SAVEZ DRUSTAVA MATEMATICARA, FIZICARA 1 ASTRONOMA JUGOSLAVIJE MATEMATICKI LIST za uéenike osnovne Skole God. V, broj 5 (1970/71) Izlazi pet puta godiSnje IZDAJE DRUSTVO MATEMATICARA, FIZICARA I ASTRONOMA SR SRBIJE Beograd, Knez Mihailova 35/IV, p. p. 791, Ureduje Redakcioni odbor Glayni urednik prof. dr M. ILIC-DAJOVIC Odgovorni urednik B. MARINKOVIC, prof. Sva prava umnoZavanja, preStampavanja i prevodenja zadrZava DruStvo matemati¢ara, fizitara i astronoma SR Srbije Stampa: Beogradski grafitki zavod, Beograd, Bul. vojvode Misica br. 17 R. Despotovié (Novi Sad) KORISCENJE SHEMA — GRAFOVA U RESAVANJU. NEKIH ZADATAKA LSta je graf? a) Za Skolsko takmi&enje uéenika u Sahu prijavilo se 7 takmitara, &ija Gemo imena, radi kratkoée, oznatiti sa A, B, C, D, E, F, G. Posle izvesnog vremena odigran je odreden broj partija (nije se igralo po strogom turnirskom sistemu, tj. po kolima), pa je na sastanku Sahovske sekcije trebalo utvrditi ko s kim treba joS da igra. Da bi to utvrdio predsedavajuci je nacrtao na hartiji 7 tataka, koje je obelezio slovima utesnika: A, B, C, D, E, F, G. Izjavu svakog takmigara o odigranim partijama prikazao je spajanjem odgovarajucih tataka neprekidnom linijom (sl. 1) Evo tih izjava: Takmiéar A: pobedio sam G, a izgubio od F; se B: pobedio sam D, a remizirao sa C i E; xs C: pobedio sam D, izgubio od G, a remizirao sa Bi E; D: izgubio sam od B i C, a rezimirao sa E i G; pobedio sam G, a remizirao sa B, D i C; pobedio sam A; G: pobedio sam C, izgubio od A i E, a remizirao sa D. Sve ove izjave predsedavajuéi je, ,,zapisao“ na sledecoj shemi (sl. 1.), gde zajednitke tatke linija koje su razlitite od A, B, C, D, E, A F, G nemaju nikakvo znaéenje. Takva shema se zove graf. GC On se, znavti, sastoji iz konatnog skupa tataka, koje nazivamo teme- nima i konaénog skupa linija Sto vezuju te tatke, a .Koje nazivamo 8 JE ivicama grafa. Ako bi uoéili samo takmitare iz jednog odeljenja Skole (npr. Sl. 1 B,C, E) i partije koje su oni me- “ dusobno odigrali, imali bi deo tog grafa koji se zove podgraf datog grafa (na slici 1. punom linijom), Medutim ako posmatramo sve takmigare i samo one partije koje su se zavr8ile pobedom, 193odnosno porazom, onda bi u ovom primeru imali obuhvaéena sva temena grafa sa slike 1, ali ne i sve njihove ivice. To bi bio par- cijalni graf datog grafa. Kada budu zavréene sve partije tada ¢e odgovarajuéi graf imati od svakog temena po Sest ivica, tj. svako teme ée biti spojeno sa svakim od ostalih Sest. Takav graf se zove potpun (homogen). b) Ponekad je pri spajanju temena potrebno naglasiti i smer tog spajanja, pa imamo orijentisane ivice i orijentisan graf, a ima slutajeva kada je jedno teme spojeno sa samim sobom — to se zove petlja grafa ; Na primer, uzmimo skup {2, 3, 4, 5, 6} i relaciju tog skupa ,,.x se sadrzi uy“. Shematski prikaz dat je u obliku grafa na slici 2. To je jedan orijentisan graf na kojem imamo i petlje. c) U nekim sluéajevima u skupu te- mena datog grafa imamo takva dva podskupa, unutar kojih nema medusobnog spajanja temena ivicama, veé samo postoje ivice iz- medu pojedinih temena koje pripadaju tim razligitim podskupovima. Takav graf se zove dvostran. On ima slede¢i oblik (vidi sl. 3.): A B c SL. 2. x Y Zz U Podskupovi su: {4, B,C, D} i {X, ¥,Z,U} 2. Graf i zadaci logitko kombinatorne prirode To su zadaci za koje nemamo utvrden postupak ili ,,formulu“ za reSavanje, veé zahtevaju odredeno razmi8ljanje, kombinovanje i par liueivane | oe se oe reSenje. Op&te uputstvo za pristup i reSavanje zadataka sa logitkom sadrzinom pomo¢u ji See acen pomotu grafova, sastoji — najpre treba dobro uoiiti elemente, pret; i mtitove cotta: pretpostavke, uslove i 194 — zatim na osnovu njih treba predstaviti u obliku grafa sve moguénosti zadatka i uveriti se da graf odrazava njegov tekst; — najzad treba uotiti samo onaj graf, ako ih je bilo vise, odnosno deo dobijenog grafa, ili sam graf, koji u potpunosti ispunjava uslove zadatka; a sve one koji dovode do protivureénosti i neodrzivog zakijutka treba odbaciti. Tim uofavanjem smo ustvari dobili i reSenje zadatka. Naravno da je ovo najopstije uputstvo koje se, zavisno od tipa zadatka, moze dopuniti nekim pojedinostima. To ée biti ilustrovano kroz nekoliko zadataka. Vezivanje gradova. — Sest gradova tako je povezano, da svaki par gradova ima direkinu medusobnu saobracajnu vezu i to bilo 2elje- ‘zniéku, bilo autobusku (ali ne obe). Moie li-se sa sigurnoscu tvrditi da medu njima postoje tri grada, tako da su sve veze medu njima iste vrste.2 Re Senje- Sadrzaj prve retenice postavijenog zadatka mozemo vrlo lako predstaviti u obliku grafa, ako gradovima korespondiramo temena, a vezama izmedu njih ivice grafa (vidi sl. 4a). Dobili smo B B Sl. 4a. SL. 4b. Seat temena. U njemu sada treba uoéiti podgraf koji ispunjava zahtev izrazen u drugoj reéenici, tj. da uotimo. takva tri grada da veze izmedu njih budu iste vrste. Zato uotimo bilo koji grad, tj. teme, npr. ‘A; odatle polaze bar tri autobuske ili bar tri Zeljeznitke veze, jer dve i dve ne moze biti (imamo potpun graf sa pet ivica iz svakog temena)! Neka su to tri autobuske veze do jedan potpuni graf sa 1) Tekst zadatka uzet iz monografije prof. Devidé-a: Sto elementarnih ali tetih zadataka". 195gradova B,C, D, (na sl. 4a istaknute debljom linijom). Za ova poslednja tri grada postoje dve moguénosti: 1) ili su sve veze izmedu njih Zeljeznitke — to bi onda bilo reSenje zadatka (vidi sliku 4a, Srafiranu vezu izmedu B,C, D); 2) ili je bar jedna od tih veza autobuska, npr. (B, D,). Ona sa (A, B) i (A, D) takode daje potvrdan odgovor na pitanje postavijeno u zadatku (vidi sliku 4b -deblja linija izmedu A, B, i D). Isti bi postupak bio i do istog bi zakljuéka doSli da smo uzeli da iz A polaze tri Zeljezni¢ke veze. Mladiti i devojke. — Od tri mladi¢a i tri devojke svaki mladié Poznaje tatno dve devojke i svaka devojka taéno dva mladiéa. Pokazati da se mladici i devojke mogu svrstati u parove tako da se u svakom paru nadu poznanici.2) ReSenje.—Iz teksta zadatka se vidi da ovde treba iskoristiti dvostrani graf, jer medusobno poznavanje samo mladiéa ili. samo devojaka zadatak nije uslovio. Odgovara- M, M2 Mz juci graf bi bio (vidi sl. 5.). U njemu sada treba utvrditi da postoji takav parcijalni graf koji predstavlja reSenje zadatka. U tom cilju dovoljno je da uotimo samo jedan par poznanika, npr. (M,, D,), mada je u D2 3 ovom zadatku sasvim svejedno od kojeg bi Sl. 5. para poSli, jer nas neée dovesti do protivu- retnosti. To naravno nije uvek sluéaj. Ostala dva para su onda potpuno odredena, tj. (M,, Ds) i (My, D,). D, Savetovanje. — Na jedno gradsko Savetovanje prosvetnih radnika bilo je pozvano iz svake skole 5 nastavnika, a svaki od pozvanih na- stavnika radio je u dve skole i predstavljao je na tom savetovanju njih obe. Ma koja mogucéa kombinacija dveju skola imala je na tom save- tovanju jednog i samo jednog predstavnika, Koliko skola ima u gradu? Koliko je nastavnika pozvano na Savetovanje? ReSenje.—Ako pristupimo crtanju grafa na osnovu uslova zadatka, prvo éemo uogiti da ée nam temena grafa predstavljati (2) Tekst zadatka uzet iz edicije Matematicka biblioteka, Nr 32 — Matematitke olimpijade u Cehoslovaékoj, Madarskoj i Rumuniji. 196 Skole, a da ¢e prosvetni radnici biti predstavljeni ivicama koje spa- jaju ma koja dva temena. Podemo li od uslova da je iz svake Skole pozvano na savetovanje 5 prosvetnih radnika, onda to znati da iz svakog te- mena grafa mora polazitt po pet ivica. To dovodi do ,,konstrukcije potpunog grafa sa 6 temena (vidi sliku 6.). Iz broja temena zakljuéujemo da je u gradu bilo 6 Skola, a prema broju ivica vidimo da je na-savetovanje bilo pozvano 15 prosvetnih radnika. Inlet. — Otac i njegova dva sina spremali su se da odu na izlet. Za prevoz su imali samo jedan motorbicikl sa dva | sedista. Medutim, motor je mogao poneti samog oca, bilo jednog ili oba sina, ali nije mogao poneti oca i sina, a naravno ni svu trojicu. Kako ée svi otici na izlet? ReSenje treba da sadrzi najmanji mogué broj putovanja od kuée do izletista i natrag. SI. 6. ReSenje—Uotimo najpre da pri prevozu motorbiciklom od kuée do izleti8ta mogu nastupiti na polaznoj stanici (kod kuée) sle- deée kombinacije ,,izletnika: A-{O—otac, S,—prvisin, S,—drugi sin}, B={S,, S,}, C={0,5,}, D={O, S;}, E= {0}, F={S,}, G={S,}, H=®, gde nam skup A predstavija stanje kada jo8 niko nije stigao na izleti8te, a skup H stanje kada na polaznoj stanici nije bilo viSe nikoga. Ako sada navedenim skupovima korespondiramo temena grafa, a promene stanja na polaznoj stanici, tj. svako putovanje bilo u od- c F lasku ili povratku, oznatimo kao ivice grafa,ondamoZemo 4 BoH pristupiti ,,.konstrukciji* grafa prema uslovima zadatka. Do- bili bi graf kao na stlici 7. G Iz njega zakluéujemo da po- stoje dva nafina da se sva trojica odvezu na izlet i to sa najmanje putovanja, a u . . oba slutaja se mora pet puta motorbiciklom pro¢i staza od ku¢e do izletiSta. Sl. 7. 197Tri druga. — U parku su se srela tri druga: profesor Belié, pisac Crnkovié i lekar Zuti¢. ,,Zanimijivo, jedan od nas ima belu, drugi crnu, a treéi Zutu kosu, ali nijedan od nas nema onu boju kose na koju ukazuje njegovo prezime* — primeti crnokosi. ,,Ti si u pravu* — rece Belic. Koju boju kose ima svaki od ta tri druga?>) Re Senje.—Ako drugovima korespondiramo temena grafa, koja emo obeleziti pofetnim slovima njihovih prezimena (B,C, Z), a spojimo ivicom ona temena za koja je moguée dovesti u vezu po&etno slovo prezimena i boju kose, pri ¢emu istovremeno B,C, Z znate i odgovara- jucu boju, onda éemo dobiti sledeéi graf (vidi sl. 8.). Petlji nema, jer prema us- lovu zadatka nijedan nema boju kose z na koju ukazuje pogetno slovo njegovog prezimena. Medutim, sada taj graf treba c orijentisati, tj. da od dve moguénosti za SI. 8. svakog druga za boju kose, utvrdimo onu pravu. Zato uotimo zadnji deo prve retenice zadatka i izjavu Beliéa. Govorio je crnokosi, a dao mu je za pravo Belié, sto znati da Belié nije crn. Time je odredena orijentacija od B ka Z, a ne od B prema C. Takode. za ostala dva, pa je zakljuéak: Beli¢ — Zuta kosa, Zutié — crna, Crnkovié — bela. Odakle su. — Pet ucenika iz pet raznih gradova dosli su da bi udestvovali na takmicenju iz matematike — Saveznoj matematickoj olimpijadi. »,Odakle ste vi?* — upitani su. Evo sta je svaki od njih odgovorio. Anti¢: ,,Ja sam dosao iz Zagreba, a Danevski ivi u Bihadu'. Bernik: ,,U Bihaéu zivi Cvejié; ja sam doputovao iz Skoplja‘. Cvejic: ,,Iz Zagreba sam doputovao ja, a Bernik iz Maribora‘. Danevski: ,,Ja sam doputovao iz Bihaéa, a Erié iz Nisa“. Erié: ,,Da, ja sam stvarno iz Nisa, a Antié Zivi u Skoplju‘. U: odgovoru svakog ucenika jedna je tvrdnja bila istinita, a druga laina. Na osnovu toga treba utvrditi odakle je doputovao svaki ucenik.4). . 3), 4) Tekstovi zadataka uzeti su iz Matematickog lista za udenike osnovne Skole br. 11.4 iz 1968. godine. 198 ReSenje. —I ovde emo iskoristiti dvostrani graf da bi do8li do reSenja zadatka. Jedan podskup temena predstavija¢e utenici, a drugi podskup gradovi. Elemente tih podskupova veziva¢emo ivicama prema odgovorima utenika. Dobi¢emo slede¢i graf (vidi sliku 9). i ke Ib i SI. 9. U ovom grafu treba izdvojiti takav parcijalni graf u kojem ¢e svako teme donjeg podskupa biti spojeno samo sa jednim temenom gornjeg podskupa. Time éemo dobiti i odgovor na pitanje postavijeno u zadatku. Moramo se najpre odlutiti za jedan par. Neka to bude (A, Z,), tj. da je Antié iz Zagreba. Tada drugi deo Antiéeve izjave nije tatan, pa precrtavamo da je Danevski doSao iz Biha¢a. Isto tako ne moze Cvejié doéi iz Zagreba, pa je tatno da je Bernik iz Maribora. Bernik sada ne mote biti iz Skoplja, pa je tatno da je Cvejié doputovao iz Bihaéa. Po8to prvi deo izjave Danevskog takode nije tatan, onda je Erié do8ao iz NiSa; a s obzirom da je prvi deo Eriéeve izjave tatan, onda Antié nije do8ao iz Skoplja, veé ostaje da jeiz Skoplja doSao Danevski. @ Pojam matematike — to je pojam nauke uopste. @ Matematika je ustvari jedna velika jednatina za druge nauke. @ Danainji matematitar je pravi entuzijasta, jer bez entuzijazma nema nikakve matematike. Novalis, nematki pesnik 199Cuveni_matematicari TALES IZ MILETA Tales (624—547. god. pre n.¢.), osaivat tzv. Jonske Skole, sma- tra se jednim od prvih starogrékih matematitara i filozofa. On je bio rodom iz Mileta, grékog grada na maloazijskoj obali Sredozemnog mora. U mladosti se bavio trgovinom, te su se u njegovoj kuéi sastajali trgo- vei, ali i ljudi koji su se interesovali naukom. Od njih je saznavao mnoge Cinjenice iz astro- nomije i matematike. To je imalo i praktiénu pozadinu, jer je kao pomorac i trgovac morao dobro vladati ovim znanjima. Jo$ kao mladié pokazivao je bistrinu uma i yeliko znanje. To ga nije zadovoljavalo, jer je uo da postoji neko dublje, starije i jasnije znanje, koje potite tamo iz Egipta Zato je, kao i mnogi drugi — trgovci, uceni Ijudi i istraZivati — krenuo tamo, gde se na izvoru upoznao sa egipatskom naukom. U otadZbnu se Tales vratio veé u godinama i organizovao svoju Skolu. Tales je posedovao izuzetne sposobnosti i svestrane interese. Bavio se politikom, filozofijom, matematikom, astronomijom, tehni- kom, trgovinom. @ Kao polititki radnik proslavio se mudrim savetom, koji je dao svojim sugradanima — da se uzdrze od saveza koji im je nudio car Krez*. Kao inZenjer proslavio se time Sto je pomogao da vojska tog istog cara Kreza prede reku ne okvasivSi noge: prema njegovom uputstvu bio je prokopan kanal u koji su privremeno skrenuli reku..: @ Tales je bio veliki astronom. Poznavao je vavilonsku astro- nomiju. Platon, @uveni gréki filozof (IV v. pre n.c.), pri¢a da je Tales, posmatrajuéi zvezde, pao u bunar, a neka Zena koja se nagla u blizini, podsmehnula mu se, rekavsi: ,,Eto, hcée da zna Sta se radi na nebu, a ne vidi Sta mu je pod nogama‘‘. — Utinio, je niz otkri¢a u astronomiji: odredio vreme ravnodnevica i solsticija, duzinu godine i sl. On je prvi u istoriji nauke predvideo pomratenje Sunca 23. maja 585. godine pre n.ere, zbog tega je dobio nadimak ,,Mudrac iz Mileta“. On je upravo jedan od ,,sedam mudraca sa istoka‘. @ Tales je bio ateista. Odbacivao je bo%asko poreklo Vasione. Osnovom svih stvari smatrao je vodu (tetno stanje materije). Ustao Tales * Krez ¥. pre n.¢,), poslednji kralj Lidije, poznat po svom bogatstvu; zarobio per- aij ural Ri {Kova blo saveta. * 200 je protiv u to vreme rasprostranjenog oboZavanja nebeskih svetila (Sunca, Meseca, zvezda), smatrao ih je matrejalnim telima, ispunje- nim vatrom. Evo nekih Talesovih iskaza, izreka: — Voda je potetak svega; sve od nje proizilazi i u nju se vraéa. — Svet je aajveéa stvar koja postoji u prostoru. — Nema praznine. — Sve se menja i svako spajanje stvari samo je trenutno. — Materija se stalno deli, ali ovo deljenje ima svoju granicu. — Zvezde imaju ovozemaljsku prirodu, ali uZarenu. — Mesec se osvetljava od Sunca. Talesu —filozofu pripisuje se natelo: ,,Upoznaj samog sebe‘. Odgovarajuci na pitanje, kako da se Zivi Casno i pravitno, on je govorio: ,,UzdrZavajte se da Ginite ono Sto smatrate da je sramno za druge. Kada su Talesa pitali kakvu nagradu on Zeli da dobije za svoje otkriée u astronomiji, mudrac je odgovorio: ,,Za mene ¢e biti dovoljno ako, pritaju¢i drugima o mojem otkriéu, budete govorili da je to moje otkriée, a ne vase“. e Tales — matematiéar. — S Talesom poéinje razvoj matema- tike na tlu drevne Helade. Mnogo paznje posvecivao je geometriji. Prema pisanju starogrékog nautnika Prokla (410—385) Talesu pri- padaju slede¢a otkri¢a u geometriji: 1. Unakrsni uglovi u preseku dveju pravih jednaki su. 2. Uglovi na osnovici jednakokrakog trougla jednaki su. 3. Trougao je potpuno odreden jednom stranicom i uglovima naleglim na nju. Na osnoyu toga izratunao je Tales udaljenost lade od obale u aleksanrijskoj luci 4. Krug je pretnikom (dijametrom) prepolovljen. 5. Periferijski ugao nad polukrugom je prav. 6. Tales je odredio visinu piramide i raznih drugih predmeta prema njihovoj senci. (Sasvim je verovatno da je to merenje bilo izvr$eno u onom momentu dana kada je du%ina senke vertikalnog Stapa na horizontalnom zemljistu bila jednaka njegovoj duzini. A takode je verovatno da je to izvrsio, i na osnovu slitnosti trouglova). @ Tales je umro iznenada, veé u godinama, kada je posmatrao olimpijske igre. Po svemu sudedi, umro je od suntanog udara, mada neki tvrde da je bio ugu’en masom sveta vra¢ajuéi se s olimpijskih igara. Sahranjen je u polju, a na njegovoj grobnici uklesan je natpis: ,Koliko je mala ova grobnica, toliko je velika slava onog velikana u oblasti zvezda, koji tu potiva‘. B.M. 201Kako je Teles izmerio visinu Keopsove piramide U sledegem odlomku iz Kolerusove knjige Od Pitagore do Hilberta'* rekonstruisan je momenat merenja visine Keopsove piramide. ... Tako on stoji u pustinjskom pesku podno velike piramide. Jedan od sveitenika ga smeSeci se zapita, koliko je visoka piramida faraona Keopsa. Tales malo razmi8ija pa odgovara, da on neée visinu ceniti od oka, nego ée je izmeriti i to bez ikakvog narotitog pribora. Legao je u pesak i odmerio viastitu duzinu tela. Sta li to nanerava?* — pitaju sveStenici. A Tales veé objasnjava: jJedostavno éu da stanem na jedan kraj ove izmerene duzine svoge tela i cekacu dok moja senka ne bude tatno onoliko dugatka kolika je i duzina moga tela. U istom trenutku mora i dugina senke piramide vasega faraona Keopsa iznositi taéno onoliko koraka koliko je piranida visoka‘*. Dok je sveStenik zabezeknut neverovatnom jednostavnoséu reSenja jo’ razmisljao, da tu mokda nije pogreSan zakljuéak, da se tu moda ne krije kakva smicalica, — Tales veé dalje govori: A ako hoéete, da vam ovu visinu izmerim u ma koje doba dana, tada éu zabosti ovaj stap u pesak... Gle! — njegova senka iznosi, recimo, taéno polovinu dudine Stapa. Prema tome, mora sada i senka piramide da iznosi polovinu njene visine. Vi ste, inate, ‘sposobni da merenja izvodite vrlo tatno. Treba samo duzinu Stapa uporediti $a duzinom senke, pa onda — da dobijete visinu piramide — pomnoditi dudinu senke piramide s dobivenim brojem‘. Na ovaj je nagin Tales iz Mileta iznenadio i zadivio Egipcanc. Egipatski sveStenici se nisu toliko éudili rezultatima Talesovih otkriéa, koliko onoj éudnoj snazi pdsmatranja, koja je bila njima strana, a kojom je Grk uopitio i resio postavijeni zadatak. PRICE O RESAVANJU ZADATAKA PRICA CETYRTA o tome kako crteZ pomaze pri reSavanju zadataka Osnova cele matematike jeste aritmetika. U svakidaSnjoj praksi najéeSce re’avamo razne aritmeti¢ke zadatke. A ti zadaci, kao to smo imali prilike da se uverimo, éesto mogu biti tvrd orah pokuSamo li da ih resimo Gisto aritmeticki. I tada nam u pomoé priskaée algebra, ali praksa pokazuje da je na osnovu teksta zadatka odgovarajuéi ,,prevod* na algebarski jezik — jednatinu Sesto tekko sastaviti, poSto ne postoji neki recept, koji bi vazio za sve zadatke; naime, ne mozemo re8avanju ranih tipova zadataka fristupati na isti nagin. U_ svakom sluaju pri sastavijanju jednagina na osnovu: uslova zadatka, potrebno je misliti. Medutim, reSavanje mnogih zadataka (aritmetitki ili pomoéu jednatina) &esto ée biti olakSano ako se posluzimo crteZom. CrteZ daje moguénost da se “vidi zadatak — da se pronadu i ispitaju odnosi medu velitinama i da se izabere Sto kraci put za reSavanje zadatka. Pokazimo to na nekoliko primera. 202 1, Zadatak 0 lubericama Dva su éoveka doila zajedno na pijac. Jedan je kupio 3, a drugi 2 lubenice. (Sve su lubenice bile iste veliéine). Taia im se prikljuti treéi Fovek i sva trojica zajedno pojedu sve tri lubenice (svaki je pojeo istu koludinu). Treti Zovek plati za ‘svoj deo 5 dinara i ode. Kako ée prva dvojica medusobno podeliti taj novac, tj. koliko dinara treba da dobije svaki od njih da bi deoba bila pravedna? Grafiéko reSenje. — Neka duz od tri podeoka predstavija vrednost jedne lubenice. Uplate 1i I: 9 i 6 ~ i dinara (podeoka) ' 1 f i ‘ | | Delimo na trojicu 1 te 1 loos iil Iz uplate trecega ' pripada: Hes : t t prvome drugome 4 dinara 1 dinar Napomena — Ragunski bi se ovaj zadatak resio na natin pokazan u 49, konkursnon zadatku, tije je regenje objavijeno u ML III-2. 2. Zadatak o presipanju mleka U jednoj posudi ima 2 puta vie mleka negou B drugoj. Kada se iz svake posade odlije po 20 litara mileka, onda ée u prvoj posudi ostati 3 puta vise mieka nego u drugoj. Koliko je u pocetku bilo mleka u ( svakoj posudi? E Grafiéko resenje,— Neka duti AB i CD predstayljaju prvobitne koligine mleka u posudama BG i njemu. jednak odsetak DF neka predstavijaju Kolidinu od 20 litara. Prema uslovu zadatka je GA = 3FC, EH DF--20. Posto je BE~ DC, a od oba ova odsetka oduzeti su jednaki delovi, to je GE~ FC. Dalje je EA-2FC; posto je AH = FC, to je EH = FC=DF~20, pa odmah vidimo da je AB-4FC-80, DC=40. Prema tome, u prvoj posudi (kanti) bilo je 80, A ¢ drugoj 40 litara mleka. 2033. Zadatak o detacima-biciklistima. Iz mesta A polaze u mesto B tri devaka. Udaljerost 01 A do B iznosi 36 km. Deéaci imaju jedan bicikl kojim se mogu istovremexo voziti samo dvoje, U tom sluéaju biciklom se ide tri puta brie nego li pesice. Deéaci su odluéili da putuju na sledeci naéin: Dvojica na biciklu, a treti peske. Biciklista, dosavsi do neke tatke C, ostavlja svog saputnika (drugog deéaka), koji nastavlja put pesice. Biciklist se vraéa nazad u susret trecem detaku, susrece ga u nekoj tacki D, uzima ga sebi na bicikl i polazi prema uputnoj tacki B. __Na kojem rastojanju od polazne tatke A se nalaze tatke C iD od kojih se biciklist yraéao nazad, ako su sva tri deéaka u tatku B stigla istovremeno? Pretpostavija se da je biciklist ima stalnu brzinu i da su sva tri detaka pesacila istom brzinom, ReSenje.— Zadatak cemo lako re¥iti ako se posluzimo crteZom. Neka prvi de’ak upravlje biciklom. Znagi, on ceo put prede biciklom, Od tatke A do tatke C drugi detak je putovao biciklom i zatim je od tatke C do B ikao pedice. Treéi detak je od A do D iSao pedice, a od tatke D do B —na biciklu, Sva tri deéaka preSla su put za isto vreme. Dok je drugi deéak pesice preSao put CB, bicikl je presao put CD +DC+CB Poito se krege tri puta brée od peSaka, to de put preden biciklom, tj. put CD+DC+CB, biti jednak trostrukom putu CB, tj. CD + DC+CB-=3CB, ali CD + DC=2 DC, pa je 2DC + CB=3CB, tj. 2DC=2CB, odakle: DC = CB. 204 Za ono vreme za koje je treéi detak pre’ao pedice put AD, bicikl je uspeo da prede put AD+DC+CD, koji je prema uslovu zadatka tri puta duzi od puta AD (jer bicikl ide triput brZe od peSaka), tj. AD+DC+CD-=3AD, Odatle, rasudujuci kao i napred, imaéemo redom: DC+CD=2DC, AD+2DC=3A4D, 2DC=2AD, DC~ AD. Na taj negin, utvrdili smo da je: DC=CB i DC=AD. Dva odsetka CB i AD, jednake jednom te istom treéem odsetku DC, jednaka su i medusobom; tako dobijamo: AD = DC = CB. Tatke Di C iz kojih se bicikl vraéao natrag dele ceo put AB na tri jednaka dela; zato: AD=12 km, AC=24 km, 4. Zadatak L. Tolstoja Kosci ve pogode da pakose dve livade, od kojih je jedna bila dva puta veéa od druge. Poéevsi ujutru, do podne su svi kosili samo vetu livadu. Zatim su se podelili: polovina kosaca ostala je na veéoj livadi i do veceri su je dokosili; druga polovina kosaca presla je da kosi manju livadu, ali do veceri nisu uspeli da je celu pokase—ostao je jedan deo koji je sutradan pokosio jedao kosac radeti ceo dan. Koliko je bilo kosaca? Interesantna je istorija ovog zadatka. Na matemattkom fakultetu Moskovskog- univerziteta nekad je studirao (uio) neki student Petrov, koji je bio neobiéno obdaren i originalan. Njemu se nisu svidali Sablonski zadaci i njihovo Sablonsko re8avanje, koje je mogao videti na €asovima matematike i u udZbenicima, pa je izmisljao_neSablonske zadatke, koji su bili tvrd orah ¢ak i za veoma iskusne nastavnike, ali su ih — primenju¢i originalne postupke — esto lako reSavali bolji uéenici. Razume Tanogi su te zadatke dosta lako reSavali algebarski (pomoéu jednatina), ali im je aritmeti¢ko reSenje, makar bilo i vrlo prosto, testo ,,izmicalo“. Medu ovim zadacima bio je i zadatak o koscii koji se narotito svieeo Lavu Tol- stoju, jer je on voleo matematiku i duhovite matematitke zadatke. L. Tolstoj je ovaj zadatak znao jo8 iz mladosti, ali ga je i u starosti oduSevijavalo to Sto se zadatak mogao reSiti veoma jednostavno i bez primene jednatina, narotito ako se posluzimo tak i veoma jednostavnim crteZom. Uz pomoé jednostavnog crte%a ovaj se zadatak najlakie i resava. 205 |ReSenje.— Obe livade prik Pravougaonik predstavlja_yeéu livadu. ame oravtueweit is St 8) predstavija manju livadu, (ove puta mans Da bi se pokosila cela veéa livada, cela grupa kos; sponta gota wl rade ola wap aera je pola grupe. Drugim retima, polovini grupe bilo bi potrebno tri puta po pola dana da bi pokosili veliku livadu (smatramo da je dnevni rad svakog kosca isti). To znati da je polovina Brupe kosaca za pola dana (posle podne) pokosila t veée livade. ; Manja livada jednaka je ini it fa je polovini vege. Polovi ca (0 podne) pokosila je na ovojlivadi deo jednak treci vece lade. Prome ten ostalo je na manjoj livadi nepokoseno + — 1 tal ~ veée livade. Prema uslovu zada- tka, taj ostatak mogao je da pokosi jedan kosac za 1 dan. (é . amie seach eo (orvos) dana Koa je celu veéu livadu te are i iznosi — ili — veée livade, tj za dan su po- = + En Gt eg Nee livade. A kako jedan kosac 2a dan mode Pokositi — vete livaade, to je u grupi bilo svega 8 kosaca. Profesor IKS DA NANAN/ANZNAN/NZN ANANININANININIS NS Roy 206 B. Marinkovié (Beograd) AZBUKA KIBERNETIKE (nastavak) Ill. KAKO SE RACUNA SA ISKAZIMA (Algebra iskaza*) 12. Ekvivalentnost izkaznih formula. Zakoni logike 1. Ekvivalentne formule.** — Formula X\ Ye>¥ v X jeste tautologija (uvek istinita formula), Sto se lako zakljutuje iz njene istinitosne tablice (Tablica 11). Kao &to se vidi, retenice (Xi Y) Tablica 1 i(Y1X) imaju uvek istu istinitosnu vrednost, (Uporedi drugu i tre¢u kolo- nu u Tablici 1), Drugatije se kaze: fcr- . mule XA Yi ¥YAXsu ekvivalentne. ila @ Uopite, za dve formule FiiF2 |4|9\ 0 katemo da su ekvivalentne ako uvek im | moju jednake istinitosne vrednosti, od- o;1 | 0 nosno, ako je formula F\<>F2tautologiia |g |o0| 0 (uvek taéna). Pri : Ekvivalentnost formula (izraza iskaza) F; i Fz simbolitki se obiéno zapisuje ovako: Fi=Fr i ita se formula F; ekvivalentna je formuli Fo". Zapis F=F>, koji Semo ponekad pisati prosto kao Fi =F, nije iskazna formula (u smislu deainicije iskazne formule), veé samo simboligki zapisan sud o formulama Fy i F, kojim se terdi da su te formule ekvivalentne, tj. da je FicoF2 tautologija. Kao Sto vidite, postoji potpuna analogija sa identicki jednakim izrazima u obiénoj algebri. Pored veé pomenutih formula X \ Y i ¥ AX, ekvivalentne su i formule: See aot x| y|xar| rax| XAYeYAX | Tae i | 1 1 | coo 1) XVX iYvx 1) Xv¥HYvX 2) XV YAZIAVYAKVD oye 2DXV(YAZ=XVY)AXVZ) 3) X=Y ixyvy mot 3)(X¥=>¥Y)=Xv¥ a ee mada Se 4) X/ ixvYy ovako: 4)X¥AY=XvV¥ 5s) ¥ i% 5s x=X, To znati da su formule 1) XVYo¥vX 2) XV (YAZ)@XVY)A(X VZ) 3) (X¥2Y)eoxXvVY 4) XAYeoxvY 5) XeoX tautologije. Za neke od njih to smo ranije veé i pokazali (vidi tablice 5 i 8). M LV.4. ak iz ML V.3 i 4 * pogetak u ML IV.3. Obavezno predhodno protitati nas +* Umesto »iskazna formula govoriéemo samo ,,formul 207Da bi se proverilo da li su dve date formule ekvivalentne, dovoljno je sasta- viti njihove tablice istinitosti i uporediti poslednje kolone tih tablica; otigledno, formule ée biti ekvivalentne samo u sluaju kad se te kolone podudaraju. Naravno, ukoliko u formulama ima zajednitkih promenljivih, moze se praviti jedna tablica . istinitosti sa zajednitkim kolonama za iste delove formula. Tako smo postupili i kod predhodne tablice, kao i kod tablica u ML V.4. Primer 1, — Pokazimo da su formule (izrazi) A \V Bi AB ekvivalentne, “tj, da je AVB=AAB. Da bismo to dokazali dovoljno je da di stavlja tautologiju. A to je jasno iz si u poslednjoj koloni same jedinice. emo da izraz AV BoA \B pred- itosne tablice (tablica 2), gde su Tablica 2 t Primer 2. — Pokazati da je formula Xv (Y (Z) ekvivalentna sa formulom XV YAXVZ). To se neposredno vidi ako uporedimo kolone 5 i 8 u sledeéoj tablici. ideatigno ——t Tablica 3 t[2]3] 4] 5 | 6 {7 | 8 [x ¥|z|yraz| xv wnn|xvy|xvz| (VA (XZ) afifa] a 1 1 1 1 1j1jo| 1 1 1 0 1 | 4 1jo}1| 1 1 0 1 1 =| ee en) ‘0 | o 0 i Jojafa] 4 0 0 0 0 jojijo| 4 0 o | o 0 | } o;o/}1 1 0 0 0 i} ojojo| o 0 o | o 0 | t—_ sranttn0, —__I Dodajte ovoj tablici kolonu 9 za ekvivalenciju formula iz kolona 5 i 8. U toj koloni biée same jedinice. Za8to? 208 @ Ekvivalentnost formula ligi na jednakost brojeva, odnosno algebarskih izraza, U ratunanju smemo neki broj zameniti njemu jednakim brojem, na primer: 543 sa 8, 35 sa 9+6, Isto tako, umesto da radimo sa izrazom x*—y?, mogemo raditi sa njemu identitki jednakim izrazom (x + y)(x—»). Analogno, u rasudivanju smemo neku iskaznu formulu zameniti njoj ekviva- letnom, na primer, umesto XY mo%emo da radimo sa X y Y. Formulu koju zapisujemo simbolom ,,1* (odnosno, /), smatramo uvek taénom, a formulu ,,0“ (odnosno, L) — netatnom. Svaka tautologija ekvivalentna je sa ,,1", a svaka kontradikcija (uvek netaéna formula) ekvivalentna je sa ,,0“. Nije te3ko pokazati da ekvivalencija iskaznih formula, kao i jednakost bro- jeva, ima sledeca svojstva: a) F=F (refleksivnost); b) Ako je Fi=F2, onda je F:=F; (simetritnost); ¢) Ako je Fj =F2 i F2=F,, onda je F)=F, (tranzitivnost). Na osnovu ove poslednje osobine mozemo tvrditi da su sve tautologije (uvek istinite formule) medusobno ekvivalentne; takode su ekvivalentne i sve kontradikcije (avek neistinite formule). 2. Ekvivalentni iskazi. — Sa ekvivalentno8¢u formula (iskaznih izraza) vezana je i ekvivalentnost iskaza. Dya iskaza su ekvivalentna ako imaju jednake istinitosne vrednosti. (I ovde se za ekvivalentnost upotrebljava znak ,,="). Odatle sledi da ako su dva izraza — formule F; i F; ekvivalentne, onda su i iskazi koji se od njih dobijaju kad se iskazne promenijive zamene konkretnim iskazima, ekvivalentni .Obrnuto nije uvek tatno. Ekvivalentni iskazi uzajamno se mogu zameniti, jer misao izraena jednim od njih takode je izrazena i drugim. Primer. — Pokazali smo da je XV(¥AZ)=(Xy Y)A (XyZ). Neka X znati iskaz: ,,Jovan je uredan“, one miran* i Z: ,Jovan dobro uti“, Tada reéenica ,,Jovan je uredan ili on je miran i dobro uti* (kolona 5 u Tablici 3) ima potpuno isto znaéenje kao i reéenica Jovan je uredan ili miran i on je uredan ili dobro uti (kolona 8). 3. JoS o negaciji slozenih iskaza. — Veoma testo imamo posla s formulama slozenih iskaza u kojima se negira ne jedan prost iskaz, vec ceo sloZeni iskaz. Na primer, u iskazu X, koji je dat formulom X= AV B, operacija negacije odnosi se na logitku sumu Ay B. U algebri iskaza imamo u vezi s tim dye yeoma vaane formule (ekvivalencije), na osnovu kojih negacije nekih sloZenih iskaza mogemo zameniti negacijama prostih iskaza koji u njih ulaze. Evo tih formula (Cija se tatnost vidi iz njihoyih istinitosnih tablica — tablica 5u ML V, 41 tablica 2 na str. 200 u ovom broju ML): vB R-B-AiB RVB=AAB RyB-A-B Prvu mo%emo protitati ovako: Negac ija logickog proizvoda (konjunkcije) dva iskaza ekvavalentna je (uvek jednaka) logitkoj sumi (disjunkciji) negacija tih iskaza. Drugu protitajte sami! 209Na primer, iskaz ,,Nije taéno da su A i B istiniti istovremeno™ znagi i i iskaz: ,,Nije A ili nije BY. 2nacl isto So _Navedene formule izrazavaju logitke zakone koji se zovu De Morganovi zakoni (pravila)*. Napomenimo da navedene formule vaze i kad imamo vise iskaza: AKBACKDA ...\K=AVBVCvDy ...VK AVBVCVDV ...VK=AABACADN ...AK 4. Neke osnovne ekvivalentnosti. Logitki zakoni. — Kada su dve formul F, i Fa ekvivalentne (tj, kada je F,-2F tautologija), onda ekvivalentnost Fi--F, izratava neki logicki zakon, Neki od njih imaju i posebna imena, kao Sto i neke teoreme u matematici imaju specijalna imena. Veé smo navodili takve ekvivalentnosti (na primer De Morganove formule). Ovi zakoni izra%avaju i svojstva nekih logitkih operacija, Navodimo neke logitke zakone sa njihovim imenima. (Znak ,,=“ Citaj: ,isto Sto i*; ,,1* istina (taéno); 0% — tata Umesto ,,=* esto se pie i obiéan znak jednakosti “ Inept () ¥ (Zakon indentiteta) Q) ¥=x (Zakon dvostruke negacije) Q) XvxX=1 (Zakon iskljudenja treéeg) (4) XAX=0 (Zakon protivretnosti) (S) XAX=X (Zakon idempotencije* za konjunkciju) (© Xv X¥=xX (Zakon idempotencije za disjunkciju) (1) XAYSYAX (Zakon komutativnosti za konjunkciju) (8) XV¥=Yvx (Zakon komutativnosti za diusjunkeiju) Q) (XANAZ=XAKVZ) (Zakon asocijativnosti za konjunkeiju) (10) (XV¥)vZ=Xv (vz) (Zakon asocijaitvnosti za_disjunkeiju) (1) XAWVZ)=(XAY)V(XAZ)_ (Zakon distributivnosti konjunkcije prema disjunkciji) VY)A(XVZ) (Zakon distributivnosti disjunkcije prema (Zakon apsorpcije ili gutanja konjunkcij> prema disjunkciji) (Zakon apsorpcije disjunkcije prema konjunkeiji) we (12) XV(YAZ) (13) XA (XV V)= (14) XV (XAY) =X (15) XAY=Xv¥ . . (9 Yv¥ ae (De Morganovi zakoni) (17) (KAY) V(XAY)=X (18) XVYAXVY) =x * August de Morgan (1806—1871) ** idem—na latinsknm znati ,,to sngleski logi¢ar, “, potentia — snaga. 210 (19) XA1=X (20) XA0=0 (21) Xv1=1 (22) XyO=X 3) Xo¥=¥v¥ ili XSY=XAY (24) X>Y=Y>¥ (25) Xe Ya(XoYAWoX (26) (X=Y)AX2N=1 Q) (x =YAMW>Z) 2 (X>Z)= 1. I tako dalje. Analizirajmo neke od navedenih zakona. Zakon protivureénosti znati da iskaz ne moz: u isto vrems biti i tatan i netatan. Zakon iskljuéenja treceg izra%ava Cinjenicu da je tasan ili iskaz ili njegova negacija; drugim retima, svaki iskaz ili je ta€an ili netatan, tre¢ega nema. (Na pri- mer, sigurno mo%emo tyrditi da je odredeni tovek, J.J. u odredenom trenutku, nili visok 2 m ili nije visok 2m"). Zakon dvostruke negacije znati da negiranje negacije nekog iskaza daje upravo taj iskaz. Na primer, iskaz ,nije 2- 2% 4“ znati isto Sto i iskaz ,2-2=4". Posmatrajuéi svojstva konjunkcije, odnosno disjunkcije, svakako ste zapa- zili da te operacije imaju sve osobine ja, odnosno sabiranja brojeva u aritme- tici i algebri (ali i neke nove osobine), pa se zbog toga ove operacije ponekad nazi- vaju: konjunkcija — logitko mnozenje, a disjunkcija — logitko sabiranje. Zakoni komutativnosti konjunkcije i disjunkcije analogni su istoimenim zako- nima mnozenja i sabiranja brojeva, tj. ako se izmeni redosled iskaza, njihov logitki proizvod i suma neée se promeniti: X\Y=YAX, Xy¥=YvX. Zakoni asocijativnosti konjunkcije i disjunkcije takode su analogni istoimenim zakonima za mnozenje i sabiranje brojeva. Saglasno ovim zakonima, zagrade u formulama XA (YAZ), (XA Y)AZ, Xv (YVZ) i (Xv Y¥)VZ mogu se izostaviti. Zakon distributivnosti konjunkcije u odnosu na disjunkciju analogan je zakonu distributivnosti mnogenja u odnosu na sabiranje brojeva, tj. jest XA (YVZ)= =(XAYVXAZ). Medutim, u algebri iskaza ima i jedno ,tudo“: disinkcija (logitko sabi- ranjé) ima osobiru distributivrosti u odrosu ‘ra konjunkciju (logitko mnozenje), tj. Xv (YAZ)=(XV Y)A (Xv Z). Da je to zaista tako videli smo iz tablice istinitosti (tablica 3 na str. 200). Takvu osobinu nemamo medu osobinama operacija sa bro- jevima, ‘De Morganovi zakoni bili su predmet naSeg razmatranja u prethodnoj tatki. Itd. Napomena. — Sva svojstva logitkih operacija izrazena zakonima (1)—7) i mnoga druga, mo%emo napisati i tako da umesto simbola ,, Ai V“ ,kori- stimo ,«"" i 4+", a ekvivalentne iskaze, jednostavnosti radi, da povezujemo y=". MoZda Ge vam tada sve to biti nekako ,,blize“. Utini¢emo to za neka od istak- nutih svojstava, grupiSu¢i ih prema operacijama. 211____Da su ove jednakosti ispravne modete proveriti, na primer, pomoéu tabli istinitosti. Medutim, to se moze utiniti i koristeci se zakonom distributivnosti i nekim drugim svojstvima logickih operacija. - Primer 4, — Uprostigemo formulu X¥/ (XA Y). Ako je neka formula F, deo formule F, pa ako F; zamenimo sa ekvivalentnom joj formulom F,, onda ée dobijena formula opet biti ekvivalenina sa formulom F. (Znate li objasniti zasto?). Ovo je tzv pravilo zamenjivanja jednakim (koje se koristi i u obiénoj algebri) Koristeéi tu dinjenicu, kao i ostale ekvivalentnosti iz spiska na str. 200, ima- ¥v¥AY (po De Morganovom zakonu) =XV(XAY) (po zakonu dvojne negacije) =Xy(%v¥) (po De Morganovom zakonu) XvV&VvNY=XvVXVY) (po zakonu dyojne negacije) XVXVY) = AVYVY Ovx)v¥=exv¥ Prema tome: (po zakonu asocijativnosti) (po zakonu idempotentnosti) XA XAN=XVY ___,, Da li je ovo uproséavanje i jedino moguée? Moie li se do istog rezultata do¢i iduéi drugim putem (drugim redosledom u primeni pravila)? U obitnoj algebri to je Sesto mogude. Ovde takode. Evo, pogledajte: XA(KAY)=(KAMAY=XAY=XVY=XvVY. (Primenili smo ove osobine redom: zakon asocijativnosti za konjunkciju, prvi De Morganov zakon, najzad zakon dvojne negacije). Ovaj postupak je éak i kraci. . Zamenu jedne formule drugom formulom koja joj je ekvivalentna (identitki jednaka), zvaéemo ekvivalentnom ili identitkom transformacijom date formule. Tak- vi transformacijama mogu se slozene formule uprostiti, kao Sto smo upravo po- i. __Napomena. — Znak konjunkcije ponegde se jednostavno izostavija (isto kao i znak mnozenja u algebri), tj. pod izrazom X¥ podrazumeva se formula (X- ¥), odnosno (XA ¥). Na taj natin, umesto (XAY) VZ pisali bismo X¥VZ (ponekad i XY + Z); izraz X(Yv Z)\ X treba razumeti kao izraz (X\ (YVZ)) VX. @ Na kraju, izdvojiéemo ona pravila koja se najvise primenjuju: 1) ¥ motemo zameniti sa X; 2) XVX i XAX mokemo zameniti sa X; 3) XAY_ mo%emo zameniti sa XV ¥; 4) ¥V¥_ mo%emo zamenitisa XA ¥; 214 5) Za V i A mogu se primeniti zakoni komutacije, asocijacije i dva zakona distribucije; 6) XV X moie se izostaviti pri ,,mnoZenju‘s; 7) XX mote se izostaviti pri ,,sabiranju‘; 8) XV(XAY) mote se zameniti sa X; 9) XA(XVY) mote se zameniti sa X; 10) XY moze se zameniti sa X VY; 11) Xe>¥ mote se zameniti sa (X > Y)A(¥= X) ili sa (XAY) VAY); (Brojevi u zagradama znate redne brojeve navedenih pravila u spisku na strani 210— 211). Napomena. — Koristeci poslednia dva od ovde navedenih pravila, motemo svaku is- kaznu formula transformisati tako da sadrti samo oreraclje —, A, V; primenom de Morganovih pravila nestaju negacije slozenih iskaza, a primenom distributivaih zakor lobadamo se zagrada'. Tako uvek motemo dobiti formuli koja predstavija logitku sumu (disjunkciju) logi¢kih proizvoda Conjukcia) postin ishaza it ‘njihovih negacija. (Kaxemo da tada formula ima dis/unktivnu nor- ‘mainu formu). . ‘Na primer: Fi = CV AB = Ay BYCV AB; Fre X(X>Y)>Y=XVXYVY, (Proverite!) Analogno, svaka se formula mote transformisati tako da predstavlja konjunkciju disjunkcija rostih iskaza i njihovih negacija, (Taada kazemo da formula ima konjunktivmu normalnu formu). FaX(X2Y)3¥ = (KVYVI(XVYVY). (Proveritit) je, motda, ova formula tautologija? 7. Zadaci xa vetbu. — Resite samostalno sledese zadatke. Odgovori na kraju neka vam poslute za kontrolu. 1, Utvrdite u kojim-od sledegih sluéaeva su formule medusobno ekvivalentne, Kako ste to utvedili? ¥vv i vy 2 Xvvix 9 XSVi XN 4) XYV RF i RVYVOVY): 5) Xax¥i XY. 2. Nagi negaciju iskaza: Ako sutra bude lepo yreme, onda cu iéi na platu I kupacu se iN éu idl w $umu i detati®, sastavivsi prethodno odgovarajuéu formulu, 3. Napi§i formule koje su dualne formulama: 1) (XV ¥) Z, 2) X(YZ) = (XY) Z. 4. Postoje li neke vrednosti x za koje je istovremeno x>2i x<2? Na kojem zakonu logike se zasniva vas odgovor? ‘5, Formulisite regenicu koja ée, shodno distributivnom zakonu, znatiti isto Sto i recenica: \Pretplatiéu 3e na y,Matematidkl list |" ,Kekec* ili ma y,Matematieki list™ | ,,Pionir. 6. Napiti retenice koje, shodno De Morganovim zakonima, znate isto Sto i sledete retenice: 1) Nije isina da je trougao ABC pravougli ili jednakokraki. 2 ard andi b=2 7, Dokazati pomotu ekvivalentnih transformaci 1) X5 2) XAVSX=Y; 3) XYVXYVAY=X=yY. 8. Sledede formule uprostite tako da dobijene formule ne sadrée negacije slotenih iskaza: Fy=AC+BC. F\=AB+B, F,=BC+C, 2159, Sledege formule uprostiti Sto je vie moguée primenom ekvivalentnih transformacija: 3) ABLA: 4) A+AB 1) ABY 2) AtA 3) AB+ABC 6) A+AB+B; 7) ABC+ ABC +ABC+AB. 10. Uprostiti sledede formule tako da sadrze samo operacije konjukcije, disjunkcije, ne- gacije prostih iskaza: . 1) XV(XS 7); 2» VY =XVY)Y; 3) (Xa YVXVYS v XZXY VY)YVZ). 4 XS YY 22H; 5) OV 11, Formulu X\ ¥ = (X= Z) uprosti i transformidi tako da sadrti samo operacije /\ i 12, Formulu ¥¥= ¥X napisi tako da sadrti samo operacije V 13, Formula XA (¥VZ)AZ uprosti i transformisi tako da znak negacije bude samo uz proste iskaze. _ 14, Svesti na disjunktivny normalnu formu: X¥\ (X= ¥). od i, — 1. Ekvivalentne su formule u parovima 24. 2. A@BCV DE~A (By T) (DYE): ..Bi¢e lepo vreme, ali ja necu i¢i na platu ili necu se kupati i necu igi u Sumu ili negu Seta 3.1) X¥VZ. 2) XV(YVZ) = (AVY VZ" 4. Ne postoje. Zakon protivretnosti. 5.1) (MAK) V (MA P) = MA(KYP), U. Pretplatiéu se na, Matematichi list* 1 na wKekec il ,,Pionir'. 6. 1) Trougao ABC nije pravougli i nije jednakokraki. aed ili b42 1.) XoYaRvrar¥aPy =YOQVY) VIF= Vv Fok, 2 XAV=¥v¥=Xy vaxsy. =YviPaWH vy) = =(VX) 1a vv¥= ky. 8, Fy= AB B= 4484 5-74 F,- Bey C= G4 OF= 8+ GE=c. Fyn AO 4 BO = AG EH BCR AY EG BR ATE 1H AGE. 9. 1) HB4 a 44 Bp A= 743: 2 AG ABH AGA + BH AYE: 3) A= MALTS Balt Bal; 4) APD AG AG Bo AB; 5) 1B+ ABC - 243+ ABC- 7+; 6) 14 ABY B= 14 (1 +B) B= 4%; 1) ABC + ABC + ABC + AB= A. 10. DYED yD ¥v¥: 4) X¥y RyvxyviV=1; x Rervz) ws. RYZ; 12. Xv¥. 13, Kv¥VZ. 14. KVP v¥y Y=1 (tautologija). (Nastaviée se) U narednim brojevima Matematitkog lista videcemo kako se praktitno mote primeniti ovo Sto smo do sada nautili iz matematitke logike: reSavaéemo logitke zadatke (detektivski zadaci), konstruisa¢emo najprostije matematitke mafine — automate i sl. Dovidenja u novoj Skolskoj godini! 216 - ZADACI - Zadaci sa prijemnih ispita za upis u srednje Skole Beograd, 29. VII 1970. (naknadni rok) 1, ReSi jednatinu: (x—1)*—(x+ 1)? =2,5—3x [x= —2,5) 2. Jedan radnik je primio 40%, a drugi 37,5% neke sume novea. Pri tome je iznos koji je primio prvi radnik za 50 dinara veéi od iznosa koji je primio drugi radnik. Kolika je ta suma? [2000 din. 3. Povrsina jednog trapeza je 96 cm?, a visina koja odgovara osnov cama 6 cm. Osnovice trapeza se razlikuju za 4cm. Kolike su osnovice (para- lelne stranice) tog trapeza? [18 cm i 14cm) 4. Konstruisati kruZnicu polupretnika 4cm, pa u nju upisati kvadrat. (levr8i taénu konstrukeiju!). Izraéunati povr8inu ovog kvadrata, (32 cm] 5. Rezervoar oblika valjka ima pretnik 6m i dubinu 7m, U taj rezervoar svakog éasa utite po 3000 litara vode, Za koliko éasova ée se napuniti taj 2 rezervoar ako je bio prazan? Uzmi da je =~. [66 éasova] Napomena, — Svaki je zadatak ocenjivan sa 0 do 5 bodova; za svaki sasvi zadatak davano je po 5 bodova, Sto znadi da je maksimalni broj bodova 25, Zadaci su sastavijeni u Prosvetno-pedagoskom zavodu grada Beograda. Preporutujemo vam da samostalno retite navedene zadatke, Da biste svoj rad mogli kontro- lisati, za svaki zadatak nayeli smo i rezultat. OjxaGpana 3aqa0K Oox sanaum (a uaa Hx 38 cpaKH paspen) TpeGa na aM nocayme 3a nexGy, mpHn- peMatse 34 Npmjenue NcnMTe M MaTeMaT#nIKa Taxmuyetba. 3aqaTxe TpeGa caMocTaTHO 2A peuUnre, a MaveneHM pesynTaTH, ynyTCTBA M pelletba Hexa BAM CAyR€ 38 KONTPORY. Teomeilipuja — neku ,,ciliapu‘ (ucitiopujcxu) 3sagauu (Yeoauy HatloMeny M noveTaK ope cepnje 3agaTaka Bun y ML Y. 3) @ “yseuu rpuku matematHuap Eyxaug (kuBeO Ko 300, romHHe mpe H.e. y AxeKcaHmpHj), ocHuBaYy reo- MeTpije Kao HayKe, ckymMo je H. y CcBOM GecmpTHOM nemty ,,Eaemeniau* (y 13 kwura) CHcTeMaTCKH HM CTporo M3IOKHO TOTOBO CBA MATeMATHYKa 3HaHAa WO KOjMX ce TOKOM MHHymMx Bexopa Suto gouuio, Hema HM jeane HayyHe KUTe, Koja je TOMMKO NO3HaTa, TOMMKO MpeBo- heHa Ha pa3He je3uKe H TONHKO NyTa H3]aBaHa, Kao UITO je To catyyaj ca Eyxnugosum ,,Enementuma“, TIpema wi- Ma Ce BeKOBMMa H3Y¥aBala reoMeTpHja y ufkosama. N naHamns yuSeHuum reoMeTpyje uMmajy aocta 3ajeqHHy- kor ca ,,EemeHTHMa’,Havoaumo MexonuKo 3aaaTaKa M3 MpAHX iecT Kiera EyKiMZOBHX ,,Ese- enata‘t (sanaua 711—717). 711. Ha aatoj ayxn AB KoHCTpyHcaTH jeqHakocTpaHH4HH Tpoyrao. Pewee. — Eso kako Eyknug peutapa c opaj 3amaTax. V3 tayKe A Kao weHTpa OTBOPOM ufecTapa (tonynpeyHukoM) jeaHaxum AB omMurHMo KpyxHH uy BCD; w3 Tayke B kao yeHTpa MosynpedHHKoM jeaxaxum BA (Tj, HCTHM KaO M KOA MpBe KPy2kHH- ule) OMMUMMO KpyxHKUY ACE. Taaxy C y Kojoj ce MaupTaHM KpyroBM ceKy, cIIOjAMo YKHMa c Ta¥- xama A x B. Tpoyrao ABC je TpaxeHu. acta, Hactasma Eykama, momo je tayka A yentap xpyxuuue CDB, ro je ouaa AC jenuaxo AB; name, noufro je Taya B uextap Kpyxuue ACE, to je ovsa BC jeauaxo BA; 3uaxm, Tpa ayxu AC, AB xu BC jenwaxe cy Meby- cobuo, ma je Tpoyrao ABC — jenHakocTpaHMuan. 712. JlatH yrao pacnonosurn. Pewewe (Eyxaxnono). — fla ‘6 gatn yrao BAC nogetuo Ha gga jeaHaxa gena, Eykmuy ua Kpaky AB y3umMa mpowspossHy Tayxy D Ha Kpaxy AC npenocn AE= AD. 3aTHM cnaja tauxe D w E w waa aya DE Kouctpymme jenuakocTpa- HuyHH Tpoyrao DEF (va no3HaTH HawMH, jep je yapaBo mpen- XO@HO peulMo Takap 3anatak). Mloptayehu npasy AF. Oua pac- nomapma yrao BAC. Ja je To Tako, jacHo je ca upTexa necHo. 0) E 3a pasnuky o0 KOHCTPykuMje CHMeTpasie yria M3IOKeHE y wauimm yuOeHuuMma, opa EyktHgopa donyuita Ba pemieHa: tpoyrao DEF Moxe 5uTH KOHCTpyxcaH Kako Ca jemHe, Tao MH t Cc ca mpyre crpane DE. 8 713, laty ayx nonemuTH Ha Ba jenHaka dena. Pewewe (Eyxmaoso). — Ma 6u gaty ayx AB nogesHo Ha ABa_ jen- naka gema, Eykama Ham WOM KouCTpyume jenwaxoctpaxmuin Tpoyrao ABC, ma omja KOHCTpyaule CMMeTpamly (pacnonosHuny) yrta ABC (Ha Wa4HH onKcaH y npexoaom sanatky). Tayka D y Kojoj Ta pactonosua cere AB u jecte cpe- muurre nate nyxH AB. 714, OnpeawTu uenrap MaupTane KpyxHHue. Ynytcrtso. — Lextap xpyxtMue ex Ha CHMeTpasM CBaKe TeTHBC MaupTaue y Toj kpyxHwum. Jlaxte... 715, PacntonosuTH 2aTH Kpy>KHH J1yK. Ynytctso. — Cumerpana tetTuse AB pacnosasea NpHnadHH KpyxKHH ayx 4B. 716. Y natoj xpyxHuun KOHCTpyHcaTM TeTHBy AaTe AyKMHE. 218 717. 3a TpH nate ayxH a, b, ¢ KoNcTpyHcaTH ayx d TaKo sa je a:b=e:d. Hanomena, — Eyktugono peufewe opor 3agaTKa, Kao M MHOTHX Apy- THX y Be3H Ca MPOMOPUMOHATHUM YUMA, H310%KeHO je y LaHallHM UIKOCKUM yuOexHuHMa. 718. O jegnoj ipewxy ciaapux Eiuithana, — Y Axmumcxom manupycy (VI B.), 3a NOBpufMHy Kpyra, wHja ayxWHa O6uMa jecte apuTMeTM4Ka cpenHHa (No- ay35up) ayxkHHa OOMMa ABejy aTHX KPyXHHYa, Y3MMa Ce apHTMeTHYKa CpesMHa (dony3bup) HHXOBHX nOBpumMHa. TToKa3aTH ga je To Morpeuwo M ¥3pa3HTH Tpeuiky .y MpoueHTHMa, aKo cy MonynpeyHuu WaTHx Kpyropa r~5 u R= 10. Peure we. — OSuMH matHx xpyropa cy 10x x 207; a nlopurnne cy um 257 u 1007. ApHTMeTH4Ka cpenuMa 3a O6uMe je 157, a 3a NoBpuMHe 62,5 7. Kpyr oOuma 15% Ma mospurny 7,5?x=56,25x. YmecTo te spemocta Erun- hanw cy yaumanm 62,57, Tj. “HHHUIK cy TpeumKy on 6,257, uITO Y OAKOCy Ha Tawny ppenwoer wstocn >= 257 WIM, H3paxkeHO Y MPOUcHTHMA, Nw Tj. npwOawxKHo 11%. 719. 3agaitiax uyeenoi ungujcxoi maiemaiuvapa Bpamaiyiiiae (VII Bex). — 3wajyhu sucuHy cache (H), BMCHHY BepTHKanMor ufrana (h) u PacTojamwe (d) WIMehy HHXOBHX OcHOBA, Hahw AYKMHY CeHKe (x) xojy Sana fam Ha xopwoHTamy nogory (a. caMKy!). [+x YnyreTBo, — Mexopuern cmsHoct tpoyrsona 720. Ojaeposa apasa, — Tlposeputk KoHCTpyKUMjOM, @ OHJAa H noKa3aTH ga texuulte (T), mpecex sucua (H) u cpeaMurTe omHcaHe KpyxHuue (S) cBa- Kor Tpoyraa sexe Ha jenxoj npasoj (e); B. cmy 1. Ta ce mpapa Ha3mBa ,,Ojzeposa upasa‘, jep jy je OTKPHO YyBeHH MaTeMa- tuyap JI. Ojaep (L. Euler, 1707—1783). Ca. 1. Ca 2. 721. Ojaeposa uau PojepSaxoea xpyxnuya. — TIponepurH uptarem, a owaa mM AoKa3aTH a y CBAKOM Tpoyrsy cpeqMUITa CTpaMHua, MoAKOAja BHCHHA M cpeaMulfra O/CevaKa BHCHHA OM TAYKe MpeceKa BHCHHA Ao TeMeNa Tpoyrna— Hlexe Ha jenHoj WeTO} KPYKHHUM (B. cmHKy 2). 2i9Ta XpyKHHNa HOCK Ha3uB ,,xpy-nuya gesell Mpoytaoeux iayaKa", Mana ova nponast jou M MHOTHM ApyrHM 3aHHMbMBHM TauKaMa TPoyrsia, 3a oBy xpyxKnutuy je 34a0 a Ojaep, ta ce 4eCTO HasHBa K OjaepoBOM KPyxkHKUOM. Tlonoxo jy je oTKpHo Matematuyap K. ojepbax (1800—1834) 4 yTBpavo aa ce wen WeHTap HanasK Ha Beh MoMenytoj Ojmeposoj npasoj (3am. 720) To y CpeaMUITy AyXKK Koja ciaja Mpecek BUCHHa Tpoyria H WeNTap OMMCaHe KPyAHHUC ‘OKO Tor Tpoyrna; MonynpeyHHK joj je jeaHak MOAOBHHM NonynpeyHMKa oMHcAHe xpyamme. Mponepute to! 722. 3agatdax JTeonapga ga Bunwuja, jegnoi og najechux ymoea Penecance (Leonardo da Vinci, 1452—1519). — Axo ce ape jeaHaxe Kpyauuue cexy, oma je chaka Ta¥Ka Mpase Koja Tpoa3u Kpod HHXOBE Mpeceate TAYKE, jeaHaKo yaamena om weHTapa THX xpyaxHuta JloxasaTH! 723. 3agaiaax apaucxoi maiiewauiuuapa Ax-Kaxpu-ja (XI Bex). — Hahn noppunmiy MmpasoyraoHuKa, wja je AyxHHA mBanyT Beha of WMpHHe, a ToBp- uma My je SpojHo jeanaxa obumy. (18) Pewee, — Axo je umpuua x, ona je ayxuna 2x. Tana je mospumna 2x, a OBMM 6x. Fpema yeaoby je 2x?=6x, Tj. x?=3x wim —3x=0, UITO ce Moxe H BAKO HanucaTH x-(x—3)=0. MposBom Ha s1eBoj crpann jeaHaK je nyan xan je Sap jenax om daxropa (x WIM x—3) jeanax nyan. C o3KpoM a x 3a AYAMHY CTpaHuue MpaBoyraoHHKa, TO je x #0, Te ocTaje aa Mopa OATH x—3=0, omHoco x= 3. Mpema Tome, AMMeHswje mpaBoyraonxa cy 3H 6, ma My je nospunma 18, ’ 724. 3agaiuax apaiickoi ieomelpa Aa-Kyxuja (X Bex). — KonetpyxcaTa KpyxWMuy Koja Hoampyje aBe ate Mpase a H b, a ueHTap joj je Ha AaToj manoj c. Vayrctso. — Uexrap rpaxene xpyxnuue je y mpecexy nate mpape M cMMeTpane yraa Kojer oOpasyjy ate mpase a u b. — A rae he ce wanasHTH ueHTap TpaxeHe KPYAHHUe AKO CY ate MIpaBe a M 6 MapanenHe? A aKo cy cBe ‘pu Mpape MehycobHo napanene? 725, Hajaysenuja ox antwyxux mpoBnema Suo je mpoBxem Keagpaidlype kpyia; pan ce 0 3amaTKY ga ce Konclupyume Keagpail Koju he iio ceojoj iiosp- wunu Suiiu jegnak gaiiom xpyiy. Beh y wajctapHje BpemMe sMHeHH CY nlokyusaju a ce peutH Taj mpo6nem u HaheHa cy Keka mpvOvwxKHa peutea TOr npodsema. (Kao ufro je noKa3ao, camo y3 MOMOh wecTapa H AeHupa mpobrem xBaapa- Type Kpyra Hitje peusH). Y Pajugosom iaiupycy, Koj cMo Beh cttoMenysH (3a. 638, 650, 656), cHloMiise ce fa je CTpaHHua KBaupata, KojM je Mo moBpurmHM jeaHaK DaTOM xpyry, jeanaxa ig Hpounae (npomjepa) tor kpyra (6. cn,). Ha ocosy ora oapeaura mpHBmioKny | BpeaHoct 3a Tr. e352 goo > Pewee. — Mourro je (54) -*(5) 2 2 2 , 256 ‘ OAHOCHO, (5-28) =nR, tj. re To 3HaqH fa je 3a m (omHOC 220 256 AyKUHe KPYKHHWUe MpeMa HeHOM MpeyHHky) y3HMaHa BpeaHOCT a xoja Ge om cauMa gobpo nosate ApxuMegone mpuBawxHe BpeaHocTH 3,14 paamuxyje Tex y apyroj meummamm. A He 3a60pasumo a cy Erumhani xopuctH- JM HabeweHH MOcTyMax ,,KBanpatype’ xpyra mpe 4000 roaHia, 726. Xepon Aaekcangpujeku, rpukH MaTeMATHMAp K MAKeHEP (KojH je AHH seo oxo 100. romHHe H. €.), y CBOjoj KrbH3M ,,MeTpuKa‘t nao je opMysty 3a VOpayyHaBawe MOBPUIMHe TPOyra aKo Cy MO3HATe CBe TPM HeroBe CTPaHuue: P=y/ 5 (s—a) (s—b) (s—c), 1 ne je s=5 (a+b +0) — nonyo6um poyrma, a a, b, ¢ — werose crpannue. Y creapu, opy dopmysty je jout y III pexy mpe x. ¢. 3420 M Hajpehn MatemaTivap aHTHKe — Apxumeg. — OnpeautH nospurmy Tpoyraa anje cy crpanuue a= 13 cm, b~ 14 cm, c= om, Banarax peumte: a) Kopucrehu Xepowony opmyzy, b) He KopHeTehH ty dopmyny (8. peutere 66. Koukypevor 3anatxa y ML IIT. 4—5). (84) 7127. 3agaiwax apaiickoi Maiiewatausapa Aaxeapu- 8 amuja (IX sex). — Hahn ayxune oncevaka Ha Koje crparmy AC sem HopMasta (oKoMMua) MoBy¥eHa v3 Macmpamaor TemMewa B tpoyrsia ABC, aKo cy nate ayxwe crpanuua AB= 15, BC=13, AC~14. 6 Pomewe. — Heka je DC=x (8. cx.). Taga, 10 Tluraropunoj teopemu: DB? = 169—x?; AD? = (14—x)*. Tlourro je BD? + AD? = AB®, to je: 169—x? + (14—x)*= =225, onaxse ce no6uja x= 5. Mpema tome: DC= 5; AD =9, DB =1/169—25 = 12. A 7] ic 728. Ho nanac je mosHato suue on 150 noKa3a Muitaiopune weopeme. Jena on najcTapHjmx, BeoMa OWMTIIeAHHX OKa3a, Mama3HMO y, jeaHOM aeny uypenor cTapommanjckor Matemarnuapa Bxacxape (XII nex). Cactojm ce y cite- mehem (8. cit.). Hexa je ABDE xsanpat unja je crpanuua s jeamaxa xumoTexy3H maTor mpapoyrior Tpoyra ABC (AB=c, BC=a, AC~6); name, exa je DK LBC, tana DK=a; ELL DK, AMLEL; tana cy Tpoyrmm ABC, BDK, DEL « AME mebycob1o noaynapun. lane: KL=LM=CM=CK~a—b. Tloutto ce Kpagpat ABDE cactojm on yeTHpH m0- Mewyta Tpoytsia xsanpata KLMC, to je: (A [| ° ab 4-4 (aH, Te c? = 2ab + a*—2ab +b, . onmaxse: eae +b 221729. Zagawiax wysenoi uiuaaujanckoi mawemaiuuvapa H. Tapiiawe (Nicolo Tartaglia, 1499—1557). — Jenuum HcTHM OTBOpOM ulecTapa nomenMTH AaTy yx Ha n jeunaxux senopa (n= 2,3, 4, ...). Pewee. — Hexa je aata ayx AB, kojy Tpeba nonenutH, Ha mpumep, Ha n=4 jennaknx nen0Ba, ca THM fla Ce TOKOM KOHCTPyK- uuje OTBOP wectapa Ke Mera. — OKO Kpaj- weux Tayaka Au B fate ayxW 2aTHM OTBOPOM mecTapa omMUrHMo KpyxHHUe (B. Cit.) M KPO3 AwB wopyunmo nosynpase AM u BN non yrom 60° npema AB. Ha Te nonynpase mpe- HecuMo n nyta (Ha upTexy je je m=4) mony- MpewHMK HaUpTaHHx xpyxHHUa, Kpajie Ta¥Ke Cm D cnojumo ca Bu A. Kpos Meowe Take mopyxemo mlapasene ca AD « CB. /lyx AB mp tome he urn Tonemeva Ha 7m jeaaKHx nenoBa (y MaTOM cayajy — Ha 4 jenMaxa nena). @ Jaucxn reomerap G. Mor a utammjancxn reometap L. Maskeroni, noKa3amM cy (He3aBHCHO jeaH OM Apyror) a ce CBAKH TeOMeTPHjcKH KOHCTPyK- THBHM 3aMaTaK, Kojm ce pelfapa csoBoRKOM ynoTpe5oM AeHHpa H wlecTapa, Moxe peumMTH’ camo MoMohy wecrapa. (BHA 0 Tome wiaax y MJI III. 2). Camo y3 nomoh wectapa pu Beh 3HaTe KpyKHHUy NoAeEAMTH Ha wiecT jeqHaKHx nenona H Ha TPM jeaMaKa nena, OBge HaBOAMMO jour HeKe 3anaTKe Koje Tpeba peuiuTH camo y3 Momoh uectapa (sazau 730—731). 730. Oxo nate Take O omucana je xpyxnnua k Mm Ha woj je yseTa rauxa B, Camo nloMohy ufectapa va Toj KpyXHKUM HahM TayKy Koja je aMja- MeTpasHO CyMpoTHa faToj TaykH B. Peurewe. — Axo, noasehu on B, npexeceMo TPM MyTa AyK OTBOpOM uecTapa jenMakMM nonynpewHuKy KpyxHHUe, OHH hemo Ao TpaxeHe tayKe BY a yjeqHo M o npewHuKka BB’ (B. cn. ses). e BI, D A 8 731. [late cy tauxe A x B. Koxetpyucata (camo nlomohy wectapa) Hop- Many (OKoMHuy) Ha Mpasy AB y wexoj Ta¥Kn B. Peure me. — Oxo Tauxe B nonynpexakom r= BA onmite ce xpyxaHua M Ha woj ce ompemk Taxxa D avjametpamio cynpoTHa TayKM A (B. mpenx. 3a7.). Vis opux apejy ayjaMeTpanvo cympoTHHx Ta¥aka OMily ce HCTHM MosympeyHH- KOM ipa myKa TaKo ja ce cexy. Hbuxopa mpecesna Tavka Cu TayKa B onpebyiy TpaxeHy HopMasy (ca. rope MecHo). 222 Hanomena. — Mpasy cmatpaMo KoHeTpyHcaHom aKo cy onpehene xoje SHO ape HeHe TayKe, jep ce Tafa H caMo MlOMohy UlecTapa Moxe KOH- cTpyucaTm jour KommKoroa ‘xoheMo HoBHX TayaKa Te Mpase. BaaM wraHaK o Pewlapany KOHCTPyKTHBHHX 3afaTaKa caMo noMohy urectapa y MJI IIT. 2, a camo niomohy sewsupa y MJI IIL. 1. @ Apxumegosu sagau. — O Apxumeay, jeaHoM Of Hajpehux MaTeMaTHyapa, u3H¥apa MHXKeHepa CBHX BpeMeHa, ONUIMpHHje hemo roBo- PHTH y jeaHOM on HapeaHux Spojesa MJT. Osom MpWIHKOM HaBOAHMO CAMO HeKOJHKO WeroBHX 2 gamataxa (samauK 732—735). 732. Tlospumua kpyra, onucaHor oKo KBal- para, apa myra je Beha om nospuse Kpyra ymuca- wor y McTH xpampaT. Jloxa3aTH! Toxa3.—Axo Crpanmuy keanpata oswayn- Mo ca 2a, onaa je Momympeuxux ymucaHor xKpyra a, nonynpewtux onucauor a-V2; nospumua yrmea- pues Hor Kpyra je xa?, a nospumua onucanor 2a’. 733. Ao ce y Kpyxxuun TeTuse AB x CD cexy y Tau E nom npasum yraom, owaa je 36ap KBanpata osceyaka (nya) AE, BE, CE w DE jennax xpa- apary npewuuxa Te xpyxuaue. JoxasaTu ! 734, Hexa je ABC nionyspyr (8. cx.). Ha tauke B cnyurrena je Mopmama (oxommua) EO wa npewtux AC a Han oncesmmma AD x DC Kao wan mpewu- uumva ommMcawe cy me monyxpyxHuue AFD DHC. Toxa3at 7a je nospumna nobujene burype 8 AFDHCBA (taxo3panor ,,apBescca" Wak ,,Kp3Hap- cKor Hoxa‘) jeaHaxa NOBpUIMHK xKpyra KOMe je mpesnux DB. Yuyrctpo. — Hajnpe yrapawre aa je AD-DC = BD? (ro ce aobuja ws cnuyHocTH mpaBo- yraux Tpoyriosa ADB u DCB, tpoyrao ACB taxohe 4 0 c je mpanoyraw). Tospumua P apSenoca noByja ce kan ce Of MOBpUMHe ator MOAYKpyra oAY3Me 36up MoBpUNHA AwAjy MarHX nonykpyrosa, HaMMe: x n-BD* PF 1AC!(AD*+CD*)}, atm AC=AD+CD, Te je P- © 4p-co~ =? . 735. Axo Babak M JonTa MMajy MCT MpewHuK, a y3 To je BHCHHA BarKa jenmaxa npewuuxy Te stone, oma je 3anpemMHa Tor Baska jeaMaKa 3/2 sampe- MHHe sONTe, a NoBpuIMHa BayKa jeaHaxa je 3/2 nospurmne monte. Moxas. — Hexa je R nonynpesnrk none. 3anpemuna panka je: Vy= Py» 2nR2R= 3/4 3 =nR?-2R=20R = >G aR) V,. Tlospuwmna pasxKa ji 3 3 36m R a SAR Rm > Ph 223736. Y weKuM MatemaTHMKUM pykoncHMa XVII Beka MoxeMo cpecTK u raphewe a paswe durype c jeaaKum oOUMUMa opranuuanajy M jennaKe nospumie. Ja mm je To TavHo? Hapeax npumepe. 737. Masectiuucxu wopesnuu. — Tlopesumua y TasectHin aossomasan cy ma ux Bapajy Wa cnegehH Maunu: Jeaan Topeckm oBsexHMK Mao je ma Waa 3a TOpe3 OMOMMKO MULEHMLUe, KOTHKO Ce DOBHje ca KOMana SeMube ODNMKA KBana- va crpauuue 40m. Mucaehit 2a je To KcTO, MopzsHHUK NPHCTaMy sla y3My 3a TOpe3 Turennuy Koja ce 7oBxje ca ava KoMaga Jemme, OOMHKa KBaapaTa On KOjMX je cBaxH HMao cTpaMuy on 20m. Y yemy je sabayaa? Oxnropop. — Yeecro mutenuue ca 1600m? nopesnuum cy qoBxja11 mutexHuy caMo ca 400 m? +400 m? = 800 m*. @ Crapu Punssarn cy 5M MpHANYHO mpaKTHMHH mM MaTeMaTHUM cy Mpuganand HenITO MawM 3Ha¥aj — TOKO KONHKO HM je 6HTO HEOMXOMHO 3a yerenmo Boherwse prose M ApyrMX MpHBpeAMHX OBpasyna, Te 3a mpemepa- Bare seme. Exo jeaHor mxonor 3anarxa, 738, Zagaiiax Mapxa Jynuja Huucyca, puicxoi aucya u ieomedipa (,,3eM260- Mepa) wa I wax II Bexa, — Humcye je nao mpapnao 3a onpehupare sanpemune 11/D,+D,+D,\? : Bypanu: wars = ) +H, rae je H— wucuna Bypeta, a D,, D,, D, — NpewHHUK WAMepeHK Ha AHY, CpeAMHM H Bpxy Bypera. Yrepantn Kojy BpeaHocT 3a 7% cy KOPHCTHIM cTapH PuMsbanu, ysuMajyhnt 3a sanpemuny SypeTa 3aMpemMuHy BasbKa HCTe BHCHKe C NPeYHHKOM jenHaKKM ApHTMeTHYKO} CPeOUHM MIpeyHHKA Ha MOMeHYTHM MecTHMa SypeTa: Ha Hajumpem Mecty (,,Tp5yxy") Sypeta Ha oa aKa, _ D+ D,+D; ut Peurewe. — Axo je —— 2D, ona 7 DH wspaxapa 3ampe- MHiy BaybKa, a Kao UITO 3HaMO, 3ampemaHa BamKa ompebyje ce @opMy/oM DH 2 S_~ (eae je D pes nana, H — nena). Mpema rowe, ws m ne - DH on Mt . 22 . acBujamo Taj» onakne je aT, a TO je moswaTa ApxwMenona npuSmioKa BpeaHocT 3a 7. Opnameur Pomancka yettocr. (®pamuycxa, X nex) 224 Konkursni zadaci 118, Zadatak N. Tartalje (XVI vek). — Data je duz AB. Pretpostavi da imate “Sestar Ciji je otvor stalan (ne moze se povetavati ni smanjiv: a razlitit je od AB, Pomoéu tog Sestara Konstruisati jednakostraniéni trougao Sija ée stranica biti AB. 119. Zadatak G. Mora — L. Maskeronija (,,Danski Euklid‘ 1672; ,,Geo- metrija Sestara* 1797.). — Kroz datu tatku A, koja je unutar kruinice polu- preénika r, povuéi tetivu koja ée tatkom A biti prepolovijena. (Treba_ustvari Konstruisati krajnje tatke Bi C tragene tetive). Pri konstrukciji upotrebiti samo estar. 120. Arhimedov zadatak iz dela ,,Leme (pomoéne teoreme). — Ako se iz krajnjih tataka A i B pretnika (promjera) AB kruénice k povuku normale {okomice) AE i BF na tetivu CD te kruznice (pri temu CD nije normalno na AB), onda su odsetci CF i DE medusobno jednaki. (E i F su tatke na CD, pri emu je E podnozje normale iz A, a F podnozje normale iz B). Dokazati da je navedena Arhimedova tvrdnja taéna. 121. Zadatak poznatog nemackog matemati¢ara J. Stajnera (1196—1863). Ako se kroz tatku preseka dijagonala trapeza i presetnu tatku produ- Zenja krakova tog trapeza povuée prava, ona ¢e poloviti osnovice trapeza. Dokazati. 122. Zadatak Abu-l-Vafa, avapskog matemati¢ara X veka. —Sastavi kvad- rat od tri data medusobno jednaka kvadrata. Prikazi to crtezom uz odgovarajuce obrazlozenje. Uputstvo reSavateljima konkursnih zadataka Refite ove zadatke i resenja potaljite urednistvu ,Matematitkog lista”. Najbolja retenja. ‘a takode i imena svih udenika koji su sve zadatke ili neke od njih sasvim taéno rebili, objavice se u listu, Najboljim resavateljima za svaki razred dodeliée se nagrade na kraju Skolske godine, a za elegantna i originalna resenja pojedinih zadataka specijalne nagrade. ‘Ako ste tano retili 122. zadatak, eka yas posebno izmenadenje. Kakvo — videéete u slede- fem broju ,,Matematigkog lista. ‘Svako reSenje (s tekstom i rednim brojem zadatka) treba pisati na jedno} strani papira Svako resenje itljivo potpisati punim imenom i prezimenom, navodeci razred { odeljenje, Skolu i mesto, na primer: Mirjana Rakié, us, Vit, raz. Osnovne skole ,,Filip Filipovie”, Catak. Zadatke reSavajte samostalno ne trateci pomoé ni od koga. Slike crtajte precizno, a reSenja pisite obrazlozeno i €itk’o, Neuredna, netithjiva relenja i refenja (rezultati, odgo- yori) bez obrazlozenja nece se uopite uzimati w obzir. Redenja zadataka iz ovog broja poslati najkasnije do 30.VI.1971. @ ‘Adresa: Matematitki list, p.p. 728, 11001 Beograd. Na koverti obaverno naznatiti: Konkursni zadaci. Molimo reSavatelje da se u svemu pridrZavaju ovog uputstva, Relenja Saljite obiémom postom (a ne preporuéeno) kako se ne biste izlagali nepotrebnim troskovima! 225MATEMATICKA TAKMICENJA Zadaci izluénog (opéinskog) natjecanja uSenika osnovnih 3kola SR Hrvatske, 16. IV 1970. godine VI RAZRED 1, Izratunaj vrijednost brojevnog izraza (decimalne brojeve pretvori u razlomke): 2 7 (45-1 = +378) An17;—_—* a 9 _ 2. Bazen se moze puniti trima cijevima, Prvom se moze napuniti za 10 sati, drugom sa 12 sati, a treéom za 6 sati. Za koliko vremena ée se napuniti 3/4 bazena ako s? istovremeno puni sa sve tri cijevi? (Izrazi rezultat u satima, minutima i sekundama). 3. Iraéunaj: B= (0,2 x—0,3 y)"—(0,4 x + 0,1'y)?—(0,5 x—y)(0,6 x +2. y)—1,08 y* 4. U kruénicu radiusa r cm upisi pravilan trokut (jednakostanigan trokut) ABC. Dokazi da stranica tog trokuta dijeli promjer kruznice koji je na nju okomit na dva dijela, tako da je jedan dio tri puta veéi od drugoga. 5. Konstruiraj jednakokratan pravokutan trokut kojemu je kateta acm. Nad svakom stranicom trokuta nacrtaj kvadrat i odredi im sredista O,, O, i 0,. Tatke O,, O, i Os vrhovi su novog trokuta. Nacrtaj taj trokut i dokazi da je njegova povrSina jednaka povrSini kvadrata nad jednom katetom. Rezultati, upiti { rjegenja 9 S17, 7-9 517,21 517.20 5 34 S$ _101_ 17 “2710'S 12710'4.3-5 "127 10°20 12710 21 1221-12” ee a 9 i ip Blt ct 7 2. Ako se puni sa sve 3 cijevi, za 1 sat e se mapuniti j5t;5+ 535 Dazena. Za 55x Sati napunit 66 se 2 bazena. Tada x=4:Zom!5 02,14 sati, odnosno x=2 sata 8 minuta 24 se- kunde. (U5 bodova} 3. B= 0,04x2 —0,12.xy + 0,09 y? — (0,16.x2 + 0,08.xy + 0,01 92) — (0,3.x — 0,6.xy-+-xy — 292) — 1,08 y2=0,04 x?—0,12.xy+0,09 y2—0,16 x2 0,08 xy—0,01 y2—0,3.x2—0,4.xy+-2y2—1,08y2—= = =0,42x2-0,6.x9-+92. (8 bodova) 226 okut upisan u kruznicu). Dokaz se izyodi na osnovi_svojstaya ijagonala u ova dva romba jednaka je 2r—C;C—promjer (pret- romba raspolavijaju, to tacka P (presjetena iadka CC; (U2 bodova) Crie® (jednakostraniés ‘omba. Suma kraéih nik) okomit na AB. Buduéi da se dijagonale $4 AB) polovi radijus (polupretnik), tj. CP=3+ PC, 5, Sami izradite crte!! Uotiti da je u 4.0,0,0, stranica 0,0y=d (dijagonala kvadrata 4S dtm Py (8 bodovay nad katetom), a visina mu je takoder d. Prema tome, P, =~ Napomena, — U svih $ zadataka bilo je moguée postidi: 84+13+8+12+8=49 bodova, VIII RAZRED 344,2:0,1 1; yegineKce: beole # imoat 28201 - . (1:03) -oares Teraéunaj x! 2, Zlatar ima dvije smjese zlata i srebra. U_jednoj smjesi koli¢ina zlata i srebra nalazi se u omjeru 2:3, a u drugoj 3:7. Koliko treba uzeti od svake smjese da bi dobio 8kp nove smjese u kojoj bi zlato i srebro bili u om- jeru 5:11? 3. Zadana je kocka ABCDA,B,C,D, kojoj je duljina osnovnog brida 45cm. U kocki je upisana piramida tako da je baza ABCD kocke u isto vrijeme baza piramide, a vrh piramide se nalazi u sredistu brida 4,B,. ty. a) Nacrtaj sliku zadane kocke u kosoj projekciji («=a a5) i upisi joj zadanu piramidu! b) Odredi volumen piramide! ©) Odredi zbroj a svih bridova piramide! d) Odredi oplosje piramide! Tragene velisine izrazi najprije u opéem obliku, a zaiim odredi posebnu vri- jednost. Izratunavanje kvadratnog korijena izvedi na jednu decimalu! 4. Dvije kruinice jednakih polumjera sijeku se tako da svaka_prolazi sredisten drug: kruinice. Nacrtaj sliku.i izraéunaj zajednitku povrsinu lika Koji omeduju kruinice ako je duljina polumjera 3.cm! Naznati najprije izraz u opéem obliku! 5. Statistiéar peradarske farme izragunao je da prosjetno koko$ i po za dan i po snese jedno i po jaje. Koliko bi jaja prema tim podacima snijele 3 koko&i za 5 dana? izraz dalje jednak Rezuliati, upiti i rjegenja, — 1, Dat 3442 36x — a. =144, pa iz 365 144 dobijamo x=-4000. (8 bodova) 10 7 3125 100 B_2).03125 303 2272, Odd prve smjese treba uzeti x kp, a iz druge (B—x) kp. U prvo} smjesi imag xkp zlata s au dmugoj 3 (6—2)kP alata, Prema wslovu, u 8kp nove smiese treba. da bude i 8ko=2,5 kp zlata, Imamo jednadzbu Rat Fea? 5 iz koje dobijamo x1, Prema tome, treba uzeti 1 kp prve smjese i 7kp druge smjese. (12 bodova) My) Slika Kocke u kosoj projekeiji (crtaj!) b) Vad ar za an4.Sem bit 6 y=1.91,125=30,375 (cm). o) sahag2 SVS 42 ZandapaV $+3an7a+aV S ma(74V5) Za a=4,5cm imagemo s4,5-9,2—41,4 (em) . 4) Oplosje (povrsina) cijele piramide je O-B+M=a?+ per h ass aye = wea(1 444475452 )aida%,Posebno,za an45 bite OF3.3-4,5'=66425(em)- . (G boda+3 boda+9 bodova+10 bodova=25 bodova). i pat ane brane LaV3)e banat 4. Crted iaradite sami! Pa trany grind a(Grn— gel s)- pens 2 1 (ze ys) ot 2 3 2 ie Bnet pygen (Fag V3) Pm 2(an- AVI) = Feng vs 12 (3x13). 2a r=3em imamo: p92. 3,14—$-1,72)=11.1 ili mokrugljeno Pt em?, (10 bodevay Imamo tada ovaj niz. zakljutaka®: iar rn—inV3= a5 V3 $. Uyedimo emnake: KeKokot, D=dani, Jin eee : Gpwizat 44) = (3K, 1-4, 31) > Os 3D, 61) + BK, 1D, 2) > OK, 5D, 10D. (8 bodova) Znati, 3 kokosi za 5 dana snijele bi 10 jaja. i: 8 12+25+10+8=53 boda. Napomena, — U svi 5 zadataka bilo je moguée posti @ Znak = Gitaj: iz... slijedi...* (v. Clanak o implikaciji u ML V. 1-2, str. 6-17 OBAVESTENJE RESAVATELJIMA KONKURSNIH I NAGRADNIH ZADATAKA Zbog nepredvidenog zakasnjenja izlaska iz Stampe poslednja tri broja Matematickog lista (V.3, V.4, V.5), produzuju.se rokovi za slanje re- Senja konkursnih zadataka 109-122 i nagradnih zadataka 19-22. Rese- nja pomenutih zadataka primaée se do 30. VI 1971. godine. Spisak reSavatelja konkursnih zadataka iz ML V.1—S (koji su ta- Eno resili najmanje dva zadatka), kao i spisak nagradenih za najuspeSnije resavanje konkursnih zadataka’ u toku Skolske 1970/71. godine (zadaci 101-133) objavice se u ML VLA, koji izlazi u septembru t.g. Tada ce se objaviti i rezultati konkursa za’nagradne zadatke 19—22. Nagrade reSavateljima zadataka (konkursnih, nagradnih i dr.) biée poslate utoku mesaca jula 1971. god. Radi uruéenja ovih nagrada mo- Timo reSavatelje da pri slanju resenja tih zadataka, pored svoje potpune skolske adreseynavedu i svoju kuénu adresu, Ako se navede samo jedna adresa, na primer samo kuéna, regenje se neée uzeti u obzir. REDAKCUA ML 228 P* =~ MATEMATICKA RAZONODA Fi y) ZANIMLJIVOSTI O BROJEVIMA AL Neobitne jednakosti unt Ss 23 23 23 23 23 aaaaa perererere) AAA sass waame woowe 1. U svakom redu izmedu napisanih cifara ite ari J o ed postavite arit, : tako da bi rezultati bili redom 1, 10, 100, 1000, 10000. Neve oraten zagrade i grupisati cifre (ali ne naruSavajuéi njihov redosled). 2. Mozete li to udiniti ne upotrebivsi znak deljenja, ve¢ samo znake +, —, -? rebiti Moiete li dobiti iste rezultat i i i pores teste Hi dole iste rezutate jkg0 iu predhodnom primeru, ako cifre 987654321-1 987654321 = 10 987654321 ~ 100 987654321 ~ 1000 987654321 ~ 10000 e Sledeée jednakosti zanimljive su i | 2 po tome Sto se rezultat mnozenja ne menja ako na obe strane jednakosti (tj. uo! ia merimo za jednu ili dve cifre. “ ep TES) nas sean 16-4=1-64 1664 = 166-4 e' 19-5= 1.95 1995 199-8 oman 26:5 =2-65 2-665 = 266.5 oe 6045 49.8-4.98 4-847 = 484-7 7-404 = 142-4 . wer e Neki se brojevi dobijaju ako se stepenuje zbir njihovih cifara, na primer: 81 = [8+ 17 512=[5+1 427 2401 (2444041) 17 210 368=[1+-7+2+14+0+3+6+8)° 68 719 476 736 = (6+8+7+1 totar7s6tTe3+6y 6 722 988 818 432 =[6+7+2+2+9+8+8+8+1+8+4+3+2) 3 248 155 780 267 521 =[2+-4+8+14+54+54+7+ +246 +241) 904 305 912 313 344 —[349+04+4434+04+54+94142434143434444)P Ima li mo%da sliénih primera s drugim izloZiocima? 229NAGRADNI ZADATAK BR, 22 (Nagradna matematiéka ukritenica) Prosti brojevi i kvadrati* 1 2 3 4 5 6 (7 8 i Z Li W 10 Y/} 12 13 (14 G7" 16 7 18 19 20 21 Vodoravno 1, Kvadrat najmanjaeg dvocifrenog prostog broja. 2. je poslednja cifra jednaka zbiru cifara osnove. 4, Kvadrat éiji je zbir cifara jednak zbiru cifara osnove, 6. Najveéi trocifreni broj, koi je kvadrat jednog broja. 8. Prost broj, koji ostaje isto prost kada dve njegove prve cifre medusobno zamene mesta. 10. Prost broj koji se dobija iz broja pod 4 vodoravno, izmenom redosleda cifara. 12. Kvadrat broja pod 17 uspravno. 13. Prost broj u kome je druga cifra 8. 15. Prost broj u kome su prva i poslednja cifra jednake, a taj je broj za 70 ve¢i od broja pod 11 usprayno. 17. Prost broj u kome je prva cifra jednaka zbiru ostalih. 19. Kvadrat ije su dve poslednje cifre iste. 20. Prost broj koji je za 100 veéi od broja pod 9 uspravno. 21. Prost broj u kome je zbir prve dve cifre jednak tre¢oj. : om popunjavanja ove ukritenice, wkvadratom' , rezultat kvadrivanje (oroja). pod ,kvadratom (broja) treba podrazumevati 230 Uspravno . Kvadrat, pie se istim ciframa kao i broj pod 6 vodoravno. Prost broj kome su prva i zadnja cifra jednake. Kvadrat &ija je prva cifra jednaka zbiru cifara njegove osnove. Kvadrat koji se zapisuje istim ciframa kao i broj pod 1 uspravno. pod 20 vodorayno. . Kvadrat Gije su prve dve cifre jednake. . Prost broj koji potinje, a i zavr8ava se sa |. . Prost broj, koji se dobija iz broja pod 2 uspravno medusobnom zamenom prve i treée cifre. 11. Prost broj u kome je druga cifra 1. 14. Kvadrat &ija je prva cifra dvaput veéa od druge. 16. Prost broj u kome su prve dve cifre jednake. 17. Prost broj koji je za 10 manji od broja pod 20 vodoravno. 18. Prost broj koji je za 6 veci od broja pod 1 vodoravno. @ Uslovi za dodelu nagrada i slanje reSenja potpuno su isti kao i za nagradni zadatak br. 21, objavijen u predhodnam broju Matematitkog lista (ML, V. 4, str. 191). ReSenja se mogu slati u istoj koverti, ali na koverti nazna- Siti: ,,Nageadni zadaci 21 i 22". Syenyen= 3PHULA Maam ncuxos0wke mpakTHkym Yoeur 4 fa avanwaMpaur pasHe cuTyaumje M Ma youasaur 3aKOHMTOCTH? (Banu nanomeny y MJI V. 1-2, erp. 69) Koja og ocaw uymepucanux quiypa na seeoM upiiexy Mopa sayseNiu caobogno meciio y wpehoj KoAonu na gecnom Kpiie xy? Onrosop y cateaehem Spojy MJI. a RED [EY [ee ’ 3 ‘ BB = Il ) | == ) Tipeuwsnoct Y my3ejy sonmy oSjaurmasa: ,,Osoj Mymijm uMa 5006 roaMHa‘. jOAKHe TO TaXO MpewH3HO 3HaTe?* — ymuTa jedak OA NoceTwTaua. ,,Ula BMAMTe, Kalla CaM NIpKMsbeH Ja oBse paaHm, mymujn je Gusto 5000 Toawna, a O41 Tafa je Mpouto Ta¥Ho 6 ronwnal‘* 231MATEMATICKE IGRE i, a ne izgubiti? Kako ig (Odgovori na pitanja iz kontroInih zadataka u prethodnom broju ML) 1. Ko pre? — Odgovori su jasni iz sledecih erteza. a Ft] 8 ERT THT CEERI EP -B 4 2. Poslednji kamenéié. — Iskoristite resenje prethodnog zadatka (kao Sto je objaSnjeno u @lan- iz proslog broja ML). Hi-Fi] 3. Toj igri odgovara sledeéa igra s kamen- Siima: moze se uzeti kamentié iz bilo koje go- eH Ee mile ili po jedan kamendié iz obe gomile; ostali uslovi su kao iu igri ,Igramo se kamentiéa’ (Slika desno). 4. Treba uzeti tablu 10 « 10, dodati jos jedno polje (nulto polje) i na poljima’napisati brojeve kao Sto to pokazuje na’ crtez (dole levo). Tada su pravila ovakva: mode se iéi du® linije sa streli- cama za 1, 2, 3, +... 9 polja. 5. Hod konjem. — ReSenje je dato na crteZu (gore desno). Da bi ste pobedili, savetujemo vam da koristite kljué: ,,Stavi na minus!, kao u svim zadacima iz proslog broja. 232 Ovaj lik skladnih razmera dobijen je ertanjem svih dijagonala pravilnog mnogougla (poligona) od 18 stranica. Pri tome su dijagonale produzene van mnogougla do jedne kruznice koncentriéne sa kruznicom opisanom oko datog mnogougla.VAZNA OBAVESTENJA 1. Urednistvo poziva nastavnike i profesore matematike kao i ostale Cita- oce da Salju svoje priloge za list: tlanke, odabrane zadatke, zadatke sa prijemnih ispita i matematickih takmigenja, razne zanimljivosti. Po2eljno je da svi rukopisi (osim uéenitkih reenja zadataka) budu pisani pisaéom masinom s proredom, a crte¥i izradeni na posebnoj evr8éoj hartiji. Rukopisi se ne vraéaju. 2, ,,Matematitki list” namenjen je svim_uéenigima V—VIIL raz. osnovne skole. List izlazi 5 puta u toku Skolske godine. Sledeéi broj lista izlazi potetkom septembra ove godine, U njemu ée se objaviti i i formacija o dodeli nagrada i drugih priznanja Skolama za rad na popularizaciji matematike i ,,.Matemati¢kog lista‘, 3. Prodajna cena pojedinom broju je 2 dinara. GodiSnja pretplata (za svih 5 brojeva) iznosi 10 dinara. Narutiocima za vise od 10 kompleta odobravamo rabat (20%, 15%, 10%), zavisno od roka do kojeg se uplati celokupna pretplata (1.11, 1.2, 1.5). Nikakvi drugi odbici ne uvazavaju se. NarudZbine se Salju na adresu lista, a novac na Ziro-ratun ,,Matematitkog lista” broj 608-8-1433-10. Pri tome obavezno treba navesti raénu adresu na koju list treba dostavijati i jasno naznagiti na Sta se narudzbina odnosno uplata odnosi (na koje brojeve i po koliko primeraka od svakog broja). Uplatnica sa navedenim podacima takode moze sluziti kao narud&benica. 4. Raspolazemo kompletima lista iz Skolske, 1967/68. god. (br. II. 1—5), 8k. 1968/69. god. (br. III. 1—5) i 1969/70. (IV. 15) i isporutujemo ih odmah po ceni od 7,50 dinara za komplet. 5. Mole sc poverenici ,,Mat. lista’? da izmire sva zaostala dugovanja. se, primedbe i narudébe slati isk/jucivo na adresu: Matematitki list, Beograd, p.p. 728, 11001 Beograd 6. Sve p SADRZAJ 1. R. Despotovié: Koriséenje grafova u reSavanju nekih zadataka.. 193 2. B. Marinkovié: Tales iz Mileta 200 3. Prige o reSavanju zadataka. Pri¢a Setvrta 202 4. B. Marinkovié: Azbuka kibernetike (nastavak). Ratunanje sa iskazima: Ekvivalentnost iskaznih formula. Zakoni logike 207 5. Zadaci sa prijemnih ispita za upis u srednje skole .... 217 6. Odabrani zadaci (,,Stari zadaci* iz geometrije) . 217 7. Konkursni zadaci ‘ 225 8. Matematitka takmitenja. Zadaci op osnovnih skola SR Hrvatske . 226 9. Matematika razonoda: Zanimljivosti 0 brojevima. 229 10, Nagradni zadatak br. 22 . asa 230 11. Zenca 231 12. Matemat 232 igre aigeuia 13. Geometrijski ornamet 3 str. korica CENA 2 DINARA