„На Дрини ћуприја“, истраживачки задаци

Одговори на питања:

 Прво питање: Дело које ми је најприсутније остало у сећању јесте приповетка „Мост на
Жепи“. Због тога што је приказано човеково настојање да свет подреди себи, али да и у
себи доведе ред. Видимо како уметност надживљава и самог човека који је ствара, па
самим тим побеђује и смрт.
 Друго питање: Мост представља грађевину која спаја два парчета земље, спаја народ и
прожима културу. Мостови стварају историју и преносе је са једне на другу страну у чему
и јесте лепота те грађевине.
 Треће питање: Када погледамо опус књижевног рада Ива Андрића, можемо да уочимо
један сталан мотив, мостове. Мостови, као нешто што је одувек спајало људе, су симбол
једнакости међу људима. Верску равноправност и толеранцију показао је у свом
Нобеловом наградом награђеном роману „На Дрини ћуприја“.
 Четврто питање: Радња романа се дешава у Босни, Вишеграду, у малој касаби покрај
Дрине, у периоду од 16. до 20. века.

I глава
1. Рзавска ћуприја је проста дрвена грађа без лепоте,историје, и друге сврхе осим да служи
мештанима и њиховој стоци за прелаз, за разлику од каменог моста на Дрини. Управо
због тога се увек и свуда назив ћуприја односи на мост на Дрини.
2. „Мост је око две стотине и педесет корака дугачак а широк око десет корака, осим на
средини, где је проширен са две потпуно једнаке терасе, са сваке стране коловоза моста
по једна, и достиже двоструку ширину. То је онај део моста који се зове капија. Ту су,
наиме, на средњем стубу који се при врху проширује, озидани са обе стране испусти,
тако да на том стубу почивају, лево и десно од коловоза, по једна тераса, смело и
складно истурена из праве линије моста у простор над шумном, зеленом водом у
дубини. Оне су око пет корака дуге и исто толико широке, ограђене каменом оградом,
као и цео мост по дужини, али иначе отворене и ненаткривене. Десна тераса, идући из
вароши, зове се софа. Она је уздигнута за два басамака, опточена седиштима којима
ограда служи као наслон, а и басамаци и седишта и ограда, све од истог светлог камена,
као саливено. Лева тераса, прекопута од софе, иста је, само празна, без седишта. На
средини њене ограде зид се издиже изнад висине човека; у њему је, при врху, узидана
плоча од белог мермера и на њој урезан богат турски натпис – тарих – са хронограмом
који у тринаест стихова казује име онога који је подигао мост и годину кад је подигнут.
При дну зида тече чесма: танак млаз воде из уста каменог змаја. На тој тераси смештен је
кафеџија са својим џезвама, филџанима, увек распаљеном мангалом, и дечаком који
преноси кафе преко пута, гостима на софи. То је капија.“
 3. Ту се одиграва живот касабалијске деце, у бескорисној дечијој игри и маштању. То је
место првих љубавних маштања, добацивања, шаптања. Ту се воде послови, састанци и
сачекивања. На огради од камена излажу се прве трешње и бостан на продају. То је
место окупљања и сиромашних и богатих, и старих и младих. Место на коме се истичу
прогласи и позиви и где се су се вешале и на колац набијале главе побуњеника.
4. Мост је подигао велики везир Мехмед-паша Соколовић, пореклом из оближњег села
Соколовићи. Зидао га је Раде Неимар. Према легенди, изградњу моста је ометала вила
бродарица све док „нешто“ из воде није саветовало Неимара да у средње стубове моста
узида нејаке близанце, Остоју и Стоју. Деца су узидана, а Неимар је из сажаљења
оставио отворе на стубовима да би мајка могла да доји жртвовану децу. Као спомен на
то годинама уназад из зида тече мајчино млеко.

II глава
1. Данак у крви, процес одметања хришћанске деце у Османско
царство, њихово васпитање у Турском духу са циљем да постану
јаничари (војници).
2. Дечак из села покрај Дринр хришћанске вероисповести којег је
Јањичарски ага покупио са осталом децом са тих простора за аџами-
оглан.
3. Како би се ослободио траума које је задобио приликом одвајања од
домовине, породице и мајке који су остали са друге стране Дрине.

III/IV глава
1. Турски султан шаље озлоглашеног везира Абидагу који је познат по својој строгоћи и
иживљавању над људима. Држао је људе у страху да би константно вршили радове на
мосту. Старешина Плевљак је једна од две особе које је Абидага задужио са налажењем
кривца који константно омета радове на мосту. Абидага му је дао три дана да нађе
кривца. Тек у трећој ноћи успева у својој намери. Пре зиме Абидага је рекао да напушта
Вишеград и даће се вратити. Међутим, код везира се прочуло да застрашује људе и не
исплаћује их, па је везир послао Арифбега са Тосун-ефендијом. Два дана после доласка
Арифбега, долази и Антоније, мајстор из Далмације са новим радницима. Арифбег је био
човек кога је народ волео и који је када је изградња моста завршена организовао фесту о
свом трошку. Током изградње велике плоче на средини код капије моста, дизалице су
попустиле, конопац је пукао и све је пало на Црног Арапина.
2. У почетку су сви били одушевљени али када су схватили колико муке и труда изискује
расположење се променило. Чак је Турцима и потурицама пресело. А хришћанска раја
која кулучи увиђа да од тог моста користи имају само трговци и Турци
 3. Радосав са Уништа је био једна од две особе које су одговорне за ометање радова на
мосту. Као казну за то, мучили су га и на крају осудили на смрт набијањем на колац. Кад
су тај чин извршили, његови унутрашнњи органи су остали неповређени тако да је још
неко време остао жив уз ужасне болове. Након ове страшне казне, сви су били
узнемирени и радили су много више због страха за сопствени живот.

V глава
1. Сматрао је да уколико остави задужбину да пропадне, пропашће и човек који је
подигоа, људи који су на њој радили и одржавали је, као и историја те градјевине и
саме касабе.
2. У тешким тренуцима се окупљају сви заједно, присећајући се свих невоља које су
заједно пребродили, збијајући шале које им помажу да на тренутак забораве
ситуацију у којој се налазе. Утехи налазе заједнички.
3. Да је живот несхватљиво чудо, јер се непрестано троши и осипа, а ипак траје и стоји
чврсто "као на Дрини ћуприја".

VI глава
1. Описује је као "чудовиште и ругобу по облику, положају и материјалу од којег је
сагређен". Сматрао је да уништава изгледа целог моста.
2. Испред чардака су свакодневно били стражари који нису дозвољавали касаблијама да
слободно прелазе мост и одмах првог дана су ухватили прве жртве. Све је то уносило
страх медју касаблијама и мржњу како хришћанског народа тако и потурица

VII глава
 Салко Ћоркан, син Циганке и војника из Анадолије, био је човек који је обављао
разне послове по селу и служио је као некакав предмет исмејавања. Приликом
патролирања државне границе на мосту, пропуштао је људе уз одређени
мито(новац, храна...)

VIII глава
1. Реч је о Фатими, Авдагиној ћерки. Њен отац, Авдага, је уговорио брак против њене
воље, због чега је она зауставила сватове на мосту и бацила се са њега. Фата је
 држала до својих речи али и до свог става и није дозволила да други одлучују о
њеној судбини.
2.

IX глава
1. 1878. година је веома важна јер је одлуком Берлинског конгреса Босна и
Херцеговина само формално остала у саставу Османског царства, али је суштински
припојена Аустроугарској, чијој је војсци због наводног „завођења реда“ дозвољено
да је окупира.
2. Плеваљски муфтија и његов помоћник Осман-ефендија позивају Вишеграђане на
отпор против аустроугарске власти. Међутим, Алихоџа Мутевелић, припадник једне
од најугледнијих и најстаријих породица у касаби, је као и већина вишеградских
муслимана, против узалудног отпора који је сломљен после битке на Гласинцу.
Осман-ефендија наређује приликом одласка из вароши свом сеизу да Алихоџу свеже
и прикује му десно уво за даску на капији моста. То се и десило. Аустријанци прелазе
преко моста и затичу хоџу у таквом положају. Остављају за собом плакат на српском
и турском језику да обавесте народ о новој власти која је стигла.
3. Алихоџа поражавајуће доживљава долазак аустроугарске војске. За њега правог
живота више нема. Туђа власт је положила руку на њих. Више осећа бол настао
доласком Шваба него бол у осакаћеном уху.

X глава
1. Касабом је тих дана владала невидјена пустош и тишина, људи су били у страху.
Хришћански, муслимански и јеврејски поглавари су дочекали аустријске трупе и
замолили за мир. Народ је и даље био уплашен, са невером размишљајући шта их
чека након тога.

XI глава
1. Започиње доба владавине Аустроугарске и најпре узлета и просперитета, наиме
Аустријска окупација је показала позитивне последице свих промена што их је
увела у свакодневни живот до тад заостале босанске средине. То су ред, чистоћа,
грађевински подухвати, господарски просперитет и правна сигурност, која је
произилазила из делотворне управе и судске власти, за разлику од источњачке
„правде“ изражене узречицом „кадија те тужи, кадија те суди“.
2. На капији код моста су постављени фењери који су осветљавали током ноћи мост
младим људима који су се ту забављали у касним сатима. Мост је 18. августа
сваке године лепо украшаван и обасјан светлошћу ноћу јер је тада био царев
рођендан. Недељом и празницима мост је био пун. Највећа новина је била то
што је по први пут на капију моста почео да долази женски свет.
XII глава
1. Једини који, чини се, не примећује да је дошло до крупне промене у касаби јесте
човек за ког приповедач каже да хода као месечар, висок, мршав, блед, на
оловним стопалима. То је човек који је доживео нешто што га је сасвим
изменило. О ком јунаку је реч? Својом несрећном судбином он подсећа на једног
другог
2. "Ђавољи дукат" је био дукат који је син сиромашног берберина Аврама Гаона,
Букус Гаон, пронашао на мосту и поред тога што је знао да је грех узео. Кренуо је
у хан и тај дукат искористио за коцку. Постао је скитница, коцкар, напустио је
честиту породицу којој је припадао.

XIII глава
1. Грегор Федун, један од стражара на мосту, био је Рус из источне Галиције, имао је
двадесет три године. Био је џиновског раста, стидљив као девојка и снажан као медвед. У
касабу је дошао да би зарадио неки динар и послао родитељима да би се поносили њиме.
Саветовали су га да се пази лукавог хајдука по имену Јаков Чекрлија. Бива насамарен од
стране Јакова и његове заводљиве помоћнице. Његови надлежни га оптужују и шаљу на
суд. Због тога се убија.
2. Касаба је његову тужну судбину памтила дуго јер је након тога почела регрутација младића
у војску. Мајке су плакале за њима у страху да ће изгубити живот.
3. Подсећа на сцену одвођења српских дечака у Стамбол да би се потурчили. Види се
очајање мајки које страхују за животе своје деце које непознати цар ставља на разна
искушења.

XIV глава
1. Порез се под аустријском влашћу, иако можда већи него под турском влашћу,
убирао на много лакши и безболнији начин, без грубих метода или отимања,
због чега код народа није изазивало пометњу и несигурност. Што се тиче власти,
иако су постојале казне и забране као и пре, многе ствари које су некада биле
скривене и непознате, сада су биле видљиве и јавне због чега су народу сада
изгледале приступачне. Народ је видећи све то што до сада није ни знао да
постоји, одједном желео да испроба и да ужива у томе. А са друге стране све је
било теже и строже него пре, али је било прекривено илузијом коју је створила
управо нова власт.
2. Лотика је била јеврејка, свастика власника чувеног хотела. Била је млада и лепа
жена. Стално је мешала падеже јер није добро познавала језик. Била је са свима
 љубазна. Док су пролазиле године, и њена лепота је нестајала што је она тешко
подносила. Била је на ивици лудила када је напустила хотел и касабу.

XV глава

1.
1. У Заријевој механи се не тражи од гостију да се троше и опијају, а да се притом понашају
као трезни. Онај ко је био избачен из хотела, а то су најчешће били распуштеници и
пијанице, могао је ту да сврати где би као такав био прихваћен.Нема засебних одељења и
келнера.
2. /
3. Ћоркан чезне за лепом Пашом, сиротом везиљом из Душча, која се удаје за Хаџи-Омера.
Ћоркан је особа која је у стању да занемари критике и увреде на његов рачун које долазе
са стране. Није заробљен у догми. Али поред те динамичне природе, у њему се усталила и
нека мрачнија која покушава да га спречи у његовом настојању да своје снове и визије
претвори у стварност. Та страна, проткана од сумње и изговора, га тера да утеху налази у
кафани.

XVI глава
1. Врши се реконструкција моста. Сви су се трудили да мост уреде на најлепши
могући начин.
2. /
3. О изграњи пруге која је трајала 4 године
4. Алихоџа се бунио свим радовима. Сматрао је да нема користи радити, јер ће се
мост свакако срушити.
5. /

XVII глава
1. Носиоци новонасталих промена су образовани људи, гимназијалци и студенти са
универзитета у Бечу и Прагу који су се вратили у Вишеград. Они са собом доносе идеје
о социјалној и националној револуцији. Осниване су нове организације са смелијим
циљевима и ширим основама.

XVIII/XIX глава
1. – И ти мислиш да би Мехмедпаша Соколовић, да је остао као сељачко дијете тамо
горе у Соколовићима, постао оно што је постао и да би између осталога подигао и
ову ћуприју на којој ми сада разговарамо? – У оно вријеме, наравно, не би. Али на
крају крајева, није Цариграду ни било тешко подизати овакве грађевине кад је
нама, као и толиким осталим покореним народима, узимао не само иметак и
 зараду него и најбољу снагу и најчистију крв. Ако помислимо шта нам је и колико
нам је кроз стољећа узимано, све су ове грађевине само мрвице. Али кад ми
једном стечемо своју народну слободу и државну самосталност, онда ће наш новац
и наша крв бити само за нас и остајати нама. Све ће бити само и једино за
подизање националне културе која ће носити наш печат и наше име и која ће
имати у виду срећу и благостање најширих слојева нашега народа.

»Темељи света и основи живота и људских односа у њему утврђени су за векове. То не значи да се
они не мењају, али мерени дужином људског живота изгледају вечни. Однос између њиховог
трајања и дужине људског века исти је као однос између немирне, покретне и брзе површине
реке и њеног сталног и чврстог дна чије су измене споре и неприметне. И сама помисао о промени
тих »центара« нездрава је и неизводљива. То је исто као кад би неко зажелео да мења и помера
изворе великих река и лежишта планина. Жеља за наглим променама и помисао о њиховом
насилном извођењу јављају се често међу људима, као болест, и хватају маха понајвише у
младићским главама; само, те главе не мисле како треба, не постижу на крају ништа и обично се
не држе дуго на раменима. Јер, није људска жеља оно што располаже и управља стварима света.
Жеља је као ветар, премешта прашину са једног места на друго, замрачује понекад њоме цео
видик, али на крају стишава се и пада и оставља стару и вечну слику света иза себе. Трајна дела на
земљи остварују се божјом вољом, а човек је само њено слепо и покорно оруђе. Дело које се рађа
из жеље, човекове жеље, или не доживи остварење или није трајно; у сваком случају није добро.
Све ове бујне жеље и смеле речи под ноћним небом, на капији, неће променити у основи ништа;
проћи ће изнад великих и сталних стварности света и изгубити се тамо где се смирују жеље и
ветрови. А заиста велики људи, као и велике грађевине, ничу и ницаће тамо где им је божјим
промислом одређено место, независно од празних, пролазних жеља и људске сујете.«

Али има ствари које су по својој природи такве да не могу да остану скровите и које пробијају
сваки и најкрући оквир и прелазе сваку и најстрожу границу. (»Имају три ствари које се не дају
сакрити«, говорили су Османлије, »а то су: љубав, кашаљ и сиромаштво.«)

2. Мост је у једном тренутку и даље био миниран, али није било никаквих назнака да
ће га срушити на крају. Може се рећи да је једно време био скроз одвојен и од
истока и од запада, јер након што су Аустријанци заузели други мост поред,овим се
ретко ко користио. Касније групе студената се свако вече састају на њему.

XX глава
1. Лотика је у времену пре овога била успешна и заносна жена, а њен хотел је
представљао добар извор прихода. Извесни дрски и бестидни простак по
имену Тердик је отворио свој хотел, где су у понуди биле услуге које у њеном
 хотелу нису. На тај начин јој је преотео велики број муштерија. Криза настала
крајем 19. и почетком 20. века је ударила и на њу. Новац који је улагала у друге
био је узалудан. Добила је живчани слом који је трајао 2 године. Након тога је
одлучила да отвори радњу са неким трговцима, што јој није успело. Наставила
је да води рачуне и прорачуне.

XXI глава
1. Зорка и Никола су поново почели да причају. У почетку је разговор био пун
стрепње и страха од неочекиваног. Али убрзо су се заволели. Никола је
дошао на идеју да је ожени и да њих двоје заједно оду у Америку, јер је
наступило време великих криза. Зорка није имала одговор на то. Наставили
су да уживају у тренутку.

XXII глава
1. На Видовдан 1914. године, док се српско друштво проводило на
теферичу организованом на Мезалину, на месту где се састају Дрина и
Рзав.
2. Срби су ти који бивају изложени прогону и зверствима. Основан је
добровољачки одред од Цигана који харају српске куће и имања. На
сред пијаце граде се вешала на којима висе Срби.
3. Срби гранатирају мост. Међутим, њихови покушаји су били неуспешни
јер неке гранате падају у Дрину, неке поред моста, тако да мост није
претрпео никакву већу штету.

XXIII глава
1. Лотикина судбина, јер је доживела нервни слом и дошла у стање тешке
болести.

XXIV глава
1. Описан је тренутак у коме Алихоџа уочава да је мост пресечен, од
стране српских војника. Владо Марић му казује да затвори дућан.
Он то чини и, на путу до куће пада на земљу где остаје да лежао и
издисао у кратким цртама.
2. Његову мисао је оптимистична. Мост симболизира чврстоћу,
непролазност и постојаност упркос свим непогодама. У поређењу са
мостом, људски век је кратак и безначајан, те се то истиче у честим
и помно изабраним тренуцима људске невоље. Са Алихоџом умиру
и стари начин живота и старе вредности, које он симболизира и
заступа.Алихоџа, потомак најстарије и најугледније породице у
касаби, веровао је само у оно што су потврдили векови, што има
историју и корене. Пружао је отпор свему новом. Веровао је у
пролазност човека, али и у неуништивост људске природе што га
је на крају уздигло из сопственог пораза.

Радили:
Силма Колашинац
Виктор Кучевић