Fakultet za uslužni biznis

Sremska Kamenica
Konsultativni centar
Zreenjanin

SEMINARSKI RAD IZ POSLOVNE ETIKE

Tema: DRUŠTVENA ODGOVORNOST I POSLOVNA ETIKA

Profesor:dr. Dragan Subotić Student:Dragica Lazić

broj indeksa: XI 470/08
Novi Sad,
 SADRŽAJ:

Sadržaj.......................................................................................................1
Uvod...........................................................................................................2
Pojam i vrsta etike....................................................................................3
Predmet poslovne etike............................................................................4
Značaj poslovne etike...............................................................................5
Kome treba poslovna etika.......................................................................8
Rezime......................................................................................................10
Ključna reč...............................................................................................11
Zaključak..................................................................................................12
Literatura.................................................................................................13

1
 1. UVOD

Etika se odredjuje kao filozofska nauka o moralu. Kao deo filozofije koji
proučava i procenjuje vrednosti, u smislu šta je dobro a šta rdjavo, šta treba da bude ili šta
ne treba da bude i kao deo filozofije koji proučava poreklo i načela moralnosti, predmet
izučavanja etike je moral, moralni odnos čoveka i čoveka, čoveka i društva, kao i odnos
čoveka prema sebi samom. Predmet ovog izučavanja je i čovekova praksa procenjivanja
ljudi, uključujući i sebe, kao dobrih ili zlih, kao vrednih ili nevrednih, kao dostojnih ili
nedostojnih.
Termin etika je grčkog porekla (ethos-običaj), i potiče od dva prvobitno srodna
termina, koja su se već u Aristotelovo vreme, razlikovala po svom značenju. Jedan termin
je označavao naviku, naviknute, spoljašnje, uobičajene radnje, dok se drugi prvenstveno
odnosio na unutrašnja, voljna, duševna svojstva i navike. Tako je etika, u stvari, nauka o
moralu ili etosu.
Predmet proučavanja etike je moral. Ako se radi o analizi, objašnjenju i
razumevanju morala koje ispunjava naučno – teorijski kriterijum, onda se radi o
teorijskoj etici. Ako je etika usmerena ka formulisanju normi dobrog, pravednog,
rdjavog, ispravnog postupanja, onda se radi o normativnoj etici. A definišući i
obrazlažući kriterijume i pravila moralnog postupanja, vrline i dužnosti u praksi, etika
postaje praktično – normativna.
Teorijska etika se bavi se proučavanjem prirodno datih psihičkih funkcija
odnosno snaga koje čoveku omogućavaju da izgradi moralno doživljavanje. Mora da se
oslanja i na sociologiju morala, koja se bavi proučavanjem zavisnosti oblika moralnih
normi i moralnih stavova od socijalnih uslova uopšte.Teorijska etika proučava moral u
zavisnosti od čovekovih psihičkih snaga i oblika društvenih odnosa, i u skladu s tim daje
odgovore na opšta i teorijska pitanja o poreklu i razvoju morala.
Normativna etika postavlja pitanje opravdanosti, ispravnosti samih postojećih
načina držanja, postupanja, i moralnih shvatanja. Ona pokušava da formuliše kriterijume i
merila ispravnog i sigurnog moralnog sudjenja i moralnog postupanja.

Razlika izmedju normativne i praktične etike je u tome što normativna etika

ostaje na opštim kriterijumima, dok praktična proklamuje konkretne kriterijume
ponašanja u pojedinim konkretnim situacijama i odnosima u vidu odredjenih dužnosti.

2
 2. POJAM I VRSTE ETIKE

Jednu od suštinskih karakteristika ljudske vrste čini sposobnost čoveka da

prevazidje svoje biološke okvire i ograničenja i da svoj život i život zajednice gradi
i stalno razvija u svetu smisla i vrednosti.
Vrednosno procenjivanje svih ljudskih ponašanja, staro je koliko i ljudsko
društvo. Vrednosno ocenjujemo prirodne pojave, pravne propise, političku i
ekonomsku situaciju, vrednujemo umetnička dela, vrednujemo tehnička dela,
vrednujemo ponašanja i karaktere ljudi.
Sam pojam vrednosti može se razumeti i odrediti kao pozitivno ili
negativno značenje nekog objekta, pojave ili procesa, povezano sa željama,
interesima ili mišljenjima ljudi. Svet vrednosti je svet koji čovek stalno stvara i
osmišljava, pa se zato za vrednosti ne kaže da postoje, nego da važe.

Vrednosti, kao centralni stavovi koji odredjuju prioritete u ljudskom

ponašanju, daju značenje i strukturu životu. Za njih se veže čovekova potreba za
trajnošću, postojanošću i smislom ljudskog življenja.
Filozofi i naučnici učinili su mnogo napora da klasifikuju vrednosti i
odrede njihovu hijerarhiju.

Jednu od najpoznatijih klasifikacija vrednosti i potreba sačinio je Abraham

Maslov. U njegovoj piramidi nalaze se fiziološke potrebe, zatim potreba za
sigurnošću, potrebe za pripadanjem i ljubavlju, potreba za uživanjem. Na vrhu
piramide nalazi se vrednost samoostvarivanja ličnosti. Svaki čovek mora da bude
veran svojoj sopstvenoj prirodi i svom najdubljem kreativnom potencijalu. Ovu
potrebu i vrednost Maslov naziva samoostvarenjem.

Poseban oblik vrednosti čine moralne vrednosti koje se tiču pojedinačnog

čoveka u njegovom životnom radu. Moralne vrednosti konkretizuju se kroz sistem
moralnih normi i ideala, pojmove dobra i zla, ispravnog i neispravnog ponašanja.
Zajedničke moralne vrednosti nastaju u stalnom procesu komunikacije kroz
uzajamno preispitivanje i usaglašavanje pojedinačnih moralnih vrednosti, bez
nametanja i prisile, uz poštovanje slobode izbora i odluke pojedinca i društvenih
grupa.
Opšta etika ima tri dela: deskriptivnu etiku, normativnu etiku i metaetiku.
Posebna etika obuhvata primenu opšte etike na specijalizovana polja
društvenog života. Tako imamo područja: poslovne etike, medicinske etike,
medijske etike, advokatske etike i dr.

3
 3. PREDMET POSLOVNE ETIKE

Poslovna etika proučava primenu moralnih normi i vrednosti na aktivnosti

i ciljeve preduzeća i organizacija. Poslovna etika se bavi moralnim pitanjima na
širokom polju biznisa. Ona izučava moralne standarde i njihovu primenu u
sistemima i organizacijama kroz koje moderna društva proizvode i distribuiraju
dobra i usluge, kao i na ljude koji rade u tim organizacijama.
Poslovna etika nastoji da rezultate svojih analiza primeni na onaj skup
institucija, tehnologija, transakcija, aktivnosti i težnji koje nazivamo svetom
biznisa.
Svako društvo se sastoji od ljudi koji su povezani nekim zajedničkim
ciljevima i čije su aktivnosti uredjene tako da se ovi ciljevi uspešno realizuju.
Najuticajnije institucije unutar savremenih društava jesu ekonomske institucije. One
odredjuju ko će i kako proizvoditi raznovrsne robe i usluge, kako će poslovi biti
organizovani, koji će se resursi koristiti, kako će proizvodi i prihodi biti
rasporedjeni medju članovima društva.
Poslovna etika predstavlja polje dveju različitih perspektiva: moralne ili
etičke i poslovne ili ekonomske perspektive.
Moralna perspektiva za svoje polazište uzima moralne vrednosti kakve su:
istina, pravda, poverenje, poštenje, solidarnost.
Poslovna perspektiva se temelji na ekonomskim vrednostima i
kategorijama kakve su: profit, efikasnost, konkurentnost, uspešnost.
Predmet poslovne etike je upravo prosek koji se dobija ukrštanjem
moralnih i ekonomskih aspekata poslovanja.

4
 4. ZNAČAJ POSLOVNE ETIKE

Poslovna etika počinje da otvara pretpostavke za razvijanje nove etičke svesti svih
učesnika poslovnog života. Započinje se sa edukacijom, sa obrazovanjem iz oblasti
poslovne etike, nastaje i poslovna etika kao posebna naučna disciplina. Obrazovanje iz
ove oblasti započinje na američkom kontinentu mnogo ranije nego sto je to slučaj sa
evropskim kontinentom. Naravno, i pored toga sto etičko obrazovanje i etička obuka ne
počivaju na istim teorijskim osnovama, što je i normalno u krajnjem slučaju, i što u
relativnom smislu zagovaraju slične a ne iste etičke principe poslovanja u praksi, i bez
obzira na to što se dešava (Dz. Dramond i B. Bein, 2001: 12)1 da, recimo, studenti
završnih godina studija u Velikoj Britaniji kad izađu iz poslovnih škola ne znaju čak ni
šta pojmovno znači reč etika - ipak je etičko obrazovanje nužan potez koji prati nov
koncept poslovnog ponašanja. Tako nastaje period izrazitog interesovanja za poslovnu
etiku.
Naravno, u svakoj kompaniji važi pravilo da se ne može očekivati da svi
zaposleni imaju iste etičke vrednosti, jer se svako rukovodi sopstvenim sistemom
vrednosti i sopstvenim iskustvom. Ali, zato se odredene vrednosti mogu razviti, pa se u
tom smislu iniciraju programi za razvijanje osnovne eticke svesti. Programi imaju
razlicite oblike i ciljeve.

Iz etičkih programa i etičke obuke slede i etički kodeksi koji su veoma značajni za
etičko poslovanje organizacija. Naime, etičkim kodeksom se uspostavlja viši moralni
nivo u organizaciji. Da bi etički kodeks imao smisla, u njemu moraju jasno biti izraženi
osnovni principi i očekivanja, moraju se izneti moguće etičke dileme sa kojima se
zaposleni suočavaju i sto je najvažnije, etički kodeksi se moraju primenjivati. Na taj nacin
su etički kodeksi postali sastavni deo poslovnog ponasanja.

Poslovna etika je nastala kao reakcija na neoklasicnu ekonomiju, čiji su teoreticari

smatrali da motivacija vođena ličnim interesom nije nemoralna, ali za mnoge poslovne
eticare izmešani motivi ne zaslužuju da dobiju nikakav moralni kredibilitet (A. Stark,
1993: 4)2. Kao reakcija takvom stavu da ce licni interesi biti ugrozeni zbog uplitanja etike
u poslovanje, javili su se zahtevi da tržiste treba da bude merilo uspešnosti svake firme i
da će ono nagraditi etičko ponašanje, pa je zato Džon Šad (John Shad) godine 1950.
tvrdio da se "etika isplati". .
Međutim, razvoj poslovne etike odvijao se u skladu sa razvojem društva,
pa se iz tih razloga razvoj poslovne etike usaglašavao sa aktuelnim društvenim pojavama.
U literaturi se ne može naći veliki broj određenja poslovne etike.

1 ( Dz. Dramond i B. Bein, 2001: 12)

2 (A.Stark: "What's the Matter with Business Etllics7", Harvard Business Review, maj-jun, 1993., str. 4).

5
 Laura Neš ( Nash, 2001: 23)3 navodi da poslovna etika proučava primenu ličnih
normi na aktivnosti i ciljeve komercijalnih preduzeca i da kao takva ne predstavlja neki
poseban moralni standard, već studiju o tome kako poslovni kontekst postavlja svoje
jedinstvene probleme pred moralnu ličnost koja deluje kao predstavnik tog sistema.
Subotić i Lazić (Subotić i Lazić, 1997: 15)4 polaze od toga da poslovna etika obuhvata
dobro i loše ponašanje prema drugim Ijudima, u vidu skupa prava i dužnosti koje Ijudi
primenjuju prilikom donosenja odluka.

Pod poslovnom etikom se podrazumeva i organizaciona ili korporativna kultura

koja se odnosi na pravila etičkog ponašanja, osnovne vrednosne etičke principe i
specifična etička pravila koja kompanija nastoji daprimeni. Ti projektovani elementi
korporativne kulture u vidu pravila etičkog ponašanja, koje treba primeniti i ostvariti su:
držanje obećanja, dobronamernost, pomoć drugim ljudima, poštovanje drugih ljudi i
poštovanje vlasništva (D. Subotie, 1997: 15, 113)5. Iz tih elemenata nastala su moralna
pravila koja treba da sledi kompanija i etičke norme, koje determinisu način ponašanja.

Pod poslovnom etikom se podrazumevaju i principi i pravila ponašanja zasnovani

na opštoj i poslovnoj kulturi, principi i pravila koji dominiraju u interpersonalnoj
komunikaciji. Pod poslovnom etikom se podrazumeva i poslovna komunikacija koja je
nastala iz odnosa kulture i etike u poslovanju. Poslovna kultura je od značaja, jer se
temelji na opštoj kulturi, kulturi govora i lepog ponašanja, kulturi usmene i pismene
komunikacije. Sve je to, nesumnjivo, vazno za kontakt poslovnih partnera, iako se čini da
su odnosi sa javnošću važniji element od poslovnog komuniciranja.
Pod poslovnom etikom se podrazumevaju vrednosti moralnog ponašanja, kao i
norme etičkog ponašanja, pretočene u kodeks profesionalnog poslovnog ponašanja, ili u
poslovni bonton.

Elementi koji ulaze u sastav poslovne etike su odgovornost, lična i društvena,

posebno korporativna društvenaa odgovornost; odlučivanje; korporativna kultura;
poslovna komukacija, posebno interpersonalna i odnosi sa javnošću, norme poslovnog
ponašanja.

Naravno, od znacaja za definisanje poslovne etike je i ukupna etička misao, koja

počiva na određenju osnovnih principa moralnosti, na moralnom odnosu čoveka i čoveka,
ali i čoveka i društva; koja u proučavanju i procenjivanju vrednosti ukazuje na to šta treba
a šta ne treba činiti; koja deflniše norme o ponašanju, pomoću kojih Ijudi procenjuju
svoje, ali i tuđe postupke; koja utvrduje kriterijume i pravila moralnog postupanja sa
vrlinama i dužnostima u praktičnom odnosu prema svetu.

3.(Laura Nash : “ Otkud poslovna etika” Beograd 2001., str. 23.)

4. (Dragan Subotić: Poslovna etika; Odabrana poglavlja iz etike, morala, 'sociologije rada i kulture poslovanja, KIZ
Centar, Beograd, 1997" str. 15., )
5. (Dragan Subotić: Poslovna etika; Odabrana poglavlja iz etike, morala, 'sociologije rada i kulture poslovanja, KIZ
Centar, Beograd, 1997" str. 113)
6
 Znači predmet poslovne etike je skup moralnih pravila ponašanja u svim
poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspešnom i profitabilnom biznisu( S.Rakas, 2001:
99). Norme su utemeljene na vrednostima koje se zasnivaju osnovnim etičkim
principima.
Sadržaj tih normi izrazava se sudovima o dobrom i lošem, uspešnom i
neuspešnom poslovnom ponašanju a njihov cilj je da se na etičko ponašanje obavezu svi
učesnici u ukupnim poslovnim procesima.

Poslovna etika je teorijska disciplina koja analitički pristupa objašnjenju različitih

moralnih shvatanja o osnovnim vrednostima i principima koji se mogu primeniti na
celokupnu oblast poslovanja. Međutim, poslovna etika je i normativna disciplina, jer
formuliše one vrednosne norme koje bi se poštovale u svim poslovnim odnosima.
poslovna etika je uvek bila pod jakim uticajem društva i okruženjaa u kome se razvijala.
Drustvo je sa svojim institucijama i organizacijama, svojom kulturom, navikama i
sistemom vrednosti, stvaralo pravno i političko okruženje, koje je uticalo na etičnost u
poslovanju.
Na etičnost u poslovanju je uticalo i čovekovo ponašanje, koje je proizvod društva
i društvenih odnosa u okviru kojih se oblikuje moralni stav u odnosu na to šta je dobro i
ispravno, a šta nije.
Mnoge kompanije i pojedinci upadaju u etičke dileme upravo zbog uprošćenog
stava da se ponašanje može regulisati ili zakonom ili slobodnim izborom ponašanja.
Medutim, i takav stav vodi ka pogrešnom zaključaku, jer ako je nešto u skladu sa
zakonom, to mora da je etički opravdano (R. M.Kidder; 1990:17), , kao da ne postoji
slobodan izbor u odlučivanju.

Zato kompanije koriste etičke kodekse, kojima regulišu poslovno ponašanje, i

tako eliminisu potrebu za dodatnim zakonskim rešenjima , ali i moguće probleme koje sa
sobom donosi slobodan izbor.Međutim, etickih dilema i pored toga ima, posebno u onim
situacijama u kojima se svi mogući izbori ponašanja smatraju nedovoljno dobrim.

I pored različitosti prilaza u poimanju poslovne etike, različitih shvatanja davanja

prednosti određenim vrednostima i poslovne prakse koja obiluje dilemama, poslovna
etika je nesumnjivo važan faktor poslovanja. Značaj poslovne etike je posebno vidljiv u
savremenom društvu koje je opterećeno raznim krizama na globalnom i na lokalnom
nivou.

(Smilja Rakas: Uvod u pos!ovnu etiku, "Megatrend" univerzitet primenjenih nauka, Beograd,2001., str.99)
(Kidder: The Three Great Domains of Human Action, Christian Science str. 17. )

7
 5. KOME TREBA POSLOVNA ETIKA

Poslovna elika obuhvata skup ličnih i kolektivnih moralnih postupaka koji se

koriste u poslovnom odlučivanju i kojima se određuje granica do koje se može ići u
poslovnom ponašanju, a da se, pri tome, ne izazovu nepovoljni odnosi unutar preduzeća i
u njegovom okruženju.
Naravno, definisanje etike u poslovanju jeste izuzetno kompleksno, jer različite
mikro i makro kulture na različit način definisu svoje vrednosli i time stvaraju različit
eticki i legalni kontekst za donošenje poslovnih odluka.
Na primer, u pojedinim državama i kulturama je gotovo moralni imperativ
zapošljavanje rođaka, dok se u drugim smatra nelegalnim. Religija i porodična tradicija,
takođe, oblikuju naša verovanja, vrednosti i ponašanje (Vernon, H., 1998: 195). Takođe,
svaka kompanija poseduje neke interne etičke principe.

Najčešće zablude u pogledu poslovne etike jesu sledeće: (1) Poslovna etika je
više pitanje religije nego menadžmenta; (2) Zaposleni su sami po sebi etični, tako da
kompanija ne mora da obraća pažnju na poslovnu etiku; (3) Poslovna elika je disciplina
za filozofe,teoretičare i teologe; (4) Poslovna elika je suvišna - jedino je važno "dobro
raditi"; (5) U poslovnoj etici "dobri momci" pridikuju "lošim momcima"; (6) Poslovna
etika je pomodna, "nova priča u kraju "; (7) Etikom se ne može upravljati; (8) Poslovna
etika i društvena odgovornost su isti pojmovi (9) Organizacija koja nema problema sa
zakonom znači ima dobru poslovnu etiku i (10) Upravljanje etikom u radnom okruženju
ima mali prakticni značaj (McNamara Carter, 1997-2007). S druge strane, odgovarajuće
upravljanje etikom na radnom meslu donosi učesnicima raznovrsne koristi.
Poslovna etika se, u osnovi, u praksi uvek ispoljava kao kolektivna, odnosno grupna etika
i etika pojedinca. Koleklivna etika uključuje etičke postupke u donošenju poslovnih
odluka od strane rukovodstva i menadžmenta kompanija koje se odnose kako na
spoljašnje subjekte i okruženje, tako i na etičke odnose unutar samih kompanija. Na
drugoj strani, pojedinac koji ne poseduje elementarne principe lične i poslovne etike i
morala, spreman je da izvrši prevaru, da stavi svoje lične inlerese iznad kolektivnih, pa i
zakonskih, a samim tim i da naruši poslovnu klimu i okruženje.
Prema tome, pitanje odnosa poslovanja i etike se može postaviti i kao dilema o
tome da li bogatstvo neminovno podrazumeva i sumnju, nepoverenje i zavist prema
njegovom poreklu, načinu sticanja i gomilanja. Postoje mišljenja da poslovanje bez
moralnih kriterijuma ne može dati trajnije, stabilnije i značajnije poslovne rezultate, niti
neku zajednicu učiniti srećnom . Zbog toga se često govori o potrebi uvođenja etičkog
kodeksa u principe poslovanja, rada i rukovođenja u svim preduzećima.

Posmatranje odnosa između poslovanja i etike može se proširiti dalje na način

rada, korišćenje prirodnih i ekonomskih resursa, rukovođenje preduzećem, odnos prema
zaposlenima i odnos prema lokalnoj zajednici, regiji i državi.
Doduše, prema nekima, etika i način rada, pogotovo upravljanje preduzećem, ni
danas, nemaju ništa zajedničko. Oni su mišljenja da ekonomija nema nikakvu obavezu,
niti potrebu da bude moralna . Dodajmo prethodnom, i dilemu o tome da li je poslovna
etika stvar lične savesti direktora, menadžera, službenika, radnika, ili je ona rezultat
kolektivnog i zajedničkog morala neke grupe, zajednice, sredine, društva.
8
U sadašnje vreme, gore navedeni, suprostavljeni, stavovi o odnosu između poslovanja i
etike čini se da dobijaju sve više na značaju. Čini se da je danas pitanje etike u poslovanju
ponovo aktualizovano i da postaje nezaobilazno u uslovima nove svetske krize, kako u
razvijenim zemljama, zemljama u procesu tranzicije, tako i u nerazvijenim ekonomijama.
Negativan efekat poslovnih skandala koji su se događali u nekim od najvećih svetskih
kompanija tokom 1990-tih godina, u razvijenim zemljama odrazio se na akcionare,
zaposlene i penzionere širom sveta, naglašavajući važnost poboljšanja upravljanja i
osiguranja da se takve i slične stvari ne ponove. Novija istraživanja u ovoj oblasti
pokazuju da odsustvo etičkih normi u poslovanju nanosi veliku štetu kako pojedinim
kompanijama, tako i ukupnoj svetskoj ekonomiji. Tako, poslovna etika, postaje sve
aktuelnija, kako za kompanije i njihovo poslovanje, tako i za akademske institucije koje
obrazuju poslovne Ijude za savremeni poslovni ambijent .

Neetičko ponašanje može da nastane kao posledica brojnih faktora. Neki od tih faktora se
odnose na pojedince, dok drugi mogu predstavljati politiku samog preduzeća. Primeri
poželjnog ponašanja nude zaposlenima korisno usmerenje, ali često oni ne mogu biti
dovoljni da spreče neetičko ponašanje, ili da unaprede etičko ponašanje. Ako kultura
neke kompanije ohrabruje, ili jednostavno prelazi preko sumnjivog ponašanja stavljajući
poslovne interese na prvo mesto, etičko ponašanje će se prvenstveno zasnivati na ličnom
poštenju zaposlenih. Individualno poštenje može biti dovoljno većini, ali ne i svim
zaposlenima (Baron, D. P., 2003: 683- 687). Lične slabosti i iskušenja su izvori neetičkog
ponašanja kako u poslovanju, tako i u ostalim oblastima života. Postoje poslovne situacije
u kojima pojedinac zna šta je pravilno, ali ne poseduje istrajnost i lični integritet da
povuče pravilan potez, možda zato što to uključuje i određenu dozu ličnog rizika. U tom
slučaju, politika preduzeća treba da smanji lični rizik koji je povezan sa pravilnim
poslovanjem. Zaposleni ne mogu da se nađu u poziciji u kojoj bi njihov rad bio negativno
procenjen, ako je utemeljen na etičkom ponašanju. Na primer, to može biti slučaj sa
izgubljenom prodajom, ukoliko bi se ona mogla postići nekim neetičkim radnjama.
Problem iskušenja zaposlenih da preduzmu neetičke poteze može biti rezultat više
faktora. Prvi faktor jeste, ako postoji verovanje da se ostali zaposleni ne ponašaju po
pravilima etike, ili da su poklekli pred iskušenjem. U takvim okolnostima, pojedinac ima
više poteskoća prilikom odupiranja iskušenju. Ovo je posebno tačno, ako se zaposleni
nađu u situacijama svojstvenim »dilemi zatvorenika".Dalje, padanje u iskušenje je
verovatnije ako preduzeća obavljaju površne etičke analize, ili upotrebljavaju proizvoljne
standarde. Neetičko ponašanje, takođe, može da rezultira iz preuskog fokusiranja na
dužnosti nametnute zakonom.Iako zakoni prepoznaju radnje koje pojedinac, ili preduzeće
ne sme da sprovodi, oni obezbeđuju minimum zabrana koje se odnose na neetičko
ponasanje. Korupcija i potkazivanje jesu dva važna, ali značajno različita problema
poslovne etike kako sa aspekta grupe, tako i pojedinca .

7. Robinson, Joan, 2007, Business and ethics - mutually exclusive? Aguide to corporate ethics and
corporate governance, http://www.eurekalert.org IpubJeleasesl2007 -Q6Is-bae062607.php

9
 REZIME

Čovekov svet je suštinski odredjen vrednostima. Čovek stalno stvara,

menja i osmišljava svet u kojem živi, oblikujući svoje lične i društvene ciljeve
prema odredjenim sistemima vrednosti. Posebno mesto u društvenom životu
svakog čoveka zauzima moral, tj. moral u sferi organizacije u kojoj smo
zaposleni( biznisu).
Moral ne služi ničijem posebnom interesu, već očuvanju humanosti i
ljudskog dostojanstva!

10
 KLJUČNA REČ

MORAL – POJEDINAC - DRUŠTVENA ODGOVORNOST -

11
 ZAKLJUČAK

Uspešan biznis je moralno odgovoran biznis , poslovanje koje vodi računa o

vrednostima kakve su ljudska sloboda i dostojanstvo. Biznis koji hoće dugoročan
uspeh mora uvažiti temeljne moralne i ljudske vrednosti.
Moral je deo opšte čovekove sposobnosti da spoznaje i menja svet, da upoznaje
samog sebe, druge ljude i njihove medjusobne odnose. Osnovni nosilac morala jeste
čovek.
Čovek neguje moralne principe koji su smešteni u dubini njegove duše. U
svakom čoveku postoji glas savesti koji mu pomaže da razlikuje dobro od zla.
Čovekov svet je suštinski odredjen moralnim vrednostima. Čovek stalno stvara,
menja i svet u kojem živi, oblikujući svoje lične i društvene ciljeve prema odredjenim
sistemima vrednosti.

Svaki čovek sebi i drugima može osigurati zadovoljstvo, ponos i čast zbog
zajedničke saradnje na ostvarivanju ličnih ciljeva i ciljeva kompanije.

Poslovnu etiku treba tretirati kao vlastitu obavezu i odgovornost, što će nam
omogućiti da stečene vrednosti obogatimo i proširimo kako na pojedinca, tako i na
porodicu i društvo u celini.

12
LITERATURA:

1.Dragan Subotić, Korporativna poslovna etika, Beograd 2009.

2.Dragan Subotić,Poslovna etika i veštine komuniciranja, Beograd , 2007.
3. http//www.knowledge-bank.org.
4. http//www.infogo.biz
5. http//www.wikipedia.org

13