Гимнастика

Моторичке вјештине, изврсно укомпоноване са способностима као што су:

снага, спретност, флексибилност, координација покрета и грациозност
сачињавају један од базичних спортова који се зове гимнастика. Основна
подјела спортске гимнастике је на мушку и женску категорију. Међу женске
дисциплине спортске гимнастике убрајају се: прескок, двовисински разбој,
греда и партер. Мушке дисциплине спортске гимнастике су: партер, коњ са
хватаљкама, кругови, коњ за прескок, разбој и вратило.
Присуство спортске гимнастике примијетно је још у античкој Грчкој када је
служила за припрему војника. Такође постоје бројни записи о примјени
гимнастике и у древној Кини и Индији. Облик какав данас има спортска
гимнастика попримила је у 19. вијеку. Спортска гимнастика је постала
Олимпијски спорт 1896. године, односно од самог почетка модерног
олимпизма, међутим жене су се тек 1928. године почеле такмичити у
спортској гимнастици на Олимпијади.

Греда
Гимнастичка греда налази се на висини од метар и 25 центиметара. Њена
дужина износи 5 метара а ширина свега 10 центиметара. Греда је једина
справа осмишљена само за жене и можемо је чак назвати и краљевском
дисциплином женске спортске гимнастике. Да би се на њој вјежбало
исправно, потребан је изузетан осећај за равнотежу. Веома захтјевна
дисциплина у женској конкуренцији захтијева од гимнастичарке извијесну
дозу храбрости и одважности при скоковима и преметима за чије
усавршавање је потребно предано вјежбање у великом интензитету.
Обложена меким материјалом, гимнастичка греда спречава на тај начин
повреде гимнастичара и омогућује им да демонстрирају своје способности
пред публиком и судијама на такмичењу. Вјежбе на греди морају садржати
умјетничке комбинације, разнолике акробатске елементе, гимнастичке
скокове, окрете, кораке и позиције тијела које изискују савршену равнотежу.
Читавом дужином греде гимнастичарка мора показивати грациозност,
флексибилност, елегантност, складан ритам, темпо, самопоуздање и
контролу над власитим покретима. Вјежбе које се изводе на гимнастичкој
греди су управо због своје сложености и висине саме греде веома
спектакуларне. Гимнастичарка мора имати потпуну концентрацију и
способност да прати унапријед испланиране кораке који састављају
композицију коју изводи.
Главна карактеристика вјежби на греди је одлично развијени осећај за
равнотежу и велика моћ концентрације приликом извођења акробатских
елемената на изузетно уској површини ослонца. Вјежба мора посједовати
акробатску серију, ритмичку серију, акробатско-ритмичку серију, скокове са
великом амплитудом покрета, окрете за 360 степени, али на једној нози као
и елементе греде.
Као и на свакој гимнастичкој справи, елементи су и на греди распоређени по
сличности, техници и типу елемента. Групе елемената на греди које се налазе
у ФИГ правилнику су: наскоци, гимнастички скокови, гимнастички окрети,
издржаји и акробатски елементи без лета, акробатски елементи лета и
саскоци. Потребно је извести минимално 10 елемената за сениорке, а 8
елемената за јуниорке. У својој вјежби свака гимнастичарка треба имати
минимално један елемент из сваке групе елемената. Вјежба започиње
наскоком и завршава саскоком.
Максимално вријеме за вежбу износи 1 минут и 30 секунди. Уколико
гиманстичарка изводи своју вјежбу дуже од тог времена, добија
пенализацију и губи бодове.
Симон Бајлс је побједом у конкуренцији греде оборила рекорд који је досад
држао бјелоруски гимнастичар Витали Шербо с 23 освојене медаље. Познате
су још Татиана Гутсу, Светлана Гроздова, Олга Мостепанова, Нађа
Команечи,...