Professional Documents
Culture Documents
Петар II Карађорђевић-Семинарски рад
Петар II Карађорђевић-Семинарски рад
СЕМИНАРСКИ РАД
историја
СТРАНА 1
Петар II Карађорђевић (Београд, 6. септембар 1923 — Денвер, 3.
новембар 1970) био је трећи и последњи краљ Краљевине Југославије (1934—
1945). Био је први син краља Александра I и краљице Марије.
СТРАНА 2
притиском Британаца позвао своје присталице да ступе у партизане.
По споразуму Тита и Ивана Шубашића са краја 1944. године, краљ је марта 1945.
пренео своја овлашћења на трочлано намесништво.
СТРАНА 3
БИОГРАФИЈА
Прворођени син краља Александра I и краљице Марије, рођен је у Новом
двору у Београду 6. септембра 1923. године. Кум на крштењу му је био
британски краљ Џорџ V, док су његов син Алберт, војвода од Јорка (будући
краљ Џорџ VI) и његова жена Елизабет Боуз-Лајон били краљеви
изасланици. После основног образовања које је стекао на Двору, похађао је
Сандроид школу у Енглеској - у Лондон је приспео 19. септембра 1934, али
морао се вратити после атентата на свог оца - у Београд је приспео 13.
октобра, дочекан од великог броја грађана. У време убиства свог оца 1934.
године, Петар II је био малолетан па је краљевска власт пренета на
Намесништво које је у тестаменту одредио краљ Александар I, на челу са
кнезом намесником кнезом Павлом Карађорђевићем, а чланови су били
још Иво Перовић и Раденко Станковић.
СТРАНА 4
СТРАНА 5
ДЕЛОВАЊЕ У ЕМИГРАЦИЈИ
Упркос слому југословенске војске у земљи су оформљена два супарничка
покрета отпора. Први је био Југословенска војска у отаџбини, позната и као
Четнички и Равногорски покрет, на челу са пуковником, касније
генералом Драгољубом (Дражом) Михаиловићем, Министром одбране Владе
у изгнанству. Други је био партизански покрет, који су предводили
комунисти на челу са Јосипом Брозом — касније познатији као Тито.
Последица је био крвави грађански рат.
СТРАНА 6
британске дипломатије присуствовао је само министар спољних
послова Ентони Идн, док Черчил није дошао иако је био позван. Краљево
венчање је рђаво одјекнуло у југословенској и светској јавности.
СТРАНА 7
стране, Совјетски Савез је био заинтересован да се усвоји Београдски
споразум. Иако је сматрала да споразум Тито-Шубашић не иде у корист
емигрантској влади, Велика Британије је била заинтересована да истварење
тог споразума, јер је схватила да ако Београдски споразум не буде реализован,
да ће СССР моћи једнострано да да званично признање НКОЈ-у, чиме би
пропали сви британски напори да у послератној Југославији задржи некакав
утицај. Стога је Черчил присилио краља Петра да прихвати споразум, мада је
схватио да из њега може проистећи мало шта у корист емигрантске владе.
На Кримској конференцији је донесена одлука да се подржи заједничка
влада, после чега је краљ Петар попустио и створена је. Након дуготрајног
притиска од странке Британаца и Американаца да прихвати свршени чин или
ће све одлучити и без њега, Петар је 2. март 1945. именовао намесничко веће
и пренео сва политичка овлашћења на њих. Привремена влада ДФЈ је
образована 7. марта на челу са Титом и Шубашићем као министром
иностраних послова и добила је међународно признање.
ПОСЛЕДЊЕ ГОДИНЕ
После неуспеле трансплантације јетре, јер је боловао од цирозе јетре, умро је
у денверској болници 3. новембра 1970. године, у коју је примљен под
псеудонимом Петар Петровић. Сахрањен је у Цркви Светог
Саве у Либертивилу (САД). Његови посмртни остаци су ексхумирани 17.
СТРАНА 8
јануара 2013. године са циљем да буду пренети у задужбинску Цркву Светог
Ђорђа на Опленцу (код Тополе). По доласку у отаџбину његови посмртни остаци
су почивали у дворској капели Светог Андреја Првозваног у склопу Двора на
Дедињу. Државна сахрана четири члана породице Карађорђевић обављена је 26.
маја 2013. на Опленцу. На његовој сахрани 1970. као и 2013. опело је служио исти
свештеник Марко Тодоровић.
СТРАНА 9
Гробно место Петра и Александре у крипти цркве
Св. Ђорђа на Опленцу
Краљ Петар II 1955. године
СТРАНА 10