Korozija termoenergetskih

postrojenja

Student: Nataša Knežević 4001/2019

Profesor: Dragana Živojinović Čičkarić
Korozija?
 Nehotično trošenje čvrstog, konstrukcijskog materijala usled hemijskog,
mehaničkog i biološkog delovanja okoline
 Osnovna karakteristika korozije metala: nastaje na površini metala i odatle se
različitim brzinama širi u dubinu metala pri čemu dolazi do promene sastava
metala i njihovih svojstava
 Nepovratan proces
 Smanjenje korozije daje mogućnost smanjenja gubitaka različitih metalnih
proizvoda, a time i povećanja njihove ekonomičnosti
 Nekada je veoma teško definisati glavnog uzročnika korozionih procesa zbog
činenjice da postoji veliki broj korozionih procesa metala kotlovskih cevi koji se
prevashodno razlikuju po mehanizmu, a onda i po kinetici odvijanja istih



Klasifikacija korozije
 Prema mehanizmu i uslovima odvijanja:
• niskotemperaturna i visokotemperaturna korozija,
• hemijska i elektrohemijska korozija,
• vlažna i suva korozija,
• eroziona korozija,
• fretting korozija,
• radijaciona korozija.


 Prema rasprostranjenosti i pojavnom obliku oštećenja metala:
• opšta korozija,
• lokalna korozija,
• priting korozija,
• naponska korozija,
• selektivna korozija

 Parametri koji utiču na nastanak
korozije
Trmo-mehanički napon:
Materijal:
Radna sredina: • Statički naponi
• Hemijski sastav
• • Hemijski sastav • Dinamički naponi
Mikrostruktura
• Metalurški faktori • Temperatura, pritisak • Karakter napona

• Stanje površine • Sadržaj kiseonika • Frekvencija

• Karakteristike zaštitnog sloja • pH vrednost • Vibracije

• Lokalni hemijski sastav • Provodljivost • Zaostali naponi

 • Tvrdoća
Šematski prikaz osnovnih komponenti TE postrojenja sa naznačenim tipovima
korozionih procesa

Osnovne komponente postrojenja sa tri glavna strujna toka (tok

tok dimnih gasova,
gasova tok radnog fluida i tok rashladne vode)
vode i vrsta korozije koja se javlja u tim delovima
 Zaštita od korozije
 Mere koje se primenjuju za zaštitu metala od korozije podrazumevaju:
1) racionalni izbor konstrukcionih materija – materijal sa povećanom korozionom otpornošću,
2) racionalno konstruisanje i eksploatacija metalnih konstrukcija,
3) nanošenje zaštitnih prevlaka koje mogu biti različitih denljina,
4) obrada radne sredine – smanjenje njene korozivne aktivnosti.




 Kako bi se pratila i kontrolisala korozija, neophodno je:
1) kontrolisati radne uslove,
2) uraditi dobar izbor konstrukcionih materijala,
3) poznavati karakteristike procesa,
4) dodavati hemikalije sa neutralizacijom ili inhibitorskim dejstvom,
5) obavljati on-line monitoring koji će potvrditi da li su postignuti željeni rezultati.
 Kvalitet vode
 Neophodno je vršiti stalnu kontrolu prisustva nečistoća svih vrsta i održavanje propisanih
parametara u vodi.

 U vodi za tehničku primenu od posebnog značaja su rastvorene soli koje čine vodu tvrdom (soli
kalcijuma i magnezijuma)

 Kamenac nastaje složenim fizičko-hemijskim procesom, koji se uglavnom sastoje u izdvajanju

(kristalizaciji) rastvorenih soli iz rastvora u čvrstoj fazi.

 Kotlovski mulj, rastresit talog, nastaje koagulacijom dela primesa iz vode. Odstranjuje se iz kotla
odmuljavanjem. U određenim slučajevima može se iz kotlovskog mulja obrazovati kamenac.

 Kamenac VS kotlovski mulj kontakt sa metalom


Kamenac je čvrsto vezan za metal, dok se mulj nalazi u dispregovanom stanju
u vodi ili u vidu taloga, koji se lako može ukloniti!
Vrste korozije
Prema uzrocima nastajanja deli se na:
• elektrohemijsku,
• hemijsku,
• vodoničnu,
• kiseoničnu,
• kaustičnu (alkalnu).
Po spoljnjem izgledu se deli na različite oblike, a od posebnog značaja su:
• tačkasta korozija,
• korozija u zazorima,
• interkristalna korozija,
• naponska korozija.
 Tipovi elektrohemijske korozije
Kiseonična korozija
• nastaje pod dejstvom kiseonika
na materijal cevnog sistema
• formiranje vidljivih
tačkica/jamica/kratera na
osnovnom materijalu

Hloridna korozija
• odvija na površini metala koja se nalazi u pasivnom stanju u prisustvu agresivnih anjona
elektrolita
• nerđajući čelici u prisustvu jona halogenih elemenata, podležu hloridnoj koroziji, zbog velike
sklonosti ka pasivizaciji
• lokalni karakter
Amonijačna korozija
• nastaje pod dejstvom amonijaka na legure bakra kada su u sistemu voda-para prisutne
mnogo velike koncentracije kiseonika
• od razaranja zaštitne oksidne prevlake Cu2O prevodeći bakar u CuO, koji ima veliki
afinitet prema aminijaku, pri čemu on lako prelazi u rastvorljive amonijačne
komplekse bakra

Kaustična korozija
• odvija pri visokim vrednostima pH
• zaštitni magnetit reaguje sa bazom, NaOH, pri čemu se oslobađa vodonik koji ne utiče
na proces korozije, a NaOH koji se nalazi u talogu rastvara oksidnu prevlaku i metal
• nakon dostizanja tačke zasićenja dolazi do taloženja karakterističnih kristala soli
natrijuma i gvožđa
• smanjenje debljine cevi
Tipovi korozije nastali istovremenim dejstvom
hemijske i elektrohemijske korozije sa učešćem
atomskog vodonika

Vodonična korozija

• javljaju se u vidu interkristalnih mikro prslina

• praćena gubitkom plastičnosti i žilavosti materijala cevi

• mehanička oštećenja metala koja su izazvana prisustvom vodonika, uz istovremeno

dejstvo zateznih radnih napona

• Podela prema oštećenju:

Ø Vodonični plikovi (blisteri),

Ø Vodonična korozija: vodonična krtost, razugljeničenje, vodonični napad (atak)


 Tipovi korozije nastali kombinovanim dejstvom
radne sredine i opterećenja
Naponska korozija

• najsloženiji oblik korozije jer istovremeno uključuje nekoliko nezavisnih faktora, a kao rezultat često dovodi do katastrofalnih
lomova i velikih šteta

• javlja se pri jednostavnim mehaničkim naprezanjima i delovanju spoljne sredine


• Mesta na kojima se javlja su zavareni spojevi, cevni lukovi, rotor turbine i u korenu
lopatice turbine
• širenje prsline pri naponskoj koroziji može da se širi transkristalno (kroz same
kristale) i interkristalno (duž granica kristala)
• korozija usled zamora i korozija sa pojavom prslina
• pod dejstvom neizmenično promenljivog opterećenja u prisustvu korozione radne
sredine i obrazovanjem i širenjem prslina, nastaje korozioni zamor
 Korozija uslovljena mehaničkim dejstvom
Kavitaciona korozija

• stvaranje udubljenja pri istovremenom delovanju agenasa korozije, proticanju radnog

fluida i relativnog kretanja metalnog dela

• na površinskom sloju metala, može doći do ključanja fluida i stvaranja mehurova pare.
Prilikom izdvajanja mehurova i njihovim dolaskom na površinu metala dolazi do
vertikalnih mehaničkih udara na površinu metala i razaranja lokalnog pasivnog
filma, odnosno nastajanja udubljenja u zaštitnom filmu metala

 Opšta korozija
Ø zahvata čitavu površinu metala na koju deluje agens korozije, a intenzitet oštećenja je ravnomeran ili lokalno različit/neravnomeran

Levo - ravnomerna, desno - lokalno

različita (1 - metal, 2 - sloj produkata
korozije)

Korozija u zazorima
• zazori u konstukcijama nastaju spajanjem dva ili više delova koji mogu da budu istog ili različitog metala
• osnovne karakteristike korozionih procesa u zazorima: sniženje koncentracije oksidansa u poređenju sa
njihovom koncentracijom u rastvoru i sporo odstranjivanje produkta koji su nastali u toku korozione
reakcije
• širina zazora zavisi od količine oksidansa
Atmosferska korozija
• proces rastvaranja metala pod uticajem vlage dovodi do atmosferske korozije
• relativna vlažnost vazduha zavisi od: stanja površine metala, prisustva produkata korozije, prirode i
koncentracije agresivnih primesa u atmosferi, temperature i drugih činilaca
• u svim klimatskim uslovima, brzina korozije u početnom periodu raste, postiže maksimalnu vrednost,
a zatim opada usled povećanja debljine sloja korozionih produkata
 Lokalna korozija

Interkristalna koroziona razaranja

• javlja se usled selektivnog rastvaranja granica zrna metala i pojave prslina
• uske granične oblasti kristalnih zrna metala se brzo rastvaraju, pri čemu
dolazi do slabljenja veze između pojedinih kristala i čvrstoća takvog
metala jako opada
• sklonost metalnih materijala ka interkristalnoj koroziji je uslovljena
elektrohemijskom nehomogenošću strukture
Piting (tačkasta) korozija
• odvija se po elektrohemijskom mehanizmu kada dođe do pomeranja elektrohemijskog
potencijala
• javlja se u prisustvu oksidansa u rastvoru i aktivnih anjona
• odvija se u tri stadijuma: inicijalno stvaranje pitinga, početni rast pitinga i stabilan rast pitinga
• kada jednom započne rast, jamice penetriraju u metal rastućom brzinom i raste u pravcu
dejstva gravitacije
Hvala na pažnji!