Professional Documents
Culture Documents
Српска Војводина - Википедија, слободна енциклопедија
Српска Војводина - Википедија, слободна енциклопедија
Застава Грб
Континент Европа
Земља Аустријско
царство
Религија православље,
католицизам и
протестантизам
Политика
Облик државе војводство
— Војвода Стеван Шупљикац
(војвода)
Јосиф Рајачић
(управитељ)
Франц Јозеф I
(велики војвода)
Карл I (велики
војвода)
Историја
Историјско доба нови век
— Оснивање 1848.
— Укидање 1860.
Географске и друге карактеристике
Валута Асигнат форинта
Српске Војводине
Земље претходнице и наследнице
Војводине
Претходнице: Наследнице:
Тамишки Војводство
Банат Србија и
(ХабзбуршкаТамишки
монархија) Банат
(Аустријско
царство)
Краљевина Војна
Славонија граница
(Аустријско
(Аустријско
царство) царство)
Војна —
граница
(Аустријско
царство)
Портал:Историја
Историја
Током револуције, 1848. године,
Мађари су за себе тражили
национална права и аутономију у
оквиру Аустријског царства. Они,
међутим, нису признавали никаква
национална права другим народима,
који су живели у оквиру Угарске.
Револт Срба је изазвало насилно
замењивање њихових имена
мађарским именима у матичним
црквеним књигама, као и отворено
агресивни иступи Лајоша Кошута и
његове војске, која је хтела силом да
онемогући рад легалног Српског
црквено-народног сабора.
Желећи да афирмишу и заштите
сопствену националну посебност,
Срби лојални централној власти су на
Мајској скупштини (13—15. мај, 1848) у
Сремским Карловцима прогласили
Српску Војводину, која се састојала од
Баната, Бачке, Срема и Барање.
Тадашњи карловачки митрополит,
Јосиф Рајачић, проглашен је за
патријарха, док је Стеван Шупљикац
изабран за првог војводу, а
формирана је и Влада Српске
Војводине.
Управа и војска
Врховну власт у Српској Војводини
чинио је Главни одбор, који је основан
као извршно тело за спровођење
одлука Мајске скупштине. Главни
одбор је настојао да укине све органе
власти из претходног система. Уместо
њих, оснивани су српски окружни и
месни одбори. Уз нову српску власт је
стајала српска народна војска, која је
касније интегрисана у аустријску
војску.
Престонице
Прва престоница Српске Војводине
били су Сремски Карловци, касније је
управно средиште премештено у
Земун, потом у Зрењанин, а након тога
у Темишвар, иако овај последњи град
није био у оквиру граница Српске
Војводине прокламованих 1848.
године.
Владари и значајне
личности
Стеван Шупљикац, први војвода
Српске Војводине 1848. године.
Јосиф Рајачић, српски патријарх и
управитељ Српске Војводине (1848
—1849. године).
Стеван Книћанин, вођа
добровољаца из Кнежевине Србије.
Ђорђе Стратимировић, вожд српске
војске 1848—1849.
Франц Јозеф, титуларни велики
војвода Српске Војводине 1849—
1916.
Карл I, титуларни велики војвода
Српске Војводине 1916—1918.
Стеван Шупљикац
Ђорђе Стратимировић
Франц Јозеф
Карл I
Гувернери
Представници извршне власти и
монарха
Галерија
Литература
Васин, Горан (2010). „Национално-
политичка борба Срба у Угарској 1848-
1884” . Истраживања: Филозофски
факултет у Новом Саду. 21: 311—336.
Гавриловић, Славко (1981). „Срби у
Хабсбуршкој Монархији од краја XVIII до
средине XIX века”. Историја српског
народа . књ. 5, св. 2. Београд: Српска
књижевна задруга. стр. 5—106.
Крестић, Василије (1981). „Срби у
Хабсбуршкој Монархији 1849-1868”.
Историја српског народа . књ. 5, св. 2.
Београд: Српска књижевна задруга.
стр. 107—150.
Крестић, Василије, ур. (1983). Срби и
Мађари у револуцији 1848-1849. године .
Београд: Српска академија наука и
уметности.
Крестић, Василије (2003). Из прошлости
Срема, Бачке и Баната. Београд: Српска
књижевна задруга.
Крестић, Василије (2013). Срби у Угарској
1790-1918. Нови Сад: Матица српска.
Микавица, Дејан (2005). Српска
Војводина у Хабзбуршкој монархији 1690-
1920: Историја идеје о држави и
аутономији пречанских Срба. Нови Сад:
Stylos.
Микавица, Дејан (2011). Српско питање
на Угарском сабору 1690-1918. Нови Сад:
Филозофски факултет.
Микавица, Дејан (2017). Српска
политика у Војводини 1526-1918. Нови
Сад: Завод за културу Војводине.
Микавица, Дејан (2018). Српска
политичка елита у Аустроугарској
монархији: 1526-1860. 1. Нови Сад: Завод
за културу Војводине.
Микавица, Дејан; Гавриловић, Владан;
Васин, Горан (2007). Знаменита
документа за историју српског народа
1538-1918 . Нови Сад: Филозофски
факултет.
Микавица, Дејан; Лемајић, Ненад; Васин,
Горан; Нинковић, Ненад (2016). Срби у
Хабзбуршкој монархији 1526-1918. 1.
Нови Сад: Прометеј.
Поповић, Душан Ј. (1963). Срби у
Војводини. књ. 3: Од Темишварског
сабора 1790. до Благовештенског сабора
1861. Нови Сад: Матица српска.
Ћирковић, Сима (2004). Срби међу
европским народима . Београд:
Equilibrium.
Види још
Војводина
Мајска скупштина
Српска револуција 1848—1849.
Мађарска револуција 1848.
Војводство Србија и Тамишки Банат
Историја Војводине
Историја Србије
Спољашње везе
Српска Војводина на
Викимедијиној остави.
Преузето из
„https://sr.wikipedia.org/w/index.php?
title=Српска_Војводина&oldid=23629334”