Примена сајта „Музеја ваздухопловства“ у настави историје

Идеја о оснивању музеја за намене југословенског ваздухопловства родила се

крајем педесетих година двадесетог века. 1957. године основано је Одељење за историју и
Музеј југословенског ваздухопловства који је био при Команди ваздухопловства ЈНА.
Међутим, од самог почетка идеја оснивача није била само промоција југословенског
ратног ваздухопловства, већ прикупљање грађе, артефаката, експоната, чување и
презентовање читавог развоја ваздухоплоства на овим просторима од првог лета, до
тадашњих времена, а испоставило се до данашњих дана.
Крајем 1968. године дошло се на идеју о изградњи посебног објекта који би служио
за намену Музеја југословенског ваздухопловства, који је тада носио то име. Данашња
зграда Музеја, саграђена је у периоду од 1968. до 1989. године и представља
архитектонско чудо тадашње Југославије, али и један од највећих симбола града Београда.
Архитектонско решење понудио је Иван Штраус, босанскохерцеговачки и југословенски
архитекта. Зграда Музеја је атрактивног и необичног излгеда, доминирају бетон у основи
и огромна површина елипсоидног облика која је потпуно застакљена и у коју је смештена
већина поставке.
Зграда поседује кино салу, сувенирницу, канцеларијски простор, мање и веће
изложбене просторе. По броју експоната и садржају које Музеј ваздухопловства нуди, он
спада у ред највећих тог типа у свету. Јединствен је по томе што се могу наћи летелице са
свих већих европских фронтова, различитог порекла и намена. Поред војне тематике која
доминира поставкама, ту су и бројни цивилни ваздухоплови, али и део спортске и
експерименталне авијације.
Музеј поседује и свој сајт, www.muzejvazduhoplovstva.org.rs. На први поглед може
се рећи да је јасан, једноставних форми, пружа доста информација и дефинитвно може
користити и посетиоцима који желе неку општу информацију о поставци или догађајима у
музеју, тако и за детаљније истраживање саме грађе коју музеј поседује.
Када приступимо сајту, на почетном екрану указје нам се седам партиција, које нас
воде даље путем жељеног садржаја. Почетна страна замишљена је тако да нам приказује
вести или догађаје који су тренутно актуелни, а тичу се поставки или активности, које се
дешавају или треба да се десе у наредном периоду у оквиру музеја. Међутим, оно што је
генерално мана сајта, што се да приметити да се садржаји о догађајима слабо ажурирају.
На почетној страни такође промовишу се и активности попут нових понуда за посетиоце,
као што су симулатор летења, али и подсећање на важне датуме које су обележили
историју установе.
Следећа партиција носи име „догађаји“ и њена намена је да нас упути у
актуелности које су у најави, међутим у оквиру ње се налази последња и једина објава из
2019. године и то представља одређену ману и недостатак информација за евентуалне
посетиоце или истраживаче.
 Наредна партиција носи назив „изложбена поставка“ и она представља најважнији
садржај на овом сајту. Она је коципирана као симулативна за онога ко покушава да сазна
нешто више о поставци. Осмишљена је тако да се дели на три целине и то онако како су
експонати и изложени. Музејски експонати су подељени тако да се један део налази на
отвореном, смештен непосредно исрпед зграде установе, а остало се налази унутар самог
музеја. Тај унутрашњи део стациониран је на два спрата. Посетилац сајта може да истражи
готово све експонате тако што кликне на модел летилице, радара или мотора, који је
приказан контуром на сајту. Кликом на контуру отвара му се посебан одељак означеној
летелици. Сваки експонат је детаљно описан, а опис прати развој, примену, историјат
летелцие, али и порекло, датум приспећа у музејску збирку. Такође ту су и информације
техничке природе, па ако се ради о авиону на пример, можемо видети масу авиона,
носивост, тип мотора, перформансе, димензија, чак и редни број под којим је летилица
заведена.
Сталну поставку чини шездесет и пет експоната изложених и представљених на
сајту, а посебно има експоната који се налазе у деловима, оштећених или због неких
немогућности ван сталне изложбене поставке.
Први спрат чине два прстена, по којима су кружно распоређени експонати. Они
јесу тематски представљени, тако да на самом почетку поставке представљена је реплика
Сарићевог Модела број 1, иначе прве летеће машине конструисане на овим просторима.
Реплика садржи и неке оригиналне делове са правог модела, а изградњу реплике
надгледао је и Иван Сарић лично, један од пионира наше авијације.
Како се даље водимо сајтом и поставком, и редним бројевима експоната који су
нам приказани на левој страни екрана, прелазимо на авионе који су се користили
непосредно пред Други светски рат или током и непосредно после рата. То су авиони
домаће, али и стране производње. Посебно су занимљиви модели немачког Месершмита
БФ 109, британских Супермарин Спитфајера и Хокера Хајрикена, доајена битке за
Британију 1940. године. Месершмит је користила војска Краљевине Југославије, док су
британски ловци стигли као донација НОВЈ током Другог светског рата, 1944. године.
Треба нагласити и моделе које су од подједнаке важности као наведени британски
и немачки, а то су совјетски ловац Јак 3, али и славни јуришник „летећи тенк“ Иљушин
ИЛ 2. Ови авиони су претежно коришћени на источном фронту, а у Југославију су стигли
у току или непосредно после рата.
Поставка на овом спрату даље прати развој југословенске авијације, али и развој
првих турбо-млазних летилица. Посебно је значајно то што је у време кризе
југословенско-совјетских односа, почетком педесетих година двадесетог века Југославија
била приморана да своје ваздухоплове набавља са запада, тако да овде доминирају модели
попут Ф 86 Сејбр и Локид ИТ 33 А, ловаца прве генерације. Како се даље крећемо кроз
поставку наилазимо на совјетски модел ловца друге генерације МИГ 21 Ф, али и сијасет
авиона домаће производње попут Икаруса Ц 49 Ц, затим авиона Соко Ј 20 Крагуј, Г 2
Галеб и многих других.
 Други прстен чине углавном експериментални авиони, који су прављени од стране
припадника ЈНА, али и део који се односи на ратна искуства из деведесетих година, а
посебно у време сукоба Војске Југославије и НАТО снага 1999. године. Ту су изложени
непроцењиви остаци модела Ф 117 А, срушеног код Буђановаца, али и остаци Ф 16 (реп и
купола). Такође посетиоцу сајта представљене су и беспилотне летилице западног
поркекла, такође оборене од стране снага РВ и ПВО ВЈ.
У централном кругу оба прстена налази се Орао Ј 22, једини надзвучни јуришник
који је произвела СФРЈ. Од посебне важности је модел који је предат музеју и део је
сталне поставке, јер се ради о прототипу.
Други спрат односно други ниво изложбене поставке резервисан је за мешовито
војно-школски, али и спортски садржај. Наиме, модели су у већини случајева изложени
тако, да висе на помоћу сајли фиксираних за плафон зграде, што даје ефекат летења. На
сајту они су приказани идентично попут модела који се налаза на поду, али ако кликнемо
на одређени модел попут совјетског Поликарпова По 2 или југословенске једрилице 2Ц
отовриће нам се и оригинална фотографија ових модела, тако да посетилац на основу тога
може закључити у ком положају и на којој висини су модели изложени. Поред наведених
модела, у овом делу налазе се и хеликоптери Мил Ми 2, Сикорски С 51, али и авони
југословенске производње попут модела Соко 522 и Икарус Аеро 2 Бе као и многи други.
Спољна изложбена поставка на сајту је представљена као трећа ставка у
партицији, која се односи на сталну поставку. То су летилице које се налазе положене
испред саме зграде, у дворишту музеја. Нису тематски поређане, како због величине
летилица, с обзиром да има и гломазних транспортних модела, тако и због чињенице да су
неки модели пристигли и изложени су у релативно скорије време. Садржај овог дела
сталне поставке чине чувена путничка Каравела, француски млазни путнички авион, који
је конструисан педесетих година двадесетог века. Ту су још и немачки Јункерс ЈУ 52,
транспортно-десантни авион из Другог светског рата, Даглас Ц 47, амерички транспорни
авион из истог историјског периода, али и Миг 21Р, совјетски хеликоптер Мил Ми 8, те
радар Косор 787.
Мана ове партиције сајта су одељци под називима изложени мотори и ризница
Музеја, који не пружају никакве информације, тако да се кликом на ове одељке отвара
празно поље.
Следећа партиција носи назив истраживања. Она је такође оскудна, дели се у три
одељка под називима текстови, занимљивости и догодило се и кликом на ове одељке
посетилац долази до тек по неког текста, који је назначен аутором, а тиче се историје
ваздухопловства на овим просторима.
Наредна партиција носи назив галерија и она представља збирку фотографија,
тематски поређаних по одељцима са леве стране посетиоца. Оде се налази прегршт
фотографија које се везују како за сам Музеј, тако и за догађаје везане за ваздухопловство
генерално. Остаје утисак да садржај пар година уназад није ажуриран, што јесте замерка.
 Претпоследња партиција носи назив виртуелна тура и готово је осмишљен као
најзанимљивији и најинтерактивнији део сајта. Међутим, мана ове партиције има много,
што је такође недопустиво за музеј једног оваквог типа. Покретачки програм ове
партиције тражи аутоматски посебну инсталацију, која је застарела и неретко је савремени
рачунари не прихватају. Са друге стране и ако посетилац успе да отвори програм који га
води у виртуелну туру, партиција ради споро и неартикулисано, тако да посетилац може
лако да се збуни, ако није довољно вешт. Верујем, да ће у будућности неко исправити ове
грешке, јер је идеја генерално добра.
Последњи партиција носи име о нама и кликом на њу посетилац може да сазна
нешто више о историји самог Музеја, да добије информације о радном времену, да посети
сувенирницу, да добије информације о евентуалном изнајмљивању музејског простора, те
да се распита о локацији Музеја, да преузме брошуре у ПДФ формату и много тога што се
тиче сервисних ствари везаних за ову институцију.
Треба још рећи да сајт има могућност пресловљавања са латинице на ћирилицу и
обратно, али и могућност коришћења сајта на енглеском језику, који је осмишљен за
странце. И овде треба нагласити да неких информација које постоје на српском језику
нису доступне на енглеском, што представља потенцијални проблем за страног посетиоца,
који се упутио на истраживање овог портала.
Закључак је да је сајт генерално непотпун, међутим и као такав може да нам
користи у истраживањима, презентацији ученицима и студентима, али и широј публици.
Он ипак садржи одређен број драгоцених информација, фотографија и техничких
података. Једноставан је за коришћење, бар свих оних делова који се не тичу виртуелне
туре. Дефинитивно треба укључити више интерактивности, јер данас нове технологије то
омогућавају. Неопходна је боља оптимизација сајта и освежење новим активностима,
фотографијама и текстовима. Стиче се утисак да је сајт направљен за неко прошло време и
да је данашња технологија оставила такве формате корацима иза себе. Све у свему, вреди
посетити како сајт, тако и овај величанствени музеј.

Немања Јовановић
Број индекса: 240021/2020