1.

Pojam i proces motivacije

Motivacija - proces pokretanja ljudske aktivnosti koja se usmerava
prema postizanju određenih ciljeva.

Radna motivacija - podrazumeva ukupnost različitih metoda i procesa

izazivanja, održavanja i podsticanja takvog ponašanja koje je usmereno
na postizanje određenih radnih ciljeva.

Da bi jedna organizacija bila efektivna, eksperti se slažu oko toga da

organizacija mora da:

- privuče ljude i da ih ohrabri da ostanu u njoj;

- dozvoli ljudima da izvršavaju zadatke zbog kojih su zaposleni;

- stimuliše ljude da prevaziđu rutinsko izvršenje zadatka.

Nagrađivanje za rad može biti materijalno i moralno, pa motivaciju

možemo podeliti na materijalnu (lični motivi) i moralnu (kolektivni
motivi).

Motiv - razlog da se nešto uradi.

Tri komponente motivacije su:

1. pravac akcije – šta osoba pokušava da uradi;

2. napor – koliko se naporno osoba trudi;

3. upornost (istrajnost) – koliko se dugo osoba trudi.

Proces motivacije je predstavljen na sledećoj slici:

Zakon efekta - proces koji ponavlja uspešno ponašanje ili akcije naziva
se zakon efekta

Ključni princip motivacije kaže da su performanse bazirane na nivou

sposobnosti i motivacije osobe, što se izražava sledećom formulom:

Performanse = f(sposobnosti x motivacija)

Ciklus motivacije možemo predstavitii na sledeći način:

2.Pojam i karakteristike org. Kulture

Ranijih godina, reč kultura korišćena je u vezi sa pozorištem,
umetničkim galerijama i sl. U poslednje vreme se govori o
korporativnoj, odnosno organizacionoj (korporativnoj) kulturi.

Korporativna kultura - skup formalnih i neformalnih ponašanja koja je

kompanija usvojila kao svoj način obavljanja posla.

Da bismo razumeli kulturu, moramo da znamo da je:

- kultura povezana sa tim ,,šta“ organizacija razvija, odnosno

proizvodi;

- kultura je takođe u vezi sa tim ,,kako“ organizacija razvija

(proizvodi) to što razvija.

Karakteristike organizacione kulture su:

1. stiče se – nema genetsko, odnosno biološko poreklo;

2. deljiva je – kultura nije specifičnost pojedinca, ona se deli i meša

između članova organizacije;

3. simbolička je – zasniva se na ljudskoj osobini prezentovanja jedne

stvari uz pomoć drugih;

4. adaptivna je – zasniva se na sposobnosti ljudi da se prilagođavaju

sredini i događajima.

3. Mrežne strukture
Mreža obuhvata čvorove i veze.

Mrežna organizacija je skup autonomnih firmi ili jedinica koje se

ponašaju kao samostalni entiteti (čvorovi) koji koriste različite
mehanizme (veze) za koordinaciju i kontrolu.
Entiteti (čvorovi) koji čine mrežnu organizaciju su obično pravno
nezavisni entiteti (posebne organizacije) - mogu biti ljudi, timovi ili
organizacije.

Organizacije najčešće koriste mrežnu strukturu koja se sastoji od

centralnog jezgra koje je povezano kroz ,,mreže“ sa spoljnim
snabdevačima osnovnih poslovnih usluga.

Tri osnovna tipa mrežnih organizacija:

1. interna mreža;

2. stabilna mreža;

3. dinamička mreža.

Interna mreža

Velika kompanija koja vodi svoje jedinice kao posebne profitne centre.

Ona je promenama u postojećem modelu organizacione strukture

stvorila nove organizacione celine – profitne centre.

U pitanju je mreža koja se formira unutar organizacije. U okviru mreže,

jedinice se ohrabruju da prodaju svoje proizvode i van kompanije.

Upravni odbor kompanije ponaša kao broker i specijalizovane članice

posluju pod njegovom kontrolom.

Poslovne celine General Motorsa predstavljaju jednu internu mrežu.

Stabilna mreža

Sastoji od centralne organizacije za koju najveći broj operacija obavljaju

druge kompanije.

Sve aktivnosti koje drugi mogu da obave kompetentnije od nje prepušta

tim organizacijama. Ona zadržava samo aktivnosti za koje je
kompetentna. Na taj način se formira mreža koju čini centralna
kompanija i grupa manjih organizacija koje se nalaze pod njenom
kontrolom.

Bavarian Motor
Works (BMW) je
predstavnik stabilne
mreže.
Dinamička mreža

Gotovo sve obavlja spolja.

U osnovi, firma integrator identifikuje i okuplja imovinu koja je

vlasništvo drugih kompanija.

To je najfleksibilniji oblik organizacije.

Centar ove mreže jeste vodeća firma koja preuzima ulogu brokera, koja
pronalazi i okuplja članice mreže.

Nike je centar dinamičke mreže. Lewis Goloob Toys funkcioniše kao

dinamička mreža.