Induktivno

zaključivanje
Indukcija ( lat. inducere = navesti, sugerisati, učiniti verovatnim, potvrditi )
 Opšte Karakteristike Indukcije
• Šta je indukcija?
• Indukcija je zaključivanje koje polazi od
izvesnih posebnih ili pojedinačnih činjenica, a
u zaključku utvrđuje jedan opšti sud.
• Drugim rečima, na osnovu toga što
pojedinačni članovi jedne vrste imaju neka
opšta svojstva ili stoje u nekom opštem
odnosu, zaključuje se da i vrsta kao celina
ima to svojstvo ili stoji u tom odnosu.
 Na primer:

• Akustične i toplotne pojave su pojave kretanja

molekula.
• Svetlost je kretanje fotona.
• Elektromagnetizam je kretanje elektrona.
Prema tome, sve fizičke pojave su pojave
kretanja.
 Na primer:
Induktivno zaključivanje – misaoni proces teče od analiz
više posebnih sudova – premisa i izvođenje novog, opšte
suda – zaključka.
Npr.: 1. Broj 9729 je deljiv sa 3 jer mu je zbir cifara deljiv
sa 3 2. Broj 1782 je deljiv sa 3 jer mu je zbir cifara deljiv s
3
3. Broj 9537 je deljiv sa 3 jer mu je zbir cifara deljiv sa 3
4. Broj 8472 je deljiv sa 3 jer mu je zbir cifara deljiv sa 3
Zaključak: Svi brojevi čiji je zbir cifara deljiv sa 3 su deljiv
sa 3. ’’ Aksiom indukcije je zakon veze između posebnog
opšteg, tj. zakon da je ono što važi za više posebnih
sudova važi i uopšte’’
 Osobine Induktivnog zaključivanja:

1) Kod induktivnog zaključivanja polazi se od nekog

skupa predmeta koji se nabrajaju

2) Posredničku ulogu u cilju povezivanja pojmova

najčešće vrši skup predmeta (pojedinačnih ili posebnih)

3) Kod indukcije se uvek vrši uopštavanje – iz podataka

o posebnim činjenicama zaključuje se odgovarajući
opšti sud.
 Razlika između induktivnog i
analoškog zaključivanja
Osobine Induktivnog zaključivanja: Osobine analoškog zaključivanja:

1) Kod induktivnog zaključivanja polazi 1) Kod zaključivanja po analogiji može

se od nekog skupa predmeta koji se se poći i od jednog predmeta.
nabrajaju.

2) Posredničku ulogu u cilju 2) Posredničku ulogu u cilju

povezivanja pojmova najčešće vrši povezivanja kod zaklučivanja po
skup predmeta (pojedinačnih ili analogiji vrši jedno ili više svojstava.
posebnih).

3) Kod indukcije se uvek vrši 3) Kod zaključivanja po analogiji, iz

uopštavanje – iz podataka o posebnim poznavanja nekog posebnog predmeta,
činjenicama zaključuje se odgovarajući zaključuje se nešto o jednom drugom
opšti sud. posebnom predmetu koji mu je sličan.
 Dve su glavne vrste induktivnog zaključivanja:

1. Zaključak potpunom indukcijom

2. Zaključak nepotpunom indukcijom
 Врсте индуктивног закључивања
↙ ↘
Закључак потпуном индукцијом Закључак непотпуном индукцијом

S1 je P S1 je P
S2 je P S2 je P
S3 je P S3 je P
……….. ………….
Sn je P Sn je P
S1,S2,S3,...Sn su svi S S1,S2,S3,...Sn su neki S
--------------------------------- -----------------------------------------
Svi S su P Svi S su P

Ово је било за позитиван закључак, а ово што следи је за негативан закључак

S1 ниje P S1 ниje P
S2 ниje P S2 ниje P
S3 ниje P S3 ниje P
……….. ………….
Sn ниje P Sn je P
S1,S2,S3,...Sn su svi S S1,S2,S3,...Sn su neki S
--------------------------------- -----------------------------------------
Ниједан S није P Ниједан S није P
 Potpuna Indukcija
• Po Aristotelu: „Zaključivanje na osnovu potpunog
nabrajanja pojedinih slučajeva“
• Primer: Alkalni metali su Litijum, Natrijum, Kalijum,
Rubidijum i Cezijum.
Li, Na, K, Rb, Cs su jednovalentni i vrlo postojani u
elementarnom stanju.
Zaključak: Alkalni metali su jednovalentni i vrlo
nepostojani u elementarnom stanju.
• Kod ove vrste indukcije moraju biti nabrojani svi
alkalni metali. Zato i nosi naziv „Potpuna“
 Potpuna Indukcija
Potpuna indukcija – ako navodimo sve pojedinačne prim
na osnovu njih izvodimo opšti sud – zaključak. To je mogu
samo onda ako je manji broj predmeta ili pojava u pitanju
Npr.:
1. Kvadrat ima četiri ugla
2. Pravougaonik ima četiri ugla
3. Romb ima četiri ugla
4. Romboid ima četiri ugla
Zaključak: Svi paralelogrami imaju četiri ugla.
 Nepotpuna Indukcija
• Mnogo se više upotrebljava od potpune indukcije
• Na osnovu ispitivanja ograničenog broja činjenica
jedne vrste izvodimo zaključak koji se odnosi na
vrstu kao celinu.
• Primer:
Čujemo da su se neki naši poznanici obogatili u
nekoj stranoj zemlji, te mnogi ljudi zaključe da je
u toj zemlji lako obogatiti se.
 Nepotpuna Indukcija
Nepotpuna indukcija – nema potrebe navoditi
pojedinačne slučajeve.
Npr.: 1. Hrast je smrtan
2. Robert je smrtan
3. Žirafa je smrtna
Zaključak: Sva živa bića su smrtna.
 Nepotpuna indukcija

• Na osnovu metode kojom dolazimo do

zaključka nepotpunu indukciju delimo na:

1) Indukcija prostim nabrajanjem

2) Indukcija eliminacijom
 Indukcija Prostim Nabrajanjem
VAŽNO
• Sastoji se u navođenju isvesnog broja slučajeva nekih
pojava koje imaju opšte svojstvo. Na osnovu toga
Uopštavanje u zaključku treba da se
zaključujemo da to svojstvo imaju svi slučajevi tih pojava
oslanja :
Primer : Biolozi su ispitivanjem tkiva raznih vrsta biljaka
1) isključivo
i životinja utvrdili dana činjenicu;
su sastavljena od ćelija. Pošto nisu
2) da
naišli gakakav
na bilo svi opaženi slučajevi
suprotan slučaj, potvrđuju;
zaključili su da su
svi živi organizmi sastavljeni od ćelija.
3) da nikad u prošlosti nije opažen
nijedan slučaj koji bi ga negirao.
 Indukcija Eliminacijom
• Sastoji se u postepenom odbacivanju svih
mogućih zaključaka sa kojima se opažene
činjenice ne slažu dok se ne izdvoji ona
preostala mogućnost koja je u skladu sa svim
opaženim slučajevima.

Primer: Dijagnoza koju daje lekar.

 Uslovi prihvatljivosti indukvnog
zaključka
•Važenje jednog Ind. zaključka zavisi od 4 uslova:
1) Broj ispitanih činjenica;
2) Kvalitet činjenica;
3) Zasnovanost drugim, već ranije utvrđenim
generalizacijama date oblasti pojava;
4) Slaganje sa najopštijim logičnim pravilima i
principima naučne metodologije.
Oni koji žele
da saznaju
više o
dedukciji i
indukciji