УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ 
Студијски програм за Историју 
Мастер академске студије 
 

Демис А. Реброњa 
СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У СТАРОМ ЕГИПТУ
Семинарски рад
 

Косовска Митровица, 2021. година 
 САДРЖАЈ

УВОД.................................................................................................................................................3
1. Време, дани и сати у Египту.....................................................................................................4
2. Фараони и народ........................................................................................................................6
3. Побожност и загробни живот...................................................................................................7
4. Градитељство и архитектура..................................................................................................10
5. Живот на селу..........................................................................................................................12
6. Медицина у Египту.................................................................................................................14
7. Храна и пиће............................................................................................................................15
8. Одећа Египћана........................................................................................................................17
Закључак..........................................................................................................................................18
Извори:.............................................................................................................................................19
Литература:......................................................................................................................................19

2
 УВОД

Бројна историјска истраживања усмерена су на Египат као престоницу древне културе

која је обележена богатим градитељством и уметношћу. Асоцијација на реч фараон подсећа
на свемоћ и мистик. Уско повезана с истом речју су пирамиде и гробнице. Египат је
североисточна држава смештена уз реку Нил. Некада је Египат називан и “црни” јер је
долина Нила, обогаћена наносима из срца Африке врло тамно у односу на жућкасте
висоравни и светли песак пустиње.1 Египатској цивилизацији се преписује светско чудо
названо ,, величанствена Кеопсова пирамида”. Људе је одувек фасцинирао начин на које су
градили своје загробне домове. Украшавању гробова су посветили велику пажњу јер су
сматрали да ће у њима уживати и након своје смрти. Веровали су да ће загробну срећу
постићи украшавањем стене гробница рељефима и сликама које показују особу у саркофагу
како проводи време са на свом имању са својом женом, децом и блиским рођацима. Сви ти
споменици, гробнице краљева, краљица приказују нам огромну документацију.
Египтологија као студија рођена је 1882. године. Од наведене године постаје све
богатија због већег интереса историчара и археолога. Многи археолози, издавачи,
сценаристи знанственопопуларних филмова надмећу се у свему што је у вези са њим.
Египту су посвећени бројни часописи, телевизијски програми, предавања, изложбе и многи
туристички обиласци. Према неким подацима у Француској и Сједињеним Америчким
Државама сваког дана издаје се једна књига с тематиком фараонског Египта. Археолози на
терену откривају нове локалитете, а одржавају се бројни стручни и научни скупови.
Истражени су бројни владари и остале значајне личности египатске историје. Аутор Игор
Уранић наводи да се мање-више избегава истраживање људи, јер се о њима зна
премало.2Међутим, постоје многи аутори који су се бавили свакодневницом старог Египта.
Издвојио бих Пиерра Монтета, француског египтолога који је цео живот предано писао о
Египту оставивши нам бројне корисне информације.
Сходно томе, фокус нашег истраживање је истраживање свакодневног живота у
Старом Египту. И у 21. веку можемо подвући паралелу са древним Египћанима и много
тога научити из њихових свакодневних прича.. Због тога ће овај рад покушати приказати
свакодневницу људи у египатским друштвима, личне односе између породице.
Споменућемо и фасцинантну египатску митологију, обичаје и уметност.

Miguel 1984, 4.
1

Uranić 2013, 7-8.

2

3
 Главни извори на којима се темељи овај рад је литература бројних аутора чије су теме
релевантне за писање овог рада.

1. Време, дани и сати у Египту

Египатској хронологији термин ,, старо царство” наметнули су историчари 19.века, те

његове конотације могу одвести на погрешан пут. Он одржава један приступ периодизацији
историје према којој се данас могу имати озбиљне резерве. Стари Египћани се њом никад
нису служили, те би разлика између ранодинастичког периода (3000-2686.г. пре н.е.) и
старог царства (2686-2160.г. пре. н.е.) њима била непојмива. Египћанима је још значајнија
била чињеница што се место краљевске резиденције не мења, већ остаје у Белом зиду
(Инеб-хеџу), на западној обали Нила, јужно од данашњег Каира.3Египћани су пре владе
краља Псаметиха веровали да су они најстарији народ на свету. Али када је Псаметих, за
време своје владавине, одлучио да дозна који је народ доиста старији од њих, од тада верују
да су само Фрижани старији од њих, а они да су старији од свих народа.4
Египатска држава је настала на североистоку Африке. Главни њен део била је долина
Нила, од првих брзака до Средоземног мора, али је та држава захватала и Арабијску
висораван на истоку и део Либијске пустиње.5Херодотова чувена реченица ,, Египат је дар
Нила” није претеривање. Ова земља је највећа и природно најплоднија оаза у северној
Африци, зато што је овде Нил кроз кречњак и пешчар прокрчио сразмерно широку
водоплавну равницу.6
У Египту је жетва зависила од поплави. Сваке године почетком јуна земљу би
погодила суша што значи да је Нил остајао без воде. Људи су били у паници јер је суша
претила да пустиња заузме низину. Египћани су бога Нила, Хапија уврстили у ред
божанства. Многи су градови носили имена по њему, уметници су правили на хиљадама
малих Хапија од злата, бакра и олова. Касније су их бацали у реку, што су понављали и за
два месеца када би водостај достига највећу висину. Разливени Нил текао је између две
пустиње и претварао градове и насеља у острва након чега се повлачио. Четири месеца
након након првих предзнака високог водостаја опет се потупуно повукао у корито. То
раздобље од четири месеца представљало је прво годишње доба, акхит, поплаву. Чим се
3
Ијан Шо 2004, 134.
4
Херодот 1966, 102.
5
Reder- Čerkasova 1972, 145.
6
Амели Курт 2004, 115.

4
земља повукла, сељаци би почели орати и сијати пре неко тло опет постане чврсто. Након
чега би дошло време жетве. После годишњег доба следило је доба изласка, перит, а затим
доба убирања, шему. Дакле три годишња доба. Иако би поплава долазила у правилним
размацима тешко је било установити почетак године и раст водостаја. Једно је било
сигурно: Нил је бујао сваке године у одређеним временским распонима у који су се творци
календара могли уздати. Појава звезда је имала велику улогу у датирању догађаја у Старом
Египту и реконструкцији египатског календара. Дан када се звезда појавила је био први дан
у години. Након тога звезда путује по небеском своду, а египатски астрономи су уочили да
време од једног до другог изласка траје 365 и четвртину дана што је чинило сотичку
годину.7 У вези људских открића сви они се слажу у томе да су Египћани први пронашли
годину и да су је поделили на дванаест месеци. До тога су дошли посматрајући кретање
звезда.8
На крају се години додавало још пет дана ткз. Епагомене, с чиме долазимо до закључка
да је година имала 365 дана. Будући да су месеци имали тридесет дана, нису их делили као
данас у недеље, већ у три декаде по десет дана. 9 Дани су се делили на три категорије: добе,
опасне и несретне. Били су распоређени према догађајима који су их обележили у
временима када су богови били на земљи. На крају трећег месеца, доба поплава, Хор и Сет
прекинули су свој страховити сукоб чиме је свету враћен мир. Хору је у посед припао читав
Египат, а Сет је добио пустињско пространство. То су била три сретна дана у години. Но
Сет је наставио своја злодела, што су били опасни дани јер су се богови настављали
сукобљавати. 10

7
Montet 1979, 36-37.
8
Херодот 1966, 103
9
Uranić 2002, 258.
10
Montet 1979, 39-40.

5
 2. Фараони и народ

Велики владари били су оличење савршенства и поретка. Они су за Египат били симбол,
а не људи. Организација египатске државе била је на високој лествици. Државно устројство
старог Египта било је ауторитарно-хијерахијског типа. Стуб целе цивилизације био је
фараон.11Када се спомиње хијерархија, на врху је био фараон којем су били потчињени
управитељи Горњег и Доњег Египта. Они су под собом имали номархе који су били
управитељи подручних јединица.12 Царска власт је толико ојачала и попримила деспотски
карактер. Сама реч ,, цар” сматрала се толико светом да нико није имао права да је изговара
наглас. Због тога се уз ретке изузетке, када се говорило о властодршцу, употребљавао
алегоричан и фигуративан израз ,, фараон”. У документима се фараон официјално назива ,,
добри Бог”, Гор, ,, син бога Ра”. Када се појављују пред царем, поданици су били обавезни
да падну ,, на своје стомаке” и да пољубе под ногама свога властродршца. Таква изузетна
моћ фараона заснивала се на огромним средствима којима је фараон располагао. Сва
обрадива земља номинално се налазила у његовом власништву.13
Сачувало се само неколико изричитих података из времена старог царства који се
односе на улогу фараона. Међутим, неки од текстова средњег царства, Поука за Мерикареа,
Поука Аменемхата и Оде Сенусрету, бацају светло на природу краљевства. Такође, неки
приватни извори попут дуге поеме на стели Сехетепибре која описује значај владара за
људе, могу да осветле ово питање.14 Краљеви су у Египту бирани међу свештеницима или
ратницима, будући да су су та два сталежа, уживали посебан углед и поштовање.15
Краљ је у старом Египту уживао посебан положај као посредник између богова и људи.
тачка додира божанског и људског, одговоран и једним и другима. 16 Култ фараона је био
свеприсутан, због чега се понекад истраживање египатске историје своди искључиво на
историју владара и династија. Њихова имена су свугде истакнута, док о обичним људима
немамо готово никаквих података. Занимњиво је да држава није финансирала оружје. Сваки
војник морао је сам набавити оружје уколико би желео бити део фараонове војске.17

11
Исто, 55.
12
Uranić 2013, 17.
13
Reder- Čerkasova 1972, 153-154.
14
Ијан Шо 2004, 258.
15
Plutarh 1993, 21.
16
Исто, 149.
17
Uranić 2013, 24.

6
 Сматрало се да док фараон влада земљом, она је живела у миру и благостању. Фараон је
имао више дужности у својој владавини. Прва значајна дужност је била дужност према
боговима и захвалност истима. Када би обдарио богове и обновио стара светишта те
саградио нова, морао би их опремити скупоценим стварима. На крају би лично отворио
храм и посветио га боговима. За сваког фараона то се сматрало великом дужношћу док
влада.18Египћани су најпобожнији народ на свету и имају ове обичаје. Пију из бронзаних
чаша и перу их преко целог дана, и то сви, а не једни да перу, а други да не перу. Ако неко
жртвује необележеног бика, тај се кажњава смртном казном.19 Читав фараонов јавни и лични
живот одвијао се према строгим правилима. Када би се прије свих дужности средио,
послушао би свештеникову молитву и наук. У свему се морао равнати са законима.
Именовао је високе службенике и достојанственике.20Фараон је владао земљом помоћу
сложеног бирократског апарата, на чијем је челу стајао врховни достојанственик који се
уобичајено назива везиром.21

3. Побожност и загробни живот

Сама египатска религија врло је комплексна и опширна. Египћани су били богобојазни

људи и сматрали су да све на свету припада боговима. Богови су били заслужни за њихову
срећу те су могли одређивати о сваком сегменту његова живота. Египћани су, попут Грка и
Римљана имали бројна необична обличја божанстава.22 Данашњем човеку, нарочито оном
који више не познаје дубоко религиозно искуство и дубоку веру, није лако да схвати разлоге
огромних и наизглед расипничких подухвата какав је градња пирамида. То се несхватање
огледа у многобројним езотеричним теоријама о њиховој сврси и пореклу. Множењу таквих
гледишта доприноси чињеница што египатски текстови готово ћутке прелазе преко те

18
Miguel 1984, 26.
19
Херодот 1966, 117-118.
20
Montet 1979, 188.
21
Reder- Čerkasova 1972, 155.
22
Исто, 260.

7
теме.23Некад давно Египћани нису познавали неразумна начела у својим верским обредима
нити су додавали измишљотине надахнуте празноверјем, иако неки тако мисле.24
Египатска религија била је политеистичка , те је сваки град и село имао свога бога.
Религија је сама по себи садржала много ритуала. Веровали су у манифестацију живота кроз
много облика различитих живих бића, док се човекова судбина повезивала са путовањем
сунца на небу. Смрт се сматрала преласком из земаљског у небески Египат. У Мемфису
постојали су велики религиозни центри.25Култовима су изражавали своју религију,
клањајући се материјалном облику, кипу или слици божанства којем би верник приносио
своје дарове или којем би изговарао своју молитву. Култни изричаји били су јасно
прописани, те су Египћани морали стајати или клечати испред статуе божанства. Кипови
божанстава чували су се у светиштима храмова где обичан народ није имао приступ, већ се
морао клањати пред рељефом божанства.26У Египту је постојало више од 700 богова, те је
свака област имала своје богове. Неки од њих имали су животињски изглед. Од важнијих
богова ту се убрајају и Хорус (бог облика сокола), Сет (мравојед или магарац), Уађит
(кобра) и Некхтеб (стрвинар). Међу најстаријим божанствима су и духови из Бута који су
имали људске главе и тело чагаља. Сви ти богови имали су задатак штитити народ Египта
од свих невоља. Сви су се морали молити боговима, а свећеници су морали даноноћно
вршити обреде те се купати у воде где би испрали грехе пре свих обреда. 27У раздобљу
Старог краљевства настаје и митологија што преписује низ идеја у текстовима пирамида.
Тако код Египћана налазимо типичне архетипске замисли о стварању света, о потопу, о
бесмртности и ускрснућу, борби добра и зла. У старом веку религија у митолошкој свести.
Свет митова свакодневно је деловао на свакодневницу Египћана.28
Неки извори подупиру тежњу да је Изида Херменисова кћи, док други, једанко
бројни, покушавају доказати да је Прометејева кћи. Како би то доказали једни Прометеја
држе утемељитељем мудрости и предвиђања, док други Хермеса сматрају изумитељем
писма и музике. Зато се Изида у Хермополису већ рано упознаје са Музама.29
Сви они који припадају храму Зевса из Тебе, или су из тебанског округа, не приносе
жртву овце, него само козе. Не поштују, наиме, сви Египћани исте богове, изузев Изиде и
Озириса, за кога мисле да је Дионис. Ова два божанства уживају једнако поштовање у

23
Ијан Шо 2004, 149.
24
Plutarh 1993, 19.
25
Shulc 2007, 425.
26
Uranić 2002, 237.
27
Miguel 1984, 50.
28
Uranić 2002, 229.
29
Plutarh 1993, 15.

8
целом Египту.30 Краљева се улога није окончавала његовом смрћу. Стога је у општем
интересу било да се краљев статус и његов положај чувају не само за живота већ и после
смрти. У том раздобљу египатске историје значајно средство за исказивање тог схватања
била је монументалност.31 Имена скоро свих богова дошла су у Хеладу из Египта.32
Сваки храм био је попут малог градића у чијим су зидинама били многи
службеници . Они нису припадали храму јер нису били редовници. У храмским култовима
учествовале су и жене. Постојали су и ученици који су се спремали за верски позив те су,
између осталог, учили граматику и писање. Морали су препознати божанске ликове ,
њихове називе, атрибуте и легенде те све што је укључивало божју службу, што није било
једноставно. На крају положеног испита, они коју су били способни да се зареде за
свештеника, скинули би са себе одећу. Након тога би се окупали, обријали, намазали
мирисним мастима и окитили се свештеничким знаковима. 33Изидини се свештеници
страховито боје излучевина, па иду до те мере да се уздржавају већине поврћа, овчетине и
свињетине јер те намирнице узрокују пуно сувишних излучевина.34
Класичан пројекат једног храма садржао је и део који је био отворен за странце ,
затим део за пријатеље, те део за господара куће. Пример наведеног је храм у Абу Симбелу
који је потпуно укопан у камен и улази у планину. Други спољни елемент који краси
храмове су обелисци. Обелисци су симбол сунчевих зрака бога Хелиопола.35
У крају око Тебе постоје свете змије, које нису опасне за људе. Ове су малене и на
врху главе имају два рога. Кад угину, сахрањују их у Зевсову храму, јер кажу да су оне
посвећене овом богу.36Једног дана у години, приликом свечаности у Зевсову част, закољу
тамо једног овна, одеру га, па на исти начин навуку кожу на Зевсов кип и тада донесу пред
њега Хераклитов кип. После тога сви пристутни се грувају у прса у знак жалости за овном,
те га онда сахрањују у један свети сандук.37

30
Херодот 1966, 120.
31
Ијан Шо 2004, 151.
32
Херодот 1966, 124.
33
Montet 1979, 265.
34
Plutarh 1993, 17.
35
Cravetto 2017, 99-100.
36
Херодот 1966, 132.
37
Исто, 120.

9
 4. Градитељство и архитектура

С обзиром на локацију Египта и контраст који подручје Нила представља уз

пустињу, најнасељеније подручје је баш уз саму реку. Градови су плански направљени с
неколико основних обележја: све грађевине осим сакралних оријентиране су у смеру север-
југ, улице су направљене у правом растеру, палате и светишта позиционирани су у
средиште, вода се налази у градском ткиву у облику канала, рибњака и уметних језера, а
величине парцела предодређене су према хијерархијском устроју друштва.38Због штедњи
земљишта за њиве, стамбено подручје користило се у што мањој мери. Стамбена типологија
која је стога коришћена у ткз. Куће у низу - куће су биле уске, дуге и наслоњене једне на
другу. Виши сталежи живели су у кућама са двориштем које су се састојале од пријемне
дворане која се надовезивала на главну просторију у кући, најчешће у облику хипостилне
дворане са четири ступа и приватног стамбеног простора-куће господара и куће
господарица повезаних двориштем.39
Фараони Древног царства остали су у сећању, углавном као градитељи великих
камених гробница које су преживеле више од четири миленијума и сачувале се скоро у
неизмењеном облику. Те грандиозне грађевине очигледно сведоче о моћи властодржаца по
чијем су наређењу биле грађене. Египђани су чврсто веровали да се, сачувавши мртво тело
путем мумификације и обезбедивши његову неоштећеност у далекој и неприступачној
,,настаби вечности”, може заслужити бесмртност за његову душу.40 Египатска економија
нисе се темељила на раду робова. Чак и ако се узме да је добар део посла приликом градње
пирамида обављен у време када је годишња поплава онемогућавала рад на њивама, ипак се
непходна радна снага умногоме морала повући с пољупривредних послова и из процеса
производње хране. Када је почела градња пирамида, египатска пољупривреда нашла се пред
драматично измењеним захтевима, јер је било неопходно обезбедити опстанак радника који
су тога ради повучени с поља.41
Прва пирамида коју је саградио Џосер, представља степенасто здање. Касније
гробнице добијају прецизну и геометријски правилну пирамидалну форму.42 Грандиозне
царске гробнице, подигнуте од огромних камених блокова, сведоче о томе како су по
38
Muller-Vogel 1999, 109.
39
Исто, 111.
40
Reder- Čerkasova 1972, 156.
41
Ијан Шо 2004, 152.
42
Reder- Čerkasova 1972, 156.

10
наређењу централне власти стотине хиљада људи морале дуго време да врше
непродуктиван рад, градећи грандиозну гробницу за цара. Огромне гробнице у облику
пирамида грађене су зато да очигледно покажу читавом народу-каква се власт налази у
царевим рукама. Управо у то време формирала се староегипатска деспотија, заснована на
неограниченој власти цара.43Гигантске пирамиде Кеопса и Кефрена и нешто мања
Микеринова представљају врхунац архитектонске форме; њихова средишта су била
опточена каменом тако да је степенаст и слојевит изглед нестајао.44
Кеопс је био тако рђав човек да је, кад му је нестало новца, послао своју рођену кћер
у јавну кућу и заповедио јој да заради за њега извесну своту новца, нису наиме, рекли
колико. Она је и зарадила онолико новца колико јој је отац био наредио, па је сама хтела да
подигне један споменик, те је сваког ко ју је посетио молила да јој барем један камен
поклони за ту грађевину. Од тог камена, како причају, саграђена је средња од три пирамиде,
која се налази испред велике и чија је свака страна широка један и по плетар. 45
Кажу да је овај Кеопс владао педесет година, а после његове смрти дошао је његов
брат Хефрен. Он је исто тако поступао као и брат му, и он је саградио једну пирамиду, али
је она мања од братове, јер сам и ову лично измерио.46Најграндиознија међу свим царским
пирамидама јесте пирамида фараона Хуфуа, која се и дан данас диже над пустињским
пејзажом у Гизеху покрај џиновске сфинге, изрезене из читаве стене. Висина пирамиде
износила је у антици 146 м, дужина сваке основице-230м. Херодот саопштава да је
пирамида Хуфуа грађена 20 година.47 Ако се може веровати грчком историчару Херодоту за
њену изградњу царски чиновници су дотерали 100. 000 људи.48
Краљевске палате , као и гробнице, морале су величином и обликовањем
представљати моћ владара. Већина их је са временом пропала. Палата је представљала
фараонову приватну и радну резиденцију. Састојала се од дела за државне послове,
краљевог стана и господарског дела.49

43
Avdijev 2009, 139.
44
Амели Курт 2004, 137.
45
Херодот 1966, 156.
46
Исто, 156.
47
Avdijev 2009, 139
48
Reder- Čerkasova 1972, 156-157.
49
Muller-Vogel 1999, 111.

11
 5. Живот на селу

Игор Уранић у свом делу ,, Животи Египћана” наводи да су се тадашња египатска села
битно разликовала од данашњих. Куће су биле изграђене од блата лепљеног на шибље, а
одозго су уместо крововима биле покривене стабљикама трске или палминим грањем и
лишћем. Таква кућице нису имале ни врата ни прозоре, а састојале су се од једне
просторије. У кућама сељака није имало драгоцености које су се могле украсти. Чини се да
су људи спавали на простиркама. У једном углу налазио се камен који је служио као
подлога за огњиште изнад којег строп није био покривен. Под је био пун људског и крављег
измета, чиме се закључује да су нужду обављали у кућама.50Херодот је уочио да су и то да
су рукама купили измет.51 Тако се изграђивала паста која се касније сушила и служила за
потпаљивање, а такви животни услови били су повезани са мноштвом болести. 52 Посао
сељака био је тежак и у потпуности означавао посвећеност земљи. Родити се у породици
сељака увек је значило посвећеност тешком физичком раду и зависности о води чудновате
реке Нил.53
Највећи значај у привредном животу земље имала је земљорадња, која се базирала на
широко развијеном вештачком наводњавању и представљала основу и водећу грану
привреде.54 Живот сељака био је тежак. С једне стране поткрадали су га суседи, а са друге су
га тлачили и тукли господари. Људи који су живели на селу или у граду волели су имати
вртове у којима су садили воће и поврће. Често су одлазили у рибњаке по воду коју су у
ћуповима носили за наводњавање.55
Египћани су волели имати винову лозу у властитом врту. Производња вина била је
нарочито цењен производ.56Када пише о обрађивању вртова, Монтет истиче да је ту познат
само ток бербе. Откидали би прстима гроздове које су стављали у кошеве пазећи да их не
здробе јер су кошеви били рупичасти. Кошеве би затим на глави носили у један већи, у којој
су сви доносили своје гроздове. Будући да Египћани нису знали да праве бачве, често су
чамцем преносили убрано грожђе које се налазило у кацама. Када би се пренела довољна

50
Uranić 2013, 28.
51
Херодот 1966, 137.
52
Uranić 2013, 28.
53
Miguel 1984, 30.
54
Avdijev 2009, 130.
55
Montet 1979, 103-104.
56
Uranić 2013, 30.

12
количина грожђа, берачи би ушли у каце и држећи се за конопце плесали по грожђу. Вино
се скупљало у каблове са широким отвором, а затим пресипало у зделе с равним дном где је
настајао процес врења.Херодот и Диодор су били сведоци египатског начина живота те су
били имресионирани египатском лакоћом обраде тла. Херодот је мислио да је најлакше
становницима ниже од Мемфиса јер вода из Нила тече одозго према доле у оне крајеве који
су у долинама.57
Истина је, наиме, да они сада тамо добијају плодове са своје земље лакше него игде на
свету. Не морају да се мучу да ору земљу, ни да је копају, ни да раде на пољима оно чиме се
муче други људи око усева, него река нараста сама од себе и натопи је. Када поново опадне,
тада сваки засеје свој комад земље, дотера на њу свиње и, кад ове угазе семе, очекују после
тога жетву. После жетве оврше се жито помоћу свиња и уноси се у амбар.58
Монтет нам даје приказ двојице браће у ситуацији обраде тла. Старији је рекао млеђем
да пођу заједно спремити запрегу за орање јер је земља изшла из воде. Кренули су раном
зором, а млађи је брат требао понети семе у поље чиме је видљиво да су сејачи и орачи
радили истовремено. Сијачи су из села носили кошаре са семеном, а када би дошли на њиву,
обесили би око врата и рукама разбацивали семе. За орање су служиле краве које су давале
мало млека. Постојале су краве за млеко и краве за орање. Обично су била два орача, а
најтеже је било ономе који је држао плуг. Волове нису користили за орање, већ су их чували
за погребе и пренос камених блокова.59

57
Uranić 2013, 31.
58
Херодот 1966, 107.
59
Montet 1979, 110-111.

13
 6. Медицина у Египту

Лекарски посао подељен је код њих овако. Један лекар лечи само од једне, а не од више
болести. Иначе имају много лекара. Постоје очни лекари, зубни лекари, лекари за уши, за
стомак и лекари за унутрашње болести.60 Законом је било преписано ко може постати лекар.
Велики утицај на медицину имали су религија и богови јер се сматрало да сво знање долази
од богова. Сами лекари имали су велике привилегије иако је профит њихове зараде ишао
храму, а у време ратова пружали су бесплатно своје услуге. Будући да се сматрало да су
богови дали лековита својства лековима, сматрало се и да су све болести људима дане због
гнева богова или злих демона. Зато су постојали свештеници лекари који су били
посредници између оволелих и богова.61Постојали су и војни лекари који су пратили војску
у походима. Египћани који су били болесни , често су спавали у храмовима како би сањали,
те би сутра свештенику лекару саопштавали сан који је имао улогу комуникације човека и
бога. Свештеници би покушали разгонетнути сан, односно шта чека човека у будућности и
имали наде за опоравак. Неки од третмана су били паљење тамјана, приношење жртава те
полагање Хорусова ока на оболела места. Од биљних лекова користили су се опијум, кинин,
кофеин, буника итд.62
Будући да су људи са села имали лоше стамбено-хигијенске услове живећи са стоком, често
су избијале епидемије које би их погађале. Познато је да су сеоски људи нужду обављали у
кући, заједно са животињама. Стога је међу становницима била раширена опхтхалмиа,
болест која је типична за лоше хигијенске услове и коју су преносиле муве. Честа је била
ендемска билхарзија коју су преносили водени пужеви, сељаци су је добивали јер су били у
контакту са устајалом водом у локвама и каналима. Мучиле су их многе болести, а најгоре
су пролазили у раздобљима почасти попут маларије.63
Египатски лекари имали су широк спектар знања које је почетак емпиријске медицинске
праксе, која је за ондашње време била уређена законским прописима. Постоје многи
медицински папируси који нам потврђују наведено. До сада је пронађено више папируса
пронађених за различита поља занимања. Занимљив је папирус који је пронашао Едвин
Смит чија је старост процењена на 1500 година пре нове ера. Неки сматрају да га је написао
Имхотеп, обожавани египатски бог медицине. Занимљивост му лежи управо у томе што
60
Херодот 1966, 135.
61
Uranić 2002, 255.
62
Pepić-Kapidzić 2015, 19-20.
63
Montet 1979, 73.

14
наводи праксу ампутације, примене облога, шивење рана као и излечивост разбијене
слепочнице. Кахунов папирус доноси теме око гинекологије, трудноће, контрацепције и
педијатрије.64

7. Храна и пиће

Хране се хлебом и праве га од ситне проје и зову га килестис. Троше вино које праве од
јечма, јер код њих не успева винова лоза. Рибе једу или сирове, осушене на сунцум или
насољене сољу од морске воде. А од птица једу препелице, патке и неке мале птице, које не
сматрају за свете, једу куване или печене.65 Египћани су обрађивали нилску долину у складу
с поплавама Нила. Често су у страху од несташице стварали залихе хране. Неки су знали
уроде жетве продавати, а за узврат би добили злато. Египат је обиловао прехрамбеним
производима. Становници египта највише су волели јести месо, и то говедину. Назив иуа
односи се на велико афричко говедо које су хранили док не би достигао довољну тежину
због које се не би могао више кретати. У завршници би уследило клање. Уз говедо, извор
месних оброка била је пустињска дивљач. Пиере Монтет наводи, како се према
документима, може закључити да се није јело свињско, козје и овчје месо.66
Египћани су предњачили у сточарству и пољупривреди. Вероватно би у свакој прилици за
два дневна оброка служили месо, перад, поврће, сезонско воће, крух и колаче, а све ви
заливали са пивом. Будући да је Египат изразито топла земљ, говедо су могли заклати само
они који су његово месо могли појести у неколико дана. То су углавном били
великопоседници који су имали послугу, службенике у храмовима, те су приређивали гозбе.
Фараон би прстима јео плећку, док се краљица одлучивала за пилетину.67
Већина сељака хранила се храном која се темељила на комбинацији пшенице и поврћа.
Месо животиња узгајаних на пашњацима било је веома скупо. Само највећи поседи имали

64
Pepić- Kapidzić 2015, 23.
65
Херодот 1966, 134.
66
Montet 1979, 79-80.
67
Исто, 91.

15
су могућност да узгајају велика стада. Бели хлеб је био најчешћа храна и важна намирница,
а у њега су се стављали зачини, мед, воће или семенке. 68За разлику од данашњих Египћана,
древни Египат није познавао банане, наранџе и лимуне. Крушка, бресква, бадем и трешња
појавили су се тек у римско доба. Летње време доносило је велики урод грожђа и смокава.
Сматра се да у кући нису користили маслиново уље, већ уља других дрвећа. Често су
користили морингу која је добра за здравље. Млеко се сматрало посластицом. Држало се у
глиненим посудама, те се верује да су од њега правили сир и маслац. Као шећер користили
су мед, а имали су и сопствене кошнице по вртовима.69
Не уздржавају се Египћани свих врста рибе, али се морају одрећи барем неких. Житељи
Оксиринка, на пример, не једу рибу уловљену удицом. Будући да поштују оксиринк боје се
да се нека од тих светих риба случајно не нахрани мамцем с удице и постане нечиста. У
Сиени је забрањено ловити рибу пагар. Чини се да се та риба појављује када се Нил почиње
изливати из корита те је због тога држе гласником добрих вести о надоласку воде. Међутим
свештеници се уздржавају свих врста риба.70 Уздржавају се и употребе соли у храни током
периода чишћења. Као један од разлога наводе да со, отвара апетит, утиче да се претерано
једе и пије.71

68
Novak 1967, 29.
69
Montet 1979, 83-84.
70
Plutarh 1993, 18-19.
Исто 17.
71

16
 8. Одећа Египћана

Припаднике богатих породица облачиле су слуге. Ујутро би мушкарци на себи имали само
јутарњу одећу преко које су најчешће користили осталу тоалету. Сцхенти, односно килт,
била је стандардна одјећа мушкараца виших слојева, па тако и фараона. Килт је био везан
око струка и падао до колена. При изласку би на себе стављали прстење, наруквице, а око
врата огрлицу с око пет дошест редова зрнаца натегнутих између две копче у облику
соколове главе. Прегачу су моглизаменити напухнутомсукњом, а на ногама су носили
сандале.72Због вруће климе мушкарцинису готово 1500 година прекривали горњи дио
тијела. Тек око 1500. године пр. Кр. почели су носититунике.73
Најважнији женски одјевни предмет била је дугачка ланена хаљина под називомкаласирис.
Спомиње је и Херодот: „Облаче се у ланене кошуље које су око стегна украшене
ресицама, а зову их каласирис: преко тога носе пребачени бели вунени огртач.“ 74 Хаљина је
билацевастог облика уз тело, те зашивена на боку, а држале су је нараменице које су се
спајале напотиљку и предњој страни како би груди остале изложене. Друга верзија овакве
хаљине имала јесамо једну нараменицу.75 Сандале које су Егићани носили плеле су се од
папируса, коже, па чак и од злата. На предњем крају био је прирвршћен ременчић који је
пролазио између палца и великог ножног прста, спајајући се са осталим ременчићима који
су се везали изнад пете. Из медицинских папируса дознаје се да су их често болеле ноге.
Одећа отмене даме није се много разликовала од мушкарчвеве. Састојала се од танке
кошуље преко које се носила танка хаљина која је била слична мушкој. 76 Херодот описује
Египћане као људе који су јако држали до чистоће: ,,Носе ланена и увек чиста и опрана
одела, на која обраћају велику пажњу.”77
Радно становништво облачило се једноставније. Ратари и обртници носили су равно
кројену прегачу коју би стегнули широким појасом, а китили су се брончаним и керамичким
накитом. Слушкиње су морале бити голе, поготову ако би великашима долазили гости. На
себи су имали само танки појас око струка, о чему сведочи један фрагмент гозбе, слика на
штукатури из Небамунова гроба.78

72
Riefstahl 1944., 244.
73
Исто, 246.
74
Херодот 1966, 143.
75
S. Pendergast, T. Pendergast, 2004, 24.
76
Montet 1979, 76.
77
Херодот 1966, 117.
78
Westwdorf 1969, 114-115.

17
 Закључак

Египат, приестолница древне културе обележена је богатим градитељством и

уметностима. Сама држава смештена је у североисточној Африци уз реку Нил која је
државни благослов. Река је својим годишњим поплавама чинила добра земљи на којој би
уродили бројни плодови. Жетва је зависила о поплавама које су се одвијале у правилним
размацима. Помоћу календара могли су уочити долазе ли повољни или неповољни дани.
Египат је био пун пророчишта, па се сматра да су календари потекли из храмова.
Тумачења властитог света проналазили су у митским обрасцима и идејама. У храму
је живио фараон, заједно с мноштвом слуга и поданика. Фараон је био на врхухијерархије.
Уз њега, политичка моћ била је у рукама свећенства. У свим су се храмовима све ритуалне
радње и приношења жртава обављале у његово име. Храмови су грађени у већим градовима
као окупљалишта свештеника, интелектуалаца и богатих слојева. Египатска религија врло је
комплексна и опширна. Египћани су сматрали да богови управљају сваким сегментом
њихова живота.
Насељавање становника одвијало се највише уз ријеку. Куће су биле уске и
дуге,прислоњене једна на другу. Виши сталежи живели су у кућама с двориштем, док су
краљевске палате и гробнице својом величином морале представљати моћ владара. Верује
се да је изградња пирамида била митолошко-историјска обавезе фараона јер је све било
облежено верским значењем.
Најзаступљенији од заната били су обртници, док је уметност Египта било теже
пратити него обрт. Исто тако, војници су били врло цењени јер је египатска историја пуна
ратова и великих битака. Египатски лекари лечили су само једног пацијента. Због тога свако
место било је препуно лекара успркос томе да није било лако постати лекар.
У Египту је било пожељно основати породицу. Мушкарци који су били имућнији
могли су имати више жена. Жене су имале подељене улоге које су се најчешће односиле на
кућне послове и бригу о деци. Деца су сматрана благословом, посебно мушка. Становници
Египта волели су окупљања, дружења и гозбе.

18
 Извори:

1. Plutarh, O Izidi i Ozirisu, Integra, Zagreb, 1993. ( Prevod Ljiljana Živković)

2. Херодотова историја, Матица српска, Суботица, 1966. (Са старогрчког превео
Милан Арсенић)

Литература:

1. Avdijev, Igorevič,Vsevold, Istorija Starok Istoka, Edicija, Beograd, 2009. (Preveo

Miroslav Marković)
2. . Brier, Bob, Houdin, Jean - Pierre, The Secret of the Great Pyramid: How One Man
Obssesion Led to the Solution of Ancient Egypt's Greatest Mystery, Harper Perenial, 2008.
3. Westendorf Wolfhart, Drevni Egipat, Otokar Keršovani, Rijeka,1969.
4. Курт, Амели, Стари Исток од 3000. до 330. године п.н.е. I, Завод за наставна
средства-Београд, 2004.
5. Montet, Pierre, Egipat u doba Ramzesa, Ognjen Prica,Zagreb, 1979.
6. Pierre, Miquel, Privatni život ljudi. U vreme starih Egipćana, NIŠRO “Jež“,
Beograd,1984.
7. Pepić, Kapidžić Edina, Kapidžić Tarik, Medicina u drevnom Egiptu: Bilten Ljekarske
komore, god. XV., broj 19. 2015.
8. Pendergast, Sarah, Pendergast, Tom, Fashion, Costume, and Culture: Clothing,
Headwear, Body Decorations, and Footwear through the Ages, Volume 1, Farmington Hills:
UXL, 2004.
9. Reder, D.G., Čerkasova, E.A., Istorija Starog Vijeka, I, Zavod za izdavanje udžbenika,
Sarajevo, 1972.
10. Riefstahl, Elizabeth, Paterned texstiles in Pharaonic Egypt, Brooklyn museum, 1944,
11. Uranić Igor, Sinovi sunca, Biblioteka Mitologica, Zagreb, 1997.
12. Uranić Igor, Stari Egipat. Povijest, književnost i umjetnost drevnih Egipćana, Školska
knjiga, Zagreb, 2002.
13. Uranić Igor, Životi Egipćana, Arheološki muzej u Zagrebu, 2013.
14. Шо, Ијан, Оксфордска Историја Египта, Clio, Beograd, 2004.

19
20