To su reči suprotnog značenja prema nekoj drugoj reči.

Dve reči suprotnog značenja čine

antonimski par. Antonimi mogu biti imenice, glagoli, pridevi, prilozi i predlozi. Pojam
„antonim” je grčkog porekla i potiče od reči antónymon, odnosno od reči antí (protiv;
suprotan) i ónyma (ime).

Antonimi mogu biti:

1) primarni ili pravi – između njih ne postoji etimološka veza jer su im se izrazi razvili iz

različitih korena:

• belo – crno

• desno – levo

• gore – dole

• govoriti – ćutati

• lep – ružan

• veliki – mali

2) tvorbeni – imaju isti koren, a nastaju dodavanjem raznih prefiksa:

• antipatičan – simpatičan

• heterogen – homogen

• izneti – uneti

• nadvožnjak – podvožnjak

• naoružati – razoružati

• otvoriti – zatvoriti

3) binarni – oni kod kojih svaki potpuno negira značenje svog parnjaka, tj. potpuno
isključuje njegov sadržaj:

• istina – laž

• ljubav – mržnja

• oštar – tup

• pun – prazan

• tišina – buka

• veseo – tužan

Postoje reči koje nemaju binarne antonime, kao što su one koje imenuju biljke i životinje
(osim mogućih polnih suprotnosti, na primer: lav – lavica, slon – slonica).

4) višestruki – oni koji su svojim značenjima suprotni različitim rečima:

• bistar – mutan, glup

• star – nov, mlad, moderan

Antonimi se mogu graditi i pomoću prefiksa koji označava negaciju:

• ciklon – anticiklon

• globalizam – antiglobalizam

• jednakost – nejednakost

• legalan – nelegalan

• napad – protivnapad

• otrov – protivotrov

• socijalan – asocijalan

• teizam – ateizam
https://www.opsteobrazovanje.in.rs/srpski-jezik/gramatika/antonimi/