Zaštita i bezbednost 2006

35. Međunarodni sajam Zaštita i bezbednost

Beogradski Sajam , 12-14 septebra 2006. godine

Primena mera zaštite od požara i eksplozija na

stanicama za snabdevanje gorivom motornih
vozila

Pripremio
MUP R. SRBIJE SEKTOR ZA ZAŠTITU I SPASAVANJE
Goran Milutinović, dip.maš.inž.
Primena mera zaštite od požara i
eksplozija na stanicama za
snabdevanje gorivom motornih
vozila

Pripremio
MUP R. SRBIJE SEKTOR ZA ZAŠTITU I SPASAVANJE
Milovan Glavonjić,dip.el.inž. i Goran Milutinović, dip.maš.inž.
 Stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila
Ciljevi preventivnih mera zaštite od požara i eksplozija

Stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila (u daljem

tekstu: stanice) prestavljaju objekte sa izrazitim rizikom
pojave požara i eksplozija, obzirom da se u njima
uskladištava i vrši intezivna manipuilacija velikom
količinom zapaljivih tečnosti. Na takvim objektima se
moraju primeniti mere zaštite od požara i eksplozija koje
imaju prvenstveno za cilj da:
1. Uslove izgradnju objekta na takav način da smanje rizik
od pojave požara i eksplozija.
2. Da pogodnom lokacijom objekta otklone opasnost od
požara i eksplozija za objekte stanice i okolne objekte
3. Da objekte stanice opremi potrebnim sredstvima i
instalacijama kojima bi se omogućila uspešna
intervencija gašenja požara.
 Stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila
Zakonska regulativa

Ovi ciljevi se mogu ostvariti samo doslednom primenom Zakona i

tehničkih propisa i to:
1. Zakona o zaštiti od požara, ("Službeni glasnik SRS", br. 37/88,
"Službeni glasnik RS", br. 53/93, 67/93, 48/94) a prvenstveno
2. Zakona o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i
gasovima ("Službeni glasnik SRS", br. 44/77, 45/85, 18/89,
"Službeni glasnik RS", br. 53/93, 67/93, 48/94) koji u svom 28 članu
uslovljava da se
“Objekti za proizvodnju, preradu i uskladištenje zapaljivih tečnosti i
gasova (skladišta, magacini i rezervoari, naftovodi i gasovodi,
stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila), mogu graditi
odnosno postavljati na način kojim se ne stvara opasnost od
požara ili eksplozije za ove i druge objekte”.
 Stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila
Pravilnici-tehnički propisi

To znači da se na ove objekte moraju primeniti mere zaštite

od požara i eksplozija koje su propisane.
 P R A V I L N I K O M O IZGRADNJI STANICA ZA
SNABDEVANJE GORIVOM MOTORNIH VOZILA I O
USKLADIŠTAVANJU I PRETAKANJU GORIVA
odnosno u skladu sa TEHNIČKIM PROPISOM O
IZGRADNJI STANICA ZA SNABDEVANJE GORIVOM
MOTORNIH VOZILA I O USKLADIŠTAVANJU I
PRETAKANJU GORIVA ("Službeni list SFRJ", br. 27/71,
29/71) koji je sastavni deo pravilnika.
 Ovaj pravilnik se mora primeniti na postoječe stanice u roku od
dve godine od dana njegovog stupanja na snagu
 Stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila
Pravilnici-tehnički propisi

Pored pomenutog pravilnika kao osnovnog, potrebno je primenjivati i

pojedine tačke iz:
 Pravilnika o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o
uskladištenju i pretakanju zapaljivih tečnosti. ("Sl. list SFRJ", br.
20/71 i 23/71) odnosno Tehničkih propisa o izgradnji postrojenja za
zapaljivih tečnosti i o uskladištenju i pretakanju zapaljive tečnosti,
koji su sastavni deo pravilnika (primenjuju se odredbe u pogledu
projektovanja, konstrukcije, opreme i označavanja rezervoara, izrade
cevoda, definicije pojmovi i neke odredbe o zonama opasnosti )
 Pravilnika o izgradnji postrojenja za tečni naftni gas i o
uskadištavanju i pretakanju tečnog naftnog gasa ("Sl. list SFRJ",
br.24/71, 26/71), odnosno Tehničkih propisa o izgradnji postrojenja
za tečni naftni gas i o uskadištavanju i pretakanju tečnog naftnog
gasa, koji su sastavni deo pravilnika
 kao i iz ostalih tehničkih propisa, shodno instalacijama izvedenim na
objektu.
 Stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila
Lokacija

Bitan element zaštite ovih objekata od požara i eksplozija je

pravilno odrediti lokaciju objekta stanice. Pravilno
izabrana lokacija ovih objekata omogućuje:
 Da u slučaju požara ili eksplozije na stanici, ona ne
ugrozi okolne objekte
 Da u slučaju požara na susednim objektima, taj požar,
ne ugrozi stanicu za snabdevanje gorivom motornih
vozila.
 Da omogući efikasno gašenje požara na stanici,
lokalizacijom požara na pojedine objekte stanice i na
samu stanicu.
 Stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila
Lokacija

Da bi se pravilno sagledala pogodnost lokacije stanice potrebno je

razmotriti:
1. situacioni plan terena na kome se namerava graditi stanica za
koji se traži odobrenje mesta sa ucrtanim gabaritima već postojećih
objekata,
2. tehnički opis terena prikazanog na situacionom planu,
3. tehnički opis stanice i opis tehnološkog procesa,
4. vrstu i količinu zapaljivih tečnosti i gasova koje se nameravaju
skladištiti i vršiti promet,
Ove četri tačke treba obraditi i zajedno sa „dokazom da je izvršeno
prilagođavanje objekta stanice potrebama narodne odbrane u
skladu sa propisima iz oblasti narodne odbrane” priložiti uz zahtev
za pribavljanje odobrenje lokacije stanice nadležnom državnom
organu.
 Stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila
Lokacija-kriterijumi
Kriterijumi za određivanje pogodnosti lokacije odnosno bezbedonosna
odstojanja stanice od drugih objekta su definisana tehničkim propisima za
stanice i to prvenstveno tačkama:
 3.1.1 Stanica mora biti izgrađena tako da zona III bude udaljena od
koloseka za parnu vuču najmanje 40 m, a od koloseka za dizel ili
električnu vuču i izlaza iz objekata u kojima se skuplja veći broj ljudi -
najmanje 20 m.
 3.1.2 U zoni III ne smeju se nalaziti objekti koji ne pripadaju stanici.
Izuzetno, može se dozvoliti da zid nekog objekta koji ne pripada stanici ulazi
u zonu III ako taj zid nema otvore a ima dimnjak sa hvatačem varnica i
vatrootpornost predviđenu za najmanje šest časova.
 3.1.3 U naseljenom mestu stanica se ne može graditi na raskrsnici, niti na
takvoj udaljenosti od raskrsnice na kojoj bi ometala odvijanje javnog
saobraćaja.
 3.1.4 Van naseljenih mesta stanica se može graditi samo na prostoru na
kome bi preglednost ulaza i izlaza pristupnog puta bila obezbeđena iz oba
pravca, s tim da ulaz i izlaz tog puta budu najmanje 25 m udaljeni od
raskrsnice.
 Stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila
Lokacija-kriterijumi

 Isto tako stanica se može postaviti samo van zona

bezbednosti drugih objekata. To znači da se stanica
mora postaviti na bezbednom rastojanju od gasovoda,
naftovoda, dalekovoda i drugih objekta koji mogu da
ugroze stanicu. Ova bezbedonosna rastojanja su
definisana u tehničkim propisima za ove objekte.
 Prilikom odlučivanja o lokaciji stanice potrebno je voditi i
računa o rasprostiranju zona opasnosti koje se formiraju
na objektima i instalacijama stanice.
Stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila
Lokacija- situacioni plan - primer
Stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila
Lokacija-situacioni plan - primer
 Stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila
Zone opasnosti od izbijanja požara
 Pare zapaljivih tečnosti, koje se nalaze u rezervoarima,
instalacijama i objektima stanice, zajedno sa okolnim
vazduhom mogu stvoriti zapaljivu ili eksplozivnu
atmosferu koja je sposobna da sagoreva. Zapaljiva ili
eksplozivna atmosfera se stvara oko izviora opasnosti, a
rasprostire se zavisno od izdašnosti izvora. Taj prostor u
kome se nalazi zapaljiva atmosfera se naziva zona
opasnosti od izbijanja od požara. U zone opasnosti ne
sme se uneti nikakakvi izvori paljenja koji bi doveli do
požara. To se može sprečiti smo pravilnim definisanjem
zona opasnosti i primenom mera koje bi onemogućile
pojavu iskre, odnosno izvora paljenja u zoni opasnosti.
 Stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila
Podela zona opasnost
Da bi pravilno definisali zone opasnosti potrebno je
da prostor na kome se vrši uskladištavanje ili
pretakanje zapaljivih tečnosti, zavisno od
stepena opasnosti od izbijanja i širenja požara,
podelimo na tri zone:
 zonu najveće opasnosti (zona I);

 zonu povećane opasnosti (zona II);

 zonu opasnosti (zona III).

Zatim treba da odredimo granice tih zona

 Stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila
ZONA I
2.2 Zona I obuhvata:
 unutrašnjost rezervoara i
betonskog korita odnosno
komore ukoliko postoje,
 okno iznad ulaznog otvora
rezervoara,
 okno u kome su smešteni
priključci za punjenje (ako su
locirani odvojeno),
 automat za punjenje,
 merač protoka,
 armaturu i ostalu opremu
koja čini celinu uređaja za
punjenje.
 ZONA I
Zone opasnosti od izbijanja požara podzemnog rezervoar na stanici za
snabdevanje gorivom motornih vozila R 1:200

Legenda:
1-Podzemni r ezervoar 30 JUS M.Z3.010
1.1-Pristupno okno rezervoara sa
prikljuccima za punjenje
1.2-Odušni venti ( AT ventil)
1.3-Cevovod
1.4-Prikljucci za punjenje
1.5-Odušni cevovod
2-Automat za utakanje goriva
3-Prostorija objekta sa smeštaj zapošljenog
osoblja

Zona opasnosti I

Vertikalni presek
3
1.2 2 2

Sloj peska mi n 150 mm (4.3.3.7)

Uk
 Stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila
ZONA II

 2.3 Zona II obuhvata:

 1) prostor oko okna ulaznog otvora podzemnog rezervoara, okna u
kome su smešteni priključci za punjenje (ako su locirani odvojeno),
odušnog cevovoda i ventila, poluprečnika 3 m mereno horizontalno i
visine 1 m iznad odnosnog okna, odušnog cevovoda i ventila
mereno od tla;
 2) prostor oko automata za istakanje goriva odnosno otvora za
istakanje autocisterne, poluprečnika 2,5 m mereno horizontalno i
visine 1 m iznad tog automata odnosno otvora mereno od tla;
 3) prostor oko otvora za punjenje pogonskih rezervoara motornih
vozila koja se snabdevaju gorivom na stanici i pokretnih sudova za
ulje za loženje, poluprečnika 1 m mereno horizontalno i visine 1 m
iznad otvora mereno od tla;
 4) prostoriju objekta za smeštaj zaposlenog osoblja u kojoj se drže
zapaljive tečnosti grupa I, II i III.
 Zona II
Zone opasnosti od izbijanja požara podzemnog rezervoar na stanici za
snabdevanje gorivom motornih vozila R 1:200

Legenda:
1-Podzemni rezervoar 30 JUS M.Z3.010
1.1-Pristupno okno rezervoara sa
prikljuccima za punjenje
1.2-Odušni venti ( AT ventil)
1.3-Cevovod
1.4-Prikljucci za punjenje
1.5-Odušni cevovod
2-Automat za utakanje goriva
3-Prostorija objekta sa smeštaj zapošljenog
osoblja u kojoj se drže zapaljive tecnosti grupe I,
II i III

R3 R3
0 00 00
0

R2
50
0

Zona opasnosti I

Zona opasnosti II
Vertikalni presek
1000

3
1000

1.2 2 2
1000

Slo j pe ska min 150 mm (4.3.3.7)

Uk
 Zona II
Zone opasnosti od izbijanja požara podzemnog rezervoar na stanici za
snabdevanje gorivom motornih vozila R 1:200

Legenda:
1-Podzemni rezervoar 30 JUS M.Z3.010
1.1-Pristupno okno rezervoara sa
prikljuccima za punjenje
1.2-Odušni venti ( AT ventil)
1.3-Cevovod
1.4-Prikljucci za punjenje
1.5-Odušni cevovod
2-Automat za utakanje goriva
3-Prostorija objekta sa smeštaj zapošljenog
osoblja

R3 R3
0 00 00
0

R2
50
0

Zona opasnosti I

Zona opasnosti II
Vertikalni presek
1000

3
1000

1.2 2 2
1000

Slo j pe ska min 150 mm (4.3.3.7)

Uk
 Stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila
ZONA III
 2.4 Zona III obuhvata: prostor iznad okolnog
terena, širine 5 m mereno horizontalno od ivice
zone II i visine 0,5 m mereno od tla.
 Zona II
Zone opasnosti od izbijanja požara podzemnog rezervoar na stanici za
snabdevanje gorivom motornih vozila R 1:200

Legenda:
1-Podzemni rezervoar 30 JUS M.Z3.010
1.1-Pristupno okno rezervoara sa
prikljuccima za punjenje
1.2-Odušni venti ( AT ventil)
1.3-Cevovod
1.4-Prikljucci za punjenje
1.5-Odušni cevovod
2-Automat za utakanje goriva
3-Prostorija objekta sa smeštaj zapošljenog
osoblja

R3 R3
0 00 00
0

R2
50
0

Zona opasnosti I

Zona opasnosti II
Vertikalni presek
1000

3
1000

1.2 2 2
1000

Slo j pe ska min 150 mm (4.3.3.7)

Uk
 Zona III
Zone opasnosti od izbijanja požara podzemnog rezervoar na stanici za
snabdevanje gorivom motornih vozila R 1:200

Legenda:
1-Podzemni rezervoar 30 JUS M.Z3.010
1.1-Pristupno okno rezervoara sa
prikljuccima za punjenje
1.2-Odušni venti ( AT ventil)
1.3-Cevovod
1.4-Prikljucci za punjenje
1.5-Odušni cevovod
2-Automat za utakanje goriva
3-Prostorija objekta sa smeštaj zapošljenog
osoblja
R8
00
0

R8
00
0
R3 R3
0 00 00
0

R2
50
0

R7
50
0
Zona opasnosti I

Zona opasnosti II
Vertikalni presek
Zona opasnosti III
1000

3
1000

1.2 2 2
1000
500
500

500

Slo j pe ska min 150 mm (4.3.3.7)

Uk
 ZONE OPASNOSTI OD IZBIJANJA POŽARA

Zone opasnosti od izbijanja požara podzemnog rezervoar na stanici za

snabdevanje gorivom motornih vozila preporucena razmera 1:200
Legenda:
1-Podzemni rezervoar 30 JUS M.Z3.010
2-Odušni cevovod
Zona opasnosti I Vertikalni presek 3-AT Ventil
4-Cevovod
5-Priključne
1000
Zona opasnosti II

1000
6-Pristupna šahta
7-Usisna korpa
Zona opasnosti III

1000
500

500

500
Sloj peska min 150 mm (4.3.3.7)

Uk
 Zone opasnosti od izbijanja požara
pravila u zonama opasnosti
Da u gore definisanim zonama opasnosti ne bi došlo do pojave požara potrebno je
primeniti sledeće tačke Tehničkih propisa o izgradnji postrojenja za zapaljive
tečnosti i o uskladištenju i pretakanju zapaljivih tečnosti
 3.2 U zonama se ne smeju nalaziti materije i uređaji koji mogu prouzrokovati požar
ili omogućiti njegovo širenje.
 3.3 U zonama je zabranjeno:
1) držanje otvorenog plamena;
2) rad sa otvorenim plamenom (zavarivanje i slično) i sa užarenim predmetima;
3) pušenje;
4) upotreba lokomotiva koje imaju vatreno ložište;
5) rad sa alatom koji varniči;
6) postavljanje nadzemnih električnih vodova bez obzira na napon.
 3.4 U zonama se na vidnim mestima moraju postaviti natpisi kojima se upozorava na
zabrane iz tačke 3.3 ovih propisa.
 3.5 Pri vršenju radova u zonama, osim redovnog tekućeg održavanja, korisnik
postrojenja mora preduzeti propisane sigurnosne mere.
 3.6 Izvođenje električnih instalacija u zonama ugroženim od eksplozije (što nije isto
što i zone opasnosti od požara I i II i III), vrši se u skladu sa Propisima o električnim
instalacijama u protiveksplozijskoj zaštiti i niz standarda iz te oblasti –JUS N.S8.xxx,
ugroženom prostoru postrojenjima na nadzemnim mestima ugroženim od
eksplozivnih smeša.
 Zone opasnosti od izbijanja požara
Ograničenja

Potrebno je primeniti i sledeća ograničenja definisana

tačkama Tehničkog propisa o izgradnji stanica za
snabdevanje gorivom motornih vozila i o uskladištavanju
i pretakanju goriva
 2.5 U zoni II ne smeju se nalaziti kanalizacioni otvori
za odvođenje atmosferskog taloga, jame i otvoreni kanali
za kablove i cevovode.
 2.6 Izuzetno od odredbe tačke 3.7 Tehničkih propisa o
izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o
uskladištavanju i pretakanju zapaljivih tečnosti, koji čine
sastavni deo Pravilnika o izgradnji postrojenja za
zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i pretakanju
zapaljivih tečnosti, u zonama II i III dozvoljava se
ulazak i izlazak motornog vozila bez hvatača varnica.
Stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila
Pojam
 Pod stanicom za
snabdevanje gorivom
motornih vozila koja
saobraćaju na putevima (u
daljem tekstu: benzinska
stanica) podrazumevaju se:
uređaji za snabdevanje
motornih vozila svim vrstama
tečnih goriva i tečnim naftnim
gasom kad se koristi kao
pogonsko gorivo, kao i
uređaji za snabdevanje uljem
za loženje koje se
upotrebljava u domaćinstvu,
cevovodi, rezervoari, objekti
za smeštaj zaposlenog
osoblja i drugi prateći objekti.
 Tehnološka šema punionice automobila TNG

TEHNOLOŠKA ŠEMA PUNIONICE AUTOMOBILA PROPAN-BUTANOM (TNG-om)

DN25

DN25
Slepa prirubnica JUS ISO 7005-1

Pretakacki most
GF TOCECI
DN25 DN 50 AUTOMAT(duplelex)
DN25 DN 32

DN32
DN50 Pumpni agregat
auto DN50
utakacko TF
mesto DN50
DN50
DN 25
DN25

DN25
DN50

DN50
p=18.3bar
DN20

DN 32
DN25
Ti

Podzemni rezervoar V=30m3

pmax=16.7bar;
 Izgradnja stanice
Zaštitna ostrva i položaj stanice
 Stanice je potrebno odvojiti od javnog puta zaštitnim
ostrvom kako bi se mogao odvijati bezbedan rad i
manipulacija sa zapaljivim tečnostima. Način izgradnje
ostrva odnosno odvajanje stanice od javnog puta je
definisna sledećim tačkama:
 3.1.5 Stanica mora biti odvojena od puta na kome se vrši javni saobraćaj zaštitnim
ostrvom širine najmanje 50 cm.
 3.1.6 Izuzetno, u manje prometnim ulicama naseljenog mesta stanica se može graditi
i bez zaštitnog ostrva ako to odobri nadležni organ.
 3.1.7 Dužina zaštitnog ostrva ne sme biti manja od rastojanja između dva krajnja
automata za istakanje.
 3.1.8 Ako se na zaštitnom ostrvu postavljaju automati za istakanje, širina zaštitnog
ostrva mora iznositi najmanje 3 m, a punjenje pogonskih rezervoara motornih vozila
može se vršiti samo izvan puta namenjenog za javni saobraćaj.
 3.1.9 Deo stanice na kome se nalaze motorna vozila za vreme punjenja gorivom ne
sme se nalaziti u krivini i mora biti betoniran i, po pravilu, horizontalan, a izuzetno sa
nagibom do 2%.
Stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila
Automati -Uređaji za snabdevanje gorivom motornih vozila

 Pod uređajima za snabdevanje gorivom motornih vozila podrazumevaju

se automati za istakanje u čijem se kućištu nalazi pumpa za gorivo i
merač protoka, a van kućišta savitljiva cev sa pištoljem i automatskim
zapornim organom, koji moraju biti odobreni.
Stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila
Automati-konstrukcija, samoposluživanje
Prilikom utakanja goriva u vozila formiraju se zone opasnosti. To predstavlja
veoma rizičnu opraraciju koja se odvija u zoni opasnosti u kojoj je i automat
za utakanje. Automat sa svojim uređajima može biti uzročnk pojave iskre
koja bi dovela do pojave požara ili eksplozije obzirom da se nalazi u zoni
opasnosti. Da bi utakanje bilo bezbedno potrebno je primeniti pored već
pomenutih mera (Ex-izvedba i dr.) i mere definisane sledećim tačkama
Tehničkog propisa o izgradnji stanica za snabdevanje gorivom motornih
vozila i o uskladištavanju i pretakanju goriva:
 3.2.2 Automati za istakanje koji rade na principu samoposluživanja mogu se
postavljati samo na stanicama koje su pod stalnom kontrolom zaposlenog
osoblja i ako to odobri nadležni organ.
 3.2.3 Automat za istakanje mora imati ventil za automatsko zatvaranje u
svim položajima pištolja kad je on van upotrebe.
 3.2.4 Pištolj automata za istakanje mora biti izveden tako da bude
obezbeđen od prepunjavanja i da je onemogućeno njegovo ispadanje
pri automatskom zatvaranju prilikom punjenja pogonskog rezervoara vozila.
Stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila

Automati- postavljanje, zaštitna ostrva

 3.2.5 Automati za istakanje se postavljaju na trotoaru, ostrvu ili zaštitnom ostrvu
uzdignutim iznad nivoa puta najmanje 14 cm, i to na udaljenosti od najmanje 50
cm od ivice trotoara, ostrva ili zaštitnog ostrva, mereno od gabarita automata.
 3.2.6 Automati za istakanje ne smeju se postavljati na prostoru koji je ispod nivoa
trotoara na kome se nalazi stanica, niti unutar ili ispod bilo kog objekta osim ispod
nadstrešnice za to namenjene.
 3.2.7 Ako su automati za istakanje postavljeni na trotoaru bez zaštitnog ostrva, širina
puta na kome se nalazi motorno vozilo za vreme punjenja mora iznositi najmanje 2,5
m, što se izvodi proširenjem puta namenjenog za javni saobraćaj.
 3.2.8 Ako su automati za istakanje postavljeni na trotoaru sa zaštitnim ostrvom ili na
dva ili više ostrva, rastojanje između trotoara i zaštitnog ostrva, između ostrva i
trotoara odnosno između ostrva mora biti najmanje toliko da je omogućeno
nesmetano mimoilaženje motornih vozila.
 3.2.9 Ako je saobraćaj u stanici regulisan u jednom smeru, rastojanje između ostrva
odnosno između trotoara i ostrva ne sme biti manje od 3 m.
 3.2.10 Rastojanje između dva automata za istakanje mora iznositi najmanje 2 m,
mereno od osovine tih automata.
 3.2.11 Automati za istakanje moraju biti najmanje 5 m udaljeni od najbližeg uređaja
za kontrolu pritiska u pneumaticima i izmenu ulja u motoru odnosno od najbližeg
automata za istakanje ulja za loženje.
Automati: za brzo istakanje D2 i Multipleks
Izgled
Stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila
Izgradnja stanice - cevovodi

Cevovodi
 Cevovodi na stanici moraju u pogledu projektovanja, konstrukcije,
opreme, ispitivanja i označavanja ispunjavati uslove predviđene
odgovarajućim odredbama Tehničkih propisa o izgradnji
postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i
pretakanju zapaljivih tečnosti, koji čine sastavni deo Pravilnika o
izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i
pretakanju zapaljivih tečnosti. (3.3.1)
 Cevovodi se polažu podzemno i moraju biti zaštićeni od korozije,
a spajaju se nepropusnim vezama koje moraju biti odobrene. (3.3.2)
 Ako se cevovodi polažu direktno u zemlju, moraju se ukopati
najmanje 80 cm i obložiti slojem peska debljine najmanje 15 cm.
Ako cevovodi prolaze ispod kolovoza, moraju se zaštititi
konstrukcijom koja je statički proračunata da izdrži predviđeno
opterećenje. (3.3.3)
Stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila
Izgradnja stanice - Rezervoari

Gorivo za motorna vozila, tečni naftni gas i ulje za loženje u

domaćinstvu moraju se držati u posebno za to izgrađenim
podzemnim rezervoarima koji se isključivo koriste kao skladišta za
potrebe stanice. Podzemni rezervoar je nepokretni sud sa svih
strana zaštićen nekorodivnim materijalom (zemljom, peskom,
šljunkom), postavljen, odnosno izgrađen, ispod površine zemlje za
smeštaj zapaljivih tečnosti. Podzemni rezervoar može, po pravilu,
biti ležeći i cilindričnog oblika sa sigurnosnim odušnim ventilom.
Sigurnosni odušni ventil može biti takve konstrukcije da
onemogućuje pritisak veći od 1.750 mm V.S. odnosno da
omogućuje pritisak veći od 1.750 mm V.S.
Na rezervoare stanica, u kojima se drži gorivo kojim se snabdevaju
motorna vozila, primenjuju se u pogledu projektovanja,
konstrukcije, opreme i označavanja odgovarajuće odredbe
Pravilnika o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o
uskladištavanju i pretakanju zapaljivih tečnosti ("Službeni list
SFRJ", br. 20/71) i Pravilnika o izgradnji postrojenja za tečni
naftni gas i o uskladištavanju i pretakanju tečnog naftnog gasa
("Službeni list SFRJ", br. 24/71), ako ovim pravilnikom nije
drukčije određeno.
 Stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila
Rezervoari
Rezervoar na stanici za snabdevanje gorivom motornih vozila
vertikalni presek
Legenda:
1.2 1-Podzemni rezervoar 30 JUS M.Z3.010
1.1-Pristupno okno rezervoara sa
prikljuccima za punjenje
1.2-Odušni venti (AT ventil)
1.3-Cevovod
1.4-Prikljucci za punjenje
1.5 1.5-Odušni cevovod 1.1
1.4 1.3

Ø60

720
3500
320
2000

320
R2000 1
6 6,6
6

R
Pad 1% JUS Uk
Stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila
Rezervoari TNG
A - Dovod tečne faze
B - Povratni vod gasne faze
C - Dovod gasne faze
PODZEMNI REZERVOAR TNG D - Sonda davača manometra
V=30m3 E - Magnetni merač nivo
F - Sigurnosni ventili
G - Odvod telne faze
H - Max nivo , man. slavina manometra
J - Mehanički merač nivoa
K - Otvor za ulaz čoveka

F J E; K H D G C A B
 Slučaj primene nadzemnog rezevoara TNG na stanicama
Prilazna saobracajnica

3 5.4.1.2

7 Isparivacko redukcijska stanica

1-Punionica boca
2-Nadzemni
5
rezervoar TNG
21 Prodavnica boca TNG

9 3.1.1.3; 3.2.1.2
3-Automat za
utakanje TNG
Lokacija:
-Horizotalni nadzemni reyervoari u jednom redu-dance 13 Punionica prenosnih 30
-Sfere mogu u dva reda otpornije su na pritisak rezervoara 15
-Cisterne se postavljaju u jenom redu ako se 15-50
postavljaju u vise redova payi se da svojim danceto ne
ostete susedne. 15 30 Skladište punih i praznih boaca
-Vagon pretakaljista obicno na periferiji komleksa da bi 11 13 (7.5-15)
se smanjilo preseanje puteva i blokiranje 9 Punionica
saobracajnica.... boca
-Odgovarajuce rastojanje izmedu dve utovarne rampe i
paralelnog koloseka je osnovna odbrana, kontrola i
yaštita od požara.
-Auto pretakaliste sto dalje od rezervoara i važnih
konstrukacija.mah 8 vozila ili se ide na grupe sa
razmakom od 15 m
-Ostali objekti grupišu se i postavljaju se van dometa

1
instalacije...

4.3.9.2; 4.3.9.3; 4.3.10.2;

7,5
15 Pupna stanica 4.3.4.1.2
16 Istakalište auto cisterni

Nadzemni cilidricni rezervoari za TNG Nad. kuglasti

Vc=6x150m3 Vk=2x1000m3
0.75-2.5m (Vkmax=500m3)
(Vcmax=250 m3 Vc+Vk<3000m3)
Bezbedna udaljenja iz tablice 1 (2.1.2)
2.1.2.4.4-izduv od 3-75m
Zastitna zona pretakalista
ne smeju biti u njoj drugi objekti
sem rezervoara 4.3.2

2 1mm : 1m
Vagon istakalište

JUS N.S8.090 Zahtevi za el.instalacije i uredjaje u Ex atmosferi

Stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila
Izgradnja stanice - Rezervoari
Radi bezbednog rada na stanici na rezervoare je potrebno primeniti i sledeće
tačke:
 3.4.2 Okno iznad ulaznog otvora rezervoara odnosno okno u kome su smešteni
priključci za punjenje rezervoara (ako su locirani odvojeno) zatvara se poklopcem koji
se može bezbedno zaključati. Na unutrašnjoj strani poklopca mora na vidan način biti
označena vrsta goriva koja se smešta u rezervoar.
 3.4.3 Okno iznad ulaznog otvora rezervoara odnosno okno u kome su smešteni
priključci za punjenje rezervoara (ako su locirani odvojeno) mora biti nepropusno.
 3.4.4 Ukupna zapremina rezervoara stanice ne sme iznositi više od 300 m3 , s tim
da se u njima zapaljive tečnosti grupe I mogu uskladištavati do 150 m3. Izuzetno,
ukupna zapremina rezervoara stanice izgrađene van naseljenog mesta može iznositi
više od 300 m3, ako to odobri nadležni organ.
 3.4.5 Ukupna zapremina rezervoara stanice u koji se smešta tečni naftni gas na
sme iznositi više od 30 m3.
 3.4.6 Rezervoar za smeštaj tečnog naftnog gasa mora biti udaljen najmanje 10 m
od najbližeg automata za istakanje zapaljivih tečnosti.
Stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila
Objekat za smeštaj zaposlenog osoblja - držanje zapaljivih tečnosti

 3.5.1.U objektu za smeštaj zaposlenog osoblja mogu se držati ulja, maziva, sredstva
protiv zamrzavanja i sredstva autokozmetike, pakovana pojedinačno u hermetički
zatvorenim posudama zapremine do 5 litara.
 3.5.2 Ako u objektu za smeštaj zaposlenog osoblja postoji samo jedna prostorija,
najveća količina zapaljivih tečnosti grupa I, II i III iz tačke 3.5.1 ovih propisa, koja se
može držati u toj prostoriji, iznosi 200 litara, a najveća količina tečnosti čija je
temperatura zapaljivosti preko 100° C iznosi 1000 litara.
 3.5.3 U objektu za smeštaj zapošljenog osoblja mogu se držati zapaljive tečnosti
grupa I, II i III iz tačke 3.5.1 ovih propisa u količini do 400 litara, a tečnosti čija je
temperatura zapaljivosti preko 100° C u količini do 2000 litara, ako u tom objektu
postoji posebno izgrađena prostorija čiji pregradni zid nema otvora prema prostoriji za
zapošljeno osoblje.
 3.5.4 Posebna prostorija iz tačke 3.5.3 ovih propisa mora ispunjavati sledeće uslove:
 1) da je vatrootpornost zidova predviđena za najmanje četiri časa;
 2) da je pod od materijala koji ne varniči;
 3) da je krov izrađen od laganog materijala (najveća težina konstrukcije krova 50 kg/m2);
 4) da je obezbeđena prirodna ili veštačka ventilacija.
 3.5.5 Prostorija objekta za smeštaj zaposlenog osoblja može se zagrevati toplom
vodom, parom niskog pritiska ili toplim vazduhom. Izuzetno, ako se u objektu za
smeštaj zaposlenog osoblja ne drže zapaljive tečnosti grupa I, II i III, za grejanja
takvog objekta može se koristiti i peć za ulje za loženje, s tim da je objekt izvan zone
II i da ima dimnjak snabdeven hvatačem varnica.
 Stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila
Pretakanje goriva iz autocisterne u rezervoar
Pretakanje zapaljive tečnosti na stanicama predstavlja utakanje zapaljive tečnosti iz auto-cisterne u
rezervoare. Pretakanje predstavlja vrlo rizičnu operaciju koja se odvija na stanici obzirom da se uvek
formiraju zone opasnosti i postoji realna mogućnost razlivanja zapaljive tečnosti. Prilikom pretakanja može
doći i do unošenja ili pojave varnice u zonama opasnosti koja može da izazove pojavu požara ili
eksploziju. Obzirom na ove činjenice, potrebno je preduzeti niz preventivnih mera, da bi se osiguralo
bezbedno pretakanje zapaljivih tečnosti.

Legenda:

Zona opasnost 1-Podzemni rezervoar 30 JUS M.Z3.010

1.1-Pristupno okno rezervoara sa
prikljuccima za punjenje
1.2-Odušni venti (AT ventil)
1.2 1.3-Cevovod
1.4-Prikljucci za punjenje 2
1.5-Odušni cevovod
2.Autocisterna

Sloj peska min 150 mm (4.3.3.7)

Uk

1.5 1 1.4 1.1 1.3

 Utakanje zapaljive tečnosti iz auto- cisterne u rezervoar
Legenda:

Zona opasnost 1-Podzemni rezervoar 30 JUS M.Z3.010

1.1-Pristupno okno rezervoara sa
prikljuccima za punjenje
1.2-Odušni venti (AT ventil)
1.2 1.3-Cevovod
1.4-Prikljucci za punjenje 2
1.5-Odušni cevovod
2.Autocisterna

Sloj peska min 150 mm (4.3.3.7)

Uk

1.5 1 1.4 1.1 1.3

 Zone opasnosti pri utakanju - situacija
Zone opasnosti od izbijanja požara podzemnog rezervoar na stanici za
snabdevanje gorivom motornih vozila R 1:200

Legenda:
1-Podzemni r ezervoar 30 JUS M.Z3.010
1.1-Pristupno okno rezervoara sa
prikljuccima za punjenje
1.2-Odušni venti ( AT ventil)
1.3-Cevovod
1.4-Prikljucci za punjenje
1.5-Odušni cevovod
2-Automat za utakanje goriva
3-Prostorija objekta sa smeštaj zapošljenog
osoblja
R8
4-Auto cisterna 00
0

R8
00
0
R3 R3
00 00
0 0

R2
50
0

R
75
00
Zona opasnosti I

Zona opasnosti II
Vertikalni presek
Zona opasnosti III
1000

1000
1.2 4 2 2
1000
500
500

500

S loj peska mi n 15 0 mm ( 4.3.3.7)

Uk
Stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila
Pretakanje goriva iz autocisterne u rezervoar

Mere zaštite od požara i eksplozija koje je potrebno primeniti pri pretakanju iz

autocisterne u rezervoar su definisane Tehničkim propisom o izgradnji
stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila i o uskladištavanju i
pretakanju goriva, a pored već pomenutih, potrebno je primeniti i sledeće
tačke propisa:
 4.1.1 Za vreme pretakanja goriva iz autocisterne u podzemni rezervoar stanice,
gorivo se ne sme izdavati, a prostor oko autocisterne i okna u kome su smešteni
priključci za punjenje rezervoara mora biti pod stalnom kontrolom i obezbeđen od
požara.
 4.1.2 Auto-cisterna se spaja na priključak podzemnog rezervoara spojnicama koje
moraju biti odobrene.
 4.1.3 Za vreme pretakanja goriva, auto-cisterna mora biti spojena sa sistemom za
uzemljenje rezervoara.
 4.1.4 Podzemni rezervoar se može puniti gorivom iz postrojenja za uskladištavanje
zapaljivih tečnosti putem cevovoda, ako se stanica nalazi u sklopu tog postrojenja.
 4.1.5 Za vreme pretakanja goriva, motor auto-cisterne mora biti ugašen a auto-
cisterna zakočena ručnom kočnicom i obezbeđena od pokretanja podmetačima
postavljenim pod točkove.
 4.1.6 Na prostor oko auto-cisterne i okna u kome su smešteni priključci podzemnog
rezervoara, za vreme pretakanja goriva, dozvoljen je pristup samo zapošljenom
osoblju.
Stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila
Snabdevanje gorivom motornih vozila

Pri utakanju goriva u motorna vozila

stvara se zona opasnosti t.j stvaraju se
uslovi za pojavu požara i eksplozije
unošenjem izvora paljenja u zone. U
ovakvoj situaciji treba pogodnim
merama onemogućiti da se u zonu
opasnosti unese izvor paljenja.
 Zone opasnosti pri utakanju u rezervoare motornih vozila

Zone opasnosti pri utakanju

goriva u motorna vozila

Zona
opasnosti I

Zona
opasnosti II

Zona
R6
opasnosti III 00
2 2 0

1 000

500
R
 Zone opasnosti pri utakanju goriva u motorna vozila
Zone opasnosti od izbijanja požara podzemnog rezervoar na stanici za
snabdevanje gorivom motornih vozila R 1:200

Legenda:
1-Podzemni r ezervoar 30 JUS M.Z3.010
1.1-Pristupno okno rezervoara sa
prikljuccima za punjenje
1.2-Odušni venti ( AT ventil)
1.3-Cevovod
1.4-Prikljucci za punjenje
1.5-Odušni cevovod
2-Automat za utakanje goriva
3-Prostorija objekta sa smeštaj zapošljenog
osoblja

Zona
opasnosti I

Zona
Vertikalni presek
opasnosti II

Zona 3
opasnosti III 1.2
2 2

Sloj peska mi n 15 0 mm (4.3.3.7 )

Uk
Stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila
Snabdevanje gorivom motornih vozila
Pored već pomenutih mera zaštite od požara i eksplozija potrebno je primeniti i sledeće
tačke Tehničkih propisa za stanice :
 4.2 4.2.1 Za vreme punjenja gorivom pogonskog rezervoara motornog vozila, motor
vozila mora biti ugašen a vozilo zakočeno.
 4.2.2 Od otvora pogonskog rezervoara motornog vozila koje se puni gorivom moraju
sva ostala vozila biti udaljena najmanje 1 m.
 4.2.3 Punjenje pogonskog rezervoara motornog vozila tečnim naftnim gasom
dozvoljeno je samo ako vozilo ima odobrene uređaje i instalacije za korišćenje takvog
gasa.
 4.2.4 Boca za tečni naftni gas ne može se upotrebljavati kao pogonski rezervoar
motornog vozila.
 4.2.5 Pretakanje tečnog naftnog gasa u pogonski rezervoar motornog vozila vrši se
samo iz rezervoara.
 4.2.6 Pretakanje tečnog naftnog gasa mora se vršiti na otvorenom prostoru izloženom
prirodnom strujanju vazduha.
 4.2.7 Za punjenje pogonskog rezervoara motornog vozila tečnim naftnim gasom mogu
se upotrebljavati samo električne ili ručne pumpe.
 4.2.8 Ako se prilikom punjenja pogonskog rezervoara motornog vozila gorivo prospe,
moraju se obrisati sve površine na koje se gorivo prosulo. Sredstva za brisanje i
čišćenje stavljaju se u posebne, hermetički zatvorene kante, koje se ne smeju
transportovati sa ostalim otpacima.
 ZAŠTITA OD POŽARA
OPREMA ZA ZAŠTITU OD POŽARA
Oprema za zaštitu od požara na stanici sastoji se od ručnih i prevoznih aparata za gašenje
požara.
 Uz svaka dva automata za istakanje mora se nalaziti po jedan ručni aparat za gašenje
požara kapaciteta punjenja najmanje 9 kg praha ili drugog odgovarajućeg sredstva za
gašenje požara. (5.2.)
 Uz uređaje za izmenu ulja u motoru i kontrolu pritiska u pneumaticima mora se nalaziti
jedan ručni aparat za gašenje požara kapaciteta punjenja najmanje 9 kg praha ili drugog
odgovarajućeg sredstva za gašenje požara.(5.3.).
 U prostoriji za smeštaj zapošljenog osoblja i u posebnoj prostoriji iz tačke 3.5.3 ovih
propisa mora se nalaziti najmanje po jedan ručni aparat za gašenje požara kapaciteta
punjenja najmanje 9 kg praha ili drugog odgovarajućeg sredstva za gašenje požara. (5.4.)
 Za vreme pretakanja goriva iz auto-cisterne u rezervoar, na mestu na kome se vrši
pretakanje mora se nalaziti, pripremljen za eventualnu upotrebu, jedan prevozni aparat za
gašenje požara kapaciteta punjenja najmanje 50 kg praha ili drugog odgovarajućeg
sredstva za gašenje požara. (5.5.)
 Izuzetno od odredbe tačke 5.5 ovih propisa, na mestu pretakanja goriva iz autocisterne u
rezervoar može se umesto prevoznog aparata za gašenje požara koristiti 6 ručnih aparata
za gašenje požara kapaciteta punjenja najmanje 9 kg praha ili drugog odgovarajućeg
sredstva za gašenje požara, s tim da tim aparatima rukuju najmanje tri lica. (5.6.)
 U blizini mesta na kojima je mogućnost prosipanja zapaljivih tečnosti na stanici najveća,
postavljaju se sanduci sa peskom zapremine najmanje 0,3 m3. (5.7.)
 Oprema za zaštitu od požara mora se svakodnevno vizuelno kontrolisati. (5.8.)
 Oprema zaštite od požara
Raspored opreme zaštite od požara na stanici za snabdevanje gorivom motornih vozila
R 1:200
4

Legenda: 9
1-Podzemni rezervoar 30 JUS M.Z3.010
1.1-Pristupno okno rezervoara sa
prikljuccima za punjenje
1.2-Odušni venti ( AT ventil) 9
1.3-Cevovod
1.4-Prikljucci za punjenje
1.5-Odušni cevovod
2-Automat za utakanje goriva
3-Prostorija objekta sa smeštaj zaposljenog 9 9
osoblja u kojoj se drže zapaljive tecnosti I, II i III
grupe
4-Uredaj za izmenu ulja u motoru i kontrolu
pritiska u pneumaticima 50

Rucni aparat za gašenje

požara V=9kg praha
9

PO Sanduk sa peskom
Vmin=30m3
Prevozni aparat za
PO
gašenje požara V=50kg
50 praha

Vertikalni presek
3
1.2 2 2

Sloj peska min 150 mm (4.3.3.7)

Uk

1.5 1 1.4 1.1 1.3

 ZAŠTITA OD POŽARA

 Lica zaposlena u stanicama moraju biti

obučena u pravilnom rukovanju uređajima
na stanici i sredstvima za gašenje požara i
upoznata sa ostalim sigurnosnim merama.
 Zaključak

 Na brojnim stanicama se vrši intezivna manipulacija

velikim količinama zapaljivih tečnosti, prisutan je veliki
broj izvora opasnosti koji formiraju relativno velike zone
opasnosti. U njima se nalazi značajan broj uređaja i
instalacija koji predstavljaju potecijalne izvore paljenja,
ali zahvaljuljući preventivnim merama zaštite od požara i
eksplozija na stanicama se događa relativno mali broj
akcidenata. Akcidenti su po pravilu posledica
neprimenjivanja mera zaštite od požara i eksplozija od
strane lica na stanici (ljudskog faktora) a manji broj
akcidenata se dešava usled propusta u neprimenjivanju
tehničkih propisa pri izvođenju stanice.