UMJESTO PORODIČNOG STABLA

- izbor tekstova sa portala focanskidani, flickr-a i facebooka

- sve fotografije su objavljene na facebooku, focanskidani, flickr-u ekranportal13, portalima...
- priredio:Kenan Sarač

UMJESTO PORODIČNOG STABLA

- izbor tekstova sa portala focanskidani, flickr-a i facebooka
- sve fotografije su objavljene na facebooku, focanskidani, flickr-u ekranportal13, portalima...
- priredio:Kenan Sarač

1
Sokak se nekada zvao Međurječje, pa Međurječka, zatim Mustafe Alajbegovida, pa
Principova...

2
Jeleč

3
PORIJEKLO MOJIH PREDAKA u Foči
napisao:h. Šakir Sarač r.a. - Fočak (1932. - 2009.)

U ime Allaha,milostovog,samilosnog,kog molim,da da,da ovaj nijet,koji sam započeo u

Njegovo ime bude vjerodostojan i kao takav ostane kao spomen bududim generacijama.
Mom ahbabu,Faruk efendiji Muftidu,se zahvaljujem na povjerenju da napišem nešto o
porijeklu moje familije i,evo,du u granicama,prvo,svog prisjedanja na priče mog oca,Muja
Sarača,rođenog 1890.-tih,jer nisam baš siguran,ni u nekoliko godina da du biti tačan,i majke
Halime,rođene Lomigora,kojoj takođe nisam siguran za godine starosti,ali su bili,
negdje,približno stari,zatim,sjedanja na priče rođaka sa babove i majkine strane,kao i na priče
starih komšija i prijatelja mojih roditelja.
PORIJEKLO MOJIH PREDAKA u Foči
Ja,Šadir Sarač,rođen sam 20.04.1932. u Foči,u Ulici Međurječje br. (poslije II svjetskog rata
Međurječka 10, pa poslije nazvana po narodnom heroju Mustafe Alajbegovida).
Od rođenja do II svjetskog rata,živim u Foči.Bio sam upisan u Osnovnu školu,ali izbijanjem
rata,
nisam je pohađao i tek u muhadžerluku od 1942.g. do 1946.g. u Sarajevu pohađam
Osnovnu,da bi je završio po povratku iz muhadžerluka u Foči.
1946.g. polazim na Stolarski zanat kod Muja Granova,a po njegovom zatvaranju radi
pripadnosti
Organizaciji Mladih Muslimana,nastavljam u Sreskoj stolariji dalje izučavanje.
1949.g. polažem ispit za KV stolara i radim u toj Stolariji do odlaska u JNA 1952.g.
U JNA ostajem do 1954.g.
Nakon odsluženja vojnog roka,ponovo živim i radim u Foči.Radio sam u više preduzeda na
raznim poslovima, u svojstvu KV stolara.
1956.g. stupam u brak sa Ševalom Burid iz Visokog.
1959.g. rađa se moj sin Kenan.
1962.g. rađa se moja kderka Belma.Preselila na ahiret 1998. u Mettmannu,Njemačka.
1959.g. odlazim u Sarajevo u Školu tehničkih crtača.Po završetku te škole,moje zanimanje za
novu struku je dalo rezultate,te sam, uglavnom,radio u tehničkim biroima od 1960.g. do
1968.g.
1968.g. sam otišao u Zapadnu Njemačku i tamo u prvih šest mjeseci radio kao tesar,dok
nisam prilično ovladao njemačkim jezikom i ved,početkom 1969.g. u Düsseldorfu počinjem
raditi u konstrukcionom birou,prvo kao crtač,a nakon dvije godine kao konstruktor za mašine
i aparate.
Kako sam u firmi «WOIDKE» napredovao u konstruisanju,napuštajudi istu,dobio sam
pohvalno svjedočanstvo konstruktora,tako da nisam imao problema da u slededoj firmi
«HEIN,LEHMANN»,
nastavim na takvom radnom mjestu u Tehničkom birou Pogona «Herman Sibe»,gdje sam
proveo punih 18.godina sve do odlaska u penziju.
1992.g. dolaskom prvih muhadžira u Düsseldorf,ja se odlučim da idem u Bosnu,da se
borim.Nakon jedne akcije,u kojoj sam iščašio nogu,nakon šest mjeseci budem otpušten od
ljekara u vojnoj bolnici,kao nesposoban,jer sam izgledao kao vrlo iscrpljen,a i u godinama.
Sredudi se sa gospodinom Farukom,uglavnom,u džamijama i ponekad u
tramvaju,Faruk,efendija je uporno inzistirao na ovom što du na sleddim stranicama napisati.

4
- 2 -
Prvo da navedem nekoliko starosjedioca Foče, kojih se još sjedam, ali, i, izvinjavam se, ako
nekog zaboravim uvrstiti u Fočake ? :
Alajbegovid, Ališah, Ahmid, Avdagid, Bačvid, Balid, Bečiragid, Bešlid, Bjelan, Bradarid,
Berberkid, Crnkid, Čavdar,Čano, Čankušiæ, Čerkez, Čečo, Češo,Čerimagiæd, Čengid,
Čimpo, Čorbo, Čolpa, Čorid, Deovid,Deleut, Dedovid, Deljo, Durak, Džanko, Džinalija,
Džinid, Džin, Granov, Gogalija, Hajrid, Hasanbegovid,Hadžimusid, Hadžiahmetovid, Hadžid,
Hatibovid,Hanjalid,Hadžimuratovid,Hubijar,Hrelja, Hadžialid, Hafizkadid, Hodžid, Isanovid,
Ikovid, Islambašid, Imamovid, Jahid, Jašarevid. Jusufovid, Junuzovid, Karasalihovid,
Kahvedzid, Kafedžid, Kukavica, Kukid,Karovid, Kadribegid, Kavazovid, Klapuh, Klinac,
Kiselica, Kramo, Krkalid, Kovač, Korjenid, Konjo, Kurspahid, Kumro, Kulosman, Kurtovid,
Lampa, Lomigora, Lojo, Malkid, Mačak, Mandžo, Manjo, Memid, Muftid, Mujezinovid,
Muminovid, Muslid, Okovid, Opdina, Omerbašid, Pašalid,Pašovid, Pejkušid, Pilav, Pita,
Pinjo, Podrug,Prgo, Ramovid, Rašpa, Ređo, Rizvan, Rizvanovid, Sarač, Selimoviæ, Sirdo,
Sirbubalo, Softiæ, Subašiæ, Skender,Smajoviæ Šiljak, ,Šuvalija,Šahovid,Šero, Šoševid,
Šukalo, Tafro, Termiz, Tirid, Trako, Trhulj, Tuzlak, Turid,Uzunovid, Vehabovid, Vreto,
Voljevica, Zametica, Zulfikarpašid, Zundža,Žgalj.
Kako se ne mogu sjetiti baš svih prezimena, neka mi oproste i halale, oni koje budem
sluèajno ispustio, jer sigurno nije bila namjera.

Jeleč

Sad bih prešao na svoje prezime, o kom sam nastojao više saznati, kad je u pitanju
starosjediteljstvo u Foči.
Moj đed, po ocu, se nastanio u Jeleču, a njegova brada, jedan u Foči, jedan u Sarajevu, da li je
imao više brade, nije mi poznato.
Od babove mi brade i sestara, najstariji Omer i najmlađi Mušo završivši Osnovnu školu i
mekteb, ostali su u Jeleču, čuvajuæi stoku u mlađoj dobi, dok što bi bili jači obrađivali bi
imanja.
Babov stariji brat, Ahmed, otišao je amidži u Sarajevo, gdje je učio zanat. Po završetku zanata
kupio je miljač u ulici Kamenica, ispod Mahmutovca, i sebi napravio kudu. Znam da se amidža
Ahmed dva puta ženio. Iz prvog braka je Alija i on je zanatlija, radio je pri Željeznici, na
održavanju staničnih objekata (oblagao keramikom).
Alija je, takođðe, napravio kudu blizu babove, u ulici Kamenica. Amidža Ahmed iz drugog
braka imao je Saniju, Pembu, Fehima, Fehmu i Hibu.

5
 - 3 -

Jeleč

Najstariji mi amidža, Omer, se sedam puta ženio. Poslednja mu je žena bila od Loja iz
Foče i ona mu je najviše evlada rodila, a to su:
Zlatija, Azema, Fatima i Avdo.Stariji sin, rahmetli, Smajo je iz nekog mu ranijeg braka.
Moj najmlađi amidža, Mušo, bio je oženjen iz Dureva. Njegova žena Hafa, mi je bila najdraža
amidžinca. Kad bih se navrađao u Jeleč, prvo bih kod nje svratio, a kad bi obišao
ostale u familiji, ponovno bih se vradao amidžinci Hafi, i, ako bih zakonačio, kod nje bih
ostao na konaku. Amidža Mušo je od evlada imao Pašu, Remzu, Bidu, Murata i Adilu.
Od djece rahmetli amidže Muša najdraža mi je, još iz djetinstva ostala, Remza, to valjda, jer
je, dok sam bio mali, bila ona kod nas u Foči, pa mi je kao strpljiva dadilja dopuštala
nestašluke. Babo Rahimullah rodio se u Jeleču i tu završio Osnovnu školu, mekteb i medresu.
Pričao bi nam da bi ga babo na konja stavi i pošalji u udaljena mjesta, još kao softu da bi
tamo klanjao Travih namaze i da mu to nije bilo pravo, jer bi ga iz tih sela džematlije
navikavali na hedije u novcu. Pričao bi nam, a što bi nam najsmješnije bilo, kada bi tako kod
tih seljana odlazio, pa kad bi se oni ispod pazuha počešali, da bi on pomislio evo vade pare i
nadao bi se hediji. Međutim, bio je dobro bistar i željan nauke, nije se zadovoljavao sa ono
koliko je bio stekao u Jeleču. Jednom je čuvajudi babove ovce, jednostavno ostavio sve, i
uputio se amidži u Foču, da bi, eventualno, od njega bio podržan u nastojanju da nastavi
dalje naukovanje. Ali kad ga je amidža saslušao o tim namjerama, upitao ga je je li mu otac sa
tim zadovoljan i jeli uopšte upoznat da je on otišao u Foču.Kad je odgovorio da otac o tome
nede ni da čuje, amidža ga za ruku i vrati ocu u Jeleč. Od tad,moj babo više nije razmišljao da

6
 - 4 -

ide u Foču, jer nije ni očekivao razumjevanje ni od koga, što on nije zadovoljan da ostane
seljak.

Jeleč

Jeleč

7
- 5 -

8
- 6 -

9
 - 7 -

Osjedajudi se sve nezadovoljnijim,da de svoju egzistenciju ugroziti,a svoje talente i

potencijale zauvijek upropastiti,moj se babo odluči napustiti Bosanski vilajet i prebaci se u
Tursku carevinu.
Navodno,u to vrijeme je graničila rijekom Lim.Tako, preplivavši Lim,našao se u Turskoj i tamo
sve dalje idudi i snalazedi se, turski i arapski jezik usavrši,a usput i albanski jezik
nauči.Međutim,ne zadovolji se samo tim,te krenu dalje za naukovanjem.Kako se našao u
Francuskoj,nisam baš upotpunio saznanja o tome.Prvo je zaglavio u neki Dom vojnih
pitomaca i tu naučio francuski jezik.Na pitanje profesora koji bi smjer u Vojnoj akademiji
odabrao,odgovorio je – muzički.Pokazalo se da nema sluha,ali ambiciju za dalje školovanje –
da,pa su mu ponudili više smjerova.Odluči se za opštu medicinu.Kada je završio školovanje,sa
vojskom je otišao u Alžir na ratište,u sanitetskoj službi.

10
 - 8 -

Ubrzo biva zarobljen od strane Mudžahidina.Kako je bio vojno lice i imao neki čin,poveli su
ga po svoj prilici na gubilište.Videdi svoju situaciju,odluči da se pomoli Allahu za spas i tako
učeči Kur’ani Kerim na glas.Čuvši to Alžirci ga odvedu svome Emiru.Kad saznaše da je
musliman i tadašnji Turski podanik, Alžirci ga zadrže neko vrijeme u svom sanitetu i tu nauči
liječiti travama i Kur’anom.Tako je bio bogatiji i sa arapskim jezikom i medicinom.Oni su ga
prebacili u Tursku,a odatle u Bosnu.Dakle,sveukupno je po inostranstvu proveo
29(dvadesetdevet)godina.
Kad se vratio u Foču našao je sestru Zlatihanumu, udatu za Saliha Granova.I tada ga sestra
Zlatihanuma,kao dainica moje majke,oženi njome.U brak su ušli približno stari,imali su po
(circa) 43.(četrdesettri)godine.Izrodili su moja dva brata i dvije sestre,koji su preselili u
djetinjstvu.Na kraju ja sam se rodio kad su oni bili po - prilično u godinama.
Rodio sam se na imanju moje majke,koja je Lomigora iz Međurječja,gdje je i sama
rođena.Otac je odmah zaposlen u Fočanskoj bolnici.Od njegovih pacijenata sam saznao da je
asistirao tada čuvenom hirurgu dr. Tamari.
Osim toga,liječio je travama i sobom pravljenim mehlemima.Pored toga,imao je vrlo lahku i
vještu ruku za vađenje zuba.To mi se pohvalio zubar,poslije II svjetskog rata,kad sam kao
pacijent došao kod njega.Babo je i njemu vadio zube.
Saznao sam od Vajčeta Milida,da mu je njegovom ocu,dr. Tamara ruku iz ramena htio
amputirati.Babo mu je iza leđa dr.Tamare naišaretio da ne pristane i da mu dođe kudi.Babo
mu je ruku spasio svojom metodom.
Baba sam malo zapamtio.Pamtim ga kao trgovca.
Držao je radnju-trgovinu mješovitom robom pod Pazarištem,preko puta kude Rašida
Selimovida,takođe trgovca u to vrijeme Kraljevine Jugoslavije.
Baba Mustafu su komšije,ni kriva,ni dužna,ubile.Naprotiv,kako se vidi iz gore pomenute priče
Srbina Vajčeta,a i mnogih drugih Srba,koji su hvalili moga oca da ih je spasio raznih nevolja.
Komšija Boro Blagojevid sa još jednim četnikom ga je odveo.Tek sam saznao kakvom je
strašnom smrdu stradao,nakon majkine smrti.
Kad smo se vradali sa njene dženaze,rođak Alija Kraljid mi je to ispričao.Osam četnika ga je
svezalo i naredilo da sa njima ode u svoj dudan,uzme kantu petroleja,donese na sred
Pazarišta,gdje je kraljev spomenik bio.Tu su mu svezali i noge i udarcima kundaka oborili i
kad je bio u klečedem položaju,istresli kantu petroleja po njemu i zapalili.Tako je pomagao i
od zemlje odskakivao od silnih bolova,koje je trpio,dok nije izdahnuo.Alija Kraljid,tada je bio
mladid.Sve je to posmatrao sa tavana kude Loja,odmah iznad Pazarišta.On je podigavši
deremit posmatrao taj opisani prizor.Alija,nije htio nikome pričati o ovom događaju,dok mi je
majka bila živa.Smatrao je kad bi saznala kakvom je smrdu umro njen muž,da ne bi mogla
preboljeti i da bi se to na nju negativno odrazilo.Ali,vradajudi se sa njene dženaze i sa kabura
na putu do moje kude,meni je ovo ispričao,Allah ga nagradio.
Alija Kraljid je preselio.On je rahimullah,da mu Allah da lijepi dženet.Živio je u Foči – Gornje
polje,a poslije II svjetskog rata nastanio se i radio kao limar u Žepču.Obolio je od raka i nakon
velikih bolova preselio na ahiret.

11
- 9 -

12
 - 10 -

Majkino mi je porijeklo iz Užica,nekada muslimanskog kraja,sa preko 40 (četrdeset)

džamija.Sudbina predaka moje majke Halime,je da napuste Užice i učine Hidžru u Foču i
spase gole živote,spase što su mogli od blaga,da ne budu zatečeni,pokršteni ili
pogubljeni,kao što se desilo onima koji su ostali u Užicu. .Kupili su miljač u Međurječju i
odmah napravili kudu.Njen pradjed Avdo,navodno je prvi napravio pendžere na kudi.Pričalo
se da su do tada,kude u Foči imale bađe na krovu,kroz koje je svjetlost dopirala u
unutrašnjost.Sve do danas je sačuvana legenda o tome u pjesmi,koju je Avdo sam sebi
spjevao:»Jadni jado Lomigora Avdo,jadni su ti džami i pendžeri,kad ti ništa ne vri u
tendžeri.Džaba kuda i u kudi vatra na ognjištu u tendžeri bistra voda vri,nejma u njoj škramke
masla,loja ili bar kukuruze,ni krave da je pomuze.»Još jedan razlog je bio što je tako bilo.Baš
ta godina,bila je gladna godina,tako da su nesretnike nalazili umrle od gladi sa punim ustima
dukata(zlata):džaba blago-kad ne možeš ništa kupiti.Lomigore su se razmnožile u Foči,ali
poslije II svjetskog rata nisu se vradali u Foču.

Tu kudu,staru nekoliko stotina godina kupio je Halimaga Aganovid,iz Prevrada,malo je

dotjerao i uselio.Aganovidi, drage mi komšije, graničili su sa mojom avlijom i vrtovi su nam se
graničili,pa bi zajednički počinjali da obrađujemo.
U Prevradu,sam imao babovinu,nešto preko 3(tri)dunuma.To su mi za vrijeme partizana oteli
Gagovidi.Kažem oteli,iako sam to sudski preveo na njih,to je bila prisila,nisam stisko (nisam
imao „petlje“) da to ne potpišem,jer su Gagovidi vladali Fočom,sve prvoborci – četnici,skinuli
kokarde,prišili petokrake.
I na drugoj strani Drine imao sam tri(3)dunuma zemlje.To sam prodao Čankušidima,jer mi je
smetalo doplacima na djecu i porez – skup,prihodi – nikakvi.
Ostala je kuda i vrt.To sam ostavio djeci, a ja otišao u Njemačku,na privremeni rad,pa se to
okrenu na trideset(30)godina,tačnije od 1968.g. do 1998.g.Stekao sam penziju,te
Elhamdulilah živim sad kao podstanar,pod kiriju,u Sarajevu.
Nadam se ljepšim vremenima,da de bar moje potomstvo vratiti se i živjeti na toj lijepoj grudi
u Foči,na mojoj majčevini.
Ovo napisah,nek neko u memoare Foče zapiše,od kad ove nekolike familije datiraju u lijepom
gradidu Foči.
napisao:h. Šakir Sarač r.a. - Fočak (1932. - 2009.)

13
14
15
16
FOČA 75 GODINA OD GENOCIDA :
Mustafa Sarač, ugledni medicinar i
trgovac, spaljen na sred Pazarišta
focanskidani

prije 3 godine
Oglasi

Mustafa Sarač (u sredini) sa familijom pred II svjetski rat

…Otac je odmah zaposlen u Fočanskoj bolnici.Od njegovih pacijenata sam saznao da je
asistirao tada čuvenom hirurgu dr. Tamari.Osim toga,liječio je travama i sobom pravljenim
mehlemima.Pored toga,imao je vrlo lahku i vještu ruku za vađenje zuba.To mi se pohvalio
zubar,poslije II svjetskog rata,kad sam kao pacijent došao kod njega.Babo je i njemu vadio
zube.Saznao sam od Vajčeta Milića,da mu je njegovom ocu,dr. Tamara ruku iz ramena htio
amputirati.Babo mu je iza leđa dr.Tamare naišaretio da ne pristane i da mu dođe kući.Babo
mu je ruku spasio svojom metodom.Baba sam malo zapamtio.Pamtim ga kao trgovca.Držao je
radnju-trgovinu mješovitom robom pod Pazarištem,preko puta kuće Rašida Selimovića,takođe
trgovca u to vrijeme Kraljevine Jugoslavije.Baba Mustafu su komšije,ni kriva,ni
dužna,ubile.Naprotiv,kako se vidi iz gore pomenute priče Srbina Vajčeta,a i mnogih drugih
Srba,koji su hvalili moga oca da ih je spasio raznih nevolja.Komšija Boro Blagojević sa još
jednim četnikom ga je odveo.Tek sam saznao kakvom je strašnom smrću stradao,nakon
majkine smrti.Kad smo se vraćali sa njene dženaze,rođak Alija Kraljić mi je to ispričao.Osam
četnika ga je svezalo i naredilo da sa njima ode u svoj dućan,uzme kantu petroleja,donese na

17
sred Pazarišta,gdje je kraljev spomenik bio.Tu su mu svezali i noge i udarcima kundaka
oborili i kad je bio u klečečem položaju,istresli kantu petroleja po njemu i zapalili.Tako je
pomagao i od zemlje odskakivao od silnih bolova,koje je trpio,dok nije izdahnuo.Alija
Kraljić,tada je bio mladić.Sve je to posmatrao sa tavana kuće Loja,odmah iznad Pazarišta.On
je podigavši ćeremit posmatrao taj opisani prizor.Alija,nije htio nikome pričati o ovom
događaju,dok mi je majka bila živa.Smatrao je kad bi saznala kakvom je smrću umro njen
muž,da ne bi mogla preboljeti i da bi se to na nju negativno odrazilo.Ali,vraćajući se sa njene
dženaze i sa kabura na putu do moje kuće,meni je ovo ispričao…
(zabilježio:Šakir Sarač)

_____

Allah mu se smilovao i u Džennetu ga nastanio. Amin!

_____

iz knjige Spaljena zemlja – Faruk Muftić, DES Sarajevo,2015.

18
iz knjige Spaljena zemlja – Faruk Muftić, DES Sarajevo,2015.

priredio:Kenan Sarač

fotografije:screenshot/focanskidani

oprema teksta:focanskidani

19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
Kadija – sudija u Bosni

35
Meteriz, posuda za nošenje hrane u tri dijela

36
SOKAK MOG DJETINJSTVA
Zamisli…
Sokak mog djetinjstva.
U njemu sam napravio prve korake.
Najranije uspomene vežu me za nj.
Sokak u kojem sam živio nalazi se u centru Foče. MZ Centar I.
U Međurječju – mahali među rijekama. Dehotina i Drina, sastavci blizu.
Sokak/ulica prvotno dobi naziv Međurječka. Upravo, radi blizine rijeka i sastavaka.
U vremenu poslije 1965. dobi ime po narodnom heroju Mustafi Alajbegovidu.
Neki novi ljudi dvije hiljede i neke godine preimenovaše ga u Principovu…
Šipto, Torba, Pane, Šule, Buco, Futa, Betko, Šele, Zuca… To je samo dio raje iz sokaka. Vesna,
Gordana, Marina, Elvira, Eldina, Sada, Mina, Suvada… I to je samo dio raje iz sokaka.
U sokaku… nema više te stare raje.
Nema više ni nekih kuda.
Dođe neki čudan vakat.
Porušiše neke kude.
Samo BOŠNJAČKE.
Među njima kudu Muhammeda Bašida, kudu Kenana Sarača, kudu Muja Mačka, kudu Envera
Blace.
I ne platiše. A porez traže. REDOVNO!
KOGA JE BRIGA ZA TO?
zaMisli… proMisli… Mudni… Budni…
A sokak k’o sokak.
Mijenja se i ostaje.
Ljudi odlaze…
Kenan Sarač
https://focanskidani.wordpress.com/…/ocanske-price-sokak-m…/
https://www.avlija.me/…/kenan-sarac-sokak-mog-djetinjstva-f…
https://www.avlija.me/…/kenan-sarac-sokak-mog-djetinjstva-f…
Objavljeno:
26. septembra 2015,/
16. aprila 2016./
9. oktobra 2018.

37
38
39
SAMO USPOMENE : Ko se sjeda Šekularca još?
Nanese vjetar sjedanja neke trenutke, onako.
I, eto otrgne se (po)nešto od zaborava.
Helem. taj Šekularac mnogo je driblao i mnoge je driblao.
A, mi iz Međurječja, svoje utakmice il' smo igrali na sokaku, il' na Suhonjama, ispod Bastilje ili

40
na terenu ispred Gimnazije.
Kakve su to utakmice samo bile.
K'o da se radi "o glavi".
Pobjeda je samo dolazila u obzir. A i finte, "lacanje"-driblanje, igra za raju, za poneke
promatrače.
Ne znam zašto, dal' zbog dobre igre, dal' zbog driblinga prozvaše me Šekularac.
I bi neka pjesmica:"Šeki, Šekularac ima noge kao žabac..."
Eh, davno je taj moj fudbalski život prošao. I, ja sam se s tim, odavno, pomirio.
"E, da sam imao glavu kao što sam imao noge", rekao je jednom Šekularac.
Nalete te uspomene, onako.
priredio:Kenan Sarač/focanskidani
design:Kenan Sarač

41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
NIJE OVO LJUBAV PRAVA
Nekad sam i ja imao svoj grad.
Nekad sam i ja imao ljubav svoju.
Nekad sam i ja imao svoju kudu.
Nekad sam i ja imao školu svoju.
Nekad sam i ja imao svoju raju.
Nekad sam i ja imao familiju svoju.
Nekad sam i ja pisao.
Ali sad sve je stalo.
Ostadoše uspomene samo.
I uz ovu feleričnu i neuspjelu pjesmicu, kao ilustraciju dodajem jedan malo stariji tekst.
FOČA ON THE RIVER : Knjige sa plaže - koje to više nisu...
U taj neki vakat nekim čudnim kanalima ili preko nekih ljudi dobijali smo neke knjige.
Knjiga koja je bila moj favorit bješe PLODOVI ZEMLJE Knuta Hamsuna. Dobitnika Nobelove
nagrade za književnost. Priča o norveškom selu, o ljudima, o borbi dobra i zla...Nažalost sam
pisac se priklonio fašistima.
Ljudi sa četiri prsta Miodraga Bulatovida nekako su ušli na mala vrata u naš život. Junaci
romana su ljudi podzemlja, emigranti, odbačeni, bivši ljudi, ljudi propalih egizistencija čije je
jedino zanimanje krađa, pljačka, nasilje i teror.
Peti prst Miodraga Bulatovida knjiga o onima koji nisu našli u Ljudima sa četiri prsta. Nažalost
sam pisac se na kraju priklonio „ljudima sa tri prsta“ gdje je branio ideologiju Slobodana
Miloševida...
CA Blues Milana Oklopdžida iliti Mike Oklopa.
Mika Oklop ovako je objasnio odluku da zauvijek napusti svoj grad i zemlju:

87
- To je bila egzistencijalna potreba za dekontaminacijom. Mislio sam da smo zdravi sve dok
nisam otkrio vaške u mislima, otrov u očima prijatelja. Otišao sam zbog poštara koji mi je
krao pisma iz inostranstva, zbog toplog piva, hladnih radijatora, zbog onog generala koji je
javno izjavio da nije čuo za Goli otok, otišao sam zbog galame nemuštih i dutnje mudrih, zbog
sive boje koja je prekrila naša bitisanja, zbog toga što je Beograd izgubio vrelinu i prestao da
bude grad, zbog pištolja koje su deca nosila u školu umesto penkala.
Otišao sam u trenutku kada je Srbija počela da jede samu sebe - govorio je.
priredio:Kenan Sarač/focanskidani
design:Kenan Sarač
oprema teksta:focanskidani
https://www.facebook.com/kenan.sarac.39589/posts/1323464104675170

KESE, KESE SU SVUDA OKO NAS

Plastika je svuda oko nas. Razna ambalaža...A ovo je jedna obična priča o jednoj kesi za sve
što mi treba...
Posted on 10 Aprila, 2019
FOČANSKE PRIČE : JEDNA KESA ZA SVE ŠTO MI TREBA
https://focanskidani.wordpress.com/2019/04/10/focanske-price-jedna-kesa-za-sve-sto-mi-
treba/

KESA ZA SVE ŠTO MI TREBA

Ovih dana navršilo se 27 godina od početka genocida nad Bošnjacima Foče. Bio je 2. juli
1992. kad sam napustio Foču. Sa jednom kesom. Za sve što mi je bilo potrebno. U tu

88
plastičnu vredicu, kako smo je tada zvali “najlonku” stala je sva moja imovina. I pokretna i
nepokretna. Nekoliko potkošulja, nešto donjeg veša, par čarapa, pribor za ličnu higijenu,
lična karta, pasoš, svjedočanstvo i par fotografija. Čitav dotadašnji život stao je u jednu
plastičnu kesicu. Posljednji put gledam po sobama, razgledam kudu, avliju. Ne zaključavam
vrata. Nema potrebe. Bacam pogled na bašdu. Ima povrda. Rodilo je. Pobrade ga neko. Pored
Hotela prolazim tiho i nešto me steže u grudima. Polahko idem iza Delikatesa. Sredem Prleta
Lakovida. Kaže – Odlaziš? – Odlazim!, odgovaram i pokazujem mu kesicu. Na autobuskoj
stanici ved se iskupilo podosta “putnika” – prognanika.
priredio:Kenan Sarač
design Kenan Sarač
fotografije:Kenan Sarač
oprema teksta:focanskidani

89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104
105
106
107
108
109
110
111
112
113
114
115
116
117
118
119
120
121
122
123
124
125
126
127
128
129
130
131
132
133
134
135
136
137
138
139
140
141
142
143
144
145
146
147
148
149
150
151
152