘Yo zoe toga su i YF-22 1 YF- “ete bec forgeza nevero- yatno bro eak 18 puta bizeod zvuka! "Takve savremene_motor- sie periormanse"pruzaja moguenost da avion,"u pore. donfu sa F-15, 20 isto vFeme Brovedeno ts vaodu, vie Rego dvostruko poveta brai- ‘Ru, dolet | borbent radius. od oba aviona st, cl smanjenja 1 zraéenja, menjent tv, dvodimensio- nalni mlaznici (pray slog {elaznog presekal a ne, kao So je t0 uobieajeno okfusl Gvaleva, Koncepals. omortt- Cava lowjanjanjemiaza van paves lela elme se znaeajn Bovecavamanevrablinost iviona, eae orn pares Seria ies ae eects aaa Seed ae ioe ea iil Soe bea A eeu 8 TaN Se aes fo sane ao ace es Seni Bs Se re cues ae {eating jee nara eae Sees eats sei ean Paria Seeeeeiere Saniora ieee ee Pie eeaneas »AEROSVET| = Profil pobednika, lovac YF —22 rakete nosi u tri trupna spremista kako bi zadréao stelt karakteristike izabran je Pret Vitnijev mo- Lokidoy ¢lan informativnog od 60 stepeni) na malim brzi- _risniku A~12 obustavijen, sa tor ¥F-119, ima, Dik Martin (Dick Mare nama W-za0kret, Inallm Sansama da bude ha= ’Dva pobednicka protetipa tin), VF-22 ye bio nadmocnl Knadno ebnovient suprovelauvazduhu ukup- Uddnosuina Konkurenta pre tspitvanja su pokazala da “'Mornarica je. ia_projekt no 910 sati (74 lela), Prema Svege U let na visokim ma. Je elektronskt sistem na YF- TA” potrosila 58. milijaral jalno'za AEROSVET poslao flemonstriran napadni gaa 25. UI asnovi primenjen Je predvidenin sredstava a Fekonfiguracion Koncept ko- Phedian protien tog ae Momogucava lako prilagoda- jedag ssvello danas. Ne- vanje nalrazlictiien potre vim, Kongresmenima ma. Takode, sistem oberbe: Koha edhuthval © hover t duje regularnost parameters novinarima, koji znatno uti- leta cak i u uslovima kardi- eu na kreinnje javnog mne- nainih pilotskih “gresaka. fe, umesto aviona, krajem Prema eee ee prosie godine je prédstavije- ra ovo avionu je postignu: Ra’ sehen {a najbolja intogracia pilota lewlige u jedinstvent Sistem, A—12 DALEKO Vee odomaéeni pojam »gledaj dole, puca} dolee (lo OD CILJA gk-down, “shotdown) kod ———————___ YF-22 dobja nesto drugatiii _A—12 je vrlo smelo zamis- bi anaten:-opazipr, Yen i na pvt poled ple ucaj prvi, unisii prvic (rst svojom jednostavmoscu, pod- Hook, 'first-shot, Tirst-kil), Seeajuel na letelice tz nauc- Najktace ‘Teceno YF-22 ima no-fantastienih filmova | st aleko " najvecu ‘borbenu pova. Koncipiran je kao lete- efektivnost medu svim svet- Ge krilo bez vertikalnih rep- Skim "borbenim. avionima, nih povrsina. Zahtev! ska Medutim, dali razvol tek distenia na nosacima aviona predstoj. Preskogene je naj- uslovili su da se krila prekla: ‘eza propreks,alidofinainog palu. Napadne ivice st, Kol aan ra oblike YF-22 Ge morati da sao se moglo oceniti iz ponu- seems) | Ck2 jos 4do 5 godina denog materijala ne prezen- oraz VF—25 je svakako tacii, pod uglom od 47 do 40 tesko pao nosiocu projekta stepeni dok Je iziazna ivica Nortropus altje os tebe pogo. bez rele sto daje celom avi- lo druigog Clana tima Dagla- _onu oblik jednog velikog tro- pa kop ewtokumeseedana uta izgubio | drugi veliei posaa _Mehanizacija krila_raspo- Drojekiovanje | protavod- redena Je na obe ivice. Na tz- jul Duduceg borhenog hell. lazno) se nalaze dve sekeije Koptera,radno nazvanog Li, flaperona i. spojlera ‘jedina — Dvodimenzionalni mlaznict i horizontalci koji svisee izadok je ireti veliki Daglasov fa'centralnom delu, « Gruga ‘rupa jedna su od Karakteristika YF—22 osao na mornarickom Jur ha spoljasniim krilima). $a SS SERSSe pretpostavija da se flape- Toni srastavijajue, Kao Kod B2, kako i se ostvar mandovanje po praveu. Ne- ma sumnje da bi Ca uz po- moé elektronike, A—12 bio ‘opasan za pilote'u manevri- Sanju na palim visiname prvom redu zbog nepostoja Fg vertikalnin repmih po. Na nepadno} iviet spojas- ples Kel asa s Vidhive Komandne ‘povesine, all je {esko ocredit o Kojem se tp tacno radi, Nejverovatnija Je Drelpostavia da. je" Tee 0 prednjim flapsovimac sto je hhajmodernija” tendencija projektovan|u ‘ “Traper uvodnicl vazdu- na za motores dma pod napadne ivice Sprovod- Pivardusni kanali su dugee- 1g, ime se'smaniule radarski Oataa alt se" narulavaja | performanse poxonske xru- be. Mlazniel ifizcuvne fale) Ridvodimenzionalnt | shin suonima na YF25 "Trebalo je da motort bud dobijeni modernizaciiom do- bro poznatog Deeneral le trikovos GE F404, Predvi dno je bilo da novi motor, radno nazvan GB—412, ima veel fen poredenju sa 08- ovnom vabyjantom cime bi fe dada hladnija,alazna Struja mlaza, snizenje Ic ra- Garskog odraza { veel poll sake prostranom ‘tvupt A—12 bila bi lako smestit | akabastijie motor. S obzirom na tip borbenih misija, for- saz nije bio predviden. ‘Dali Se odlustalo od daljeg razvoja motora, uzimajuel -u_obzir obustavijanje projekta A—12, hema verodostojnih podata- Ka, ‘Mada_u osnovi predviden za jurisne zadatke, prema tvrdenju NAVY-a, A~I2 bl Uuspesno mogao ‘da vodi elekironsko ratovanje pri ce- mu_ bi zamenio slarog EA- ‘6B Proulera (Prowler). U protivpodmornitko} borbi bi mogao uspesno da zameni S—3B Vikinga, a domen Upotrebe bi mogao éak da se prosini ja rano upozorava je, koje danas 2a potrebe ‘Mornarice, sa nosa¢a aviona obavija E~-2c Houkaj (Hawk Eye). A—12 bi sve te uloge ‘obavijao sa dvoclanom posa- dom, umesto cetvoroclanor, kkoliko Je na sadasnjim avio- nnima, Koristeci prednostl ko- Je pruzaju savremena elek- tronska sredstva. Kao | ATF 1 A=I2 bi imao super savre- menu elektronika cije. bi sree. bio multifunkcionalnt radar APQ~ 188. Sto, se. tee performans!, A=I2 je trebalo, bar na papi Tu, da ima 60% manji borbe- ni radijus od prethodnika ‘A—BB ida nosi 40% veei bor- bent teret uz pokretljivost ne- dostiznu »¢istome A—6E. U zaokretu je trebalo da bude bolji Cak i od opremijenog FI, fj. da bude blizak naj- savremenijim lovackim avi- Cetvarostruko veta pouz- danost i vise nego dvostruko pobolisane karakteristike u Odrzavanju u poredenju sa ‘A—6E, trebalo je da obezbedi da A“12 ima znatno vecu orbenu gotovast, ne samo od. A~BE, nego Cak od rela- tivno novog F/A~18. vero- vainota ” prezivijavania u borbeno} misiji je predvide- na na nivou jurisnika A—10, Sto je znatno vece od bilo ko~ Jeg drugog aviona u amerit- kim vazdusnim snagama ‘A—I2 je trebalo da u trup- nim spremistima ponese oko 8500 kg ubojnog tereta, koji AEROSVET ———— = Porazeni YF~25 trebao je da bude prvi lovac u istoriji avijacije bez klasi¢nog vertikalea moze biti satinjen od raznih vestaja, narudaba je skresa- vista bombil rakete fase #50 na Cod aviona: Da i Geton medu velo KAKVE SU stor'brote, cage dawson, PERSPEKTIVE __fatojesiitina #2012 AKTUELNIH “A~2 je ambicioznije 22- STELT nlljon dd Ae. Bina PROGRAMA? _ Kavyi aio za Ratno vardu. — A—12 — oval sleted trougao« tebao Je da u prototpsko Versi saje'200 miliona dolara, so jet za Ament Die Drevite, pa Ge morat da saveks "bole vremec za eventual ho aktiviranje projekta hoplovstvo, je smanjena na ‘Vrednost celokupnog ATE Gah dok je RV olkeslo na programa ée biti_preko 95 bavku. Ogromni problemi mnilijardi dolara. To je naj organizacione | finansijske skupiji projekt u istorii svet- a eudo ne ftehnieke) prino- Shox, vojnog. varduhoplew- de nadvill su se nad A 12, siva iza celih 25 milijardido- _prototipsko} partiji primerak Tara premasuje, po americ- [ejelice’ Kosta ~neverovatnih Kim "kriterjumima, "spre: 200 miiona dolar, cinjenica skupx program nevidijivog _je da je projektaniski tim sas- Strategifskog bombardera favijen od »}utih rivalas na a2 ATF programu, sto je mozda Do sada je na razvoj potro- jmalg negativne posledice na Seno oko 4 milijarde dolara, transfer znanja | tehnologija, a predvideno je da senakon tmedu partnerima. odiuke 9 pobedniku, potrosi "Najnovijt zahtev Kongresu 08 7 milijardi dolara 2a do- 2a finansiranje nije prosao vrsavenyerazvora Gdobrena su samo stedstva ‘Predvideno je da primerak za draanje celog programa u taktickog lovea kosla oko 38 pripravnost Amerieki sek- miliona dolara, all je vet sa- felar za odbranu. Dik Cejni a jasno da.ce ta cena u tre- (Dick Cheney) je potvrdio da, nnutku posetka serijske proiz- je program otkazan. Da lito vodnje tznositi preko 70 mili- znaci kraj 2a A~12, ostaje da na dolara, Do 2000. godine vidimo. Vise u_pilanju. nije Bitnebalo da se obavi popu. tehnike, ma red 'su dost nna edinica sa 690 aviona tina nansijski"" interest. velikih ‘ATP, koji Ge se verovaino kompanija, pre svega sadas- Buduénostl zvati F—22. Od jeg velikeg gublinika Mek- poslednjeg Kongresnog iz- Donel Daglasa.AEROSVET. rektno IC isijavanje iz turbine | omogucuje brée hladenje vrele struje izduvnih gasova VREME »NEVIDLJIVIH< F-117A — LETECI DIJAMANT Poslednji sukob na Bliskom istoku pokazao je vaznost iznenadnog udara, kakav su iz- veli Stelt avioni F-117A. Sta su »nevidljivi« avioni, dokle je stigao razvoj, kakve su per- spektive? Pisu Predrag Lakié i Nenad Caki¢ es oe or fete fe pane i vendo Coe ee re, Sates ee ee soe cise sas ek cjetsta peste Coca Se Ei peraitine upetnabe Ga gore ate bat otros he: ee oe ieee ae aioe Ii all dats an bl oragaa fe pecmierden receeds ae ee rt oo Aen favor Sal eulice sash oe emanates i eba = aciettoe fe os fear iniica ecamsaron ee od fave loves ‘radenog u rade Serio vidliee) ancogti fell sees eae eres (ied antec otc same Lokid iznad svih Sredinom _ sedamdesetin godina ameriéka Agencija za Tazvo} odbrambenih projeka- ta (DARPA) raspisala Je po- z2ivni konkurs za studiju kon- Higuracije loves u Stel tehno- logiji Meda. pozvanim. kom- ijama nije se nalazio Lo- Kic (Lockheed), Jer nizgoaina pre toga nije radio na lovel ma, Medutim, kompanija jo Samoinicjativno uradila st diju 1 zatrazila: ravnopravan {rotman sa ostalim kandidatt ma, Ponudeno regenje je bilo {ollico dobro da je uslo u fina lo zajedno’ sa 'Nortropovim (Northrop) avionom. Posie Sotaljnih ispitivanja na nivou predprojeita, posao je dobio Pokia ‘Odluéono je da, F-117A. bu de lovac bombarder 2a ize rnadno napade na vitalne ct Tjeve u uslovima jake protiva Vionske odbrane. Rad na pro totipsko| parti, nazvano] He ve Blue poteo' je decombra Ire. Deel prottip,saarade: au umanjeno} raemeriuod- fogu na seri evion, poker ala su rezultate na. osnov Keojth je donota odluka 0 pro- {evodinji prve serie od 20 lete- Ica. Interesantno Je da je ve- Iiéinabuduéeg F117A. odre- dena potiskom raspolozivih motora, Pogonsku grupu saéinjava- Ju dva dobro poznata Dzene- Tal liektrikova (General Elec- {rc} turboferiska motora 17 mlaznici su maksimalno siroki Gime se smanjuje di F404, koji se sa puno uspeha koriste na F/A (8, Razvoj na motoru je poéeo u prvo) polo- ini 1980. godine. Skinuta je dogrevna komora, a blok mo- tora je umesto litjuma, koi je do tada bio primenjivan, ura- den po prvi put u novo| teh- nologiji Bor Karbon. kompo- zita. Time je smanjena tezina, a1 motor je toplotno bolie iz: Olovan, eime mu je nesto smanjen 1 IC odraz. Tako do- bijent. motor nazvan je FAQeGE-FID2, Prototip je poleteo juna 1881. godine, 31 mesec nakon duke o kompletnom razvo- ju. 37. takti¢kt lovackt puk, stacioniran u. Tonopah U ustini Nevade, 26, oktobra 1968. godine postao je prva je- dinica opremijena sa F-1ITA. ako je obim posla zahtevas da se sa projetkom manje ill vibe upozna ak 6000 Ijudl, tajna 0 avionu je dobro cuva” nna. prvi put je avion zvaniéno U. bazi Tonopah 26. aprila 1990. godine. Serijska proizvodnja je za- vrSena 12, jula 1980. godine, posle 59 proizvedenth aviona, prema recima Bena Rica (Ben A. Rich), élana uprave kompanije Lokld. »Aerosvet« je iz izvora bliskih kompanija Lokid saznao da je posle za- vrSetka rata u Zalivu amerié- Ko Ministarstvo odbrane po- elo pregorove © nastavku proizvodnje F-117A, Nevidljivost i kako je posti¢i deja o smanjivanju radar: skog odraza zasniva se na Kontrolisanom usmerivanju odbijenih radarskihzraka Matematiéki model, kojim Je opisivan nivo deflekcije ra darskih talasa po. azimutu, dozyoljavao je tretiranje sa: mo ravnih povrsina, To je glavnl razlog splotastes kon- figuracije F-1r7A, Daljim raz- vojem matematickog modeli- Tanja u ovo) oblasti, omogu- Geno je da se tretiraju | 2a krivijene povrsine. Zahvalju- juéi tome, pojavio se Nortro- Pow Stell bombarder 6-2 2- Sbljenih povrsina, pau aero- Ginamickom smisiu preisiay- ja veliko poboljsanje, a da pritom nista nije izgubio na hiskoj radarsko} vidijivosti, Kao ligian razvojni korak, pojavio Se Nortropov | Mel donelov Daglasov (McDon- nell Douglas} YF-23, propali pretendent na mesio budu- Gog americkog taktickog lov sea ORD TER RSS SUSE TT |AEROSVET! ca ATF, Na njemu su prime: ‘jena najaovija saznanja, ba dirana { ha prouéavanjima | a iskustvima Stel aviona, bre svega B-2 Zvaniéno, jo8 hnisu merene karakteristike radarske vidllivostt ni njemu fil pobednigkom YF-22 Koll le Zajednithi prozvod_ Lokida, Boinga (Boeing) 1 Deneral Dajnamiksa. (General Dina- ric), all se u struénim krugo vima veruje da jo YF-23 cai 1 znatno isprod B-2, Na projektantskim tabla: ma je wamrenute amencki mornari¢kt juriénik A-12, Koj svojim tistim trouglastim ob: likom podseéa na avione 12 stripova il SF filmova, alt bi uu Stelt karakteristie! trebalo da za korak bude ispred ATF ‘Obiean avion ima radarsks ‘oxiraz razliven gotovo unifor mmo u svim pravcime.. Naj- anja. vidljivost je jos. uvek dovoljna da se avion korek- tno vidi na radaru, Kod F- *HITA radarski-odraz je kon- centrisan uw nekoliko vio uzanih bimova (snopovi od- raenih zraka) U prostora tz ‘ed bows (sulin i ‘Yo oabijonog slgnala je tliko iene da go radar ne moss davolin jeans reel od a. borbe (visina 10000 m 4 bral- met we mnia Gk™ he oko aM) Kobra obedbo- Zullatnapredne aerodinami. duig velik | manevarsku Zula haprodne acrouinam!; Prednost nad protivnikar. vrhunskom pilotazom. Mada oe RE lave Sungia, ova)" manevar ne ontrola momenata od sero- Kontrolise pomocu FBW ipak dinemiékih f inercijalnih sila je uloga elektricnog sistema koje se pri tom javijaju. Vrlo Uupravijanja gotove neophod- J€ vazno spretiti penjanje ha'ga postianje potrebnin aviona u trenucima ulaska \rednost parametara 2a ia aanevar kada se komandule Zaki praviino izvodenje figu- Pedizanje nosa_ (povecanie zak ipravilno lzvodenje fig apadnog ugla). Sledi zatim ima moxucnostiskijudivanja problem spretavanja rotact funke ogranicavanja make leevions oko negove uni simalnog napadnog ugla (Sto Re ose pri napa emaju ostah avioni, pa eak Ma preko 00, stepe ni najnoviji lovac IV'genere- NeJednakih sila otpora na aera tse to relagvno Oba Kila. (posledica nemi- Sie Rata ee cued, novnih netagnosiiu procesu. zvoljava avionu da Se nade izrade, al | postojanja turbu- ha napadnim uglovima od lencije u atmoster). ‘oko 110 stepeni, so je daleko —y kobru se ulazi nagiim Uprevucenom let. oduzimanjem gasa, istovre- Maksimalno optereéenje u fyenim podizanjem aerodi- kobri iznosi oko 3.58 8t0 uto- namicke kocnice | ostrim ku od $do4sekunde, Koliko mandovanjem. horizont ‘raje manevar, smanjl brzi- nim repom. Vrlo je verov: nu avionu za oko 260 km/h. no da se avion »pomazer | Opterecenje deluje, jasno u otklonom Mlaperona na gore praveu lela, all je normaino {tad suu funkel Mapsova), na uzdluznu osuiaviona 2b0g da bi se spretilo povecanje Tjegovog tenuinog, specif” tzgona krlla usled pavers. hog polozaja. na napadnog ugia 1éta. Ceo Kobra se na visini mora iz. set naredb.-avionu lzazvace vodl pH ulazno} ‘brzini od njegovu roteliy oko popree- oko 490 km/h ja jelimitira- ne ofe, a bex bitnog pavers. ha aerodinami¢kim ograni- nj visine. Pri povecanju na- Genjima, Sto se tite evrstoce — padnog ugla preko 45 stepeni Konstruikcile, ona bi mogla Godaje se was motoru kako bl Ubrzanje, brzina penjanja i pretnik stacionarnog zaokreta kod teskog Su~27 su bolji nego kod laganog F—16 u prika~ zanom sluéaju pri brzinama od 0.85M — U desnom uglu je ingled nestacionarnog zaokreta X—51, ¢iji se precnik stalno menja lu zavesnicl lanosi neverovatnih stotinak metara. | Mach number mmmmu27 mF-16 cE X-31 Anvelopa leta — Ovaj dijagram pokazuje kako se menjaju ‘moguca opterecenja letelice u zavisnosti od visine i brzine lela. Vidi se da Su~27, Koji se proizvodi od 1980, godine u svim uslovima moze postici veca opterecenja od popular- ‘nog i svima znanog odlicnog lovca F—16, ali ono sto on mo- Ze postidl je otigledno man) se spretio gubitak visine (uz- onska Komponenta otpora { kobri pri uglovima veeim 5 siepent Je gotovo zane- ‘manijiva) Nesto poste uspos- {avijanja ravnotere-mame- hata od ‘aerodinamicidt inereijainih sila avion au tava rolacju. Obzlrom. na trenuitnt polo?aj aviona: sila ipora_protzvoti‘nadviada. ‘ajuél rhoment obrusavanja kool vraa avion u normalan polozaj. Brzinaaviona Jeu {ih nekbliko sekundl opala za ‘oko 200 kin. KOIKO pro- gonjen! avion izvodi »kob- Fuey ilo Je verovaino dae protivnlk, obzirom na nemo. ucrost tako effkasnog koce- Ma, proletel!ispred protivni- kai bnamesti mu see uni Bin, alto progonite po greino protumae!poloba| Drotivnike, sto je nalverovet- hije, rene u penjanye, ob for da Kod protivnih av Gna vidi jako podignut nos, ttokt iznenadenya € bit os veel. Aerodinamicka 1 ele ronskoxontroine neusavese fost onemogucava da SU=27 izvede okobruc se. optrese- nijem do granice iadraivest Konstruktie od oko 9g. Tako Ge ova} avion zasod! nije u Stanju de ova} manevar zna Gainije. produzi all ovo. Slo moze taman je dovolino da Su-27 ponese epitetnajpok: Fetifviieg lovee ha svetu, Uz eksperimentaini X31, kojt feststani da ikoradt 0b last PST manevrabilnost Svi ostal pat najmodernit teh- Roloskt demonstrator! pletee kobruc samo na racumat pak, X51 bi prema ote YVanjima ispitivanja su na po Getku trebeo da pokaze tha ajne prednost u odnst ne st sfol moquenostl Su-27. ‘Americkornemacka letelica ieba da, 22 razlieu od sovjet- she letelice koja tzvodi nesta Gionamu»kobrue (trenutni od rezultafa X—S1. pomak iz, ravnoteze), izvede Kvazistacionarnu skobru« koja je znatno produzena, Vizionarski zahtevi Kada se posmatra iz da- nagnje, perspektive verovat- ho su Konstruktori Mig 29 i Su—27 radili_ na. etelicama koje €e moti izvesti »zvonow Kadla je pocetkom osamdese- th prvi put publikovana ide jac PST mahevrabiInost, iz ileda, da to nije bilo prekas. Bo, da se ideja upotrebt kod Ti su. sovjetski strucnjaci, znatno ranije od zapadnih, haslutili sta Ge se trazitl od ‘buduéih lovaca, ili su, to 12 gleda neverovatno, siucajno hapravili avon koji eto moze da izvede i »kobrus. Ako se ale strogizahtevi’ postav- fjeni pred. konstruktore Su ~27, bar deo se uklapa kao ruka u rukavicu u korist teo- fije da su sovjetski kon- kstruktori najmanje deceniju pe zapadnih imali ideju 0 fetelici, koja ¢e zakoracitl iza PST barijere. Uostalom, evo dela zahteva Kofi su stavijent pred konstruktore. Velicina aviona je odrede- na njegovom namenom. Su—27 je znatnih dimenzija da bi mogao da ponese veli- ku koliciny uredaja, kojl po svojoj prirodi mogu da bud {kabasti (radarska antena) 1 goriva. Autonomnost letelice Je obezbedena Kolicinom go- riva (8,5 tona). Nije predvide- ‘no punjenje u vazduhu nit osenje spoljasnjin.rezervo: ara. Po recima glavnog pro- jektanta Simonova punjenje 4 vazduhu bi znatajno sma- njilo samostalnost aviona jer Je potrebno da se wistom tre- ‘nutku nad istim mestom ina 14AEROSVET Isto visini sretnu dva aviona Lodreden vremenski period obavijaju delikatnu operaci- ju pretakanja. Zbog opasnos- {vod pojave protivnika, ope- radija se mora obaviti dublje UW sopstvenoj pozadini_ sto pet odvlaci avion sa bojista Sio se tice dopunskih rezer- ‘yoara, oni su inkorporirani u Ietelicu. Inaée je potpuno ne- bo. nositi rezervoare jiznatno povecavaju otpor ismanjuju performanse avi ona, a_ujedno i smanjuju icin. podvesnih esta za postavijanje naoru- ania Mora se medutim re¢i da je ispitivana cak i moguenost injenja aviona gorivom u ‘Tom prilikom je jedan $u27 preleteo bez sletanja 100 km. Ipak, pokazalo se 4e fo nije opravdano resenje iodustalo se od punjenja u vezduhu. ‘Autonomnost aviona je podréana i odgovarajucom ‘opremom Koja moze, ali to neophodno, da koristi fo 2in0st ; : te Inlormadje zomijasiat, vaz- : Guinn satltsidh mat. ‘ : aah objekata. Nalme, St- i “~ $Spyao pred it snabranie in: formacijama, gorivom i ra- Na svom drugom letu 17. oktobra progle godine X—S1 je postigao visinu od 20.000 fita, _ fstama i dejstvuje potpuno brzinu od 0,6 maha i brainu sletanja od 170 évorova. Samostalno, bez upotrebe bi- _ Wokakvih komunikacija (ako novu generaciju lovaca, Iz- su—27 razbija teariju. po | — Trazeno je maksimaino jeto potrebno, naravno). nenaduje ipak podatak, dobi- Kojo] strategijskom love o8- ugaono. ubrzanje od 9% Oc | lie vellina aviona po. fn ‘odpredtavnika KS Su. powofener vou hort, moana tae Of ne ee | wefava njegova cenu, ‘na hioja, dae Su~27 samo za20 ha veliko} dalint, nije po: spomenutiny uslovtina. Tae Sica! seme smelo sedeti do 0% skupin of satno edna ceiiee’ marateaba. Spomenuitim uslovima, Tat D Gharomdaje resto askuu maniog Mise 2 Tow 0’ su nematli sirue suvelopa opleretena Rac le ibe. cau Jos jo) su tovedene vest se fir_godena projektuiee- to dve karakicrsiene, tes MME F-16 ice Dorie, TEE nije ke zamisjen Keo ststegisld IS) "“atyevaio oe ekateino ub- Ij BH Su-27 vac, al je tada isteknut zna-ryanje preko Ig (ostvareno iL manevra Kod loves eiesainy aoeesente - ij cudo so Je nasiednik ice waren ERE x31 ecu se enacting ono je eatvareno for nije u'pitanja denen Spaeiiean nadin — u Kobi) ae eae Lugsonog ubrzanja Kod ispa- Feet Medoe Konstrusent Ywvanle Fakete pomertpreko ajc g, da bi avion bio sposoban Eradili MBB ft Rockwell Za- dE puca u Oilo kot uslon nimbjivo je da su sovietski Mma feta. Svi navedent zahtevi strucnjaci ovu ideju obogace- sy yrio bitni za vazdusnu zu u meduvremenu i idejom © post stol manevrabilnost, ostvarili na strategijskom Osim toga trazeno je lako foveu On je veoma tera sto odrzavanje, Kratko poletanje olezava manevrisanje, all sei sletanje Koje bi omogucilo, Gintda masa daje avionu'de. da Su~27. koristi ostecene Voljno inercije dau »kobrie piste. Posebna mrezasta za Ukojo} mora dotaziti do naiz- Stila ‘na “uvodniku vazduha enienog odvajanja vrgloga SPretava/Ulazak stranih Salevel'desne strane aviona, predmeta, te je moguce pole: Zadrd stabiInost ine pocné tat sa prasnjavih | neprip. Se ula : remijenih siaza Dijagram agiinosti — Sto kriva aviona pokriva vecu po- _Sovjelski struénjaci su us- — povoling jasna_definiciia nu, to je letelica pogodnija za biisku borbu. Levo'ed peli da optimalizacijom celog taktickovtchnitiin.zahtevat __ rive lit limit je post Stol barijera, koja je nedostupna kla- aviona po parametru dina’ maksimaino uklanjanje mo _siénim avionima. Iz dijagrama se vidi da Je Su~27 superio- rick stabilnost! | pokrellji- gucih kompromisa rerultira | ranuodnosuna¥—16usoni omedeno} sa uzgonskomm gra- vost na visokim nopadnim fan gommpromisa rezultira. nicom (lift Limit) i granicom évrstoce (structural limit) ali ugiovima’ na trensonicnim §u'-27." Treba, mapomenul Su-27 ima posebnu prednost sto moze iskociti u post stol brzinama i visin! od. 10.000 da dvoseda varijanta St 27 oblast u koju F—16 uopste nije u stanju da dospe. Takode metara, uspesno rese. sve UB po svim perlormansama se vidi da je X—51 superioran u odnosu na Su—271uzoni probleme manevrablinost, { opremijenosti oagowara ied agiinosti, koju mogu dostici Klasiéni avioni { u zoni post Koji su pred njih postavijeni, nosedu, Primoteno jo cae da stol manevrabilnosti, gde pokriva vecu povrsinu, all je iz- Rezultat optimalizacije je in ge dvosedu daje prednost ra medu ova dva aviona vremenska barijera U koju'se stes- tegrisano "krilo. <2 trupom, i smanjenja psifickin napo- tila Gitava generacija lovaca, pa se moze postaviti pitanje koje je samotehnoloskianei ra pilola tokom dugih | sloze- sa ek moze hipotetient sovjetski »xX—S1« aerodinamicki odvojeno. nif Ietova. A Ran RT ISS bordu. ‘Speed limit Mach number 085 10AEROSVET MISLJENJA Tu-160 PROTIV B-1B: CENA RIVALSTVA Program Tu—160, sovjetskog strateskog bombardera, analoga ameri¢kom B—1B, pokrenut je krajem 70-tih godina kao skupa uzvratna mera sovjetske drzave. Danas mnogi vojni struénjaci u svetu smatraju da je Tu—160 po nizu pa- rametara najbolji nadzvuéni strateski nosaé raketa. pi’e: Jevgenij Vlasov, pukovnik avijacije RV SSSR spoljasnjem izgledu Pee re Te ste Ti, Ta se slienost moze abjasniti preovladujucom, tendencijom't kenstrulsan|t fvion4 Koji: imaju velikt ra- dijus dejstva pr opterecenyu. Sorbenam tebnicom, 1 sta- nju su da saviadaju protiv- lei sistem protivvazdusne Sdbrane na maim visinama Sa transsoniénom ‘brzinom iit na veliim visinama pri nadavucnim brzinama, Od- jovaraju zantevima male Ts- Sarak, toplotne, alcustione | optidee identifikacie. Medu- fim, njihova jedina slignost je spojasnja, Mada su oba avio- ne sivarana otprilice u sto vreme (sovjetski nesto kasni- Je cualite ou peincielnog arakera Motori TU—160 su ja¢i ne- kod BiB, a0 Je bo. i iu pogledu energetsl ans ika, aa Je tezi. Maksimaina uzletna masa Visinske i brzinske karak- Tadarske vidljivosti odustalo —Ijucivanjem prekidaca moze fos! 275000 Kg. (B—1B — feristike B—1B su, slabije od instaliranja uvodnika vaz- Se" avion, tranatormisall fe Fipto0 i) ednosu na sovjetskl-avion duha. sa kombinovanim — spordletebog pel steltlila Po dimendijama, TU—160 TU iso razvijamaksimaina (unutrasnjim <1 spojasniim eda stepem, hmadevucnl se jenajvell bombarder na sve: stvarnu brain od. 2000 kn. sabijanjem) Umesto toga, na Strelonn 64°85 stepoak hikaspon eriiauolvorenom /¢as (M19) | vise Maks. BIB Je instaitan uvodnik “Kod sovjetskog ‘aviona ni polozaju iznosi 55,7 metara, aina brzina Bein nave: fiksne geometrje’ sa. spol jedan realm lela ne utice ne Siuzina s¢metra,avisina 128 Gm visinama gotovojeupola nimsabljanjem, sto jedovelo upravijvost leteice. Urea meara Za 0 metre Jedodl anja Pr zamili B= ne do povecarjacsonogoxore, Hane ae vat oben flero 0d Bib, a raspon krila je dosti breinu zvuke zato sto see pima na ‘vrhovima spoljes Veetza skoro'lA metara JeRV SAD U'ciju smanjena KONSTRUKCIJA nec aeis ila | sabilzaton VERTIKALNOG ms sa. diferenciasim alkio- hima (feleronima). TU 160 REPA {ina original onstrukeju ee ae Ng TU—i00 je smanion po. Sepuealnog ropa sa celopal: pretni presek trupa na taj koja ima ulogu krinila, hatin sto Kebina za pllola nt “oY avigne's I roblem je smestena iznad olseka upravpengntye tb Problem ogne poge, kag kod BIB, pri prvim probnim letovima, vet nesto ispred. To je pro: Otkrivena je tendencija piki- Gui ceoni Konus temogu. paavena i. tendencia pixt Gilo smestanje radara unos Eonja Konfiguracie ter kene nap en vodloe! programa, B15 fe Krila promenjive geomet zal su da je 10 e- jeleder sucdeeaseinene dan od krupnijin nedouat: tora za postizanje velikih ka strateskog bombardera, s brzina kod oba aviona. Me- 9bzirom da to znatno utite dutim, tehnologki slozena in- 2 Mogucnost protivvazdus- fegrainakonstrukelja, krila fe odbrane evehtualnog pro- BiB pokseala se keo acre. Hvnika na malim visinerae dinamicki_ manje_efikasna | 1 do danas se na B—1B radi bri nadevuenim breiname, né, doradivanju.-u_ sistema — 1 TU-160 1 B-1B imaju promenijivu geometriju krila. Na Posada TUI00 ima boget ia. Vestackog povecavania. stax poletanjui pri malim brzinama krila su ragirena a pripo- bor letnih manevara zahva. _bilnosti aviona, Uvedena su Fasiu brzine strela Se povecava, Redak snimak Tusioo'na Ij promenfve) geome: Osfaniceia ‘wl pogied do poletanju. riji krila. Jednostavnim uk- Pustenog napadnog ugla u RR TERRESTRES RY hw PA SEE RARE AE| f — TU-160 ima originalno resenje vertikalnog kormila jer promenu smera ostvaruje 2a- kretanjem cele gornje polovine vertikalnog stabilizatora 2_ Scns aes RRS on REEMA ERMA! ET nekim regimima leta, Mode- liranje je pokazalo, da prli kom. ulaska u_redim blizu prevuéenog leta_aviona. B- E'# Ima tendenciju svaljiva- nja na krila {nije u stanju da Se iz tog rezima izvute. Zato je instaliran sistem, koji sig nalizira priblizavanje svalj- vanja na krilo sa velikim re- zervama do njegove stvarne granice. To je dovelo do og. Taniéavanja’ — maksimaine borbene -mase aviona na (oko 145000 kg), do pogorsa. ja manevarskih sposobnos ti smanjenja doleta, naroti- tosa krstarecim raketama na spoljnim pajlonima, Prilikom uporedivanja let- no-tehnickin karakteristika aviona_znacajan je odnos specificne potrosnje goriva i zadatog doleta u rezimu nad- zvucnog leta | ofikasnosti pri zvucnim brzinama na veli- kim il malim™ visinama ‘TWorei TU--160 uspeli su da naprave takav avion koji bez spoljnih, tereta postizu pod- jednak dolet kako pri letu na velikoj visini nadzvuénom brzinom, tako ina malo) visi- lu rezimu praéenja konfi- guracije tla, U oba slucaja po- frosnja goriva se povetava, ali zadato rastojanje avion prevaljuje brze, sto. kompli Kuje zadatak sistema protiv vazdusne odbrane | zbog Smanjenja vremena aktivne reakcije lovacke avijacie. Po oceni stranth struénja ka, let nadzvuénom brzinom na velikim visinama {it brai- hom pribliznom brzini zvu ka na malo} visini za previa Gavanje_protivvazdugne od: brane po kriterijumu yero- vatnoce jednak je orien tehnologije »stelte, a po krite- Hijumu »cena-efikasnoste aes patna Hea race, a VEROVATNOCA KAO KOD STELT-a Dosad oko polovine zada taka nalozenih B-1B nije iz- vrseno zbog defekata u siste: mu radio-elektronske borbe, Koja. se pokazala nesposob: nom da funkcionise u_celo- kupnom proracunatom dija pazonu. frekvencija. Raziozi za {o uglavnom su ni Tadenosti. procesora prijem: nika odbrambenog sistema Prema poslednjim podacima, za olklanjanie defekata u od: brambenoj elekironsko}_ op- rei potrebno je 520 mitiona jolara. ‘Oprema TU-160 u_ potpu: nosti odgovara nameni tog aviona, predvida jednostav- nu demiontazu j opsluzivanie ‘opreme, ¢ takode brau zame- nu modula, Navigatorsko ‘mesto je opremijeno sa osam. elektronsko-racunskih masi- ‘na, kompleksnim sistemom za izbacivanje bombi, rada: Tom i sistemom za daleko- metnu_navigaciju. Kompju- {er iscrtava realnu marsrut eta na topogratskoj Kerti, Ukupno u avionu funkciont- 8e preko sto racunskih mas na razlicite vrste { namene. ‘Automatizovant sistem pro: tivvazdusne odbrane u'sta- nju je da istovremeno »vidi« nekoliko cilieva. Svaki sistem aviona je ud- vostrucen, a najvitalnifi siste- mi su sprovedent | trl puta. Naoruzanje TU-160 smeste- no je u-dva odseka uw trupu de postoji po jedan lansirni luredaj revolverskog _ tipa Svaki lanser moze biti op- — TU-160 je najve¢i bombarder na svetu. On je 10 metara duzi od B-1B, dok mu je razmah krila za i4 metara veel od ameri¢kog parnjaka. remljen sa gest krstarecih ra- keta dometa $ hiljade kilome- tara ili 12 raketa klase »vaz- duh-zemijac za. unistavanje sredstava PVO_protivnika. Nije iskjugena nl upotreba, avionskih bombi drugih na- mena. 'Borbeno optereéenje TU- -180 pri maksimalnoj Kolicini goriva dostize 16330 kilogra- ma, Bombarder B-1B nosi 22500 kg. Ameri¢ki avion mo- Ye da nosi 8 krstarecih raketa U unutrasnjosti i 14 na 3, jasnjim podvesnim nosa ma. Pri tom mu se dolet sma- njuije za vise od 1000 kilome- tara zbog povetanja Ceonog otpora, Osim toga, rakete postev- Ijene na spoijnje nosace po- vetavaju i radarski odray ee- log aviona, tako da B-1B mo- e biti otkriven mnogo ranije od TU-160 ~ cak za 2,5 pula Uporedivanje osnovnih parametara dve borbene le: {elice nema za cilj da se po- kazu nesumnjive tehnoloske Makticko-tehnieke prednosti ‘TU-160. Radi se o nesemu = B-1B je veoma sliéan TU-160 ali sliénost je samo vizuelna. Izmedu ovih aviona postoje principijelne razlike. 7 Grugom: ono, sto se dogodtilo Sa BIB, nije izuzetaky veo pre pravilo.ialeda da je sa- Inohtipnaza’ sopsivene. prec host iskjuelvost u vejno ehnolosko) oblast kod od redenih. vojnih i politickih Kerugova u SAD tolixo snazna de ingpirise na hitno prista panje.realizacij perspektv hin konstruklorskihideja bez. potrebne realne ocene njihove ostvarivesti. Tu ten- denciju mozemo uoeitt |-na imeru B21 Strateske. od rrambene inicijative. Sve ve- Ga kritka tih projekata govo- Hine lomijenfu ukorenjene iradicje, vee pre 0 tznude- hom priznanju pojedioh po- Bretnih resenja en, kada je Jo8 jednom tehndtoska neos- Warivost i punom.obimt Be Strateske odbrambene inigijative postala oeigledna, Pex stom fastavom eho. loske precinoste primenyuyje se ambiciomt program 9A mija-2000s. ae DOKLE NEPLODNI PRORACUNI? ‘Vredi li u takvim uslovima uulagati i novac, i ludski inte- Tekt { industrijski potencial, 1 sopstvenu reputaciiu uno vo, bremenito vojnim i poli- ti¢kim komplikacijama, Kral nig opasno (er se radio nao, ruzanju nove. generacije) preduzece, u cijem funda- mentu. nema nikakvih ga- rancija bezbednosti ni za Se- be, ni za droge? ‘Na tom fonu sve veéu aktu- elngst poprima drugaciji put, nha Kome’ ce bit odbacent stranu neplodni proracuni ko je jaci na nebu, na zen i ha moru U uslovima visek- ratno povecanog rizika, ina) zad_ pristupiti prakticnim: merama wu cilju. redukcije strateskog naoruzanja. © Tekst dobijen posred- stvom Informativne agen- cije Novosti [IAN)AEROSVET ANALIZE BIZNISMEN BRZI OD ZVUKA Da li je projekat supersoniénog biznis dzeta Galfstrim—Suhoj VI, transfer tehno- logije u pravcu zapad—istok ili istok—zapad? Na to pitanje je tesko odgovoriti jer obe strane ugraduju u razvoj vrhunsko znanje. Su: Predrag Laki¢ i Artur Demek Jan Poulsen i Mihail Simonov, dva izu- Poulsen, _ predsednik Galfstrima i Simonov, glavni konstruktor Biroa ySuhoje su se za samo la sata dogovorila 0 za- Jednickom. projektu _su- personiénog biznis dzet Godinu dana kasnije a on je u potpunosti defini- san, poznato je potencijal- no trziste, cena razvoja se planira na milijardu dola- Ta_a pojedinacna cena aviona ée iznositi 50 mili- ona dolara. U konstruk- forskom birou »Suhoj« u Moskvi mladi konstrukto- Ti Mihail Aslanovie Pogos- _Alen Paulson, predsednik »Galfstrimac, Mihail Simonoy, glavni konstruktor Biroa Jan, naéeinik ‘odeljenja _*Suboje 1 Viktor Cepkin, glavnl konstrukior Biroa »Ljuljkae sa modelom nadzvucnog projekata i Andrej Viadi- ets mirovié Mlijin, voditelj projekta sa. Gulfstrea- movog _ supersoni¢nog objasnjavati. No ion, ma _ni¢kih. zahteva (uz kon- mom izloZili sunam ideje biznis’ozeta skratila sa kako savremen, ima iz- sultaci Suhoj), koje ih vode u projekto- preko 10 godina na samo vesne nedostatke koje bi marketiranje traista i za- vaniju. 3do4.Naime, predvideno mogao da resi samo su- vrsno opremanje aviona, Prvo pitanje koje se na- je da novi avion, radno personicni avion. Pre sve. pre_svega enterijera,_ sa mete je: zasto SU ameri- hazvan Gufstream Suho} ga re¢ je 0 nedovoljno} Sovjetske KB Suho} Ko- Kanci pored takvenauéno VI, prvi_let izvede 1993. brzini, slo onemoguéava jem je poverena aerodi- tehnitke baze u svojoj godine. To bi znacilo da_posiovnog Coveka dau namicka koncepcija, i zemiji, posao na projekto- Ge se pojaviti daleko pre jednom danu obavi posao _kompletno projektovanje, vanju’ sklopili_u. Sovjet- eventualnih konkurenata preko okeana i da se za-_zatim KB Ljuljka koji radi skom Savezu. Uskladusa Sto bi mu otvorilo izvan- tim vrati na polaziste, sve _ na motoru zajedno sa bri dosadagnjim’ odnosima redne mogucnosti na to u toku radnog vreme- tanskom — kompanijom kao logi¢an odgovor bi se trziStu. Uistinu, niko nije na Rolls Royce. nametnula niska cena najavio da ozbiljno radi Osnovni_ zahtev_Gul- _ Sve ¢eliri firme imaju projekia koju je moguée na takvom poslu. Jedino fstrema Suhoju je bio da _ jake reference i veliko is- dobiti u SSSR..No taj za- je Britansko-francuska se putnicka Kabina avio- kustvo u svojim oblasti- Kijuéak bi bio sasvim po- korporacija upoznala no- na G IV ucini supersonic- ma, koje bi trebalo da bu- grean. Cena projekia je vinare sa svojom idejom nom. Dodatni zahtevi su de garancija da Ce proje- ko 1 milijardu US dolara 9 proizvodnji supersoni¢- tretirali tehni¢ke proble- kat biti uspesno sprove- sto nije nista jeftinije nego nog biznis oZeta, Nasla- me vezane za propise i den, U USA. Pravi odgovor je _njaju se na svoje iskustvo trZiste. U Projekt su uklju- _ —' Naga iskustva u pro- = Suhoj ocigledno raspo- uradusakonkordom. ¢eni_ sa ameri¢ke strane jektovanju i proizvodnji lage tehnologijom koja bi Osnovne prednosti biz- Gulfstream, éijiJezadatak teSkih supersonicnih lte- razvojni put Gulfstrea- nis déeta nije potrebno postavijanjé letacko teh- _lica su velika, Bili smo uk- ONE ABLES TH AURIS a AT BONIS|AEROSVET le ae 5 ne ee Presek letelice Ijuceni u projekt sovjet- propisima. No na usagla- poslovni avioni, ima pistu krstareti rezim, Sa. poja- skog nadzvuenog putnic- Savanju sé joS uvek radi, dugacku najmanje 1500 vom Su—27, videlo se da kog aviona Tupoljev ‘Tu- mada je vec dosta uinje- mefara(l ill kategorija ae- je i taj problem resiv. su- ~“Ta4,a bili, smo nosioci no a sledeca poseta Gul- rodroma) (dijagram 1). periorna _aerodinamika projekta naseg superso- fstreamu bi trebalo da iu Prema postojecim sazna- ovog aviona dozvoljava hicnog bombardera na- tom. pogledu donese njima ta duzina piste bi da se 8 Viracuna sa duzi- zvanog 100. U saradnji sa prakticna resenja.« bila rentabilna i za super- no PSS od 1500 metara. CAGL jem projektovali soni¢ni biznis oret. No po- _‘Treti zahtev ticao se do- smo éitav niz letelica, od ~————__________kazaio se da je vrio tesko eta. bilo bi 1 suvise jed- koji je trenutno Su~27 Razrada Letno napraviti optimum izme- _nostavno uzeti dolet u ok- najvise eksponiran — re- tehniékih du duzine PSS i perfor- virima doleta savremenih, cisu Mihaila Andrejevica Pte a (UTZ) mansi u krstarenju. Nal- zy. teskih biznis dzetova Pogasjana.« Ispostavilo se Zahteval me, optimale performan- koji se kre¢e od oko 2660 da je jedan od, glavnin se u letu su diktirale po- nmi (Dasault Falcon 50) problema uskladivanje __Prvi zahtev — putni¢katrebu za takvom pogon- do 3500 nmi (Golfstream nasih (GOST) i ameriékih kabina kao kod G IV nije skom grupom i takvim IV u executive verziji sa masinskih standarda po bio diskutabilan ni teSko aerodinamickim karakte- maksimalnim brojem kojima se vrsi projeKtova- ostvarljiv, ali vee drugi — ristimama ila, Koji bi putnika 1 pri maksimal- nje pojedinih elemenata. potreban’dolet, zahtevao duzinu PSS povecale na noj krstarecoj brzini. Pla- opunska teskoea je 1us- Je posebnu paznju. Struc- nerazumno veliku { ob nett su uparivall gradove Kladivanje sklopova pai njaci_ Gullsireama su rnuto, pogonska grupa i i dosli do interesantnih celog aviona sa_nasim sproveli obimnu analizu i krilo koje je dovoljno za zakijucaka (dijagram 2.) (NLGS) i americkim —ustanovili da 60% aerod- poletanje sa 1500m, bili bi Vidi se da avion sa dole- (PAR) vazduhoplovnim roma u USA koje koriste i predimenzionisani’ —_za_ tom od npr 4000 km moze T T smal et | sacs a i i 5 i 3 ‘ : Z manor eae Dijagram bro) 2: Procenat parova gradova u svetu Koll se mogu dosti u neprekidnom letu (leno) isa jednim Dijagram broj 1: Broj aerodroma i duzina piste u SAD ‘Sletanjem (erveno) La renee RN RRA A TES SRR EOI AEM ETAEROSVET ugao. Shodno tome, zbog smanjenja, tezine,, ‘trose- njem goriva, avion se konstantno "‘penje do 18500 m (FI 6060). Deset minuta pred sletanje kre- ée U nagli descent (1250 m/min), "uz neprestano smanjivanje TAS. Dakle pri maksimainom doletu ‘od 700 km, avion u opti- malnom krstarecem rezi- mu provede 85% vreme- na, Jedino se cime bi to bi- lo “uporedivo je vreme nadzvuénog leta_concor- ‘Mihail Pogasian, naéelnik odeljenja projekta dea koje iznosi blizu 70% Tnadzvuenog biznis dzeta of total flight time. Bolje f iskoristenje S VI se objas- bez sletanja da »dohvatic metara, Se¢ajuti se iskus- java pre svega znacaj- 18% radova u svet, asa tva sa concordeom, Ko- nim. poboljganjem _pro- jednim sletanjem ’ ‘oko jem je »pronalagenos da pulzivno aerdinami¢kih 50%. Takode je sadijagra- je prebuéan, da unistava Karakteristika letelice. ma uoéljivo da avion sa ozonski sloj itd, projek- i doletom od 11000 km bez tanti $ VI su uzeli debele Ako je potrebno, pred- sletanja moze povezati ograde bez obzira na to viden je i drugi resim sa 85%, a sa jednim sleta- sto navedene ¢injenice, brainom od M-09. Visi- njem Cak 100% gradova, koje ograni¢avaju upotre- na lela j trajanje faza se u Pokazalo se das grado- bu. supersoniénog leta, tom slutaju malo razliku- vi, interesantni za$ Viod- nemaju realne osnove. "ju i lako se mogu rastu: liéno pokriveni letelicom Na dijagramu 3. je pri- maciti sa dijagrama, Giji je dolet nesto preko Kazan profil leta za oba __U oba slucaja avion po- 7000 km. (30 %, odnosno optimaina rezima. Za pe- trosi oko 17 tona goriva. 85 %), Zbog toga je odlu- njanje do krstare¢e visi- Za priblizno ista rasto éeno da Gulfstream Suhoj ne, brzinom optimalnog nja ostali teski busuness S Viima NBAA/IFR range _penjanja, § VI potrosi oko dzetovi troge od oko 6 to- od oko 7000 do 7200 km. 15 minuta (srednja brzina na »Canadair Challenger Buka odreduje tae - nju_po putniékom kilo- metru 2,5 do 3 puta vecu od svojih_konvencional- nih konkurenata, Za lele- nje supersoniénom brzi- nom, ovo povetanje ima punu opravdanost, ali je Jasno da je subsoniéni let- ni rezim S VI sasvim ne- rentabilan. Medutim, ako je proseéno koriscenje aviona na supersoni¢nim brzinama 70% u odnosu na ukupno vreme koris- ¢enja aviona (dakle lete- nje na oba rezima) onda ta visoka potrosnja goriva ima opravdanje u ustedi ‘vremena, Radi orjentacije recimo da je ovaj parametar kod lajnera na sli¢nim udalj nostima pri slicnom kom- foru preko deset puta ma- it ‘Na dijagramu 3. uotava se i dodatni profil leta, tzv TR reserve koji se odvija {skijugivo podzvuénom rzinom, Sedam krila i tri trupa Svakako najasniju_sli- ku 0 avionu daje Range- rezim 160 as Obzirom na vrio res- 4g triktivne propise, poseb- aoe no u USA, po pitanju bu- ke, bilo ‘je neophodno | predvidetiipodzvucnire- 10 zim kojim bi se moglo le- teti nad kontinentom (na- seljenim oblastima). Zbog "5 = ieee ee toga S VI ima osnovni re- zim pri braini od M=2, a drugi pri brzini M~=0,9. Dolet je isti u oba sluéaja. ‘Supersonicni rezim ¢e se Dijagram broj 3: Galfstrim—Suhoj $ VI profil leta kKoRist 2a preletanje oke- ana, mora i pustinja. Ob- jextivno govoredi, energi enjanja je oko 1000 m- 601—S) do 115 tona (Gul- ja udarnog talasa_veza- /min, a najveca oko 1700 stream G IVY. Objektivni: hog za objekat Koji letina m/min). Ovako oStro pe- ji parametar je potrosnja visini od 15, do 19 km, a njanje diktirano je potre- po putniékom kilometru VeliGine je aviona § VI je bom-da se sto pre izade iz Ona se u ovoj grupi avio- {oliko mala da proizvede- zone ograni¢enja bukena na krece od 0,1 ke/(pax hi pucanj ne thoze izaz- zemlji. Po dostizanju visi- km) za Canadair Challen- Vatl uznemirenje gradan- neod 10000 m, avion poti- ger 601—S, do 0,145 kg- Siva llicakrazbijanje pro. nije da ubzrava i pri izlas- (pax km) za Gulfstream zora. Uzimajuei UW obzir ku na optimalnu pocetnu GV. Kod § VI taj parame- Gusinu izvodnice Meho- visinu od 15000 'm (FL tar iznosi 0.512 kg/(pax Vor konusa, formiranog 4900) dostize optimalnu km) za veraiju sa povise- Revnosu-aviona, koja je Drzinu M=2 dvadeset mi- nim komforom (6 putni- gotovo 25 km, racun po- muta poste, poletanje wz ka) 10,150 ke/(pax kan) za 1 Kazujeda takav avion bu- predenih 800 km mere- verzij ograni¢enim kom one zagadujec okoli- nih po zemiji. Avion tada_ komforom (19. putnika) nu vise od postojecih laj-prelazi u optimalni krsta- Govorimo lio najluksuz- nera koji su u fazi penja- reci let drzeci konstan- nijim varijantama, vidiji- njaina visiniod oko 1000 tim brzinu i napadni vo je da S VI ima potros- 7000 L, km —Payload dijagram, Na dijagramu 4. dat je zbirni prikaz najvaznijih teskih business dzetova. Podact Koje smo dobili u Suhoju obradivani_ su. po drugo} metodologiji pa su zbog toga podaci “u izvesno} meri slabiji od onih, kojt bi se dobili obradom kako se to éini na zapadu, Pre Svega, razlika je u tome Sta sve ulazi 1 payload (teret). Kod Suhoja su to samo putnici, bez. prilja- ga, bez pilota i dopunskih tereta. Da bi se postigla puna kompatibilnost, po- trebno je payload $ VI SS LE RE I