Sve više se radi na destigmataciji mentalnih bolesnika pa samim tim I kod nas u Srbiji.

Neki poremećaji se
više ne smatraju poremećajima, dok se neki novi poremećaji pronalaze, kao na primer Granični
poremećaj ličnosti. Preporučujem da istražite stručne tekstove na Google označene sa Scholar za više
informacija o tome

U ovom tekstu ću se osvrnuti na granični poremećaj ličnosti I bipolarni afektivni poremećaj.

Prva razlika je da je prvi poremećaj poremećaj ličnosti prouzrokovan jakom traumom. Osoba nema svest
o sebi, sve vidi crno belo i ima izraziti strah od napuštanja, stvarnog ili umišljenog. Promene raspoloženja
su dnevnog karaktera a osobu smatraju emotivnim manipulatorom, međutim, osoba je nesposobna da
kontroliše emocije. Ovaj poremećaj se leči bihejvijarnom terapijom I lekovima.

Bipolar, sa druge strane, je poremećaj, ali ne ličnosti, već emocija. Isključivo se tretira lekovima a manje
psihoterapijom. Kod bipolara imamo dve faze, manija/hipomanija I depresija. Tip jedan bipolar
karakteriše manično ponašanje a tip dva hipomanično ponašanje. Manija je egzaltiranost u ponašanju,
nedostatak sna, iritabilnost, grandioznost, sklonost trošenju, megalomanija, promiskuitet, zlostavljanje
supstanci. Za maniju je bitno konstatovati da je osoba ne primećuje. Uz nju mogu ići I halucinacije

Hipomanija je dosta blaža.

Depresija je gubitak snage za život, bezvoljnost, previse ili premalo spavanja, plač, tupost, I slične
emocije

Psihijatrima je teško da razlikuju ova dva poremećaja jer ih razlikuje dužina trajanja episode – graničar
dnevno, a bipolarna osoba nedeljno menja raspoloženja. Najčešći “gost” psihijatrijskih ustanova su
graničari, koji su skloni samopovređivanju I suicidu.

Tekst napisao dipl pravnik koji pati od oba poremećaja