VOVED

Nekoe mom~e gi posetuvalo preda-

vawata na golemiot islamski nau-~nik i
avtoritet Ebu Hamid Muham-med b.
Muhammed el-Gazali podolgo vreme i na
toj na~in postignalo solidno znaewe i
usovr{uvawe na duhovnite vrednosti i
doblesti. Ed-en den ovoj u~enik po~nal da
razmi-sluva, na krajot do{ol do ovoj zak-
lu~ok: Gi prou~iv re~isi site vid-ovi na
znaewe i go potro{iv cvetot na svojata
mladost u~ej}i i sobi-raj}i nauka.
Potrebno e sega da doz-naam, koj vid na
nauka najdobro }e mi koristi za vo idnina i

-3-
 za vo grob, dodeka pak, onaa koja nema
da mi koristi, da ja ostavam, za{to
Muham-med s.a.v.s. ~esto velel:

"Bo`e, se priklonuvam kaj Tebe od

naukata koja ne koristi."
Kone~no za ovaa zamisla u~enikot se
odlu~il da mu napi{e na Imam1 Gazali i da
pobara od nego sovet. Pritoa naglasil, deka
delata na Gazali, kako "Ihja-ul-ulum",2 go
sod-r`at odgovorot na postavenite pra-
{awa, no negovata `elba e, imamot da mu
odgovori vo nekolu stranici, kako bi mo`el

1
Imam vo arapski jazik zna~i voda~, no koga se
upotrebuva kako pridavka do imeto na islamski nau~nik
zna~i verski predvodnik i znalec vo {erijatskite nauki.
2
Ihjaul-ulumu-din e najkapitalno delo na imam Gazali
koe zna~i "Prerodba na islamskite nauki" Prevedeno e
na bosanski jazik vo osum tomovi.

-4-
da go nosi so sebe i da se prisposobi po
niv cel `ivot.   
Imam-Gazali kako odgovor na svo-jot
u~enik mu go napi{al slednoto:

PRV DEL

-5-
 Po~ituvan mladi~u,

Znaj deka sovetite se crpat od riznicata

na prateni{tvoto na Mu-hammed s.a.v.s.
Izgleda ti ima{e prilika da gi
zapoznae{ sovetite na Allahoviot Pratenik
s.a.v.s., pa ne znam zo{to ti e moj sovet.
Ako pak ne si, te pra{uvam, kade gi
pomina tolku godini? No sepak slu{aj:
Pome|u ostanatoto Muhammed s.a.-v.s.,
sovetuvajki go svojot narod re~e:  "Ako
eden ~ovek se zanimava so ona {to ne go
interesira i {to ne mu pripa|a nemu, toa e
najsiguren znak, deka Allah ja dignal od
nego svojata milost i deka ne mu pomaga
pove}e. Onoj koj potro{i barem eden ~as
od svojot `ivot onamu ka-de{to ne treba i
kade ne e namenet - dostoen e za sekakva
nesre}a. Koj pak }e do`ivee ~etirieset

-6-
 godini, a dobrite dela ne mu gi
prevagnale lo{ite, neka se spremi za vo
pekol."

Sovetot e mnogu lesna i edno-stavna

rabota.3 No da se podgotvi so-vet ne e
ba{ lesno, a posebno kaj onie koi se
poveduvaat po svoite strasti, za{to
zabranetite raboti se sakani i privrzani za
~ove~koto srce. Sli~no e i so onie koi
baraat slu`bena nauka, ili poto~no u~at za
da dojdat do polo`ba i do ovozemn-ite
bogatstva i raznovidni u`iva-wa.
Vakvite mislat, deka naukata e sa-ma
po sebe spas i sre}a i deka u~e-nosta ja

3
Tuka se misli na formalno sovetuvawe, inaku vistinski
i prakti~en sovet e onoj koj gi ispolnuva potrebnite
uslovi, a pred sebe ume{nost i iskrenost.

-7-
 isklu~uva rabotata i bor-bata. Toa e
uveruvawe i mislewe na neznajkovcite.
Bo`e, Slaven da si! Ovie bednici ne
znaat deka naukata bez rabota ne dava
nikakva korist i deka tie so taa svoja
zabluda rabotat protiv sebe.
Vo toj smisol Muhammed a.s., rek-ol:
"Najmnogu na Sudniot den }e bi-de kaznet
onoj koj ne se okoristil so svoeto znaewe."

Se zboruva deka nekoj vo son go videl

na Xunejd4 i go pra{al kako e, na {to ovoj
mu odgovoril: "Otidoa zborovite i
is~eznaa znacite. Edin-stveno se okoristiv
so delata i rek-atite, koi gi pravev dlaboko
vo no}ta".

4
Poznat islamski pobo`nik i abid

-8-
 Mom~e, ne smee{ da bide{ bez ra-bota
nitu bez korisni raboti. Sigu-rno znaj, deka
samata nauka po sebe ne koristi. Taa e
sli~na na ~ovek koj dr`i vo race deset
indiski sabji i e naoru`an so razni drugi
oru`ja, a pokraj toa e i vistinski junak i
borec. [to misli{, ako na vakov junak mu
navali lav, dali mo`e da se spasi i da go
odbie bez upotreba na oru`jeto. Sigurno e
deka lavot }e go rastrgne ~ovekot, ako toj
ne go upotrebi oru`jeto. Ist e i slu~ajot so
naukata. ^ovek mo`e da nau~i i da znae
iljadi pra{awa (meseli)5, no od toa nema
da ima nikakva prak-ti~na korist sé
dodeka nema da raboti i go usoglasi svojot
`ivot sprema svoeto znaewe. U{te eden
primer: Lekot ne mo`e da mu pomo-gne
na bolniot sé dodeka ne go upotrebi.
5
Meseli zna~i verski pra{awa i soznanija

-9-
 Da si merel dve ilajdi litri vino
Ne bi se opil sé dodeka ne go ispie{
Ti mo`e{ da u~i{ stotici godini i da
sobere{ nad iljadi dela, a da ne
zaslu`i{ Bo`ja milost. Bo`jata milost se
postignuva samo so rab-ota.
Semo}niot Allah veli:

"Na  ~ovek mu pripa|a samo ona {to

ke go zaslu`i so svoja rabota."
(Nexm,39)
"Koj se nadeva vo sredbata so Al-
lah, neka raboti dobri dela!" (Ke-hf,
110)

"Sekoj }e bide nagraden sprema

delata." (Tevbe, 82)

- 10 -
 "Vernicite i onie koi rabotat dobri
dela }e bidat nagradeni so Xennet i vo
nego }e ostanat zase-koga{ ne baraj}i
nikakvi promeni." (Ke-hf, 1-7-108)
"Dobro proa|aat onie koi se pok-
ajuvaat, veruvaat vo Allah i rabotat
dobri dela." (Furkan, 70)

Muhammed a.s. rekol: "Islamsko-to

veruvawe se sostoi od pet tem-elni
dol`nosti: kelime-i-{ehadet (ispoveduvawe
na Allahovoto edin-stvo i
Muhammedovoto a.s. prat-eni{tvo),
namaz, zekat, post i hax.."

Veruvaweto ima tri glavni elem-enti: so

jazik da se izgovori, so srce da se potvrdi i
so ostanatite delovi na teloto vo delo da se

- 11 -
 primeni. Deka rabotata e sostaven del od
ima-not6 potvrduvaat bezbroj dokazi.
Hasan El-Basri veli: "Allah na Svoite
robovi na Sudniot Den }e im re~e:
"Vlezete vo xennet so Moja milost i
podelete go me|usebno spo-red svoite
dela."

Samo toga{ koga }e raboti{ }e

bide{ nagraden. Se zboruva, kako eden od
Israil}anite (Benu Isra-il) go molel Allaha
i Go obo`aval sedumdeset godini. Za da
im ja poka-`e Allah na melekite negovata
sostojba, Toj isprati eden melek i mu
naredi, da mu soop{ti na toj ~ovek deka
toj so svojot ibadet ne go zaslu`il
Xennetot. Namesto kaj nego da zavladee

6
Iman zna~i veruvawe

- 12 -
razo~aruvawe i o~aj, toj odgovoril:
"Sozdadeni sme za molitva i treba da go
obo`avame Allah" (A negovo pravo e da
postapi so nas kako posakuva). Koga
melekot na Allaha mu go dostavil ovoj
odg-ovor, Allah rekol:
"Koga toj ne se otka`uva od ibadetot,
ne se otka`uvam ni Jas od nego. Bidete
svedoci deka Mu gi prostiv site grevovi."

Muhammed a.s. rekol: "Preispi-tajte se

sami sebesi i polo`ete si sebesi smetka
pred nekoj drug da vi polo`uva smetka.
Procenete si gi svoite dela pred nekoj
drug da vi gi proceni."
Hazreti Alija r.a. veli: "Koj mis-li deka
bez trud i zalagawe mo`e da dojde do
celta, toj samo se zanesuva so iluzii, a koj

- 13 -
pak misli, deka samo so trud se postignuva
celta, se pravi nezavisen."
Hasan El-Basri vo toj smisol ve-li: "Da
se posakuva i bara Xennet bez rabota e
vistinski grev."
Allahoviot Pratenik, Muhammed a.s.
veli: "Pameten e onoj koj se preispituva
sebesi i raboti za ona {to sleduva po
smrtta, a budala e onoj koj gi sledi svoite
strasti i se nadeva deka Allah }e mu gi
ispo-lni `elbite."(Tirmizi)

- 14 -
VTOR DEL

- 15 -
 Mladi~u, kolku no}i si pominal vo
u~ewe i ~itawe razni knigi i od sebe si go
otfrlil spieweto? Ne znam {to mo`e da
bide pri~ina za toa; ako svojot son si go
`rtvuval zaradi toa da bi postignal visoki
polo`bi, zbogatuvawe, ili presti` me|u
drugarite, te{ko tebe, i pak te{ko tebe.
Ako pak so toa si name-raval da ja
zajakne{ i o`ivee{ vozvi{enata nauka na
islamot, da {iri{ moralnost, a da ja  otfrla{
i skr{i{ strasta, koja vodi samo vo zlo, vo
toj slu~aj blaze tebe!
Vistinata ja rekol poetot:
Bdeeweto na no}ite ako ne e vo
Tvoe ime, zaguba e.

Pla~eweto ako ne za Tebe, propast

e.

- 16 -
 @ivej kako saka{, no znaj deka pokraj
toa }e umre{; sakaj kogo saka{, no
sepak }e go ostavi{; i pravi {to saka{,
za{to spored delata ke bide{ nagraden!
Znae{ li kakva korist ima{ od
teofizijata, apologetikata, medici-nata,
poezijata, astronomijata, met-rikata,
gramatikata i sintaksata? Izu~uvaweto na
tie nauki bi zna-~elo  besmisleno tro{ewe
na svojot `ivot. 
Vo Evangelieto (Inxil) ja najdov ovaa
izreka na Isa a.s.: "Od ~asot koga
umreniot }e se stavi na nosi-lka (tabut), pa
sé dodeka ne se donese do grob, }e mora
da odgovari na ~etirieset pra{awa. Kako
prvo pra{awe, Allah }e mu go postavi
ova: Robu, so godini nastojuva{e da go
razubavi{ svojot nadvore{en izg-led kon

- 17 -
lu|eto, a na svojot izgled sprema Mene ne
posveti nitu ~as vnimanie. Jas sekoj den
go gledav tvoeto srce i te  dovikuvav:
Stoi{ opkru`en so site Moi mo`ni dobra, a
raboti{ za drug, pa zarem si ti lud, zarem
ne gleda{?!" 
Znaeweto bez delo e vistinsko ludilo, a
delo bez znaewe ne mo`e ni da postoi.
Bidi uveren deka, samo znaeweto ne e vo
sostojba, denes, da te oddale~i od gnasnite
dela, nitu da te natera na pokornost i odda-
denost sprema Allah, a niti utre }e te spasi
od xehennemskiot ogan. Ako ne
raboti{ denes i nastojuva{ da go
nadopolni{ ona {to ti pominalo vo
minatite denovi, na Sudniot den }e re~e{:
"Povrati né nas da rabotime dobri dela; -

- 18 -
 no toga{ ke dobie{ odgovor: Prokletniku
eden, ottamu dojde!" 
Mladi~u! Nastojuvaj du{ata da ti bide
golema i blagorodna, ne dozvo-luvaj
strasta da te pobedi, neka taa sekoga{ bide
pobedena, a {to se odnesuva do teloto,
gledaj da go napravi{ "mrtvo"7 Tvojot
dom e grobot. Tamu sekoj ~as te
o~ekuvaat. ^uvaj se da ne dojde{ me|u niv
bez potrebnite raboti.
Ebu Bekr - Allah da mu se smiluva -
rekol: "Telata se ni{alka za ptici ili {tala
za stoka."

Razmisli na koj vid i pripa|a{. Ako im

pripa|a{ na pticite od povisoka sfera, toga{
7
Da gi oslabi{ i smiri{ telesnite pottiknuvawa na
strasta.

- 19 -
 }e go slu{-ne{ glasot na trubata: Vrati mu
se na Allah! Da se letne vo viso~inite i da
se zastane na vrvovite na xen-netskite
palati, kako {to toa go naglasil Allahoviot
Pratenik a.s., velej}i deka poradi smrtta 
na Ibni-Muaz se potresol Ar{ot. Ako
bide{, da ne dade Allah, od drugiot vid, za
koj Semo`niot Allah veli deka se "kako
`ivotni, pa duri i  polo{i od niv";8
toga{ ne si sigu-ren za{to zaminuva{ od
ku}a vo pekol.

Se zboruva deka Hasan El-Basri

edna{ zel ~a{a so bistra i studena voda vo
raka i pred da se napie padnal vo nesvest.
Koga do{ol pri sebe go pra{ale {to mu se
slu~ilo, na {to odgovoril deka vo ~asot
koga sakal da se napie se setil na bara-
8
Sure El-En’am, 179.

- 20 -
wata na `itelite na xehennem, da im se
isprati od Xennet voda i drugi raboti koi gi
u`ivaat sre}nicite vo rajot. Toa se
Allahovite zborovi:
"I `itelite na ognot }e im dovi-kuvaat
na `itelite xennetski: "Po-sipajte né so
voda ili so nafakata {to vi ja dade
Allah." ]e im re~at: "Allah, navistina,
ova go zabrani za nevernicite!" (El-
Araf, 50)
Koga samo znaeweto bez rabota bi bilo
dovolno, toga{ bi bilo besko-risno i
odpove}e pokajuvaweto i ba-raweto
oprost. Se zboruva deka edn-a{ ashabite
vo prisustvo na Muham-meda a.s. go
spomnale Abdullah ibn Omer. Koga go
slu{nal toa ime Muhammed a.s. dodal:

- 21 -
 "Dobar ~ovek e toj, samo u{te da
klawa{e no}e."
Ponatamu mu rekol na eden od svoite
drugari:
"Nemoj mnogu da spie{ no}e, za{-to koj
mnogu spie, }e bide siromav na Sudniot
den!"

Mladi~u! Da se moli Allah x.{. vo

no}ta, e Bo`ja zapoved; da se bara od
Nego oprost vo no}nite ~asovi zna~i da
Mu se bide blagodaren, pokoren i
predaden.
Muhammed a.s. rekol:

"Semo}niot Allah tri glasovi gi saka:

glasot na petelot, glasot na onoj koj u~i

- 22 -
Kur'an i glasot na pobo`niot, koj pred zori
se moli za oprost."
Sufjan es-Sevri - Allah da mu smiluva -
rekol: "Allah sozdal eden vid veter koj
duva od utro i ja nosi kaj Allah molbata za
oprost i drugite molitvi." Ponataka prodo-
l`uva Sevri: "Vo prviot del od no}ta
povikuva povikuva~ od pod ar{ot: Neka
stanat pobo`nite, i tie }e stanat i }e
klawaat kolku Allah saka; potoa vo
sredina na no}ta povikuva~ot }e vikne
pak: Ne-ka stanat bogobojazlivite i tie }e
stanat i }e se molat i klawaat do zora; i
koga }e dojde zorata povi-kuva~ot }e
vikne pak: Neka stanat onie koi baraat
oprost, i tie }e stanat i }e baraat oprost. I
koga }e se razdeni povikuva~ot }e povika:
Neka stanat nemarnite (gafili) i tie }e

- 23 -
stanat kako mrtvite, koga se pro`ivuvaat
od grobovite."
Se veli deka mudriot Lukman mu go
prepora~al na svojot sin sled-novo:
"Nemoj petelot da bide popam-eten od
tebe! Toj sekoe utro stanuva i pee, a ti
spie{."
Prekrasno rekol poetot:
Zagugala golubica srede no} na granka
predadeno
A jas sum vo dlabok son,
@imi Bejtullah, la`e{, oti da sum vo
vistinski a{k
Nema{e golubicata da me pretekne so pla~
Jas la`no tvrdam deka silno go sakam
svojot Gospodar,
Dodeka `ivotnite pla~at, jas ne sum vo solzi

- 24 -
 Zapomni, deka celta na naukata e da ja
zapoznae{ pokornosta, predade-nosta i
obo`uvaweto na Vozvi{e-noto bitie. Znaj
deka odadenost i molitva (ibadet) se da gi
sledi{ propisite na verata so delo i zbor.
So drugi zborovi, sé {to zboruva{,
raboti{ i ostava{ mora da bide vo sklad so
propisite na [erijatot. Na primer koga ti bi
postel na Bajram ili koga bi klawal so
ukradeno odelo, bi bil gre{nik, iako e toj
~in vo oblik na ibadet. Potrebno e tvoite
dela i zborovi da bidat vo sklad so verskite
propisi, za{to i znaeweto i rabotata ako ne
odgova-raat na [erijatot, pretstavuvaat
zabluda.

Nemoj da se zala`uva{ so sufi-skite

zanesuvawa. Vistinskiot mist-icizam
(tesavvuf) ne se sostoi vo toa. Tesavvuf e

- 25 -
pravec koj se posti-gnuva edinstveno so
zalagawe protiv strasta i telesnite nagoni.
Vo toa, glavna uloga ima ve`baweto
(rijad), a ne nekakvi `elbi i me~taewa.
Dodeka ne ja ubie{ svojata strast, srceto
nema da ti bide osvetleno so svetlinata na
Spoznanieto. Znaj de-ka brborliv jazik
kako i srce napo-lneto so nemar i strast e
znak na nesre}a.

TRET DEL

- 26 -
 Na nekoi tvoi pra{awa nevoz-mo`no e
da ti odgovoram nitu pis-meno nitu
usmeno. Ako vo `ivotot se sretne{ so takvi
pra{awa, }e gi zapoznae{ i nivnite
re{enija. Ina-ku, smetaj gi za apsurdni i
raboti na vkus (iskustvo). A za sé {to mu
pri-pa|a na vkusot (iskustvoto) nevo-
zmo`no e da se zboruva. Na primer
slatkoto i gorkoto mo`at da se spo-znaat
samo so vkus, a nikako so zborovi.
Se zboruva deka eden nemo}en ma` mu
pi{uval na svojot prijatel i go molel da mu
go opi{e raspolo`e-nieto i ~uvstvoto vo
momentot na polno op{tewe, na {to ovoj
mu odgo-voril: "Dosega mislev deka si
nemo-}en, a denes znam deka si, pokraj
toa i budala, za{to ova e rabota na vkus.
Samo koga toa }e go do`ivee{ }e zn-

- 27 -
ae{ {to e. Toa ne mo`e da se opi{e nitu so
zborovi da se iska`e."
Za drugite pra{awa, na koi mo`e da se
odgovori, nie ve}e pi{uvavme vo Ihja-ul-
ulum i vo drugi dela. Ovde sega
nakratko }e spomeneme i navedeme na
nekoi od niv.

Vo sufisko dervi{kiot red mo`e da se

primi i zapi{e samo onoj koj gi poseduva
slednive uslovi:
- da e so ispravno veruvawe bez
nikakvi novotarii,
- da se pokae za svoite grevovi, taka {to
ve}e nikoga{ nema name-rno da napravi
nitu edno valkano delo,

- 28 -
 - svoite neprijateli da gi pret-vori vo
prijateli i nikomu da ne mu nanese
nepravda,

- da gi zapoznae propisite na ve-rata

onolku kolku {to mu e naj-potrebno da
mo`e da izvr{uva seka-kva verska dol`nost
i da znae {to e naredeno a {to zabraneto,
{to mora da se raboti, a {to ne smee da se
raboti. Potoa mora da poznava od
metafizikata9 onolku kolku }e mu bide
dovolno da bide spasen.

Se zboruva deka [ibli slu{al i posetuval

predavawa od okolu 400 u~iteli. Na toj
na~in, veli [ibli, nau~iv okolu 4000 hadisi.
Pome|u niv izbrav eden i rabotev po nego.
Ostanatite hadisi ve}e ne mi bea potrebni,
9
Metafizika e nauka koja se zanimava so nadvore{niot,
transcedtalniot svet, nadvor od vidlivoto i dopirlivoto.

- 29 -
za{to vo ovoj izbran had-is go najdov
svoeto spasenie i sre}a i vidov deka vo
nego e sodr`ana nauka i od prvite i od
poslednite pokolenija. Imeno, Muhammed
a.s. vo edna prilika na nekoi svoi ashabi
im rekol:
"Rabotete za ovoj svet onolku kolku }e
`iveete vo nego, rabotete za ahiret onolku
kolku }e ostanete tamu, a za Allah x.{.
kolku {to vi e potreben, za ognot pak kolku
{to mo`ete da go trpite."

Mladi~u! Koga }e go zapoznae{ ovoj

hadis nema da ti bide potrebno drugo
znaewe.

- 30 -
 ^ETVRTI DEL

Razmisli u{te za ova: Se veli deka

Hatem el-Esam se dru`el so Belhi okolu
trieset godini. Koga go pra{al Belhi {to
nau~il za toa vreme, odgovoril deka
nau~il osum raboti:
1. Vidov deka vo `ivotot sekoj ima
drugar, prijatel i milenik, kogo go sledi sé

- 31 -
 do smrt ili do grob, no tuka go ostava sam
i nikoj ne saka so nego da odi vo grob.
Razmisluvav za toa, pa dojdov do
zaklu~ok deka najdobar drugar e onoj
koj }e pojde so mene vo grob i tamu mi
bide prija-tel. Takov drugar se samo
dobrite dela. Zatoa jas gi izbrav za svoj
mil-enik, za{to tie }e mi bidat svet-lina vo
mra~niot grob i razgovor, koga site
drugi }e me ostavat.
2. Vidov deka pove}eto lu|e se
poveduvaat po svoite strasti i nast-ojuvaat
kako da im udovolat na svo-ite barawa.
Vo taa prilika se setiv na Allahovite
zborovi: "Koj se pla{i od Allaha i na
svoite strasti im zastane na pat,
negovoto mesto e vo xennet."10 pa taka
10
Sure Nazijat, 40-41.

- 32 -
 u{te posilno se uveriv vo vistinitosta na
Kur'-anot i pobrzav da i se sprotivstavam
na svojata strast i da povedam vis-tinska
borba protiv nea, kako bi se pokorila na
Allah x.{. i bi Mu bila pot~ineta.

3. Zabele`av kako lu|eto se nat-

prevaruvaat vo sobirawe imot i nas-
tojuvaat zarabotkata da ja za~uvaat. Jas,
me|utoa, razmisluvav za ajetot: "[to e kaj
vas minlivo e i }e is~e-zne, a {to e kaj
Allah ostanuva zasekoga{"11 i odlu~iv
siot svoj imot da go podelam na
siroma{ni, kako toa bi mi bilo zaliha kaj
Allah x.{.
4. Mnogu lu|e mislat deka ~esta,
gordosta i goleminata e vo {to pogolem

11
Sure Nehl, 96.

- 33 -
 broj ~lenovi na semejstvoto (potomstvo),
pa so toa se gordeat, dodeka drugi pak
smetaat deka veli~inata e vo bogatstvo i
deca. Treti, pak dr`at do toa deka toa e vo
odzemawe na tu| imot, nasilstvo i
prolevawe nevina krv. Najposle ~etvrtite
veruvaat deka ~est i slava e vo tro{ewe na
imotot i preku-merno u`ivawe. [to se
odnesuva do mene, jas veruvam vo
Allahovite zborovi: "Najdobar i
najodbran e onoj, koj najmnogu od
Allah se pla-{i."12 Veruvam deka site
drugi mis-lewa se pogre{ni. Za sebe ja
izbrav bogobojazlivosta i vo nea ja gledam
vistinskata sre}a.

5. Lu|eto me|u sebe se napa|aat, se

karaat i klevetat edni na drugi. Koga
12
Sure Huxurat, 13.

- 34 -
 podlaboko za toa razmisliv uvidov deka,
seto toa e od zavist zaradi bogatstvo,
polo`ba i znaewe. Toa mi dade povod da
go zemam na razgleduvawe ajetot: "Nie gi
razde-livme pome|u niv dobrata od ovoj
svet"13 pa doznav deka zavista e grev
za{to Allah vo Ezel14 na sekogo mu go
odredil negoviot del.
6. Vo `ivotot lu|eto se mrzat zaradi
razni pri~ini i edni na drugi se neprijateli.
Me|utoa, ne postoi nitu smee da ima
neprijate-lstvo osven ona kon {ejtanot,
za{to Allah veli: "[ejtan e va{ nepri-
jatel, pa kako takov smetajte go." 15 Od

13
Sure Zuhruf, 32.
14
Iskon
15
Sure Fatir, 6.

- 35 -
 toa proizleguva, deka smee da se mrzi
samo {ejtanot i nikoj drug.
7. Site lu|e se trudat i nast-ojuvaat
materijalno da si go obez-bedat `ivotot. Pri
toa pove}epati po~inuvaat i ponekoe
nedozvoleno delo, a pokraj toa ja tro{at
svojata sila i, vo izvesni slu~ai, se poni-
`uvaat i so toa gubat od svojata vrednost.
A zo{to seto toa, koga Semo}niot veli:
"Nema niedno `iv-otno na zemjata, a
Allah da ne se gri`i za nego i da Toj ne
ja prezel vo Svoja dol`nost gri`ata za
neg-ovo izdr`uvawe."16 Zaradi toa se
oddadov na ibadet i go ostaviv sekoe
drugo zanimawe, za{to Allah x.{. mi e
najgolema garancija za mojata izdr{ka.

16
Sure Hud, 6.

- 36 -
 8. Sekoj se potpira na ne{to; nekoj na
pari, nekoj na imot, a nekoj na zanaet i
sli~no. [to se odnesuva do mene, jas se
potpiram samo na Al-lah x.{. i se dr`am za
Negovite zborovi: "Koj }e se potpre na
Allah, Toj mu e Dovolen." 17 Allah gi
ispo-lnuva svoite nakani i na se odredil
granica.
Ovie Esamovi izlagawa neobi~no mu
se dopadnale na Belhi, pa dodal: "Allah te
upatil na praviot pat! Jas gi prou~uvav
Tevrat, Inxil, Zebur i Kur'an i vidov deka
celokupnoto u~ewe na ovie knigi se dvi`i
okolu tie osum to~ki. Koj }e se dr`i za tie
to~ki, toj raboti vo duhot na nebe-skite
knigi."

17
Sure Talak, 3.

- 37 -
 PETTI DEL

Od gornite dva razgovori sigurno se

uveri, deka ne ti e potrebno gol-emo

- 38 -
znaewe, a sega }e ti objasnam, {to mu e
potrebno na onoj koj saka da trgne po
vistinskot pat.

 Pred sé potreben mu e vospituva~

(mur{id-upatuva~), koj od negovata
du{a }e gi otstrani site lo{i nav-iki i }e go
napravi kreposen i kara-kteren, sli~no na
zemjodelecot koj gi trebi trweto i
ostanatite {te-tni bilki od svojata zemja, za
da mu bide plodot podobar i poobilen.
Povikot na vospituva~ot e samo pr-
odol`enie na povikot na Allahovi-ot
Pratenik. Muhammed s.a.v.s., e ispraten
da go upati narodot na Bo`jiot pat. No toj
ne mo`e{e da ostane me|u niv zasekoga{.
Kako i site lu|e, taka i toj, mora{e da umre
i da is~ezne me|u nas, no zatoa osta-naa
negovite zastapnici, koi i pona-taka }e im

- 39 -
go poka`uvaat vistins-kiot pat na lu|eto. Za
Bo`jiot zast-apnik se bara na prvo mesto
da e al-im (u~en), no ni samata u~enost ne
e edinstven uslov.
Jas tuka, nakratko, }e poso~am na
glavnite svojstva koi mora da gi kr-asat
pejgamberovite zastapnici na zemjata. Vo
prv red alimot ne smee da bide materijalist
nitu al~en za pozicija. Isto taka, nu`no e
da bide pristapnik na poznat avtoritet, ~ii
u~iteli postepeno se digaat i vrzu-vaat za
najgolemiot u~itel, Muham-med s.a.v.s.
Ponataka, mora da pose-duva golema doza
na ve{tina vo ve`baweto na duhot so
apstinencija ili namaluvawe na jadeweto,
spie-weto i govorot, so ~esta molitva, so
milost i so post. Dru`ej}i se so svojot

- 40 -
 mur{id18 }e se nau~i na kara-kteren i
zdrav `ivot, strplivost, blagodarnost i
predanost sprema Semo}niot Gospodar,
doverba vo Al-lah, uveruvawe vo
vistinata, skro-mnost, du{evna smirenost,
blagost, poniznost, znaewe, sram, vernost,
gordost i nade`. Site tie se svoj-stva, koi
u~itelot  mora da gi pose-duva, pa duri
toga{ da bide dostoen da go sledat. No
vakvite se mnogu retki. Koj pak }e ima
sre}a da najde u~itel so spomenatite
svojstva i ovoj da go primi, dol`en e da go
po~ituva i javno i tajno. Javno }e go
po~ituva na toj na~in, {to }e vni-mava od
sekakva kritika i rasprava so nego, duri i
da znae deka u~itelot pogre{il. 
Sexadeto }e mu go poste-luva samo
18
Mur{id na arapski zna~i upatuva~, poka`uva~ na
prav pat..

- 41 -
 koga }e saka da klawa, a koga }e zavr{i so
namaz treba da mu go krene. Ne smee
pred nego mnogu da klawa nafile.19 ]e gi
izvr{uva neg-ovite naredbi kolku {to e
mo`no. Ne e dovolno samo formalno da gi
izvr{uva naredbite na {ejhot20. Vo sé {to
nadvor go manifestira mora da bide i vo
du{ata uveren i so svojata vnatre{nost toa
da go potvrduva. Vo toa bi se sostoelo
tajnoto po~ituvawe. Ako ne si vo sostojba
i prividno i vistinski da
poka`uva{ predanost prema svojot {ejh,
toga{ podobro ti e da go napu{ti{.
Ponataka, dol`nost za onoj koj
posakuva da bide voda~ na praviot pat e
da izbegnuva rasipano dru{tvo so cel da

19
Sigurno se misli da ne bide toa forma na licemerstvo.
20
[ejh zna~i u~itel.

- 42 -
ne go oddeli svoeto srce od {ejhot, da se
o~isti od ne~istoti-jata na {ejtanot, a vo
sekoj slu~aj podraga }e mu bide
siroma{tijata od bogatstvoto.
Zapomni, deka tesavvufot (misti-
cizmot) ima dve glavni svojstva: isp-
ravnost pred Allah x.{. (istikamet) i
karakter. Koj }e bide ispraven vo svoite
postapki i karakteren spre-ma drugite, toj
bez somnenie e duho-vnik.
Ispraven e onoj koj ja `rtvuva sv-ojata
udobnost i li~na sre}a zaradi Allah, a
karakteren e onoj koj pob-rgu bi mu
popu{til na drug i bi ja prifatil negovata
`elba, otkolku da go prisili i go nametne
svoeto mislewe, so toa ova vtoroto, da se
dvi`i vo granicite na [erijatot.

- 43 -
 Me pra{a da ti objasnam {to e toa
ibadet - obo`uvawe, pokornost sprema
Allah x.{. Pokornosta kon Allah se sostoi
od tri elementi:
1. da se izvr{uvaat propisite na [erijatot
2. da se bide predaden na Allah-ovata
volja i da se zadovoli so Nego-vata
sudbina, i
3. da se `rtvuva svoeto li~no zad-
ovolstvo za da se postigne Allah-ovoto
zadovolstvo.
Za tevekkul21 mo`am da ti re~am deka
se sostoi vo cvrsto veruvawe vo ona {to
Allah x.{. go vetil, odn-osno da
veruva{ deka }e postigne{ samo ona {to
21
Tevekkul zna~i iskreno potpirawe na Allah x.{.

- 44 -
Allah ti go propi{al, pa duri i cel svet da
se sprotivstavi na toa, i obratno, ne
mo`e{ da dojde{ do ona {to ne ti e
odredeno ni so pomo{ od site lu|e.
Da se bide predaden i iskren (ihl-as)
zna~i site svoi dela da gi pra-vi{ vo imeto
na Allah x.{. i da se nastojuva da se
postigne Negovata milost, a ne da se vodi
smetka dali drugite }e te pofalat ili
pokudat.
Licemerstvoto (rija) proizleguva od
obo`uvaweto na lu|e. Da se izb-egne toa
edinstveno mo`e samo so uveruvawe deka
site lu|e se pot~i-neti na Bo`jata sudbina i
deka ne se vo sostojba da mu napravat na
nikogo nikakva {teta nitu korist bez Bo`-
jata volja. Ako gi smeta{ lu|eto za mo}ni

- 45 -
 toga{ bez somnenie ne mo`e{ da go
izbegne{ licemerstvoto.
Na nekoi tvoi drugi pra{awa jas ve}e
imam odgovoreno vo svoite dela, a na
nekoi e zabraneto voop-{to da se
odgovara. Raboti spored ova {to go
znae{ pa }e go zapoznae{ i ona {to ne go
znae{.
Mladi~u! Od denes ve}e nemoj ta-ka da
me pra{uva{! Vo idnina imaj gi vo
predvid ovie Allahovi zbor-ovi:

"Ako tie se strpea sé dodeka

izleze{ kaj niv }e im be{e podobro za
niv."22
I primi ja sovetta na Hidr koga re~e:
22
Sure Huxurat, 5.

- 46 -
 "Nemoj ni{to da me pra{uva{ dodeka
jas samiot ne ti objasnam." 23 Imeno
nemoj da brza{ so pra{a-weto, mo`ebi
sam }e dojde{ do spoz-nieto ili samite
nastani }e ti ja otkrijat vistinata:

"Ne brzajte, }e vi gi poka`am Svoite

dokazi!"24

Ne pra{uvaj pred vreme; znaj deka

nema da ja postigne{ celta sé dodeka ne se
upati{ po patot koj vodi do celta.
"A zarem ne patuvaat po Zemjata i
da poglednat kako bil krajot na onie
pred niv.."25

23
Sure Kehf, 70.
24
Sure Enbija, 37.
25
Sure Rum, 9. Sure Gafir, 21.

- 47 -
 Ako patuva{ i gi
nabquduva{ Allahovite stvorenija, vo
svojata du{a }e otkrie{ brojni ~uda. Bidi
podgotven da ja `rtvuva{ i svojata du{a.
Da se `rtvuva du{ata svoja e najgolemo
delo na dobro~instvoto.
Zun-nun el-Misri, obra}aj}i mu se na
eden od svoite u~enici, mu rekol: "Ako si
podgotven da ja `rvuva{ i du{ata, dojdi
vamu; ako ne si, toga{ oddale~i se od
tesavvufot!"26  

26
Duhoven pat koj vodi do Allahovata blizina.

- 48 -
 [ESTI DEL

Primi gi od mene ovie osum rabo-ti,

ako ne posakuva{ tie na Sudniot Den da ti
bidat tu`iteli.  ^etiri se zapovedi, a ~etiri se
zabrani.

- 49 -
 Zabrani se:

Prva: Gledaj {to pomalku e mo`-no da

se rasprava{ i vodi{ disku-sija za bilo koe
pra{awe. Vo raspr-avaweto ima pove}e
{teta otkolku korist.  Toa e izvor na site
valkani i negativni svojstva, kako {to se
licemerstvoto, zavista, naduenosta,
omrazata, neprijatelstvoto, izmama-ta i
sli~no.

No, ako pred tebe se povede dis-kusija

za edno pra{awe i ti gleda{ deka vistinata
bez tebe nema da izl-eze na videlina, vo
toj slu~aj mora{ i ti da se vklu~i{ vo
raspravata, no samo so namera da
pridonese{ za pobeda na vistinata.

Za takva namera postojat dva znaka:

- 50 -
 a. glavna cel da ti bide otkrivawe na
vistinata, pa seedno taa da se otkrie od
tebe ili od tvojot proti-vnik;

b. da ti bide podrago da vodi{ rasprava

nasamo otkolku pred lu|-eto.
]e ti re~am u{te ne{to. Da se pra{a
zna~i da se odnese bolniot od srceva
bolest na lekar da ja usta-novi bolesta, a
odgovorot e prepo-znavawe na bolesta i
obid bolniot da se izle~i. Vistinskiot alim
pak go le~i samo onoj za kogo misli deka
mo`e da se izle~i. Ako bolesta e hroni~na
i neizle~iva seta ve{tina na lekarot }e bide
vo toa da ja uvidi besmislenosta na
le~eweto i badi-jala da ne go tro{i
vremeto.

- 51 -
 Neznaeweto e mnogu opasna bol-est.
Toa se deli na ~etiri vida. Samo edna e
izle~iva, a drugite tri besmisleno e da se
le~at, a toa se:
1- Koj pra{uva od zavidlivost, koj i gi
vrti ple}ite na naukata od omraza, na
takviot ne treba da mu se odgovara.  Duri i
najdobro i najasno da mu odgovori{, so
toa samo }e mu ja zgolemi{ omrazata,
neprijatelstv-oto i zavista. Najdobro e
vakvite da gi ostavi{ i ponataka da
boleduvaat od ovaa bolest, kako {to veli
Allah x.{.:
"Napu{ti go i ne vodi smetka za onoj
koj Me zaboravil Mene i koj bara samo
ovozemsko u`ivawe!"27

27
Sure Nexm, 29.

- 52 -
 Zavidliviot so site raboti i zbo-rovi
samo go raspaluva ognot koj go uni{tuva
plodot na negovoto zna-ewe:

Zavidlivosta gi uni{tuva dobri-te dela

kako {to ognot gi sogoruva drvata.
2- Koj boleduva od glupost. I ovoj vid
na neznaewe e neizle~livo. Isa a.s. rekol:

"Bev vo sostojba da gi o`ivuvam

mrtvite, no mi be{e nevozmo`no da gi
izlekuvam glupavite lu|e."
Ovde se misli na ~ovek koj se zan-
imaval so nauka mnogu kratko vreme i
nau~il ne{to malku od verskoto i
ovosvetsko znaewe, pa misli deka ne-ma
pou~en od nego. Zatoa se vpu{ta vo
raspravii so najgolemite avtori-teti koi cel

- 53 -
svoj `ivot go potro-{ile vo istra`uvawe i
izu~uvawe na razni znaewa. Toj misli
deka site pra{awa koi toj ne gi poznava
deka im se nepoznati i na drugite. I na
ovoj vid lu|e nepotrebno e da im se
odgovara.
3- Koj saka da nau~i i edinstveno so taa
namera pra{uva, no tolku e glup {to ne e
vo sostojba i pokraj najdobroto ka`uvawe i
odgovor da ja razbere rabotata. Podobro e
na tak-viot voop{to da ne mu se odgovara.

Muhammed s.a.v.s., rekol:

"Nas, na Bo`jite pratenici nar-edeno ni
e da im soop{tuvame na lu|eto sprema
nivnata umstvena sposobnost."

- 54 -
 4- [to se odnesuva do izle~livata bolest
na neznaewe, toa e obele`ano so toa {to
bolniot bez nikakva lut-ina, zavist i strast
saka da dojde do soznanie, zatoa {to
pra{uva ne od zavist i inaet, tuku od
qubov kon soznanieto. Zaradi toa treba da
se le~i ovoj bolen i da mu se odgovara na
negovite pra{awa.
Vtora: Potrebno e {to pove}e da
izbegnuva{ i voop{to da ne se vpu{ta{ vo
slu`ba na vaiz28, za{to misijata na vaizot e
mnogu deli-katna i polna so nezgodi.
Edin-stveno ~ovek mo`e da se primi vo
taa slu`ba samo ako go raboti toa {to go
zboruva. Duri toga{ }e mo`e i }e smee da
zboruva na drug. Vo taa smisla na Isa a.s.
mu bilo re~eno:
28
Sovetuva~.

- 55 -
 "Najprvin sovetuvaj se sebesi, pa ako
uspee{ samiot da si go primi{ sovetot,
toga{ mo`e{ da gi sovetu-va{ i drugite.
Inaku, zasrami se od tvojot Gospodar!"
Ako pak se postavi{ vo pozicija na vaiz
ili vo uloga na opomenuva~,
toga{ potrebno e da se ~uva{ od dve
svojstva:
a. da se ~uva{ od zako~enost vo
govorot, nejasna i dvosmislena tema,
za{to vakviot na~in na izrazuvawe zna~i
istro{enost na du{ata i sla-bost na srceto.
Da se opomenuva zna~i da se potsetuva
~ovekot na u`asot od pekolniot ogan i na
nego-vata nedovolna blagodarnost kon
Stvoritelot, i so toa da se pottikne
razmisluvawe za `ivotot koj besmi-sleno
go potro{il i za preprekite koi mu stojat na

- 56 -
patot kako {to se stravot od lo{a zavr{nica
na ovoj `ivot i nedostatok na iman pri
predavaweto na du{ata. Ista taka da se
podu~i da razmisluva, dali }e bide vo
sostojba da  odgovori na melekite vo
grobot Munkir i Nekir i dali }e bide vo
sostojba da go premine Sirat-}uprija ili }e
padne vo provalijata. Isto taka, }e razmi-
sluva i za svojata sostojba na Sud-niot
den. Site ovie raboti ~ovekot mora da gi
ima na um i da razmisluva za niv, i toa na
na~in, koga }e raz-misluva za niv srceto
da mu se pot-rese i da nastane golema
voznemi-renost i nespokoj vo negovata
du{a. Da se predizvika vakva sostojba kaj
~ovekot zna~i toj da se opomene. A da se
dr`i vaiz, zna~i da se zapoznae ~ovekot so
ovie raboti za da gi zapoznae svoite
nedostatoci vo izvr{uvaweto na dol`nostite

- 57 -
kako edna{ bi se opametil i  bi se obidel
da se povrati na praviot pat i go nadopolni
so dobri dela ona {to go prepu{til vo
minato. 
Sekako deka vaizot vo svoeto pro-
povedawe }e nastojuva da bide {to
porazbirliv, sli~no na ~ovek, koj gledaj}i
kako i se zakanuva opas-nosta na edna
ku}a  od poplava, brza da gi opomeni
doma}inite na taa opasnost. Kako {to ne
mo`e ni da se zamisli deka ovoj vo toa
predupre-duvawe da se slu`i so
nerazbirlivi i nejasni izrazi, isto taka nitu
vai-zot smee da se slu`i so bilo kakvi
nerazbirlivi i dvosmisleni zbor-ovi i
re~enici.  
b.  ne e dobro edinstvena `elba da ti
bide da sobere{ {to pove}e slu-{a~i okolu

- 58 -
sebe i tie slu{a~i, kin-ej}i gi svoite odela,
da poka`uvaat strav, a ti so ova da
posakuva{ da se ka`e kako tvojot glas e
dobar i kako si izvonreden vaiz, za{to
vakvata tvoja postapka poka`uva te`neewe
kon ovosvetskata pridobivka (pro-fit).
Naprotiv, treba da go odvr-a}a{ svetot od
duwalukot, a da go upatuva{ da se
podgotvuva za onoj svet, da bide pokoren
na Allah, da ne bide nenasiten za
ovozemskite u`i-vawa, da bide dare`liv i
bogo-pla{liv, da gi pou~i{ vo ibadet,
za{to tie se po priroda skloni da go
napravat ona {to e vo sprotivnost so
[erijatot i moralnite na~ela. Zatoa zapla{i
gi i opomeni gi na lo{ite posledici od
takvata nivna postapka, so cel da se
odzvijat, popravat i za{titat od grevot.

- 59 -
 Vakov na~in na upatuvawe e edinstven
koj mo`e da se nare~e vistinski vaiz. Sé
drugo }e bide daleku od propoved i
pove}e }e bide {tetno otkolku od korist,
pa e potrebno takvite vazovi da se zabr-
anat i da se odvrati svetot da ne gi slu{a.   
Treta: Vaizot ne smee da se dru`i so
vladarite nitu so drugi visoki
dostinstvenici, za{to takvoto dru-`ewe e
mnogu opasno. Ako pak bide prisilen so
niv da se dru`i, ne smee da gi fali nitu da
se moli na Allah za niven dolg `ivot, za{to
so toa se predizvikuva Bo`jata lutina.
^etvrta: Vaizot ne smee da pri-ma
nikakvi podaroci od upravu-va~ot,
vladarot, ministerot i nego-vite slu`benici.
Bez ogled dali znael ili ne znael deka
podarokot e od halal ili haram. Vakvite

- 60 -
 poda-roci i hedii se mnogu opasni po
vaizot za{to go pravat zavisen i go stavaat
vo nezgodna polo`ba. Kolku i da bide
hrabar nema da mo`e da se odre~e da ja
pribavi ili so~uva naklonosta na svojot
dobro~initel, odnosno podaruva~.
Sekojpat }e gle-da svojot vaz29 da go
naso~uva po `el-ba na daritelot i nikako da
ne se zameri so nego. A seto toa zaedno
pretstavuva opasnost po verata. Naj-mala
{teta od toa bi bilo, {to onoj koj prima
hedija vedna{ go zasakuva onoj koj mu ja
dava, a da se saka nekoj zna~i da mu se
saka dolg `ivot. Toa zna~i vo na{iot
slu~aj, da mu se posakuva opstanok i dolg
`ivot na nasilnikot. A pak toa da se saka
isto e kako {to i da se posakuva nasilstvo i

29
Sovetuvawe, dr`ewe lekcija ..

- 61 -
propast na svetot. Pa te pra{uvam sega,
ima li ne{to po-opasno od ovaa `elba.    
^uvaj se i nemoj {ejtanot da te zavede i
izla`e. Ne veruvaj im na onie koi ti velat
deka e dobro da se zema od vladarot
hedije, pa da se podeli na nemo}ni i
siroma{ni so motivacija deka ti }e ja
potro{i{ vo dobro, a da ostanela kaj niv,
tie bi ja potro{ile vo zlo. So vakva
izmama prokletnikot na mnogu im ja
otsekol glavata. Za ova, nie op{i-rno
pi{uvavme vo Ihja-ulumu-din.
Ova se, ete, ~etirite raboti od koi mora{
da se ~uva{ i koi gi ozna~ivme kako
zabrani. Nie ti pre-pora~avme u{te ~etiri
zapovedi koi mora{ da gi raboti{, a toa se:

- 62 -
 Prva:  Postapuvaj sprema Allah x.{.
onaka kako {to bi sakal sprema tebe da
postapuva tvojot sluga. [to ne si zadovolen
slugata tebe da ti go pravi, nemoj ni ti da
mu go pravi{ na Allah x.{., tvojot
vistinski Gospodar.
Vtora:  Koga mu pravi{ ne{to na nekoj
drug misli kako toa toj tebe da ti go pravi,
za{to ~ovek nema da ima potpolno
veruvawe (iman) sé dodeka ne mu
posakuva na drug ona {to si go posakuva
sam za sebe.
Treta:  Potrebno e glavna namera da ti
bide prou~uvawe razni znaewa so toa da
gi o~isti{ srceto i du{-ata. Koga bi znael
deka nema da `ivee{ pove}e od edna
sedmica sig-urno e deka niz toa vreme
nema da se zanimava{ so prou~uvawe na

- 63 -
[eri-jatskoto pravo (fikhot), moralot
(ahlak), izvorot na [erijatot, fil-ozofija i
sli~no, za{to ovie znaewa nema da ti
koristat za ni{to. Zatoa ti }e se
zanimava{ so zapoznavawe na svojstvata
na svojata du{a i kontolirawe na srceto.
Na prvo mesto }e gi prekine{ site vrski so
dobrata od ovoj svet, }e ja o~isti{ du{ata
od lo{i svojstva i }e ja zakiti{ so dobri
vrlini i so toa }e ja navikne{ na qubov
sprema Allah x.{. ^ovek mo`e sekoj ~as
da umre, pa zaradi toa treba sekoga{ da se
sprema za smrt. A sega slu{ni ne{to drugo
i pomisli za nego! Koga bi ti rekle deka
vladarot posle nekolku dena }e te postavi
za minister, {to bi pravel toga{ ti? 
Razbirlivo e, da ti celo vreme bi go
razubavuval i doteruval ona vrz {to mo`e
da padne pogledot na vladarot vrz nego. Ti

- 64 -
na prvo mesto bi go o~istil svo-eto telo, bi
oblekol novo i najdobro odelo, bi ja uredil
i popravil ku}a-ta itn. Ti  ve}e znae{ na
{to so ova uka`uvam. Razmisli za toa? Zar
ne rekol Muhammed s.a.v.s.:

"Allah ne gleda vo va{iot nadvo-re{en

izgled, nitu vo va{ite tela, tuku gleda vo
va{ite srca i va{i-te nameri."
Ako saka{ da go zapoznae{ srceto i
negovite sostojbi,  toga{ ~itaj go Ihja-ul-
ulum i drugite moi dela. Da se zapoznae
srceto e prvostepena dol`nost na sekoj
poedinec (fardi-ajn), dodeka ostanatite
znaewa, osv-en onoj del bez koj ne mo`at
da se izvr{at drugite verski dol`nosti,
kolektivna dol`nost, fard-kifaje.

- 65 -
 ^etvrta:  Ne smee{ da ima{ bog-atstvo
pove}e otkolku {to ti e pot-rebno za edna
godina.30 Taka posta-puva{e i Muhammed
s.a.v.s.
Toj ~esto zboruva{e:
"Bo`e, daj mu na mojot ummet samo
onolku, kolku mu e potrebno da gi
podmiri nu`nite potrebi. Neka ne bide ni
pove}e ni pomalku od toa."

Muhammed s.a.v.s. gi osiguruva{e so

izdr{ka za edna godina samo onie ~lenovi
na svojata zaednica, za koi znae{e deka ne
se tolku cvrsti i deka imaat vo srcata
nekoja slabost, dodeka onie koi bile cvrsti
vo svoeto veruvawe gi osiguruval so
snabduvawe samo za den i pol.
30
Ne treba da se sfati vo bukvalna smisla

- 66 -
 Mladi~u, ete, so ova, glavno, ti
odgovoriv na tvoite pra{awa. Pot-rebno e
da postapi{ po niv i da ne me zaboravi{.
Seti se na mene so dova.
[to se odnesuva do dovata jas bi ti ja
prepora~al ovaa ~esto da ja u~i{, a
posebno posle namaz:

"Bo`e, baram od Tebe potpolna

blagodet, trajna nepogre{livost, op{ta
milost, zdravje, sre}en i udo-ben `ivot,
vistinsko dobro~instvo, op{ta udobnost,
dobrina i milost!    
Bo`e, bidi so nas, a nemoj da
bide{ protiv nas! Sre}no zavr{i gi na{ite
`ivoti, ispolni gi na{ite ~isti `elbi, podari
ni zdravje i koga poa|ame i koga doa|ame,
i koga se razdenuvame i koga

- 67 -
zano}uvame, upati né na Svojot rahmet,
posipi go svojot oprost vrz na{ite grevovi,
pomogni ni da se popravime, da ni bide
glavna izdr{ka bogopla{-livosta, da se
borime i trudime za vera i na Tebe da se
potpirame!
Bo`e,  zacvrsti né na vistinskiot pat i vo
ispravnosta, odvrati né od onie raboti, za
koi bi se kaele na Sudniot den {to sme gi
pravele, olesni ni go teretot na na{ite
grevovi, snabdi ne so snabduvaweto na
Tvoite izbranici, so~uvaj né od zloto na
Tvoite neprijateli, so~uvaj né od ognot
kako i na{ite tatkovci, majki, bra}a i
sestri! Napravi ni go toa, se koneme vo
Tvojata milost, o Ti koj si najmilostiv, koj
opros-tuva{, koj si Blagoroden, sé znae{ i
Silen si i Posleden, Mo}en si i Milostiv

- 68 -
sprema siroma{nite! Nema drug osven
Tebe. Tebe te slavime; jas bev nasilnik.
Neka e slavat i selam vrz Muhammeda
s.a.v.s., vrz negovata familija i site negovi
drugari!

SODR@INA

VOVED--------------------------------------3

PRV DEL------------------------------------6

- 69 -
VTOR DEL--------------------------------17

TRET DEL--------------------------------29
^ETVRTI DEL----------------------------34

PETTI DEL-------------------------------42
[ESTI DEL--------------------------------54

Naslov na deloto:
EJJUHEL VELED - (O, mlad ~oveku)

Avtor:
Ebu Hamid el-Gazali

Prevede:
Idriz b. Nexip

- 70 -
Lektura i korektura:
Arif Ramadani

Kompjuterska obrabotka:
Ebu Selma & Esma

Izdava:
IHSAN - Oktisi

Tira`:

- 71 -