OPŠTI UPRAVNI POSTUPAK I OSNOVI UPRAVNIH SPOROVA

PITANjA ZA PISMENI DEO ISPITA ZA INSPEKTORA

1. Konačan je upravni akt:

1.protiv kojeg nije više dozvoljeno izjaviti žalbu u upravnom postupku
2.protiv kojeg nije više dozvoljeno izjaviti tužbu u upravnom sporu
3.protiv kojeg nije više dozvoljeno izjaviti žalbu u upravnom postupku i tužbu
u upravnom sporu

2. Usmena rasprava u upravnom postupku obavezno se održava:

1.ako to zahteva stranka na osnovu čijeg zahteva je pokrenut upravni postupak
2.ako u postupku učestvuje više stranaka sa suprotnim interesima
3.uvek u prvostepenom upravnom postupku

3. Ako tuženi izmeni sopstveno rešenje kako bi udovoljio tužbenom zahtevu:

1.upravni spor se obustavlja, ako sud to nađe za celishodno
2.upravni spor se obustavlja, ako na to pristane tužilac
3.upravni spor se obustavlja, bez potrebe da se tužilac o tome izjasni

4. Neblagovremena žalba se:

1.odbija
2.odbacuje
3.obustavlja

5. Stranka na osnovu čijeg zahteva je pokrenut postupak može da odustane od zahteva do:
1.održavanja usmene rasprave
2.okončanja prvostepenog postupka
3.okončanja drugostepenog postupka

6. Razlog za ukidanje rešenja po osnovu službenog nadzora je:

1.pogrešna primena zakona
2.pogrešna primena materijalnog zakona
1
3.očigledno pogrešna primena materijalnog zakona

7. Ako upravni organ sam raspravi prethodno pitanje:

1.rešenje prethodnog pitanja važi samo za taj konkretan slučaj
2.rešenje prethodnog pitanja može da koristi isti organ u drugim slučajevima
3.rešenje prethodnog pitanja mogu da koriste i drugi organi, u sličnim slučajevima

8. Neosnovana žalba se:

1.odbacuje
2.odbija
3.obustavlja

9. Tužbom u upravnom sporu može se osporavati:

1.zakonitost upravnog akta
2.celishodnost upravnog akta
3.zakonitost i celishodnost upravnog akta

10. Ako stranka odustane od žalbe, postupak se:

1.prekida, ako ne postoji javni interes za dalje vođenje postupka
2.obustavlja, ako ne postoji javni interes za dalje vođenje postupka
3.nastavlja, ako to zahteva prvostepeni organ

11. Zaključeno poravnanje osporava se:

1.žalbom u upravnom postupku
2.tužbom u upravnom sporu
3.tužbom u parničnom postupku

12. Necelishodnost akta može se napadati:

1.žalbom u upravnom postupku
2.tužbom u upravnom sporu
3.žalbom u upravnom postupku i tužbom u upravnom sporu
13. Pravnosnažan je upravni akt:
2
1.protiv kojeg nije više dozvoljeno izjaviti žalbu u upravnom postupku
2.protiv kojeg nije više dozvoljeno izjaviti tužbu u upravnom sporu
3.protiv kojeg nije više dozvoljeno izjaviti žalbu u upravnom postupku i tužbu u upravnom
sporu

14. Ako stranka na osnovu čijeg zahteva je pokrenut upravni postupak ne pokrene pred
nadležnim organom postupak za rešavanje prethodnog pitanja u roku koji joj je ostavio organ
koji rešava upravnu stvar, upravni postupak biće:
1.prekinut
2.obustavljen
3.nastavljen bez rešavanja prethodnog pitanja

15. Ako stranka ne izjavi žalbu u zakonom predviđenom roku, istekom roka za žalbu
prvostepeno rešenje postaje:
1.samo konačno
2.samo pravnosnažno
3. i konačno i pravnosnažno

3
 OPŠTI UPRAVNI POSTUPAK I OSNOVI UPRAVNIH SPOROVA

PITANjA ZA USMENI DEO ISPITA ZA INSPEKTORA

1) Načela upravnog postupka

Načelo zakonitosti i predvidivosti
Organ postupa na osnovu zakona, drugih propisa i opštih akata. Kada je zakonom ovlašćen da
odlučuje po slobodnoj oceni, organ odlučuje u granicama zakonom datog ovlašćenja i saglasno cilju
zbog koga je ovlašćenje dato.
Kada postupa u upravnoj stvari, organ vodi računa i o ranijim odlukama donetim u istim ili sličnim
upravnim stvarima.
Načelo srazmernosti
Organ može da ograniči pravo stranke ili da utiče na njen pravni interes samo postupanjem koje je
neophodno da se njime ostvari svrha propisa i samo ako ta svrha ne može da se ostvari drukčijim
postupanjem kojim bi se manje ograničavala prava ili u manjoj meri uticalo na pravni interes stranke.
Kada se stranci i drugom učesniku u postupku nalaže obaveza, organ je dužan da primeni one od
propisanih mera koje su po njih povoljnije ako se i njima ostvaruje svrha propisa.
Načelo zaštite prava stranaka i ostvarivanja javnog interesa
Organ je dužan da omogući stranci da što lakše zaštiti i ostvari svoja prava i pravne interese, ali ne na
štetu prava i pravnih interesa trećih lica, niti javnog interesa.
Načelo pomoći stranci
Organ po službenoj dužnosti pazi da neznanje i neukost stranke i drugog učesnika u postupku ne bude
na štetu prava koja im pripadaju. Kad organ, s obzirom na činjenično stanje, sazna ili oceni da stranka
i drugi učesnik u postupku ima osnova za ostvarenje nekog prava ili pravnog interesa, upozorava ih na
to.
Ako u toku postupka dođe do izmene propisa koji je od značaja za postupanje u upravnoj stvari, organ
će o tome informisati stranku.
Načelo delotvornosti i ekonomičnosti postupka
Organ je dužan da strankama omogući da uspešno i celovito ostvare i zaštite prava i pravne interese.
Postupak se vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku,
ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja.
Organ je dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid u podatke o činjenicama
neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, da ih pribavlja i obrađuje.
Organ može od stranke da zahteva samo one podatke koji su neophodni za njenu identifikaciju i
dokumente koji potvrđuju činjenice o kojima se ne vodi službena evidencija.
Načelo istine i slobodne ocene dokaza

4
 Organ je dužan da pravilno, istinito i potpuno utvrdi sve činjenice i okolnosti koje su od značaja za
zakonito i pravilno postupanje u upravnoj stvari.
Ovlašćeno službeno lice odlučuje po svom uverenju koje činjenice uzima kao dokazane, na osnovu
savesne i brižljive ocene svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata
celokupnog postupka.
Pravo stranke na izjašnjavanje
Stranci mora da se pruži prilika da se izjasni o činjenicama koje su od značaja za odlučivanje u
upravnoj stvari.
Bez prethodnog izjašnjavanja stranke može se odlučiti samo kada je to zakonom dozvoljeno.
Načelo samostalnosti
Organ postupa u upravnoj stvari samostalno, u okviru svojih ovlašćenja.
Ovlašćeno službeno lice samostalno utvrđuje činjenično stanje i na osnovu toga primenjuje zakone i
druge propise na upravnu stvar.
Pravo na žalbu i prigovor
Protiv rešenja donesenog u prvom stepenu, odnosno ako organ u upravnoj stvari nije odlučio u
propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu, ako zakonom nije drukčije propisano.
Stranka ima pravo na prigovor u slučajevima utvrđenim ovim zakonom.
Nadležni državni organi mogu da izjave žalbu i prigovor kada su na to ovlašćeni zakonom.
Načelo pravnosnažnosti rešenja
Rešenje protiv koga ne može da se izjavi žalba, niti pokrene upravni spor (pravnosnažno rešenje), a
kojim je stranka stekla određena prava, odnosno kojim su joj određene obaveze, može da se poništi,
ukine ili izmeni samo u slučajevima koji su zakonom određeni.
Načelo pristupa informacijama i zaštite podataka
Organ je dužan da omogući pristup informacijama od javnog značaja u skladu sa zakonom.
Tajni i lični podaci štite se u upravnom postupku u skladu sa zakonom.

2) Nadležnost organa u upravnom postupku (pojam, vrste i sukob nadležnosti)

Stvarna nadležnost
Stvarna nadležnost je nadležnost organa za postupanje u određenim upravnim stvarima.
Stvarna nadležnost organa određuje se propisima koji uređuju određenu upravnu oblast ili nadležnost
pojedinih organa.
Ako se stvarna nadležnost tako ne odredi, a ne može da se odredi ni prema prirodi upravne stvari,
stvarno nadležan je organ u čijem su delokrugu poslovi opšte uprave.
Mesna nadležnost
Mesna nadležnost organa određuje se:

5
U upravnim stvarima koje se tiču nepokretnosti – prema mestu gde se nepokretnost nalazi;
U upravnim stvarima koje se tiču poslovne ili druge delatnosti stranke – prema sedištu stranke ili
mestu gde se delatnost obavlja ili bi trebalo da se obavlja;
U upravnim stvarima koje se tiču poslova iz nadležnosti organa – prema sedištu organa, odnosno
sedištu njegove područne jedinice ako se stvar odnosi na poslove područne jedinice;
U upravnim stvarima koje se tiču broda ili vazduhoplova ili u kojima je povod za vođenje postupka
nastao na brodu ili vazduhoplovu – prema luci upisa broda ili matičnom aerodromu vazduhoplova;
U ostalim upravnim stvarima – prema prebivalištu stranke, a ako stranka nema prebivalište u
Republici Srbiji – prema njenom boravištu, a ako ona nema ni boravište u Republici Srbiji – prema
njenom poslednjem prebivalištu ili boravištu u Republici Srbiji.
Ako mesna nadležnost ne može da se odredi prema izloženim pravilima određuje se prema mestu u
kome je nastao povod za vođenje upravnog postupka.
Mesna nadležnost više organa
Ako je istovremeno mesno nadležno više organa, nadležan je onaj organ pred kojim je prvo pokrenut
postupak.
Mesno nadležni organi mogu da se sporazumeju koji će od njih da vodi postupak.
Svaki mesno nadležan organ mora na svom području da preduzme radnje koje ne trpe odlaganje.
Organ pred kojim je pokrenut postupak zadržava mesnu nadležnost i ako u toku postupka nastanu
činjenice zbog kojih mesno nadležan postane drugi organ. On može da ustupi predmet drugom organu
ako to znatno olakšava postupak, naročito stranci.
Obaveznost pravila o stvarnoj i mesnoj nadležnosti
Stvarna i mesna nadležnost organa ne mogu da se menjaju dogovorom organa, organa i stranaka ili
samih stranaka.
Organ pazi po službenoj dužnosti u toku celog postupka na svoju stvarnu i mesnu nadležnost i, ako
nađe da nije nadležan, ustupa spise nadležnom organu.
Organ može da preuzme postupanje u određenoj upravnoj stvari iz nadležnosti drugog organa ili da
postupanje u određenoj upravnoj stvari prenese na drugi organ, samo kad je to zakonom određeno.
Sukob nadležnosti
Sukob nadležnosti nastaje kad se dva organa izjasne da jesu ili da nisu nadležni u istoj upravnoj
stvari.
Predlog za odlučivanje o sukobu nadležnosti podnosi organ koji se poslednji izjasnio da je nadležan ili
da nije nadležan, a može ga podneti i stranka.
O sukobu nadležnosti između organa odlučuje, u roku od 15 dana od podnošenja predloga, organ koji
je propisom određen. Taj organ određuje koji je organ nadležan i kako se otklanjaju posledice radnji
nenadležnog organa, pa spise dostavlja nadležnom organu.
3) Stranka u upravnom postupku

6
Stranka u upravnom postupku jeste fizičko ili pravno lice čija je upravna stvar predmet upravnog
postupka i svako drugo fizičko ili pravno lice na čija prava, obaveze ili pravne interese može da utiče
ishod upravnog postupka.
Stranka u upravnom postupku može da bude i organ, organizacija, naselje, grupa lica i drugi koji nisu
pravna lica, pod uslovima pod kojima fizičko ili pravno lice može da bude stranka, ili kad je to
određeno zakonom.
Zastupnici kolektivnih interesa i zastupnici širih interesa javnosti, koji su organizovani saglasno
propisima, mogu da imaju svojstvo stranke u upravnom postupku ako ishod upravnog postupka može
da utiče na interese koje zastupaju.
Obustavljanje postupka zbog prestanka postojanja stranke
Ako nastupi smrt fizičkog lica ili pravno lice prestane da postoji, a prava, obaveze i pravni interesi o
kojima se odlučuje ne mogu da pređu na naslednike, odnosno pravne sledbenike, postupak se
obustavlja.
Procesna sposobnost i zastupanje stranke
Stranka koja je potpuno poslovno sposobna može sama da preduzima radnje u postupku (procesna
sposobnost).
Zakonski zastupnik i ovlašćeni predstavnik stranke
Stranku koja nije procesno sposobna zastupa zakonski zastupnik.
Pravno lice preduzima radnje u postupku preko zakonskog zastupnika ili ovlašćenog predstavnika
koji je određen opštim aktom pravnog lica.
Organ kao stranka u postupku preduzima radnje preko ovlašćenog predstavnika, organizacija koja nije
pravno lice preko lica koje je određeno njenim aktom, a naselje, grupa lica i druge stranke koje nisu
pravna lica – preko lica koje ovlaste, ako drukčije nije propisano.
Organ pazi po službenoj dužnosti u toku celog postupka da li je stranka zastupana saglasno zakonu.
Privremeni zastupnik
Organ rešenjem postavlja stranci privremenog zastupnika: ako nije procesno sposobna, a nema
zakonskog zastupnika; ako pravno lice, organizacija, naselje i druga stranka koja nije pravno lice nema
ovlašćenog predstavnika; ako stranku zastupa zakonski zastupnik čiji su interesi suprotni interesima
stranke; ako protivne stranke zastupa isti zakonski zastupnik; ako radnju treba preduzeti prema stranci
čije prebivalište ili boravište nije poznato, a nema punomoćnika – sve pod uslovom da je stvar hitna, a
postupak mora da se sprovede.
Privremeni zastupnik postavlja se i kada radnja ne trpi odlaganje, a stranka, njen zakonski zastupnik,
ovlašćeni predstavnik ili punomoćnik ne mogu biti blagovremeno pozvani da prisustvuju radnji.
Privremeni zastupnik može da odbije zastupanje samo iz razloga određenih posebnim propisima.
O postavljanju privremenog zastupnika stranci koja nije procesno sposobna odmah se obaveštava
organ starateljstva.
Radnje koje privremeni zastupnik preduzme u granicama ovlašćenja imaju pravna dejstva kao da ih je
preduzela stranka.

7
Privremeni zastupnik učestvuje samo u postupku u kome je postavljen i preduzima samo radnje za
koje je postavljen i dok ne prestanu razlozi zbog kojih je postavljen.
Žalba protiv rešenja kojim se postavlja privremeni zastupnik ne odlaže izvršenje rešenja.

4) Rokovi i povraćaj u pređašnje stanje

Za preduzimanje pojedinih radnji u postupku mogu da budu određeni rokovi.
Ako rokovi nisu određeni zakonom ili drugim propisom, određuje ih, s obzirom na okolnosti slučaja,
ovlašćeno službeno lice koje vodi postupak.
Rokovi koje određuje ovlašćeno službeno lice, kao i rokovi određeni zakonom ili propisima za koje je
predviđena mogućnost produženja, mogu se produžiti na zahtev zainteresovanog lica, ako je zahtev
podnet pre isteka roka i ako postoje opravdani razlozi za produženje.
Računanje rokova
Rokovi se računaju na dane, mesece i godine.
Ako je rok određen na dane, dan kada je obaveštavanje izvršeno, odnosno dan u koji pada događaj od
kog se računa trajanje roka, ne uračunava se u rok, već se početak roka računa od prvog narednog
dana. Rok koji je određen na mesece, odnosno na godine završava se istekom onog dana, meseca,
odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kada je obaveštavanje izvršeno, odnosno danu u
koji pada događaj od kog se računa trajanje roka. Ako tog dana nema u poslednjem mesecu, rok ističe
poslednjeg dana u tom mesecu.
Istek roka može se označiti i kalendarskim danom.
Početak i tok rokova ne sprečavaju dani u kojima organ ne radi.
Ako poslednji dan roka pada na dan u kome organ ne radi, rok ističe kad protekne prvi naredni radni
dan.
Održanje roka
Podnesak je predat u roku ako nadležni organ primi podnesak pre nego što rok istekne. Ako se rok u
kome može da se preduzme neka radnja računa u danima, mesecima ili godinama, smatra se da je rok
održan ako je radnja preduzeta pre isteka poslednjeg dana roka.
Ako je podnesak predat preporučenom poštom, kao dan prijema podneska smatra se dan kada je predat
poštanskom operatoru.
Vreme kada se smatra da je primljen podnesak koji je upućen elektronskim putem uređuje se
posebnim propisom.
Vraćanje u pređašnje stanje
Stranci koja iz opravdanog razloga propusti rok za preduzimanje radnje u postupku pa izgubi pravo da
je preduzme, dozvoljava se, na njen predlog, vraćanje u pređašnje stanje.
Vraćanje u pređašnje stanje dozvoljava se i kad je iz neznanja ili očigledne greške podnesak predat
blagovremeno, ali nenadležnom organu.

8
Vraćanje u pređašnje stanje dozvoljeno je i stranci koja je očiglednom omaškom prekoračila rok, ako
nadležni organ primi podnesak u naredna tri dana od prekoračenja roka, a stranka bi zbog prekoračenja
izgubila neko pravo.
Stranka je dužna da u predlogu za vraćanje u pređašnje stanje navede činjenice koje su dovele do
propuštanja i učini ih barem verovatnim.
Predlog za vraćanje u pređašnje stanje ne može da se zasniva na činjenicama koje je organ već ocenio
kao nedovoljan razlog za produženje roka.
Ako se vraćanje u pređašnje stanje predlaže zbog toga što je propušten rok za predaju podneska,
prilaže se i taj podnesak.
Predlog za vraćanje u pređašnje stanje ne zaustavlja tok postupka, ali organ koji odlučuje o predlogu
može da zastane s postupkom dok rešenje o predlogu ne postane konačno.
Rokovi i nadležnost
Predlog za vraćanje u pređašnje stanje podnosi se u roku od osam dana od kada je prestao razlog koji
je izazvao propuštanje, a ako je stranka kasnije saznala za propuštanje - u roku od osam dana od kada
je saznala za propuštanje.
Posle isteka tri meseca od propuštanja ne može se tražiti vraćanje u pređašnje stanje, izuzev ako je
propuštanje izazvano višom silom.
Nije dozvoljen predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za podnošenje predloga
za vraćanje u pređašnje stanje.
Predlog za vraćanje u pređašnje stanje podnosi se organu pred kojim je trebalo preduzeti propuštenu
radnju, koji rešenjem i odlučuje o predlogu.
Protivnoj stranci pruža se prilika da se izjasni o predlogu, ako se predlog ne zasniva na opštepoznatim
činjenicama.
Kad se odobri vraćanje u pređašnje stanje, postupak se vraća u stanje u kome se nalazio pre
propuštanja i poništavaju se rešenja i zaključci koji su doneti usled propuštanja.
Protiv rešenja kojim je odobreno vraćanje u pređašnje stanje žalba nije dozvoljena, izuzev ako je
predlog bio neblagovremen ili nedozvoljen.

5) Pokretanje upravnog postupka i spajanje stvari u jedan postupak

Postupak se pokreće zahtevom stranke ili po službenoj dužnosti.
Postupak se pokreće po službenoj dužnosti kad je to propisom određeno ili kad organ utvrdi ili sazna
da je, s obzirom na činjenično stanje, neophodno da se zaštiti javni interes.
Pre pokretanja postupka po službenoj dužnosti koji nije u interesu stranke organ pribavlja informacije
i preduzima radnje da bi utvrdio da li su ispunjeni uslovi za pokretanje postupka i, ako jesu, donosi akt
o pokretanju postupka (zaključak, nalog i sl). Akt o pokretanju postupka ne donosi se ako organ
donosi usmeno rešenje.
Pri pokretanju postupka po službenoj dužnosti organ uzima u obzir i predstavke građana i
organizacija i upozorenja nadležnih organa.

9
Trenutak pokretanja postupka
Postupak je pokrenut zahtevom stranke kad organ primi zahtev stranke.
Postupak je pokrenut po službenoj dužnosti koji je u interesu stranke kad organ preduzme bilo koju
radnju radi vođenja postupka.
Postupak koji se pokreće po službenoj dužnosti, a nije u interesu stranke smatra se pokrenutim kad je
stranka obaveštena o aktu o pokretanju postupka.
Obaveštavanje stranke o aktu o pokretanju postupka vrši se prema odredbama ovog zakona o
dostavljanju.
Odbacivanje zahteva stranke
Organ rešenjem odbacuje zahtev kojim je pokrenut postupak ako:
 nije reč o upravnoj stvari;
 nije nadležan za odlučivanje o upravnoj stvari, a ne može da odredi ko je nadležan;
 podnosilac zahteva očigledno nije imalac prava ili pravnog interesa o kome se odlučuje u
upravnom postupku;
 zahtev nije podnet u roku;
 u istoj upravnoj stvari već se vodi upravni ili sudski postupak ili je o njoj već pravnosnažno
odlučeno rešenjem kojim je stranci priznato pravo ili naložena neka obaveza;
 zahtev ne bude uređen u roku koji je odredio organ.
Organ može u toku celog postupka da odbaci zahtev stranke.
Pokretanje postupka javnim saopštenjem i spajanje upravnih stvari u jedan postupak
Organ može da pokrene postupak javnim saopštenjem prema većem broju lica koja mu nisu poznata
ili ne mogu da se odrede, ako mogu da imaju svojstvo stranke u postupku, a zahtev organa je bitno isti
prema svima.
Postupak je pokrenut kada se javno saopštenje objavi na veb prezentaciji i oglasnoj tabli organa.
Javno saopštenje može da se objavi i u službenom glasilu, dnevnim novinama ili na drugi pogodan
način.
Spajanje više upravnih stvari u jedan postupak
Organ može da pokrene i vodi jedan postupak sa više stranaka čija se prava ili obaveze zasnivaju na
istom ili sličnom činjeničnom stanju i istom pravnom osnovu, ako je stvarno nadležan da odlučuje o
njihovim upravnim stvarima.
Pod istim uslovima jedna ili više stranaka mogu da ostvare više različitih zahteva u jednom upravnom
postupku.
Svaka stranka zadržava pravo da samostalno istupa u postupku koji je pokrenut javnim saopštenjem ili
u kome je više upravnih stvari spojeno u jedan postupak.
U rešenju kojim se preduzimaju mere prema strankama određuje se na koje se stranke one odnose, ako
stranke zajednički ne učestvuju u postupku sa istim zahtevima ili ako zakonom nije drukčije
predviđeno.
Zahtev da se prizna svojstvo stranke

10
 Lice koje ne učestvuje u postupku kao stranka može podneti zahtev da mu se prizna svojstvo stranke,
do okončanja drugostepenog postupka.
O zahtevu se odmah upoznaju ostale stranke, da bi se izjasnile.

6) Izmena i odustanak od zahteva za pokretanje postupka

Izmena zahteva
Stranka može da izmeni zahtev dok ne bude obaveštena o rešenju prvostepenog organa, ako se
izmena zasniva na bitno istom činjeničnom stanju.
O tome da li je izmena zahteva nedozvoljena organ odlučuje rešenjem.
Odustanak od zahteva i posledice odustanka
Stranka može potpuno ili delimično da odustane od zahteva dok ne bude obaveštena o rešenju
drugostepenog organa.
Smatra se da je stranka odustala od zahteva i ako njeno ponašanje očigledno ukazuje da više nema
interesa da učestvuje u postupku.
Kad stranka odustane od zahteva, rešenjem se obustavlja postupak, izuzev kada se protivna strana
protivi obustavljanju postupka ili kada je nastavljanje postupka, koji je mogao biti pokrenut i po
službenoj dužnosti, u javnom interesu.
Stranka koja je odustala od zahteva snosi troškove koji su nastali do obustavljanja postupka, ako nije
drukčije propisano.

7) Skraćeni postupak
Organ može po skraćenom postupku rešiti upravnu stvar neposredno:
1. Ako je stranka u svom zahtevu navela činjenice ili podnela dokaze na osnovu kojih se može
utvrditi stanje stvari,ili ako se to stanje može utvrditi na osnovu opštepoznath činjenica ili
činjenica koje su organu poznate.
2. Ako se stanje stvari može utvrditi neposrednim uvidom,odnosno na osnovu službenih podataka
kojima organ raspolaže a nije potrebno posebno sasslušanje stranke radi zaštite njenih
prava,odnsno pravnih interesa.
3. Ako je propisom predviđeno da se upravna stvar može rešiti na osnovu činjenica ili okolnosti
koje nisu potpuno utvrđene ili se dokazima samo posebno utvrđuju,pa su činjenice ili okolnosti
učinjene verovatnim,a iz svih okolnosti proizilazi da zahtevu stranke treba udovoljiti.
4. Kada se radi o preduzimanju u javnom interesu hitnih merra koje se e mogu odlagati,a
činjenicama kojima rešenje treba da bude zasnovano su utvrđene ili bar učinjene verovatnima.

8) Dokazivanje i dokazna sredstva (isprave, svedoci, veštaci, uviđaj, izjava stranke)

Činjenice koje su od značaja za postupanje u upravnoj stvari utvrđuju se dokazima.
Dokazivanje počinje kada organ ustanovi koje su to činjenice i koje su od njih sporne.
Ne dokazuju se opštepoznate činjenice.
11
 Ne dokazuju se ni činjenice čije postojanje zakon pretpostavlja. Dozvoljeno je dokazivati da one ne
postoje, ako zakonom drukčije nije određeno.
O upravnoj stvari može da se odluči na osnovu činjenica koje nisu potpuno utvrđene ili koje se
dokazima samo posredno utvrđuju (činjenice koje su učinjene verovatnim), ako je to zakonom
određeno.
Na izvođenje dokaza kojima se činjenice čine verovatnim ne primenjuju se odredbe ovog zakona o
izvođenju dokaza.
Izvođenje dokaza pred zamoljenim organom
Organ koji vodi postupak, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, može da odluči da se dokazni
postupak izvede pred zamoljenim organom, ako je izvođenje dokaza pred organom koji vodi postupak
neizvodljivo ili skopčano sa nesrazmernim troškovima ili velikim gubitkom vremena.
Isprave
Javna isprava je isprava koju je u propisanom obliku izdao organ, u granicama svoje nadležnosti.
Javna isprava dokazuje ono što se u njoj utvrđuje ili potvrđuje. Istu dokaznu vrednost imaju i druge
isprave koje su propisima izjednačene sa javnom ispravom.
Mikrofilmska ili elektronska kopija javne isprave i reprodukcija kopije javne isprave izjednačeni su u
postupku dokazivanja sa javnom ispravom, ako ih je izdao organ u granicama svoje nadležnosti.
Kad promena pravnih činjenica (događaji, pravni poslovi i slično) može da utiče na ono što se u javnoj
ispravi utvrđuje ili potvrđuje, za potrebe dokazivanja može se pribaviti nova javna isprava.
Ako je na javnoj ispravi nešto precrtano, ostrugano, izbrisano ili umetnuto ili ako ona ima druge
spoljne nedostatke, ovlašćeno službeno lice ceni, s obzirom na okolnosti slučaja, da li je dokazna
vrednost javne isprave prestala ili je smanjena i koliko.
Nepravilnost javne isprave i kopije javne isprave
Dozvoljeno je da se dokazuje da su u javnoj ispravi ili kopiji javne isprave činjenice neistinito
potvrđene ili da je javna isprava, odnosno kopija javne isprave neispravno sastavljena.
Podnošenje isprava
Isprave podnose stranke ili pribavlja organ koji vodi postupak.
Stranka podnosi ispravu u originalu ili mikrofilmskoj ili elektronskoj kopiji ili reprodukciji kopije, ili
u overenom ili običnom prepisu.
Ovlašćeno službeno lice uvek može zahtevati da se pokaže original isprave.
Ako je prepis veran originalu, ovlašćeno službeno lice o tome stavlja službenu belešku na prepisu.
Smatra se da je stranka podnela ispravu i kad obavesti organ o tome u kojoj se službenoj evidenciji
nalazi odgovarajući zapis koji je dostupan organu.
Dužnost stranke, trećeg lica i organa da podnesu ispravu
Ovlašćeno službeno lice može stranci koja se poziva na ispravu naložiti da je podnese, ako stranka
njome raspolaže ili može da je pribavi.

12
Ako se isprava nalazi kod protivne stranke koja neće dobrovoljno da je podnese, ovlašćeno službeno
lice nalaže joj da ispravu podnese na usmenoj raspravi.
Ako stranka uprkos nalogu ne podnese ispravu organ ceni, s obzirom na okolnosti slučaja, od kakvog
je to značaja za odlučivanje o upravnoj stvari.
Ako se isprava nalazi kod trećeg lica koje neće dobrovoljno da je pokaže, ovlašćeno službeno lice
nalaže mu da ispravu pokaže na usmenoj raspravi. Pre toga, trećem licu pruža se prilika da se izjasni.
Protiv trećeg lica koje neopravdano odbije da pokaže ispravu postupa se kao protiv svedoka koji
neopravdano uskraćuje svedočenje.
Stranka koja se poziva na ispravu koja se nalazi kod trećeg lica dužna je da njemu naknadi troškove
koji su nastali u vezi s pokazivanjem isprave.
Organ koji vodi postupak pribavlja po službenoj dužnosti ispravu koja se nalazi kod drugog organa.
Stranci se time ne uskraćuje pravo da i sama pribavi takvu ispravu.
Strane isprave i prevođenje
Strane isprave koje imaju dokaznu vrednost javne isprave u državi u kojoj su izdate imaju, pod
uslovom uzajamnosti, dokaznu vrednost kao domaće javne isprave, ako su propisano overene.
Uz ispravu sastavljenu na stranom jeziku prilaže se overeni prevod, ako je potrebno.
Svedoci
Svedok može da bude svako lice koje je bilo sposobno da opazi činjenicu o kojoj treba da svedoči i ko
može svoje opažanje da saopšti.
Lice koje učestvuje u postupku kao ovlašćeno službeno lice ne može biti svedok.
Svako lice koje se poziva kao svedok dužno je da se odazove pozivu i da svedoči, ako zakonom nije
drukčije propisano.
Pravo da se uskrati svedočenje
Ne sme da se sasluša kao svedok, i dužno je da uskrati svedočenje, lice koje bi svedočenjem povredilo
obavezu čuvanja državne tajne dok ga nadležni organ toga ne oslobodi.
Svedok ima pravo da uskrati svedočenje o:
1) pojedinim pitanjima - ako bi odgovorom izložio teškoj sramoti, znatnoj imovinskoj šteti ili
krivičnom gonjenju sebe, krvnog srodnika u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do trećeg stepena
zaključno, supružnika, vanbračnog partnera, tazbinskog srodnika do drugog stepena zaključno, pa i
kada je bračna zajednica prestala, staratelja ili štićenika, usvojitelja ili usvojenika;
2) pojedinim pitanjima - ako bi odgovorom povredio pravo ili obavezu da čuva tajnu utvrđenu
saglasno zakonu i propisima koji uređuju tajnost podataka, odnosno poslovnu ili profesionalnu tajnu;
3) činjenicama koje je saznao kao punomoćnik, verski ispovednik, lekar ili vršeći drugi poziv, ako je
obavezan da kao tajnu čuva ono što je saznao.
Svedok može da uskrati svedočenje i o drugim činjenicama ako navede važne razloge i učini ih barem
verovatnim.

13
Opasnost od imovinske štete ne daje svedoku pravo da uskrati svedočenje o pravnim poslovima
kojima je prisustvovao kao svedok, posrednik ili zapisničar, o radnjama koje su u vezi sa spornim
odnosom, a koje je preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik stranke, kao i u slučaju kada posebni
propisi obavezuju svedoka da podnese prijavu ili da izjavu o nekim radnjama.
Saslušavanje svedoka
(1) Svedoci se saslušavaju ponaosob i bez prisustva ostalih svedoka.
(2) Ovlašćeno službeno lice može ponovo da sasluša svedoka, a može i da suoči svedoke čiji se iskazi
ne slažu.
(3) Svedoci koji zbog starosti, bolesti ili invaliditeta ne mogu da dođu na usmenu raspravu saslušavaju
se u stanu ili drugom objektu u kome borave.
(4) Saslušanju maloletnog svedoka prisustvuje zakonski zastupnik.
(5) Od svedoka se uzimaju lično ime, broj lične karte, prebivalište ili boravište i podaci o odnosu sa
strankom. Potom ovlašćeno službeno lice poučava svedoka o tome u kojim slučajevima sme da uskrati
svedočenje.
(6) Pitanja svedoku moraju da budu precizna i razumljiva. Nisu dozvoljena pitanja koja sadrže
obmanu, kojima se svedok navodi na određeni odgovor ili koja proizlaze iz pretpostavke da je svedok
rekao nešto što stvarno nije rekao. Svedoku se uvek postavlja pitanje otkuda mu je poznato ono što je
izrekao.
(7) Pitanja svedoku najpre postavlja ovlašćeno službeno lice, pa stranke ili njihovi zastupnici, preko
ovlašćenog službenog lica.
Novčana kazna svedoku
Ako uredno pozvani svedok ne dođe na usmenu raspravu, a ne opravda izostanak, ili ako se udalji bez
odobrenja ovlašćenog službenog lica, organ može narediti da se svedok prinudno dovede i da snosi
troškove dovođenja, a može svedoku izreći i novčanu kaznu do iznosa prosečne mesečne zarade po
zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu,
prema podacima organa nadležnog za poslove statistike.
Ako svedok dođe na usmenu raspravu pa neopravdano uskrati svedočenje, može da mu se izrekne
novčana kazna do iznosa prosečne mesečne zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je
ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu, prema podacima organa nadležnog za poslove
statistike, a ako i posle toga neopravdano uskrati svedočenje - do iznosa dve prosečne mesečne zarade
po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu,
prema podacima organa nadležnog za poslove statistike.
Novčana kazna izriče se rešenjem. Organ poništava rešenje o novčanoj kazni ako svedok naknadno
opravda izostanak sa usmene rasprave.
Ako svedok naknadno pristane da svedoči, organ može da poništi rešenje o novčanoj kazni.
Organ može odlučiti da svedok naknadi troškove koje je izazvao svojim neopravdanim izostankom ili
neopravdanim uskraćivanjem svedočenja.
Veštačenje
Veštačenje se izvodi kada je za utvrđivanje ili ocenu neke činjenice potrebno stručno znanje kojim
ovlašćeno službeno lice ne raspolaže.
14
Ovlašćeno službeno lice određuje veštaka, jednog ili više - zavisno od složenosti veštačenja, kao i
predmet i obim veštačenja i rok za davanje nalaza i mišljenja.
Veštačenje se može poveriti licu koje ima odgovarajuće obrazovanje i stručno znanje, kao i naučnoj ili
stručnoj ustanovi.
Lice koje ne može biti svedok ne može biti ni veštak.
Stranci se pruža prilika da se izjasni o podobnosti veštaka.
Dužnost veštačenja, uskraćivanje veštačenja i izuzeće veštaka
(1) Ko je određen za veštaka dužan je dati nalaz i mišljenje.
(2) Veštak može da uskrati veštačenje iz razloga iz kojih svedok može da uskrati svedočenje, ali i iz
drugih opravdanih razloga.
(3) Stranka može zahtevati izuzeće veštaka i ako sumnja u njegovu stručnost.
Pravila veštačenja
(1) Ovlašćeno službeno lice saopštava veštaku o kojim činjenicama treba da da nalaz i mišljenje.
(2) Ako veštačenje nije moguće na usmenoj raspravi izvodi se izvan nje, a veštak saopštava nalaz i
mišljenje na usmenoj raspravi.
(3) Više veštaka zajednički daju nalaz i mišljenje, a ako se ne slažu odvojeno ih izlažu.
(4) Ako nedostaci nalaza i mišljenja ne mogu da se otklone ponovnim saslušavanjem, veštačenje se
ponavlja, sa istim ili drugim veštacima.
Na saslušavanje i novčano kažnjavanje veštaka shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o
saslušavanju i kažnjavanju svedoka.
Tumači
Na tumače se shodno primenjuju odredbe ovog zakona o veštacima.
Uviđaj
Uviđaj se izvodi kada je radi utvrđivanja neke činjenice potrebno neposredno opažanje ovlašćenog
službenog lica.
Stranka može da prisustvuje uviđaju. Ko se pored stanke poziva na uviđaj određuje ovlašćeno
službeno lice.
Uviđaj se izvodi na ročištu ako stvar može da se donese bez teškoća, inače se izvodi tamo gde se stvar
nalazi.
Ovlašćeno službeno lice može naložiti da se snima ceo uviđaj ili njegov deo. Snimak se prilaže
zapisniku.
Držalac stvari, prostorija ili zemljišta koji su predmet uviđaja ili u kojima ili na kojima se nalazi
predmet uviđaja ili preko kojih se prelazi da bi se izveo uviđaj, mora dozvoliti uviđaj.
On može da zabrani uviđaj iz razloga iz kojih svedok može da uskrati svedočenje.
Protiv držaoca koji neopravdano zabrani uviđaj primenjuju se mere kao prema svedoku koji
neopravdano uskrati svedočenje.

15
Uviđaj u stanu dozvoljen je samo uz saglasnost držaoca stana ili na osnovu pismene odluke nadležnog
suda.
Ovlašćeno službeno lice ne sme dozvoliti da se uviđaj zloupotrebi i povredi tajnu utvrđenu saglasno
zakonu i propisima koji uređuju tajnost podataka, odnosno poslovnu, profesionalnu, naučnu ili
umetničku tajnu.
Držaocu stvari nadoknađuje se šteta koju uviđaj prouzrokuje, o čemu se donosi rešenje.
Izjava stranke
Ako činjenica ne može da se utvrdi drugim dokazima, organ može da uzme usmenu izjavu stranke.
Usmena izjava stranke uzima se i ako bi pribavljanje drugih dokaza otežalo ostvarivanje prava stranke.

9) Obezbeđenje dokaza
U slučaju opravdane bojazni da neki dokaz kasnije neće moći da se izvede ili da će njegovo kasnije
izvođenje biti otežano, dokaz može da se izvede u toku postupka ili pre pokretanja postupka
(obezbeđenje dokaza).
Obezbeđenje dokaza moguće je i posle konačnosti ili pravnosnažnosti rešenja.
Obezbeđenje dokaza vrši se po službenoj dužnosti ili na predlog stranke ili lica koje ima pravni
interes.
Predlog za obezbeđenje dokaza, pored ostalog, sadrži činjenice koje se dokazuju, dokaze koji treba da
se izvedu i razloge zbog kojih se traži obezbeđenje dokaza.
Predlog za obezbeđenje dokaza dostavlja se protivnoj stranci da se o njemu izjasni.
Postoji li opasnost od odlaganja, o predlogu se odlučuje bez prethodnog izjašnjenja protivne stranke.
O predlogu za obezbeđivanje dokaza rešenjem odlučuje organ koji vodi postupak.
Kad se obezbeđivanje dokaza predlaže pre pokretanja postupka ili posle konačnosti ili pravnosnažnosti
rešenja, o predlogu odlučuje organ na čijem se području nalazi stvar koja treba da se razgleda ili
boravi lice koje treba da se sasluša.
Dokazi se izvode pred organom koji je odlučio o predlogu za obezbeđenje dokaza.

10) Usmena rasprava

Ovlašćeno službeno lice može, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, da zakaže usmenu
raspravu uvek kada je to korisno za razjašnjenje upravne stvari.
Ovlašćeno službeno lice zakazuje usmenu raspravu kada u postupku učestvuju protivne stranke ili
kada mora da se izvrši uviđaj ili sasluša svedok ili veštak.
Organ preduzima sve da se usmena rasprava ne odugovlači i ne odlaže i okonča na prvom ročištu.
Organ je dužan da najmanje osam dana pre ročišta poziv dostavi strankama i drugim licima čije je
prisustvo potrebno na ročištu. Stranci se dostavlja i podnesak koji je dao povod za ročište.
Poziv

16
U pozivu se označava naziv organa koji je izdao poziv, lično ime i adresa lica koje se poziva, mesto i
vreme dolaska pozvanog, predmet zbog koga se poziva i u kom svojstvu (kao stranka, svedok, veštak,
itd) i šta pozvani treba da pribavi, odnosno podnese. U slučaju sprečenosti da se odazove pozivu lice je
dužno da o tome izvesti organ koji je izdao poziv.
Videokonferencijska usmena rasprava
Organ koji ima tehničke mogućnosti može zakazati videokonferencijsku usmenu raspravu, na koju se
shodno primenjuju odredbe ovog zakona o usmenoj raspravi.
Javnost usmene rasprave. Isključenje javnosti
Usmena rasprava je javna.
Ovlašćeno službeno lice može po službenoj dužnosti ili na predlog stranke ili drugog učesnika u
postupku, da isključi javnost na celoj usmenoj raspravi ili njenom delu: ako se raspravlja o
činjenicama koje predstavljaju tajne podatke saglasno zakonu ili poslovnu tajnu; ako to zahtevaju
interesi javnog reda ili razlozi morala; ako se raspravlja o odnosima u porodici; ako postoji ozbiljna i
neposredna opasnost da usmena rasprava bude ometana.
Isključenje javnosti objavljuje se na internet stranici i oglasnoj tabli organa.
Javnost ne sme biti isključena dok se objavljuje rešenje.
Isključenje javnosti ne odnosi se na stranke, njihove zakonske ili privremene zastupnike,
punomoćnike, ovlašćene predstavnike i stručne pomagače.
Ovlašćeno službeno lice može dopustiti da takvoj usmenoj raspravi prisustvuju pojedina službena lica
i naučni i javni radnici, ako je prisustvo značajno za njihovu službu ili rad. Upozorava ih da su dužni
da kao tajnu čuvaju sve što su saznali na usmenoj raspravi.
Javna objava usmene rasprave
Organ može javno da objavi da je zakazao usmenu raspravu ako pozivi ne mogu da se dostave na
vreme, a verovatno je da postoje lica koja mogu da imaju svojstvo stranke, a ne učestvuju u postupku,
ili ako to nalažu drugi slični razlozi.
Javna objava usmene rasprave sadrži sve podatke kao poziv, a uz to i poziv da usmenoj raspravi
pristupi svako ko smatra da se upravna stvar tiče njegovih prava, obaveza ili pravnih interesa.
Usmena rasprava javno se objavljuje prema odredbama ovog zakona o javnom dostavljanju.
Izostanak stranke sa usmene rasprave
Ako stranka koja se nije izjasnila o predmetu ispitnog postupka ne dođe na usmenu raspravu, a nije
utvrđeno da joj je poziv uredno dostavljen, ovlašćeno službeno lice odlaže usmenu raspravu, izuzev
ako je usmena rasprava javno objavljena.
Ako je postupak pokrenut zahtevom stranke, pa ona ne dođe na usmenu raspravu mada je uredno
pozvana, organ rešenjem obustavlja postupak ako iz celokupnog stanja stvari može da se pretpostavi
da je stranka odustala od zahteva. Ako to ne može da se pretpostavi ili ako postupak mora da se
nastavi u javnom interesu, ovlašćeno službeno lice, s obzirom na okolnosti slučaja, održava usmenu
raspravu bez odsutne stranke ili je odlaže.
Ako stranka prema kojoj je pokrenut postupak ne dođe na usmenu raspravu na koju je uredno pozvana
bez opravdanog razloga, ovlašćeno službeno lice može održati usmenu raspravu bez nje, a može i da
odloži usmenu raspravu o njenom trošku.
17
Mesto usmene rasprave i održavanje reda
Usmena rasprava održava se u sedištu organa ili na mestu uviđaja.
Usmena rasprava može da se održi i izvan sedišta organa, ako se tako znatno smanjuju troškovi ili to
pogoduje temeljnijem, bržem i lakšem raspravljanju.
Službeno lice upozoriće lice koje ometa tok usmene rasprave na neprimereno ponašanje, a ako to lice
nastavi sa ometanjem rasprave može joj rešenjem izreći novčanu kaznu do iznosa prosečne mesečne
zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom
mesecu, prema podacima organa nadležnog za poslove statistike. U slučaju nastavka ometanja
rasprave, službeno lice može to lice udaljiti.
Žalba na rešenje o novčanoj kazni ne odlaže izvršenje rešenja.

11) Prethodno pitanje u upravnom postupku

Ako organ naiđe na pitanje bez čijeg rešenja ne može da odluči o upravnoj stvari, a koje čini
samostalnu pravnu celinu i za čije rešavanje je nadležan sud ili drugi organ (prethodno pitanje), može
sam da raspravi prethodno pitanje ili da prekine postupak dok sud ili drugi organ ne reše prethodno
pitanje.
Odluka organa o prethodnom pitanju ima pravna dejstva samo u postupku u kome je organ raspravio
prethodno pitanje.
Organ je dužan da prekine postupak ako se prethodno pitanje tiče postojanja krivičnog dela ili braka,
utvrđivanja roditeljstva ili ako je to zakonom određeno.
Postupak se mora prekinuti i ako se pred sudom ili drugim organom već rešava prethodno pitanje.
Organ nastavlja postupak kada bude doneto konačno rešenje nadležnog organa ili pravnosnažna
odluka nadležnog suda o prethodnom pitanju.
Pokretanje postupka u kome se rešava prethodno pitanje
Ako se postupak u kome se rešava prethodno pitanje pokreće po službenoj dužnosti organ koji je
prekinuo postupak traži od suda ili drugog organa da pokrene postupak.
Ako se postupak u kome se rešava prethodno pitanje pokreće na zahtev stranke, organ koji je prekinuo
postupak nalaže jednoj od stranaka da u određenom roku traži od nadležnog organa pokretanje
postupka po prethodnom pitanju i da mu o tome podnese dokaz. Pri tome će organ upozoriti stranku
na posledice propuštanja.
Ako stranka povodom čijeg zahteva je pokrenut postupak ne podnese u određenom roku dokaz o tome
da je od nadležnog organa tražila pokretanje postupka po prethodnom pitanju, smatra se da je odustala
od zahteva, a organ koji je pokrenuo postupak rešenjem obustavlja postupak. Ako to ne učini protivna
stranka, organ nastavlja postupak i sam raspravlja prethodno pitanje.

12) Završetak prvostepenog postupka rešenjem (sastavni delovi i vrste rešenja)

Rešenjem se odlučuje o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke.
Rešenje se donosi u pisanom obliku (elektronski ili papirni dokument), a izuzetno u usmenom obliku.

18
Delovi i sadržina rešenja
Rešenje u pisanom obliku sadrži uvod, dispozitiv (izreku), obrazloženje, uputstvo o pravnom sredstvu,
potpis ovlašćenog službenog lica i pečat organa ili drugi vid potvrde o autentičnosti.
Uvod sadrži naziv i adresu organa koji donosi rešenje i propis o njegovoj nadležnosti, broj i datum
rešenja, lično ime ili naziv stranke i njenih zastupnika i njihovo prebivalište ili sedište i kratko
naznačenje predmeta postupka. Ako rešenje ne donosi rukovodilac organa, već ovlašćeno službeno
lice, uvod sadrži i njegovo lično ime i pravni osnov njegovog ovlašćenja.
Dispozitiv sadrži kratku i jasnu odluku. Po potrebi, može da se podeli u više tačaka. U posebne tačke
unose se rok, uslov ili nalog, kad ih rešenje, u skladu sa zakonom, sadrži, naznaka da žalba ne odlaže
izvršenje rešenja i odluka o troškovima postupka.
Obrazloženje mora da bude razumljivo i da sadrži kratko izlaganje zahteva stranke, činjenično stanje i
dokaze na osnovu kojih je ono utvrđeno, razloge koji su bili odlučujući kod ocene svakog dokaza,
propise i razloge koji, s obzirom na utvrđeno činjenično stanje, upućuju na odluku iz dispozitiva i
razloge zašto nije uvažen neki zahtev ili predlog. Obrazloženje sadrži i razloge zbog kojih je organ
odstupio od rešenja koja je ranije donosio u istim ili sličnim upravnim stvarima. Ako je odlučeno po
slobodnoj oceni, obrazloženje sadrži i propis koji organ ovlašćuje na to, razloge kojima se rukovodio
pri odlučivanju i u kojim granicama i s kojim ciljem je primenio ovlašćenje da odlučuje po slobodnoj
oceni. Ako žalba ne odlaže izvršenje rešenja, obrazloženje sadrži i pozivanje na zakon koji to
predviđa.
U uputstvu o pravnom sredstvu stranka se obaveštava da li protiv rešenja može da se izjavi žalba ili
pokrene upravni spor. Ako može da se izjavi žalba, uputstvo sadrži naziv organa kome se žalba
izjavljuje, naziv organa kome se žalba predaje i u kom roku, visinu takse koja se plaća i da žalba može
da se izjavi usmeno na zapisnik kod organa protiv čijeg rešenja se izjavljuje. Ako može da se pokrene
upravni spor, uputstvo sadrži naziv i sedište suda kome se podnosi tužba, rok u kome se podnosi tužba
i visinu takse koja se plaća.
Stranka kojoj je dato pogrešno uputstvo o pravnom sredstvu može da postupi po propisima ili po
uputstvu, zbog čega ne sme da trpi štetne posledice. Kad nije bilo nikakvog uputstva ili je bilo
nepotpuno, stranka može da postupi po važećim propisima ili da u roku od osam dana od kada je
obaveštena o rešenju zahteva dopunu rešenja.
Rešenje potpisuje ovlašćeno službeno lice koje ga donosi, odnosno rukovodilac organa.
Rešenje koje je doneo kolegijalni organ potpisuje predsedavajući, ako drukčije nije propisano.
Izuzetno, tipsko rešenje se ne potpisuje, već se umesto potpisa stavlja faksimil ili odštampano lično
ime ovlašćenog službenog lica.
Rešenje u vidu zabeleške na spisu
Rešenje može da sadrži samo dispozitiv u vidu zabeleške na spisu ako se u manje značajnim
jednostranačkim upravnim stvarima usvaja zahtev stranke, a ne dira u javni interes ili interes trećih
lica i ako drukčije nije propisano.
Usmeno rešenje
Usmeno rešenje donosi se kad se preduzimaju hitne mere u javnom interesu, da bi se obezbedio javni
red i mir i javna bezbednost ili otklonila neposredna opasnost po život ili zdravlje ljudi ili imovinu.

19
Na zahtev stranke, ako je podnet u roku od 60 dana od donošenja usmenog rešenja, organ mora da
izradi i dostavi stranci pismeno rešenje u roku od osam dana od postavljanja zahteva.
ISPRAVLJANJE GREŠAKA U REŠENJU
Organ uvek može da ispravi svoje rešenje ili njegove overene prepise i ukloni greške u imenima ili
brojevima, pisanju ili računanju i druge očigledne netačnosti.
Rešenje o ispravci počinje da proizvodi pravna dejstva od kada i rešenje koje se ispravlja, ali ako je
ispravka nepovoljna po stranku - od kada stranka bude obaveštena o ispravci.

13) Završetak prvostepenog postupka rešenjem o obustavljanju postupka

Odustanak od zahteva i posledice odustanka
Stranka može potpuno ili delimično da odustane od zahteva dok ne bude obaveštena o rešenju
drugostepenog organa.
Smatra se da je stranka odustala od zahteva i ako njeno ponašanje očigledno ukazuje da više nema
interesa da učestvuje u postupku.
Kad stranka odustane od zahteva, rešenjem se obustavlja postupak, izuzev kada se protivna strana
protivi obustavljanju postupka ili kada je nastavljanje postupka, koji je mogao biti pokrenut i po
službenoj dužnosti, u javnom interesu.
Stranka koja je odustala od zahteva snosi troškove koji su nastali do obustavljanja postupka, ako nije
drukčije propisano.
Poravnanje
Organ u toku celog postupka nastoji da se protivne stranke u celini ili delimično poravnaju.
Poravnanje mora biti jasno i određeno i ne sme biti na štetu javnog interesa ili pravnih interesa trećih
lica.
Poravnanje se upisuje u zapisnik o poravnanju i zaključeno je kada stranke pročitaju i potpišu zapisnik
o poravnanju.
Overen prepis zapisnika predaje se strankama, na njihov zahtev.
Ako prihvati predloženo poravnanje organ rešenjem u celini ili delimično obustavlja postupak.
U rešenju o glavnoj stvari organ obrazlaže zašto nije prihvatio da se zaključi poravnanje.
Poravnanje ima snagu izvršnog rešenja donetog u upravnom postupku.
Prekid postupka
Organ prekida postupak rešenjem:
1) ako zakonski zastupnik stranke umre ili izgubi procesnu sposobnost - dok se stranci ne postavi
privremeni zastupnik ili ne odredi zakonski zastupnik;
2) ako zakonski zastupnik fizičkog lica ne pokazuje potrebnu pažnju u zastupanju - dok organ
starateljstva ne odluči o tome koga će postaviti za novog zakonskog zastupnika;

20
3) ako stranku zastupa zakonski zastupnik čiji su interesi suprotni interesima stranke ili ako protivne
stranke zastupa isti zakonski zastupnik - dok organ starateljstva ne odluči o tome koga će postaviti za
novog zakonskog zastupnika;
4) ako nastupe pravne posledice stečaja - dok stečajni upravnik ne stupi u postupak.
Postupak se prekida i u drugim slučajevima određenim zakonom.
Žalba protiv rešenja o prekidu postupka ne odlaže izvršenje rešenja. O nastavku postupka organ
obaveštava drugostepeni organ.
Dok je postupak prekinut ne teku rokovi za preduzimanje radnji u postupku, niti rok u kome je organ
dužan da izda rešenje.
Postupak se obustavlja ako organ nađe da nema uslova da se dalje vodi, a zakon ne nalaže da se
postupak nastavi.
Postupak se obustavlja i u drugim slučajevima određenim zakonom.
Postupak se obustavlja rešenjem.

14) Žalba( predmet, rok za podnošenje, odloženo i devolutivno dejstvo)

Protiv rešenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na žalbu.
Javni tužilac, javni pravobranilac i drugi državni organi, kad su zakonom ovlašćeni, mogu izjaviti
žalbu protiv rešenja kojim je povređen zakon u korist fizičkog ili pravnog lica, a na štetu javnog
interesa.
Protiv prvostepenog rešenja ministarstva ili posebne organizacije, odnosno drugog državnog organa,
može se izjaviti žalba samo kad je to zakonom predviđeno.
Protiv rešenja Vlade ne može se izjaviti žalba.
Nadležnost organa za rešavanje po žalbi
Za rešavanje u drugom stepenu nadležan je organ određen zakonom.
Rok za žalbu
Žalba se podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, ako zakonom nije drukčije određeno.
Odložno dejstvo žalbe
Rešenje ne može da se izvrši dok ne istekne rok za žalbu, ako zakonom nije drukčije propisano.
Žalba odlaže izvršenje rešenja i dok žalilac ne bude obavešten o rešenju kojim je odlučeno o žalbi, ako
zakonom nije drukčije propisano.
Kad u postupku učestvuju dve ili više stranaka sa istim zahtevima, žalba makar i jedne stranke odlaže
izvršenje rešenja prema svakoj.
Odstupanja od odložnog dejstva žalbe
Usmeno rešenje izvršava se i pre isteka roka za žalbu i posle podnošenja žalbe.
Rešenje se, izuzetno, izvršava pre isteka roka za žalbu, kao i posle podnošenja žalbe, ako bi odlaganje
izvršenja stranci nanelo nenadoknadivu štetu ili teže ugrozilo javni interes.
21
Odricanje od prava na žalbu
Stranka može da se odrekne prava na žalbu od kada je obaveštena o rešenju do isteka roka za žalbu.
Odricanje od prava na žalbu ne može da se opozove.
Samo ako se sve stranke i lice kome je odbijen zahtev za priznavanje svojstva stranke u prvostepenom
postupku odreknu prava na žalbu, rešenje postaje konačno i pravnosnažno.
Odustanak od žalbe
Žalilac može odustati od žalbe dok ne bude obavešten o rešenju kojim je odlučeno o žalbi.
Odustanak od žalbe ne može da se opozove.
Kad žalilac odustane od žalbe, postupak po žalbi obustavlja se rešenjem koje sadrži i troškove
postupka po žalbi.
Rešenje može da se pobija:
1) zbog toga što u njemu nije uopšte ili nije pravilno primenjen
zakon, drugi propis ili opšti akt;
2) zbog toga što ga je doneo nenadležni organ;
3) zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja;
4) zbog toga što je iz utvrđenih činjenica izveden nepravilan
zaključak o činjeničnom stanju;
5) zbog povrede pravila postupka;
6) zbog toga što su prekoračene granice ovlašćenja pri
odlučivanju po slobodnoj oceni ili zbog toga što rešenje nije doneto
saglasno cilju zbog koga je to ovlašćenje dato;
7) zbog toga što nije pravilno primenjeno ovlašćenje za
odlučivanje po slobodnoj oceni;
8) zbog toga što nije doneto saglasno garantnom aktu.
Sadržina žalbe
U žalbi se mora navesti rešenje koje se pobija i označiti naziv organa koji ga je doneo, kao i broj i
datum rešenja i potpis žalioca. Dovoljno je da žalilac u žalbi izloži u kom je pogledu nezadovoljan
rešenjem, ali žalbu ne mora posebno obrazložiti.
U žalbi se mogu iznositi nove činjenice i novi dokazi, ali je žalilac dužan da obrazloži zbog čega ih
nije izneo u prvostepenom postupku.
I kad podnesak nije označen kao žalba, smatra se kao žalba ako iz njegove sadržine proizlazi jasna
namera stranke da pobija rešenje.
Predavanje žalbe prvostepenom organu
Žalba se predaje prvostepenom organu u dovoljnom broju primeraka za organ i protivnu stranku.
22
Ako je žalba predata drugostepenom organu, on je odmah prosleđuje prvostepenom organu.

15) Rad prvostepenog organa po žalbi

Prvostepeni organ ispituje da li je žalba dopuštena, blagovremena i izjavljena od ovlašćenog lica.
Nedopuštenu, neblagovremenu ili od neovlašćenog lica izjavljenu žalbu prvostepeni organ odbaciće
svojim zaključkom.
Blagovremenost žalbe koja je predata ili poslata neposredno drugostepenom organu, prvostepeni organ
ceni prema danu kad je predata, odnosno poslata drugostepenom organu.
Protiv zaključka kojim je žalba odbačena ovog člana stranka ima pravo na posebnu žalbu. Ako organ
koji odlučuje po žalbi nađe da je žalba opravdana, odlučiće ujedno i po žalbi koja je bila odbačena.
Ako organ koji je doneo prvostepeno rešenje nađe da je žalba osnovana, a nije potrebno sprovoditi
nov posebni ispitni postupak, može stvar rešiti drukčije i novim rešenjem zameniti rešenje koje se
žalbom pobija.
Protiv novog rešenja stranka ima pravo žalbe.
Ako organ koji je doneo prvostepeno rešenje nađe povodom žalbe da je sprovedeni postupak bio
nepotpun, a da je to moglo biti od uticaja na rešavanje upravne stvari, on može postupak dopuniti
saglasno odredbama ovog zakona.
Organ koji je doneo prvostepeno rešenje dopuniće postupak i onda kad žalilac iznese u žalbi činjenice
i dokaze koji bi mogli biti od uticaja za drukčije rešenje upravne stvari, ako je žaliocu morala biti data
mogućnost da učestvuje u postupku koji je prethodio donošenju rešenja, a ta mu mogućnost nije bila
data, ili mu je bila data a on je propustio da je koristi, ali je u žalbi opravdao to propuštanje.
Prema rezultatu dopunjenog postupka, organ koji je doneo prvostepeno rešenje može u granicama
zahteva stranke upravnu stvar rešiti drukčije i novim rešenjem zameniti rešenje koje se žalbom pobija.
Protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu.
Kad je rešenje doneseno bez prethodno sprovedenog posebnog ispitnog postupka koji je bio
obavezan, ali stranci nije bila data mogućnost da se izjasni o činjenicama i okolnostima koje su od
značaja za donošenje rešenja, a stranka u žalbi traži da se posebni ispitni postupak sprovede, odnosno
da joj se pruži mogućnost da se izjasni o tim činjenicama i okolnostima, prvostepeni organ je dužan da
sprovede taj postupak. Po sprovođenju postupka, prvostepeni organ može uvažiti zahtev iz žalbe i
doneti novo rešenje.
Kad organ koji je doneo prvostepeno rešenje nađe da je podneta žalba dopuštena, blagovremena i
izjavljena od ovlašćenog lica, a nije novim rešenjem zamenio rešenje koje se žalbom pobija, dužan je,
bez odlaganja, a najdocnije u roku od 15 dana od dana prijema žalbe, dostaviti žalbu organu
nadležnom za rešavanje po žalbi.
Uz žalbu prvostepeni organ je dužan da priloži sve spise koji se odnose na predmet.
Ako prvostepeni organ ne dostavi spise predmeta drugostepenom organu u roku, drugostepeni organ
zatražiće od prvostepenog organa da mu dostavi spise predmeta i odrediće mu rok za to. Ako
prvostepeni organ ne dostavi spise predmeta u ostavljenom roku, drugostepeni organ može rešiti
upravnu stvar i bez spisa predmeta.

23
16) Rešavanje drugostepenog organa po žalbi
Drugostepeni organ poništava pobijano rešenje i prosleđuje predmet nadležnom organu ako nađe da je
pobijano rešenje doneo stvarno nenadležan organ.
Drugostepeni organ sam ili preko prvostepenog ili zamoljenog organa dopunjava postupak ako nađe
da je činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno ili ponavlja ceo postupak ili njegov deo ako
nađe da je učinjena povreda pravila postupka koja je uticala na zakonitost i pravilnost pobijanog
rešenja. U tom slučaju drugostepeni organ poništava pobijano rešenje i sam odlučuje o upravnoj stvari
ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku mora rešiti drukčije nego što je
rešena prvostepenim rešenjem.
Ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti
prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom
organu na ponovni postupak. U tom slučaju, drugostepeni organ je dužan da svojim rešenjem ukaže
prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu
da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema
predmeta, donese novo rešenje. Protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu.
Po poništavanju pobijanog rešenja drugostepeni organ će proslediti predmet na ponovni postupak
prvostepenom organu, samo ako je potrebno da se u toj upravnoj stvari donese novo rešenje.
Drugostepeni organ poništava prvostepeno rešenje i sam odlučuje o upravnoj stvari i ako nađe da je u
pobijanom rešenju pogrešno primenjeno materijalno pravo ili dokazi pogrešno ocenjeni ili da je iz
utvrđenih činjenica izveden nepravilan zaključak o činjeničnom stanju ili da nije pravilno primenjeno
ovlašćenje za odlučivanje po slobodnoj oceni.
Izmena pobijanog rešenja
Ako drugostepeni organ nađe da je pobijano rešenje zakonito i pravilno, ali da se cilj zbog koga je ono
doneto može postići i drugim sredstvima povoljnijim po stranku, izmeniće prvostepeno rešenje u tom
smislu.

17) Ponavljanje upravnog postupka

Postupak okončan rešenjem protiv koga nema redovnog pravnog sredstva u postupku (konačno
rešenje) ponoviće se:
1) ako se sazna za nove činjenice, ili se nađe ili stekne mogućnost da se upotrebe novi dokazi
koji bi, sami ili u vezi sa već izvedenim i upotrebljenim dokazima, mogli dovesti do drukčijeg rešenja
da su te činjenice, odnosno dokazi bili izneseni ili upotrebljeni u ranijem postupku;
2) ako je rešenje doneseno na osnovu lažne isprave ili lažnog iskaza svedoka ili veštaka, ili ako
je došlo kao posledica dela kažnjivog po krivičnom zakonu;
3) ako se rešenje zasniva na presudi donesenoj u krivičnom postupku ili u postupku za
privredni prestup, a ta presuda je pravnosnažno ukinuta;
4) ako je rešenje povoljno za stranku doneseno na osnovu neistinitih navoda stranke kojima je
organ koji je vodio postupak bio doveden u zabludu;
5) ako se rešenje organa koji je vodio postupak zasniva na nekom prethodnom pitanju, a
nadležni organ je to pitanje docnije rešio bitno drukčije;

24
 6) ako je u donošenju rešenja učestvovalo službeno lice koje je po zakonu moralo biti izuzeto;
7) ako je rešenje donelo službeno lice koje nije bilo ovlašćeno za njegovo donošenje;
8) ako kolegijalni organ koji je doneo rešenje nije rešavao u sastavu predviđenom važećim
propisima ili ako za rešenje nije glasala propisana većina;
9) ako licu koje je trebalo da učestvuje u svojstvu stranke nije bila data mogućnost da učestvuje
u postupku;
10) ako stranku nije zastupao zakonski zastupnik, a po zakonu je trebalo da je zastupa;
11) ako licu koje je učestvovalo u postupku nije bila data mogućnost da se pod uslovima iz
člana 16. ovog zakona služi svojim jezikom i pismom.
Ponavljanje postupka može tražiti stranka, a organ koji je doneo rešenje kojim je postupak završen
može pokrenuti ponavljanje postupka po službenoj dužnosti.
Stranka može tražiti ponavljanje postupka samo ako bez svoje krivice nije bila u stanju da u ranijem
postupku iznese okolnosti zbog kojih traži ponavljanje.
Stranka ne može tražiti ponavljanje postupka ako je taj razlog bio bez uspeha iznesen u ranijem
postupku.
Javni tužilac može tražiti ponavljanje postupka pod istim uslovima kao i stranka.
Ako je rešenje po kome se traži ponavljanje postupka bilo predmet upravnog spora, ponavljanje se
može dozvoliti samo zbog činjenica koje je organ utvrdio u ranijem postupku, a ne i zbog onih koje je
utvrdio sud u svom postupku.
Stranka je dužna da u predlogu za ponavljanje postupka učini verovatnim okolnosti na kojima zasniva
predlog, kao i okolnost da je predlog stavljen u zakonskom roku.
Predlog za ponavljanje postupka stranka predaje ili šalje organu koji je o predmetu rešavao u prvom
stepenu ili organu koji je doneo konačno rešenje.
O predlogu za ponavljanje postupka rešava organ koji je doneo konačno rešenje.
Kad se ponavljanje postupka traži po rešenju koje je doneseno u drugom stepenu, prvostepeni organ
koji primi predlog za ponavljanje postupka priključiće spise predmeta predlogu i dostaviće ih organu
koji je rešavao u drugom stepenu.
(1) Kad organ koji je nadležan za rešavanje o predlogu za ponavljanje postupka primi predlog,
dužan je da ispita da li je predlog blagovremen, da li ga je podnelo ovlašćeno lice i da li je okolnost na
kojoj se predlog zasniva učinjena verovatnom.
(2) Ako uslovi iz stava 1. ovog člana nisu ispunjeni, organ će svojim zaključkom odbaciti
predlog za ponavljanje postupka.
(3) Ako su uslovi iz stava 1. ovog člana ispunjeni, organ će ispitati da li su okolnosti, odnosno
dokazi koji se iznose kao razlog za ponavljanje postupka takvi da bi mogli dovesti do drukčijeg
rešenja, pa ako utvrdi da nisu, odbiće predlog svojim rešenjem.
Ako organ ne odbaci niti odbije predlog za ponavljanje doneće zaključak da se ponavljanje postupka
dozvoli i odrediće u kome će se obimu postupak ponoviti. U ponavljanju postupka po službenoj
dužnosti, organ će doneti zaključak kojim se ponavljanje dozvoljava ako prethodno utvrdi da su za

25
ponavljanje ispunjeni zakonski uslovi. Ranije radnje u postupku na koje ne utiču razlozi ponavljanja
postupka neće se ponavljati.
Kad je to prema okolnostima slučaja moguće, a u interesu je ubrzanja postupka, nadležni organ može,
čim utvrdi postojanje uslova za ponavljanje, preći na one radnje postupka koje treba ponoviti, ne
donoseći poseban zaključak kojim se ponavljanje dozvoljava.
Kad o predlogu za ponavljanje postupka odlučuje drugostepeni organ, on će sam izvršiti potrebne
radnje u ponovljenom postupku, a izuzetno, ako nađe da će te radnje brže i ekonomičnije izvršiti
prvostepeni organ, naložiće mu da to učini i da mu materijal o tome dostavi u određenom roku.
Na osnovu podataka pribavljenih u ranijem i u ponovljenom postupku, organ donosi rešenje o
upravnoj stvari koja je bila predmet postupka, i njime može rešenje, koje je bilo predmet ponavljanja
postupka, ostaviti na snazi ili ga zameniti novim. U slučaju zamene rešenja s obzirom na sve činjenice
i okolnosti, organ može ranije rešenje poništiti ili ukinuti.
Protiv zaključka, odnosno rešenja donesenog po predlogu za ponavljanje postupka, ili o odbijanju
predloga za ponavljanje postupka, kao i protiv rešenja donesenog u ponovljenom postupku, može se
izjaviti žalba samo kad je taj zaključak, odnosno rešenje doneo prvostepeni organ. Ako je zaključak ili
rešenje doneo drugostepeni organ, može se neposredno pokrenuti upravni spor.
Predlog za ponavljanje postupka, po pravilu, ne odlaže izvršenje rešenja po kome se ponavljanje
traži, ali organ koji je nadležan za odlučivanje o predlogu za ponavljanje postupka, ako ima dovoljno
razloga za ocenu da bi taj predlog bio uvažen, može rešiti da se odloži izvršenje dok se ne odluči o
ponavljanju postupka.
Zaključak kojim se dozvoljava ponavljanje postupka odlaže izvršenje rešenja protiv koga je
ponavljanje dozvoljeno.

18) Upravni izvršni postupak („administrativno izvršenje”)

Rešenje koje je doneto u upravnom postupku izvršava se kad postane izvršno.
Rešenje prvostepenog organa postaje izvršno:
1) istekom roka za žalbu, ako žalba nije izjavljena;
2) obaveštavanjem stranke, ako žalba nije dozvoljena;
3) obaveštavanjem stranke, ako žalba ne odlaže izvršenje rešenja;
4) kad se sve stranke odreknu prava na žalbu;
5) obaveštavanjem stranke o rešenju, kojim se žalba odbacuje ili odbija.
Rešenje drugostepenog organa postaje izvršno kad stranka bude obaveštena o njemu.
Ako je u izvršnom rešenju određeno da stranka može preduzeti radnju koja se izvršava u određenom
roku, rešenje se izvršava kada rok istekne. Ako u izvršnom rešenju nije određen rok, rešenje se
izvršava kada istekne 15 dana od kada je postalo izvršno.
Izvršenje može da se sprovede i na osnovu poravnanja, ali samo protiv lica koje je zaključilo
poravnanje.
Rešenje se izvršava radi ostvarivanja novčanih ili nenovčanih obaveza.

26
Nenovčane obaveze izvršavaju se upravnim putem (upravno izvršenje), a novčane obaveze - sudskim
putem (sudsko izvršenje) ako zakonom drukčije nije određeno.
UPRAVNO IZVRŠENJE
Izvršenje se sprovodi prema licu koje je obavezano da ispuni neku obavezu (izvršenik).
Izvršenje koje je u interesu stranke sprovodi se na predlog stranke (tražilac izvršenja).
Izvršenje se sprovodi po službenoj dužnosti ako to nalaže javni interes.
Nadležnost za sprovođenje izvršenja
Izvršenje sprovodi organ koji je doneo prvostepeno rešenje.
Ako je propisano da on ne sprovodi izvršenje, a nijedan drugi organ nije na to ovlašćen, izvršenje
sprovodi prvostepeni organ na čijem području se nalazi prebivalište, boravište ili sedište izvršenika, a
u čijem su delokrugu poslovi opšte uprave.
Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, saglasno odredbama zakona kojim se uređuje oblast
unutrašnjih poslova, ili drugi organ koji je ovlašćen da pruži pomoć u izvršenju, dužni su da organu,
na njegov zahtev, pruže pomoć u sprovođenju izvršenja.
Način i vreme izvršenja
Ako izvršenje može da se sprovede na više načina, pri izboru načina izvršenja organ se pridržava
načela srazmernosti.
Izvršenje se sprovodi radnim danom od 7,00 do 20,00 sati.
Ako postoji opasnost od odlaganja i ako je organ koji sprovodi izvršenje izdao pisani nalog, izvršenje
može da se sprovodi i u dan kada se ne radi, kao i posle 20 sati.
Postupak izvršenja
Prvostepeni organ, ako nije nadležan za sprovođenje izvršenja, na predlog tražioca izvršenja ili po
službenoj dužnosti, stavlja na rešenje koje se izvršava potvrdu da je postalo izvršno (potvrda o
izvršnosti) i rešenje odmah prosleđuje organu koji je nadležan za sprovođenje izvršenja.
Rešenje o izvršenju i troškovi izvršenja
Organ koji je nadležan za sprovođenje izvršenja izdaje rešenje o izvršenju po službenoj dužnosti ili na
predlog tražioca izvršenja, u roku od osam dana od podnošenja predloga.
Rešenje o izvršenju sadrži utvrđenje o tome kada je rešenje postalo izvršno, vreme, mesto i način
izvršenja i nalog tražiocu izvršenja da unapred položi određenu sumu novca za pokrivanje troškova
izvršenja.
Rešenjem o izvršenju može da se odredi dodatni rok za izvršenje obaveze ili da se obaveza izvrši
odmah.
O rešenju o izvršenju obaveštava se izvršenik i tražilac izvršenja ako je doneto na njegov predlog.
Troškove izvršenja snosi izvršenik, o čemu se po završetku izvršenja donosi dopunsko rešenje.
Izvršenje preko drugih lica

27
 Ako se izvršenikova obaveza sastoji od radnje koju može preduzeti i drugo lice, a izvršenik radnju ne
preduzme u celini ili je preduzme delimično, radnja se preduzima preko drugog lica, o trošku
izvršenika.
U tom slučaju organ koji sprovodi izvršenje rešenjem može naložiti izvršeniku da položi iznos koji je
potreban za podmirenje troškova izvršenja, a da se obračun naknadno sačini.
Izvršenje posrednom prinudom (putem novčanih kazni)
Organ koji sprovodi izvršenje prinudiće izvršenika da ispuni obaveze izricanjem novčane kazne, ako
izvršenje preko drugog lica nije moguće ili nije pogodno da se postigne svrha izvršenja. Novčana
kazna izriče se rešenjem.
Fizičkom licu se novčana kazna izriče u rasponu od polovine prosečne mesečne zarade po
zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu do
dve prosečne godišnje zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u
Republici Srbiji u prethodnoj godini, prema podacima organa nadležnog za poslove statistike, a
pravnom licu - u rasponu od polovine njegovih mesečnih prihoda, do deset procenata njegovih
godišnjih prihoda koje je ostvario u Republici Srbiji u prethodnoj godini.
Novčana kazna može ponovo da se izrekne sve dok izvršenik ne ispuni obaveze iz rešenja.
Izvršavanje novčanih kazni
Novčane kazne koje su izrečene prema ovom zakonu izvršavaju organi nadležni za izvršavanje
novčanih kazni izrečenih za prekršaje.
Novčana kazna uplaćuje se u korist budžeta iz kojeg se finansira organ koji je izrekao novčanu kaznu.
Izvršenje neposrednom prinudom
(1) Izvršenje se sprovodi neposrednom prinudom ako svrha izvršenja obaveze ne može da se postigne
izvršenjem preko drugog lica ili izricanjem novčane kazne.
(2) Neposredna prinuda se primenjuje i ako izvršenje drukčije ne može da se sprovede u potrebnom
roku, a priroda obaveze to dozvoljava i propis ne zabranjuje.
Izvršenje usmenog rešenja
Usmeno rešenje može da se izvrši odmah, bez donošenja rešenja o izvršenju.
Žalba i odlaganje izvršenja
Protiv rešenja o izvršenju u postupku upravnog izvršenja dozvoljena je žalba, koja ne odlaže izvršenje
rešenja. Žalba je dozvoljena i ako rešenje o izvršenju nije doneto u roku od osam dana od podnošenja
predloga za njegovo donošenje.
Žalba protiv rešenja o izvršenju može se izjaviti samo na vreme, mesto i način izvršenja. Žalba se
predaje drugostepenom organu.
Na rešenje o izvršenju može se podneti žalba u roku od osam dana od obaveštavanja o rešenju o
izvršenju.
Izvršenje može, na predlog izvršenika ili tražioca izvršenja, da se odloži ako je protiv rešenja koje se
izvršava ili rešenja o izvršenju izjavljena žalba ili drugo pravno sredstvo, a izvršenje bi izazvalo
nenadoknadivu štetu, pod uslovom da odlaganje izvršenja nije zakonom zabranjeno, niti protivno
javnom interesu.
28
Izvršenje se odlaže dok se ne odluči o žalbi ili drugom pravnom sredstvu.
O predlogu za odlaganje izvršenja rešenjem hitno odlučuje organ koji je doneo rešenje koje se
izvršava.
Obustavljanje izvršenja
Organ koji sprovodi izvršenje obustavlja izvršenje ako je obaveza u celini izvršena, ako izvršenje
uopšte nije bilo dozvoljeno, ako je upravljeno prema licu koje nije izvršenik, ako tražilac izvršenja
odustane od predloga za izvršenje ili ako je rešenje koje se izvršava poništeno ili ukinuto.
Izvršenje se obustavlja rešenjem, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke.
Rešenjem kojim se obustavlja izvršenje poništavaju se preduzete radnje, izuzev ako je rešenje koje se
izvršava ukinuto ili izmenjeno.
Protivizvršenje
Kad je izvršenje sprovedeno, a rešenje koje je izvršeno kasnije bude poništeno ili ukinuto, lice može
da zahteva da se njemu vrati što mu je izvršenjem oduzeto, odnosno da zahteva naknadu štete, ili da se
stvar dovede u stanje koje proizlazi iz novog rešenja.
O zahtevu rešenjem odlučuje organ koji je doneo rešenje o izvršenju.
Izvršenje radi obezbeđenja
Radi obezbeđenja izvršenja, na predlog stranke ili po službenoj dužnosti, pojedine radnje izvršenja
mogu da se preduzmu i pre nego što rešenje postane izvršno, ako bi njegovo kasnije izvršenje moglo
biti sprečeno ili znatno otežano.
Ako obaveza može prinudno da se izvrši samo na predlog stranke, ona mora da učini verovatnom
opasnost od sprečavanja ili znatnog otežavanja kasnijeg izvršenja, pri čemu organ može da
preduzimanje radnji izvršenja uslovi polaganjem novčanog iznosa podobnog da pokrije štetu koja bi
mogla nastati protivnoj stranci ako zahtev stranke ne bude usvojen pravnosnažnim rešenjem o
upravnoj stvari.
Izvršenje radi obezbeđenja može da se dopusti i kad je obaveza protivne stranke utvrđena ili barem
učinjena verovatnom, ako postoji opasnost da će protivna stranka raspolaganjem imovinom,
dogovorom s trećim licima ili na drugi način sprečiti ili znatno otežati izvršenje obaveze.
O izvršenju radi obezbeđenja donosi se privremeno rešenje o obezbeđenju.
Naknada štete
Kad pravnosnažnim rešenjem o upravnoj stvari nije utvrđena obaveza radi čijeg obezbeđenja je doneto
privremeno rešenje o obezbeđenju ili kad je predlog stranke za donošenje privremenog rešenja o
obezbeđenju bio neosnovan iz drugih razloga, stranka je dužna da protivnoj stranci naknadi štetu
nastalu izvršenjem privremenog rešenja o obezbeđenje.

Osnovi upravnih sporova

19) Uloga organa uprave u upravnom sporu

U upravnom sporu sud odlučuje i o zakonitosti konačnih pojedinačnih akata ili konačnog ćutanja
uprave.
29
Konačan upravni akt je onaj akt prootiv koga nije moguće izjaviti žalbu u upravnom postuku, tj.
rešenje drugostepenog organa ili rešenje prvostepenog organa protiv čijeg rešenja je žalba zakonom
isključena.
Konačno ćutanje uprave nastupa kada u zakonom predvidjenom roku rešenje nije doneo organ protiv
čijeg rešenja, da je doneto, ne bi bila dopuštena žalba.
Upravni spor rešava Upravni sud.
Upravni sud odlučuje u veću od tri sudije, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Njegove odluke su pravosnažne i protiv njih nije dozvoljenaa žalba.
Vrhovnom kasacionom sudu može se izjaviti posebno pravno sredstvo-zahtev za preispitivanje sudske
odluke.
U postupku po zahtevu za preispitivanje sudske odluke protiv odluke Upravnog suda odlučuje
Vrhovni kasacioni sud.
Vrhovni kasacioni sud odlučuje u veću od tri sudije.
Stranke
Stranke u upravnom sporu jesu tužilac, tuženi i zainteresovano lice.
Tužilac u upravnom sporu može da bude fizičko, pravno ili drugo lice, ako smatra da mu je upravnim
aktom povređeno neko pravo ili na zakonu zasnovani interes.
Državni organ, organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, organizacija, deo
privrednog društva sa ovlašćenjima u pravnom prometu, naselje, grupa lica i drugi koji nemaju
svojstvo pravnog lica, mogu pokrenuti upravni spor ako mogu da budu nosioci prava i obaveza o
kojima se rešavalo u upravnom postupku.
Ako je upravnim aktom povređen zakon na štetu javnog interesa, upravni spor može da pokrene
nadležni javni tužilac.
Ako su upravnim aktom povređena imovinska prava i interesi Republike Srbije, autonomne pokrajine
ili jedinice lokalne samouprave, upravni spor može da pokrene i nadležno javno pravobranilaštvo.
Tuženi u upravnom sporu jeste organ čiji se upravni akt osporava, odnosno organ koji po zahtevu,
odnosno po žalbi stranke nije doneo upravni akt.
Tuženi organ može(a ne mora) i da udovolji tužbenom zahtevu na 2 načina:
1. Ako je tužbom osporen konačni upravni akt-izmenom ii poništavanjem sopstvenog rešenja
(menjanje i poništavanje rešenaj u vezi sa upravnim sporom)
2. Ako je tužba podnetazbg ćutanja uprave-prestankom ćutanja,odnosnodonošenjem rešenaja pre
nego što je US doneo odluku.
U oba slučaja, ako je tužilac zadovoljan učinjenim, US će obustaviti postupak.
Najvažnija obaveza tuženog je da postupi po presudi suda kojom je tužba usvojena.

30
 OSNOVI KAZNENOG PRAVA I KAZNENIH POSTUPAKA

Pitanja za pismeni deo ispita za inspektora

1. Osnovni element u opštem pojmu krivičnog dela jeste:

1.Društvena opasnost
2.Radnja
3.Krivica

2.Lice koje u vreme prekršaja nije navršilo 14 godina:

1.Ne može biti subjekt prekršaja
2.Može biti subjekt prekršaja
3.Može biti subjekt prekršaja pod određenim uslovima

31
3. Protiv presude donesene u prvom stepenu u postupku za privredne prestupe žalba se može izjaviti:
1.Samo usmeno
2.Samo pismeno
3.Usmeno ili pismeno

4. Krivičnopravni značaj (dejstvo) neuračunljivosti sastoji se u tome što isključuje:

1.Svest o protivpravnosti
2.Uračunljivost
3.Umišljaj

5. Svojstvo okrivljenog u prekršajnom postupku ima:

1.Strano pravno lice
2.Predstavnik stranog pravnog lica
3.Organizacioni deo stranog pravnog lica

6. Pravno lice koje se nalazi pod stečajem odgovorno je za privredni prestup:

1.Samo ako je privredni prestup učinjen pre otvaranja stečajnog postupka
2.Samo ako je privredni prestup učinjen u toku stečajnog postupka
3.Bez obzira da li je privredni prestup učinjen pre otvaranja ili u toku stečajnog postupka

7.Oduzimanje vozačke dozvole u sistemu sankcija krivičnog prava predstavlja:

1.Kaznu
2.Meru upozorenja
3.Meru bezbednosti

8. Oštećeni koji je podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u tom postupku:

1.Ne može imati položaj stranke
2. Ima položaj stranke

9. Odgovorno lice koje je pravnosnažno oglašeno krivim za krivično delo koje ima obeležja
privrednog prestupa biće kažnjeno za:
1.Krivično delo i privredni prestup

32
2.Samo za krivično delo
3.Samo za privredni prestup

10. Osnovni objektivni uslov za izricanje uslovne osude za učinjeno krivično delo jeste:
1.Utvrđena kazna zatvora u trajanju do dve godine
2.Propisana kazna zatvora u trajanju do dve godine
3.Izrečena kazna zatvora u trajanju do dve godine

11. Lice status okrivljenog u prekršajnom postupku stiče:

1.Donošenjem rešenja o pokretanju prekršajnog postupka
2.Podnošenjem zahteva za pokretanje prekršajnog postupka
3.Podnošenjem prekršajne prijave

12. U postupku za privredne prestupe pravno lice i odgovorno lice:

1.Moraju imati svaki svog branioca
2.Moraju imati zajedničkog branioca
3.Mogu imati svaki svog ili zajedničkog branioca

13. Objektivni uslov inkriminacije predstavlja:

1.Dodatni uslov za postojanje krivičnog dela
2.Obeležje bića krivičnog dela
3.Nema nikakvog značaja za postojanje krivičnog dela

14. U sistemu sankcija u prekršajnom pravu opomena predstavlja alternativu:

1. Novčanoj kazni
2. Kazni rada u javnom interesu
3. Kazni zatvora

15. U postupku za privredne prestupe troškovi predstavnika okrivljenog pravnog lica:

1. Samo delimično spadaju u troškove postupka
2. U potpunosti spadaju u troškove postupka
3. Ne spadaju u troškove postupka
33
 PREKRŠAJI I PREKRŠAJNI POSTUPAK

Pitanja i odgovori za usmeni deo ispita za inspektora

1.Pojam prekršaja I materijalno razgranicenje prekrsaja I krivicnih dela

Prekršaj je protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao
prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija.
Svrha propisivanja, izricanja i primene prekršajnih sankcija je da građani poštuju pravni sistem i da se
u buduće ne čine prekršaji.
Prekršaj može biti izvršen činjenjem ili nečinjenjem.
U srpskoj literaturi se razgraničenje prekršaja i krivičnih dela uglavnom tražilo na planu društvene
opasnosti i objekta zaštite. S obzirom na to da se materijalno obeležje krivičnog dela prepoznavalo u
njegovoj društvenoj opasnosti, pojedini autori su ili negirali bilo kakvu društvenu opasnost prekršaja
ili su je potvrđivali ali u njenom nižem stepenu naspram krivičnih dela. S druge strane, ukazivalo se i
na objekat zaštite, na činjenicu da se krivičnim delima napadaju temeljne društvene vrednosti i odnosi
dok se prekršajima povređuje samo društvena disciplina.

2. Subjekti prekršajne odgovornosti

34
Subjekt prekršajne odgovornosti je učinilac prekršaja- prekršilac.
Za prekršaj mogu da odgovaraju fizičko lice, preduzetnik, pravno lice i odgovorno lice u pravnom
licu.
Republika Srbija, teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave i njihovi organi ne mogu biti
odgovorni za prekršaj, odgovara odgovorno lice u državnom organu, organu teritorijalne autonomije
ili organu jedinice lokalne samouprave.
Odgovornost fizičkog lica
Fizičko lice odgovara za prekršaj koji mu se može pripisati u krivicu zato što je bilo uračunljivo i
učinilo prekršaj sa umišljajem ili iz nehata, a bilo je svesno ili je bilo dužno i moglo biti svesno da je
takav postupak zabranjen.
Odgovornost pravnog lica
Pravno lice je odgovorno za prekršaj učinjen radnjom ili propuštanjem dužnog nadzora organa
upravljanja ili odgovornog lica ili radnjom drugog lica koje je u vreme izvršenja prekršaja bilo
ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica.
Pravno lice je odgovorno za prekršaj i kada:
1) organ upravljanja donese protivpravnu odluku ili nalog kojim je omogućeno izvršenje prekršaja ili
odgovorno lice naredi licu da izvrši prekršaj;
2) fizičko lice izvrši prekršaj usled propuštanja odgovornog lica da nad njim vrši nadzor ili kontrolu.
Pod uslovima iz stava 2. ovog člana pravno lice može da odgovara za prekršaj i kada:
1) je protiv odgovornog lica prekršajni postupak obustavljen ili je to lice oslobođeno od odgovornosti
2) postoje pravne ili stvarne smetnje za utvrđivanje odgovornosti odgovornog lica u pravnom licu ili
se ne može odrediti ko je odgovorno lice.
Odgovornost fizičkog ili odgovornog lica u pravnom licu za učinjeni prekršaj, krivično delo ili
privredni prestup ne isključuje odgovornost pravnog lica za prekršaj.
Prestankom postojanja pravnog lica u toku prekršajnog postupka prestaje njegova odgovornost za
prekršaj, osim u slučaju postojanja pravnog sledbenika, kada za prekršaj odgovara pravni sledbenik.
Ako je pravno lice prestalo da postoji nakon pravnosnažno okončanog prekršajnog postupka, izrečena
sankcija će se izvršiti prema pravnom sledbeniku.
Pravno lice koje se nalazi u stečaju može da odgovara za prekršaj učinjen pre otvaranja ili u toku
stečajnog postupka, ali mu se ne može izreći kazna, nego samo zaštitna mera oduzimanja predmeta i
oduzimanje imovinske koristi.
Odgovornost preduzetnika
Preduzetnik odgovara za prekršaj koji učini pri vršenju svoje delatnosti.
Odgovornost odgovornog lica
Odgovornim licem, u smislu ovog zakona, smatra se lice kome su u pravnom licu povereni određeni
poslovi koji se odnose na upravljanje, poslovanje ili proces rada, kao i lice koje u državnom organu,
organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave vrši određene dužnosti.

35
Nije odgovorno za prekršaj odgovorno lice koje je postupalo na osnovu naređenja drugog odgovornog
lica ili organa upravljanja i ako je preduzelo sve radnje koje je na osnovu zakona, drugog propisa ili
akta bilo dužno da preduzme da bi sprečilo izvršenje prekršaja.
Odgovornost odgovornog lica ne prestaje zato što mu je prestao radni odnos u pravnom licu,
državnom organu ili organu jedinice lokalne samouprave niti zato što je nastala nemogućnost da se
pravno lice oglasi odgovornim usled njegovog prestanka.
Odgovornost stranih lica
Strano fizičko lice, strano pravno lice i odgovorno lice odgovaraju za prekršaje jednako kao i domaće
fizičko, pravno i odgovorno lice.
Strano pravno lice i odgovorno lice kazniće se za prekršaj učinjen na teritoriji Republike Srbije ako
strano pravno lice ima poslovnu jedinicu ili predstavništvo u Republici Srbiji ili je prekršaj učinjen
njegovim prevoznim sredstvom, ako propisom kojim je prekršaj regulisan nije nešto drugo
predviđeno.

3. SISTEM PREKRŠAJNIH SANKCIJA

Prekršajne sankcije su:
1) kazne;
2) kazneni poeni;
3) opomena;
4) zaštitne mere;
5) vaspitne mere.
Za prekršaj se mogu propisati KAZNE: kazna zatvora, novčana kazna i rad u javnom interesu.
U okviru opšte svrhe prekršajnih sankcija svrha kažnjavanja je da se izrazi društveni prekor učiniocu
zbog izvršenog prekršaja i da se utiče na njega i na sva ostala lica da ubuduće ne čine prekršaje.
Za jedan prekršaj se može propisati i kazna zatvora i novčana kazna i obe se mogu izreći zajedno.
Za prekršaj pravnog lica može se propisati samo novčana kazna.

9. Kazna zatvora, rad u javnom interesu I novcana kazna

Kod pojedinih kategorija prekršaja (saobraćajni prekršaji, prekršaji protiv javnog reda i mira, prekršaji
u vezi sa sportskim priredbama, prekršaji u vezi sa oružjem i municijom, prekršaji iz oblasti zaštite
životne sredine, u vezi sa ličnom kartom itd) propisana je kazna zatvora.
Kazna zatvora se može propisati samo zakonom, ali neplaćana novčana kazna ili neobavljeni rad u
javnom interesu mogu se zameniti kaznom zatvora i kod prekršaja propisanih uredbom ili odlukom.
Kazna zatvora se može izreći samo kao glavna kazna. Propisuje se u trajanju 1-60 dana. Maksimum od
60 dana je prekoračiv u slučaju prekršaja učinjenih u sticaju, kao i ukoliko je uz zatvor izrečena i
novčana kazna koju nije platio pa je došlo do njene zamene u zatvor. U oba navedena slučaja
jedinstvena kazna može ići i do 90 dana.

36
Kazna zatvora i novčana kazna mogu se propisati kumulativno. Ako su novčana kazna i kazna zatvora
propisane alternativno kazna zatvora se izriče samo za prekršaj kojim su bile prouzrokovane teže
posledice ili za prekršaj koji ukazuje na veći stepen krivice učinioca.
Kazna zatvora ne može se izreći trudnoj ženi, posle navršenih 3 meseca trudnoće, niti majci dok dete
ne navrši jednu godinu života a ako je dete rođeno mrtvo ili ako je umrlo posle porođaja, dok ne prođe
6 meseci od dana porođaja.
Rad u javnom interesu je neplaćeni rad u korist društva koji se ne obavlja pod prinudom, kojim se ne
vređa ljudsko dostojanstvo i ne ostvaruje profit. Reč je o alternativi kazni zatvora kojom se izbegavaju
loši efekti kratkotrajnog zatvaranja. Rad u javnom interesu zato ne može biti sporedna kazna uz kaznu
zatvora ali može uz novčanu kaznu.
Ako kažnjeno lice ne obavi deo ili sve časove izrečene kazne rada u javnom interesu, sud će ovu
kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 8 sati rada u javnom interesu odrediti 1
dan zatvora. Radom u javnom interesu se može zameniti i neplaćena novčana kazna, 8 sati rada
zamenjuje 1000din.
Novčana kazna se sastoji u obavezi kažnjenog lica da uplati određeni novčani iznos u korist RS ili
određene teritorijalne autonomije odnosno jedinice lokalne samouprave čijim je aktom prekršaj
propisan. U pogledu ovlašćenja za propisivanje nema ograničenja.
Od svih kazni, jedino se novčana kazna može propisati za prekršaj pravnog lica. Može se izreći i kao
glavna i sporedna kazna.
Novčana kazna se može propisati na tri načina : u rasponu, u fiksnom iznosu i u srazmeri sa visinom
pričinjene štete ili neizvršene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari.

5. Kazneni poeni
Za prekršaje protiv bezbednosti saobraćaja na putevima zakonom se mogu propisati kazneni poeni u
rasponu od 1 do 25.
Sankcija iz stava 1. ovog člana izriče se uz kaznu ili opomenu pod uslovima predviđenim ovim
zakonom ako drugim zakonom nije drugačije propisano.
Kazneni poeni mogu se izreći vozaču koji u vreme izvršenja prekršaja poseduje vozačku dozvolu
izdatu u Republici Srbiji ili vozaču kome je pravnosnažnom odlukom zabranjeno upravljanje
motornim vozilom.
Sticaj kaznenih poena
Ako su za prekršaje u sticaju utvrđeni kazneni poeni, izreći će se jedinstveni kazneni poeni, koji
odgovaraju zbiru svih pojedinačno utvrđenih kaznenih poena, a koji ne može biti veći od 25 poena.

6. Opomena
Umesto novčane kazne za prekršaj može se izreći opomena ako postoje okolnosti koje u znatnoj meri
umanjuju odgovornost učinioca, tako da se može očekivati da će se ubuduće kloniti vršenja prekršaja i
bez izricanja kazne.

37
Opomena se može izreći i ako se prekršaj ogleda u neispunjavanju propisane obaveze ili je prekršajem
nanesena šteta, a učinilac je posle pokretanja postupka, a pre donošenja presude ispunio propisanu
obavezu, odnosno otklonio ili nadoknadio nanesenu štetu.

7. Zaštitne mere, svrha, vrste I izricanje

U okviru opšte svrhe prekršajnih sankcija svrha primene zaštitne mere je da otkloni uslove koji
omogućavaju ili podstiču učinioca na izvršenje novog prekršaja.
Zaštitna mera može se propisati zakonom i uredbom.
Vrste zaštitnih mera
1) oduzimanje predmeta;
2) zabrana vršenja određenih delatnosti;
3) zabrana pravnom licu da vrši određene delatnosti;
4) zabrana odgovornom licu da vrši određene poslove;
5) zabrana upravljanja motornim vozilom;
6) obavezno lečenje zavisnika od alkohola i psihoaktivnih supstanci;
7) obavezno psihijatrijsko lečenje;
8) zabrana pristupa oštećenom, objektima ili mestu izvršenja prekršaja;
9) zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama;
10) javno objavljivanje presude;
11) udaljenje stranca sa teritorije Republike Srbije;
12) oduzimanje životinja i zabrana držanja životinja.
Zaštitne mere oduzimanja predmeta, obaveznog lečenja zavisnika od alkohola i drugih psihoaktivnih
supstanci, obavezno psihijatrijsko lečenje, zabrana pristupa oštećenom, objektima ili mestu izvršenja
prekršaja i udaljenje stranaca sa teritorije Republike Srbije mogu se izreći pod uslovima propisanim
ovim zakonom i kad nisu predviđene propisom kojim je određen prekršaj.
Zaštitne mere zabrane vršenja određenih delatnosti i javno objavljivanje presude ne mogu se izreći
maloletniku.
Izricanje zaštitnih mera
Kad postoje uslovi za izricanje zaštitnih mera predviđeni ovim ili drugim zakonom, učiniocu prekršaja
može biti izrečena jedna ili više zaštitnih mera.
Zaštitne mere se izriču uz izrečenu kaznu, opomenu ili vaspitnu meru.
Izuzetno, zaštitne mere mogu se izreći samostalno ako je takva mogućnost propisana.

8. NAČELA I OSNOVNE KARAKTERISTIKE PREKRSAJNOG POSTUPKA

38
Načelo zakonitosti podrazumeva da niko nevin ne bude kažnjen a da se odgovornom učiniocu
prekršaja izrekne prekršajna sankcija pod uslovima koje predviđa ZP i na osnovu zakonito
sprovedenog postupka. Prekršajnu sankciju može izreći samo sud koji vodi prekršajni postupak. Pored
suda, novčanu kaznu može izreći Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki
koja vodi prvostepeni prekršajni postupak prema Zakonu o javnim nabavkama ali i ovlašćeni organ ili
lice koji otkrije prekršaje iz svoje nadležnosti pa prekršajnim nalogom naloži plaćanje novčane kazne
u fiksnom iznosu.
Sud je dužan da se stara o ekonomičnosti prekršajnog postupka što podrazumeva načelo suđenja u
razumnom roku.
U okviru prava na odbranu, okrivljenom se pre donošenja odluke mora dati mogućnost da se izjasni o
činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist.
Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca kojeg sam izabere.
Prekršajni postupak se po pravilu vodi na srpskom jeziku, uz korišćenje ćiriličnog pisma. Ako se
stranke ne sporazumeju o tome na kom će se jeziku voditi postupak, jezik postupka određuje
prekršajni sud, osim ukoliko jedna od stranaka ne zahteva da se postupak vodi na srpskom jeziku
Pomoć neukoj stranci
Sud je dužan da se stara da neznanje ili neukost stranaka ne bude na štetu njihovih prava.
Ekonomičnost prekršajnog postupka
Sud je dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, ali tako da to ne bude na štetu donošenja
pravilne i zakonite odluke.
Slobodna ocena dokaza
Sud ocenjuje dokaze po svom slobodnom uverenju.
Koje će činjenice uzeti kao dokazane, sud odlučuje na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza
posebno, svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata celokupnog postupka.
Pravo na odbranu
Pre donošenja odluke, okrivljenom se mora dati mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji
ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist, osim u slučajevima predviđenim
zakonom.
Ako uredno pozvani okrivljeni ne dođe i ne opravda izostanak ili u određenom roku ne da pisanu
odbranu, a njegovo saslušanje nije nužno za utvrđivanje činjenica koje su od važnosti za donošenje
zakonite odluke, odluka se može doneti i bez saslušanja okrivljenog.
Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam izabere. Sud je dužan da
prilikom prvog saslušanja okrivljenog pouči o pravu na branioca.
Upotreba jezika u prekršajnom postupku
Sud vodi postupak na srpskom jeziku i u tom postupku koristi ćiriličko pismo, a latiničko pismo u
skladu sa zakonom.
Na područjima na kojima je u skladu sa zakonom, u službenoj upotrebi i jezik određene nacionalne
manjine postupak se na zahtev stranke vodi i na jeziku i uz upotrebu pisma te nacionalne manjine.

39
Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke, odnosno drugih učesnika u postupku, koji su državljani
Republike Srbije, obezbediće im se preko prevodioca prevođenje toka postupka na njihov jezik.
Stranke i drugi učesnici u postupku koji nisu državljani Republike Srbije imaju pravo da tok postupka
prate preko prevodioca i da u tom postupku upotrebljavaju svoj jezik.
O pravu na prevođenje i vođenje postupka na svom jeziku ili jeziku koji razume poučiće se lice iz st.
2. do 4. ovoga člana, koje se može odreći tog prava ako razume jezik na kome se vodi prekršajni
postupak. U zapisniku će se zabeležiti da je data pouka i izjava učesnika.
Prevođenje obavlja prevodilac koga odredi sud koji vodi prekršajni postupak sa liste sudskih
prevodilaca, a ukoliko to nije moguće, prevođenje će izvršiti drugo lice uz pristanak stranke.
Dvostepenost prekršajnog postupka
Protiv odluka prekršajnog suda i odluka koje u prekršajnom postupku donosi komisija iz člana 87. stav
2. tačka 1) ovog zakona, može se izjaviti žalba drugostepenom prekršajnom sudu, odnosno uložiti
prigovor u skladu sa ovim zakonom.
Odluka doneta u prekršajnom postupku postaje pravnosnažna danom donošenja presude
drugostepenog prekršajnog suda, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Protiv odluka drugostepenog prekršajnog suda nije dozvoljena žalba.
Zabrana preinačenja na gore
Ako je žalba izjavljena samo u korist okrivljenog, presuda se u delu koji se odnosi na izrečenu
sankciju ne može izmeniti na njegovu štetu, niti se u ponovljenom postupku može doneti nepovoljnija
presuda za okrivljenog.
Naknada štete neopravdano kažnjenom i neosnovano zadržanom licu
Lice koje je neopravdano kažnjeno za prekršaj ili je neosnovano zadržano ima pravo na naknadu štete
koja mu je time pričinjena, kao i druga prava utvrđena zakonom.
Po zahtevu lica iz stava 1. ovog člana, ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa, sprovodi postupak
radi postizanja sporazuma o postojanju, vrsti i visini naknade, a ako sporazum ne bude postignut u
roku od tri meseca od podnošenja zahteva, oštećeni može podneti tužbu za naknadu štete nadležnom
sudu.
Pravna pomoć
Sudovi koji vode prekršajni postupak, dužni su jedni drugima i drugim sudovima pružati pravnu
pomoć u poslovima iz svoje nadležnosti.
Organi unutrašnjih poslova, drugi organi uprave i drugi organi i organizacije dužni su sudovima koji
vode prekršajni postupak, pružati pravnu pomoć i izvršavati njihove naloge u poslovima iz svoje
nadležnosti.
Sudovi su dužni da pružaju pravnu pomoć državnim i drugim organima dostavljanjem spisa, isprava i
drugih podataka, ako se time ne ometa tok prekršajnog postupka.
Shodna primena Zakonika o krivičnom postupku
Na prekršajni postupak shodno se primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku, ako ovim ili
drugim zakonom nije drukčije određeno.

40
9. NADLEŽNOST ZA VOĐENJE PREKRSAJNOG POSTUPKA
Prekršajni postupak u prvom stepenu vode prekršajni sudovi koji predstavljaju sudove posebne
nadležnosti. Izuzetak predstavlja postupak za prekršaje iz oblasti javnih nabavki koji u prvom stepenu
vodi Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki kao i postupak izdavanja
prekršajnog naloga od strane ovlašćenog organa ili lica.
Drugostepeni postupak po žalbi vodi Prekršajni apelacioni sud.
Ako je prekršaj učinjen ili pokušan na području više prekršajnih sudova, nadležan je onaj sud koji je
prvi započeo postupak.
Ako je prekršaj učinjen ili pokušan na domaćem brodu ili vazduhoplovu, za vođenje prekršajnog
postupka je mesno nadležan sud na čijem području se nalazi domaća luka ili vazdušno pristanište u
kojima se završava putovanje učinioca prekršaja (putnika).
Sud po službenoj dužnosti pazi na svoju stvarnu i mesnu nadležnost i čim primeti da u određenom
predmetu nije nadležan da postupa, rešenjem se oglašava nenadležnim i bez odlaganja predmet
dostavlja onom sudu za kojeg smatra da je nadležan. Ako sud kome je predmet dostavljen smatra da ni
on nije nadležan u tom predmetu, pokreće se postupak za rešavanje sukoba nadležnosti o kom
odlučuje Prekršajni apelacioni sud svojim rešenjem.

15. PRESUDA I DRUGE ODLUKE PRVOSTEPENOG PP

Prekršajni postupak završava se donošenjem osuđujuće ili oslobađajuće presude.
Presuda, odnosno rešenje zasniva se na izvedenim dokazima i činjenicama koje su utvrđene u
postupku.
Odluka u prekršajnom postupku odnosi se samo na lice koje se zahtevom za pokretanje prekršajnog
postupka tereti i samo na prekršaj koji je predmet podnetog zahteva.
Ako nakon pokretanja prekršajnog postupka pravno lice protiv koga se vodi postupak, prestane da
postoji, podnosilac zahteva za pokretanje postupka može usmeriti zahtev protiv njegovog pravnog
sledbenika.
Obustava prekršajnog postupka
Prekršajni postupak može da se završi i rešenjem o obustavi kad sud utvrdi:
1) da je prekršajni postupak vođen bez zahteva, odnosno da podnosilac zahteva za pokretanje
prekršajnog postupka nije bio ovlašćen za njegovo podnošenje;
2) da sud nije stvarno nadležan za vođenje prekršajnog postupka;
3) da je okrivljeni za istu radnju već pravnosnažno kažnjen, oslobođen odgovornosti u prekršajnom
postupku ili je prekršajni postupak pravnosnažno obustavljen, ali ne zbog nenadležnosti;
4) da je okrivljeni u krivičnom postupku, odnosno u postupku po privrednom prestupu pravnosnažno
oslobođen ili oglašen krivim za istovetan događaj koje obuhvata i obeležje prekršaja;
5) da okrivljeni ima diplomatski imunitet;
6) da je nastupila zastarelost za vođenje prekršajnog postupka;
41
7) da je okrivljeni u toku prekršajnog postupka umro, odnosno da je okrivljeno pravno lice prestalo da
postoji a nema pravnog sledbenika;
8) da je ovlašćeni podnosilac odustao od zahteva za pokretanje prekršajnog postupka pre
pravnosnažnosti odluke.
Prekršajni postupak će se obustaviti i u drugim zakonom određenim slučajevima.
Donošenje presude kojom se okrivljeni oglašava odgovornim
Presuda kojom se okrivljeni oglašava odgovornim za prekršaj donosi se kad se u prekršajnom
postupku utvrdi postojanje prekršaja i odgovornost okrivljenog za taj prekršaj.
Donošenje presude kojom se okrivljeni oslobađa odgovornosti
Presudu kojom se okrivljeni oslobađa odgovornosti sud će doneti:
1) ako delo za koje se tereti po propisu nije prekršaj;
2) ako ima okolnosti koje isključuju prekršajnu odgovornost okrivljenog;
3) ako nije dokazano da je okrivljeni učinio prekršaj za koji je protiv njega podnet zahtev za
pokretanje prekršajnog postupka.
Objavljivanje presude
Presuda se objavljuje usmeno ako je okrivljeni prisutan, a pisano izrađena presuda sa obrazloženjem
dostaviće se okrivljenom i podnosiocu zahteva samo ako to zahtevaju.
Izjava o odricanju od prava na žalbu daje se na zapisnik i mora sadržati potpise okrivljenog i sudije.
Presuda za više prekršaja
Ako se prekršajni postupak vodi zbog više prekršaja, u presudi će se navesti za koje se prekršaje
okrivljeni oglašava odgovornim, a za koje se oslobađa odgovornosti ili se postupak obustavlja.
Dostavljanje presude učesnicima u postupku
Pisano izrađena presuda dostavlja se podnosiocu zahteva i okrivljenom po odredbama o dostavljanju
ovog zakona.
Presuda se dostavlja oštećenom koji nije podnosilac zahteva ako je odlučeno o imovinskopravnom
zahtevu, licu čiji je predmet oduzet tom presudom, kao i licu protiv koga je izrečena mera oduzimanja
imovinske koristi.
Dostavljanje usmeno saopštene presude okrivljenom
Ako okrivljeni zatraži da mu se dostavi otpravak presude, sudija je dužan da mu otpravak dostavi u
roku od osam dana od dana izrade presude.

11. REDOVNI PRAVNI LEK I VANREDNI PRAVNI LEKOVI

Žalba
Žalba predstavlja redovni pravni lek u prekršajnom pravu. Žalba se u roku od 8 dana od dana
dostavljanja podnosi protiv presude prekršajnog suda ili rešenja Republičke komisije za zaštitu prava u
postupcima javnih nabavki, Prekršajnom apelacionom sudu.

42
Žalbu mogu izjaviti okrivljeni,njegov branilac i podnosilac zahteva. U korist okrivljenog žalbu mogu
izjaviti : njegov bračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat, sestra, zakonski zastupnik, usvojitelj,
hranitelj, lice s akojim okrivljeni živi u vanbračnoj zajednici.. U korist okrivljenog pravnog lica žalbu
može izjaviti predstavnik pravnog lica i njegov zakonski zastupnik ( direktor). Ako je izrečena zaštitna
mera oduzimanja predmeta čiji vlasnik nije okrivljeni, vlasnik predmeta može izjaviti žalbu samo u
pogledu odluke o toj meri.
Rešavajući po žalbi, Prekršajni apelacioni sud može žalbu : rešenjem odbaciti, odbiti kao neosnovanu i
presudom potvrditi prvostepenu odluku, ili usvojiti a prvostepenu odluku presudom preinačiti ili
rešenjem ukinuti.
Zahtev za ponavljanje prekršajnog postupka
Ponavljanje je moguće ako se pranosnažnom sudskom odlukom dokaže da je odluka zasnovana na
lažnoj ispravi ili na lažnom iskazu svedoka ili veštaka koji su u konkretnom slučaju imali odlučan
dokazni značaj. Ponavljanje je moguće tražiti ako se pravnosnažno sudskom odlukom dokaže da je
odluka doneta usled krivičnog dela sudije čak i ukoliko je npr usled primljenog mita službenog lica
okrivljeni oslobođen.
Ponavljanje je moguće ako se iznesu nove činjenice ili podnesu novi dokazi koji bi doveli do drugačije
odluke da su ranije bili poznati.
Zahtev za ponavljanje prekršajnog postupka podnosi kažnjeni ili lica koja su i inače ovlašćena da u
njegovu korist izjave žalbu, u subjektivnom roku od 60 dana od dana saznanja za postojanje neke od
okolnosti koja omogućava podnošenje zahteva. Zahtev nije moguće podneti nakon proteka
objektivnog roka od 2 godine.
Zahtev za zaštitu zakonitosti
Zahtev za zaštitu zakonitosti se može podneti protiv pravnosnažne presude ako je povređen zakon ili
drugi propis o prekršaju ili ako je u konkretnom slučaju bio primenjen zakon za koji je odlukom
Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog
prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. Može ga podneti samo Republički javni tužilac, kako u
korist tako i na štetu kažnjenog u roku od 3 meseca od dana dostavljanja presude. O zahtevu odlučuje
Vrhovni kasacioni sud.

12. PREKRSAJNE ODREDBE O MALOLETNICIMA

Prema maloletniku koji u vreme kada je učinio prekršaj nije navršio četrnaest godina (dete) ne može
se voditi prekršajni postupak.
Na maloletnika starosti od navršenih četrnaest do navršenih osamnaest godina koji učini prekršaj,
primenjuju se odredbe ove glave, a ostale odredbe ovog zakona samo ako nisu u suprotnosti sa ovim
odredbama.
Odgovornost roditelja, usvojitelja, staratelja ili hranitelja deteta i maloletnika
Kada je dete učinilo prekršaj zbog propuštanja dužnog nadzora roditelja, usvojitelja, staratelja,
odnosno hranitelja, a ova lica su bila u mogućnosti da takav nadzor vrše, roditelji, usvojitelj, staratelj
odnosno hranitelj deteta kazniće se za prekršaj kao da su ga sami učinili.
Zakonom se može propisati da će za prekršaj koji je učinio maloletnik odgovarati i roditelji, usvojitelj,
staratelj, odnosno hranitelj maloletnika starog od navršenih četrnaest do navršenih osamnaest godina
43
ako je učinjeni prekršaj posledica propuštanja dužnog nadzora nad maloletnikom, a bili su u
mogućnosti da takav nadzor vrše.
Osim roditelja, usvojitelja, staratelja ili hranitelja, zakonom se može propisati da će za prekršaj
maloletnika odgovarati i druga lica za koja je propisana obaveza vršenja nadzora nad maloletnikom
koji je učinio prekršaj.
Prekršajne sankcije prema maloletnicima
Maloletniku koji je u vreme izvršenja prekršaja navršio četrnaest, a nije navršio šesnaest godina (mlađi
maloletnik) mogu se izreći samo vaspitne mere.
Maloletniku koji je u vreme izvršenja prekršaja navršio šesnaest godina, a nije navršio osamnaest
godina (stariji maloletnik) može se izreći vaspitna mera, kazneni poeni ili kazna.
Ako je zbog prirode prekršaja to neophodno, zaštitna mera se može izreći maloletniku uz vaspitnu
meru ili kaznu.
Samo sud može maloletniku izreći vaspitnu meru, novčanu kaznu, kaznene poene, kaznu
maloletničkog zatvora i zaštitnu meru.
Vrste vaspitnih mera
Maloletnicima se mogu izreći sledeće vaspitne mere:
1) mere upozorenja i usmeravanja: ukor i posebne obaveze;
2) mere pojačanog nadzora.
Mere upozorenja i usmeravanja se izriču kad je takvim merama potrebno uticati na ličnost maloletnika
i njegovo ponašanje i kada su one dovoljne da se postigne svrha ovih mera.
Mere pojačanog nadzora izriču se kad za vaspitavanje i razvoj maloletnika treba preduzeti trajnije
vaspitne mere uz odgovarajući stručni nadzor i pomoć.
Ukor
Ukor se izriče maloletniku prema kojem nije potrebno preduzeti trajnije vaspitne mere, a naročito kad
se iz njegovog odnosa prema učinjenom prekršaju i njegove spremnosti da ubuduće ne čini prekršaje
može zaključiti da će izrečenom vaspitnom merom biti postignuta svrha ove mere.
Pri izricanju ukora maloletniku će se ukazati na društvenu neprihvatljivost njegovog postupka i
ukoliko ponovo učini prekršaj, mogućnost izricanja i druge vaspitne mere.
Posebne obaveze
Ukoliko sud oceni da je odgovarajućim zahtevima i zabranama potrebno uticati na maloletnika i
njegovo ponašanje, može maloletniku odrediti jednu ili više posebnih obaveza i to:
1) da se izvini oštećenom;
2) da u okviru svojih mogućnosti, popravi ili nadoknadi štetu koju je prouzrokovao;
3) da ne posećuje određena mesta i izbegava društvo određenih lica koja na njega negativno utiču;
4) da se podvrgne odvikavanju i lečenju od zavisnosti od alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci;
5) da se radi učenja ili provere znanja saobraćajnih propisa uputi u nadležnu ustanovu za
osposobljavanje vozača;
44
6) da se, bez naknade, uključi u rad humanitarnih organizacija ili u poslove ekološkog, socijalnog ili
lokalnog značaja;
7) da se uključi u rad sportskih i drugih sekcija u školi uz pedagoški nadzor nastavnika.
U okviru obaveze iz stava 1. tačka 2) ovog člana sud će odrediti visinu, oblike i način popravljanja
štete, pri čemu lični rad maloletnika na popravljanju štete može trajati najviše do 20 časova u periodu
od mesec dana i mora biti tako raspoređen da ne smeta redovnom školovanju ili zaposlenju
maloletnika.
Sud će prilikom izricanja posebnih obaveza upozoriti maloletnika da se zbog neispunjenja određenih
obaveza, one mogu zameniti drugom obavezom ili vaspitnom merom.
Izvršenje posebnih obaveza sprovodi se uz nadzor organa nadležnog za poslove starateljstva koji o
izvršavanju obaveza obaveštava sud.
Mere pojačanog nadzora
Vaspitne mere pojačanog nadzora izriču se ako je potrebno da se prema maloletniku izvrši trajnija
mera vaspitanja.
Meru pojačanog nadzora od strane roditelja, usvojitelja ili staratelja, sud će izreći ako su roditelji,
usvojitelj ili staratelj propustili da vrše potrebnu brigu i nadzor nad maloletnikom, a u mogućnosti su
da ovakav nadzor vrše i to se od njih s osnovom može očekivati.
Ako roditelji, usvojitelj ili staratelj ne mogu vršiti pojačani nadzor nad maloletnikom, maloletniku će
se izreći pojačan nadzor organa starateljstva.
Mere pojačanog nadzora mogu trajati najmanje tri meseca, a najduže jednu godinu.
Kažnjavanje starijih maloletnika
Starijem maloletniku može se izreći kazna samo ako je u vreme kada je učinio prekršaj, prema svojoj
duševnoj razvijenosti mogao shvatiti značaj svoje radnje i upravljati svojim postupcima i ako zbog
težih posledica prekršaja ili većeg stepena krivice ne bi bilo opravdano primeniti vaspitnu meru.
Kazna maloletničkog zatvora starijem maloletniku može se izreći izuzetno pri čemu se mora imati u
vidu priroda prekršaja, lične osobine i ponašanje maloletnika.
Kazna maloletničkog zatvora koja se izrekne starijem maloletniku ne može biti duža od 30 dana.
Maloletnom učiniocu prekršaja ne može se izrečena novčana kazna zameniti kaznom maloletničkog
zatvora, već će se naplatiti prinudnim putem, u skladu sa zakonom.
Prekršajni sud je obavezan da organ starateljstva nadležan prema prebivalištu maloletnika obavesti o
izrečenoj vaspitnoj meri ili kazni maloletnom učiniocu prekršaja.
Dejstvo punoletnosti
Ako je maloletni učinilac prekršaja pre ili u toku prekršajnog postupka postao punoletan, primenjivaće
se odredbe o maloletnicima, osim odredaba o vaspitnim merama.
Ako je maloletnik postao punoletan posle donošenja odluke kojom je izrečena vaspitna mera,
obustavlja se izvršenje te mere.

45
 PRIVREDNI PRESTUPI

1. Pojam i obelezje PP

46
Privredni prestup je društveno štetna povreda propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju koja je
prouzrokovala ili je mogla prouzrokovati teže posledice i koja je propisom nadležnog organa određena
kao privredni prestup.
Nije privredni prestup ona povreda propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju koja, iako sadrži
obeležja privrednog prestupa određena propisom, predstavlja neznatnu društvenu štetnost zbog malog
značaja i zbog neznatnosti ili odsutnosti štetnih posledica.
Privredni prestupi određuju se, u granicama ustavom utvrđenih ovlašćenja, zakonima RS odnosno
autonomnih pokrajina i uredbama njihovih izvršnih veća donesenim na osnovu zakona (u daljem
tekstu: uredbe).
Propis kojim se određuje privredni prestup sadrži obeležja privrednog prestupa i kaznu koja se za
privredni prestup izriče.
Nikome ne može biti izrečena kazna ili druga sankcija za delo koje, pre nego što je učinjeno, nije bilo
određeno kao privredni prestup zakonom ili uredbom donesenom na osnovu zakona i za koje tim
propisom nije bilo određeno kako će se kazniti učinilac tog privrednog prestupa.

2. SUBJEKTI ODGOVORNOSTI ZA PRIVREDNE PRESTUPE

Za privredni prestup može biti odgovorno pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu.
Društveno-političke zajednice i njihovi organi, drugi državni organi i mesne zajednice ne mogu biti
odgovorni za privredni prestup.
Propisom kojim se određuje privredni prestup može se predvideti da za određeni privredni prestup
odgovara odgovorno lice u organu društveno-političke zajednice, drugom državnom organu ili mesnoj
zajednici.
Strano pravno lice i odgovorno lice u stranom pravnom licu odgovorni su za privredni prestup ako
strano pravno lice ima predstavništvo na teritoriji Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, ili
ako je privredni prestup učinjen njegovim prevoznim sredstvom, ako propisom kojim je određen
privredni prestup nije što drugo predviđeno.
Propisom kojim se određuje privredni prestup može se predvideti da sva ili samo neka pravna lica
mogu biti odgovorna za taj privredni prestup.
Odgovornim licem, u smislu ovog zakona, smatra se lice kome je poveren određen krug poslova u
oblasti privrednog ili finansijskog poslovanja u pravnom licu, odnosno u organu društveno-političke
zajednice, drugom državnom organu ili mesnoj zajednici.
Propisom kojim se određuje privredni prestup može se odrediti koje odgovorno lice odgovara za taj
privredni prestup.
Pravno lice je odgovorno za privredni prestup ako je do izvršenja privrednog prestupa došlo radnjom
ili propuštanjem dužnog nadzora od strane organa upravljanja ili odgovornog lica, ili radnjom drugog
lica koje je bilo ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica.
Pravno lice koje se nalazi pod stečajem ali mu se ne može izreći kazna nego samo zaštitna odgovorno
je za privredni prestup, bez obzira da li je privredni prestup učinjen pre otvaranja ili u toku stečajnog
postupka, mera oduzimanja predmeta i oduzimanje imovinske koristi.

47
Odgovorno lice je odgovorno za privredni prestup ako je privredni prestup izvršen njegovom radnjom
ili njegovim propuštanjem dužnog nadzora iako je ono pri tom postupilo sa umišljajem ili iz nehata,
ako propisom kojim je određen privredni prestup nije predviđeno da se privredni prestup može učiniti
samo sa umišljajem.
Odgovornost odgovornog lica za privredni prestup ne prestaje zato što mu je prestao radni odnos u
pravnom licu ili u organu društveno-političke zajednice, drugom državnom organu ili mesnoj
zajednici, ni zato što je otvoren stečaj nad pravnim licem ili što je nastala nemogućnost kažnjavanja
pravnog lica usled njegovog prestanka.
Odgovornost odgovornog lica za privredni prestup ne postoji ako je postupalo po naređenju drugog
odgovornog lica ili organa upravljanja i ako je preduzelo sve radnje koje je na osnovu zakona, drugog
propisa ili opšteg akta bilo dužno da preduzme da bi sprečilo izvršenje privrednog prestupa.
Odgovorno lice koje je pravnosnažno oglašeno krivim za krivično delo koje ima obeležja privrednog
prestupa, neće se kazniti za privredni prestup.
Odgovornost za pokušaj privrednog prestupa postoji ako je propisom kojim se određuje privredni
prestup izričito određeno da će se kazniti za pokušaj.

3. SISTEM SANKCIJA KOJE SE IZRIČU ZA PP

1.Novcana kazna
2.Uslovna osuda
3.Zastitne mere

4. NOVCANA KAZNA
Za privredni prestup može se propisati samo novčana kazna.
Visina novčane kazne za pravno lice može se propisati i u srazmeri sa visinom učinjene štete,
neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa, u kom
slučaju najveća mera novčane kazne može biti do dvadesetostrukog iznosa učinjene štete, neizvršene
obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa.
Pri odmeravanju kazne odgovornom licu shodno će se primenjivati odredbe Krivičnog zakona.
Sud može pravnom licu ili odgovornom licu da pooštri kaznu predviđenu za učinjeni privredni prestup
do dvostrukog iznosa najveće mere predviđene kazne, ako se učinilac nalazi u višestrukom povratu.
Višestruki povrat za pravno lice postoji ako je pravno lice već bilo najmanje dva puta osuđivano za
srodne privredne prestupe na kazne preko 20.000 dinara i ako od poslednje pravnosnažno izrečene
kazne nije proteklo više od pet godina.
Višestruki povrat za odgovorno lice postoji ako je za srodna krivična dela ili privredne prestupe bilo
najmanje dvaput osuđivano na kaznu zatvora ili novčanu kaznu preko 4.000 dinara, ako od poslednje
izdržane kazne zatvora, odnosno pravnosnažno izrečene novčane kazne nije prošlo više od pet godina i
ako učinilac pokazuje sklonost za vršenje takvih krivičnih dela, odnosno privrednih prestupa.
Pri odlučivanju da li će pooštriti kaznu, sud će posebno imati u vidu okolnosti pod kojima je privredni
prestup učinjen i težinu posledica koje su nastupile.
48
Sud može odmeriti kaznu i ispod najmanje mere propisane za pojedini privredni prestup (ublažavanje
kazne), kad to predviđa ovaj zakon ili propis kojim je određen privredni prestup, ili ako nađe da
postoje naročito olakšavajuće okolnosti.
U presudi se određuje rok plaćanja novčane kazne koji ne može biti kraći od 15 dana niti duži od tri
meseca.

5. Uslovna osuda
Pravnom licu i odgovornom licu za učinjeni privredni prestup sud može izreći uslovnu osudu.

6. Vrste zaštitnih mera

Za privredne prestupe mogu se izreći sledeće zaštitne mere:
1) javno objavljivanje presude;
2) oduzimanje predmeta;
3) zabrana pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću;
4) zabrana odgovornom licu da vrši određene dužnosti.
Sud može učiniocu privrednog prestupa izreći jednu ili više zaštitnih mera kad postoje ovim zakonom
predviđeni uslovi za njihovo izricanje.
Zaštitne mere mogu se izreći samo ako je učiniocu izrečena kazna, ako ovim zakonom nije drukčije
određeno.
Zaštitne mere javnog objavljivanja presude i oduzimanja predmeta mogu se izreći i uz uslovnu osudu.
Zaštitnu meru javnog objavljivanja presude sud će izreći ako smatra da bi bilo korisno da se javnost
upozna sa presudom, a naročito ako bi objavljivanje presude doprinelo da se otkloni opasnost po život
ili zdravlje ljudi ili da se zaštiti sigurnost prometa ili drugi interes privrede.
Sud odlučuje, prema značaju privrednog prestupa i potrebi obaveštavanja javnosti, da li će se presuda
objaviti putem štampe, radija ili televizije ili putem više navedenih sredstava informisanja, kao i da li
će se obrazloženje presude objaviti u celini ili u izvodu, vodeći pri tom računa da način objavljivanja
omogući obaveštenost svih u čijem interesu presudu treba objaviti.
Propisom kojim se određuje privredni prestup može se predvideti obavezno izricanje zaštitne mere
javnog objavljivanja presude.

7. OPŠTE ODREDBE o postupku za PP

Novčanu kaznu, uslovnu osudu i zaštitne mere za učinjeni privredni prestup može izreći samo
nadležni sud u postupku koji je pokrenut i sproveden po ovom zakonu.
Postupak za privredne prestupe pred sudom pokreće javni tužilac.
Ako javni tužilac ne pokrene postupak, odnosno u toku postupka odustane od gonjenja, oštećeni može
pokrenuti, odnosno nastaviti postupak za privredni prestup ako je podneo predlog za ostvarivanje
imovinsko-pravnog zahteva.
49
Za privredni prestup pravnog lica i odgovornog lica pokreće se i sprovodi jedinstveni postupak.
Pokretanje i sprovođenje postupka samo protiv pravnog lica ili samo protiv odgovornog lica moguće
je ako postoje zakonski razlozi za gonjenje samo jednog od njih, ili ako se protiv odgovornog lica vodi
postupak za krivično delo koje ima obeležja privrednog prestupa.
Za pravno lice u postupku učestvuje njegov predstavnik.
Pravno lice i odgovorno lice mogu u postupku imati svaki svog branioca ili zajedničkog branioca.
U smislu ovog zakona:
- oštećeni je lice čije je kakvo lično ili imovinsko pravo privrednim prestupom povređeno;
- tužilac je javni tužilac i oštećeni kao tužilac;
- stranka je tužilac, okrivljeno pravno lice i okrivljeno odgovorno lice;
- izraz okrivljeni upotrebljava se kao opšti naziv za okrivljeno pravno lice i okrivljeno odgovorno lice;

8. NADLEŽNOST SUDA u postupku za PP

Sudovi sude u granicama svoje stvarne nadležnosti određene zakonom.
Mesna nadležnost
Mesno nadležan je sud na čijem se području nalazi sedište okrivljenog pravnog lica. U slučaju
sumnje, kao sedište smatra se mesto u kome se nalaze organi upravljanja pravnim licem.
(Ako okrivljeno pravno lice van svog sedišta ima u svom sastavu organizaciju, odnosno jedinicu koja
nema svojstvo pravnog lica, a privredni prestup, propisan saveznim propisom, izvrši odgovorno lice u
toj organizaciji, odnosno jedinici, pored suda iz stava 1. ovog člana, mesno nadležan je i sud na čijem
se području nalazi ta organizacija,
Ako se postupak vodi protiv odgovornog lica u organu društveno-političke zajednice ili u drugom
državnom organu, ili u mesnoj zajednici, mesno nadležan je sud na čijem se području nalazi sedište
tog državnog organa, odnosno mesne zajednice (član 65), odnosno sud na čijem je području izvršen
privredni prestup (član 66).
Ako se za privredni prestup sudi stranom pravnom licu, odnosno odgovornom licu u tom pravnom
licu, mesno nadležan je sud na čijem se području u Jugoslaviji nalazi predstavništvo tog pravnog lica,
odnosno sud na čijem je području prevoznim sredstvom učinjen privredni prestup.
Posle zakazivanja glavnog pretresa, sud se ne može po službenoj dužnosti oglasiti mesno
nenadležnim.
Prigovor mesne nenadležnosti može se staviti najkasnije do početka glavnog pretresa.
Ako se po odredbama ovog zakona ne može utvrditi koji je sud mesno nadležan, Savezni sud će
odrediti jedan od stvarno nadležnih sudova pred kojim će se sprovesti postupak.
O sukobu nadležnosti između sudova rešava zajednički neposredno viši sud.
Dok se ne reši sukob nadležnosti između sudova, svaki od njih je dužan da preduzima radnje u
postupku za koje postoji opasnost zbog odlaganja.

50
9. OSNOVNE KARAKTERISTIKE GLAVNOG PRETRESA,TOK I PRESUDA
Predsednik veća, odnosno sudija pojedinac poziva na glavni pretres predstavnika okrivljenog pravnog
lica, okrivljeno odgovorno lice, njihove branioce, tužioca, oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika
ili punomoćnika, svedoke, veštake i tumača, a, po potrebi, pribavlja i predmete koji treba da služe kao
dokaz na glavnom pretresu.
Predstavniku okrivljenog pravnog lica i okrivljenom odgovornom licu u pozivu se naznačuje da na
glavni pretres mogu doći sa dokazima odbrane ili da dokaze blagovremeno saopšte sudu kako bi se oni
mogli pribaviti za glavni pretres. U pozivu se predstavnik okrivljenog pravnog lica i okrivljeno
odgovorno lice upozoravaju da će se glavni pretres održati u njihovom odsustvu ako za to postoje
zakonski uslovi (član 111. stav 2), i poučiće se da imaju pravo da uzmu branioca, ali da se zbog
nedolaska branioca na glavni pretres ili zbog uzimanja branioca tek na glavnom pretresu pretres ne
mora odložiti.
Okrivljenom pravnom licu i okrivljenom odgovornom licu dostavlja se uz poziv i prepis optužnog
predloga.
Poziv za glavni pretres mora se dostaviti tako da između dostavljanja poziva i dana glavnog pretresa
ostane dovoljno vremena za pripremanje odbrane, a najmanje tri dana.
Glavni pretres se drži u sedištu suda, u sudskoj zgradi.
Ako su u pojedinim slučajevima prostorije u sudskoj zgradi nepodesne za održavanje pretresa,
predsednik suda može odrediti da se glavni pretres drži u drugoj zgradi.
Po odobrenju predsednika suda, glavni pretres se može održati u mestu van sedišta suda, ako je to u
interesu lakšeg sprovođenja dokaznog postupka i ako je to mesto na području suda nadležnog za
suđenje.
Glavni pretres pred sudijom pojedincem može se održati u odsustvu javnog tužioca. U tom slučaju
oštećeni ima pravo da na glavnom pretresu zastupa optužbu u granicama optužnog predloga.
Ako na glavni pretres ne dođe oštećeni kao tužilac, iako je uredno pozvan, ni njegov punomoćnik, sud
će rešenjem obustaviti postupak.
Ako su predstavnik okrivljenog pravnog lica i okrivljeno odgovorno lice uredno pozvani, a ne dođu
na glavni pretres niti svoj izostanak opravdaju, sud može narediti da se prinudno dovedu. Ako se
dovođenje ne bi moglo odmah izvršiti, sud će pretres odložiti i narediti da se na idući pretres prinudno
dovedu.
Sud može odlučiti da se glavni pretres održi u odsustvu okrivljenog odgovornog lica koje je uredno
pozvano, ako je ono bilo ranije ispitano a sud nađe da njegovo prisustvo nije nužno. Pod istim
uslovima glavni pretres može da se održi i u odsustvu uredno pozvanog predstavnika okrivljenog
pravnog lica.
Kad postoje uslovi za odlaganje glavnog pretresa, sud može odlučiti da se glavni pretres održi ako bi
se prema dokazima koji se nalaze u spisima imala doneti presuda kojom se optužba odbija ili se
okrivljeni oslobađa od optužbe.
Ako se glavni pretres drži u odsustvu okrivljenog odgovornog lica ili predstavnika okrivljenog
pravnog lica, pročitaće se raniji zapisnik o njegovom saslušanju.
Glavni pretres može se održati iako ne dođe uredno pozvani branilac okrivljenog pravnog lica,
odnosno okrivljenog odgovornog lica.
51
 Glavni pretres počinje objavljivanjem glavne sadržine optužnog predloga. Posle toga saslušava se
predstavnik okrivljenog pravnog lica, a zatim se ispituje okrivljeno odgovorno lice. Saslušanju
predstavnika okrivljenog pravnog lica ne može da prisustvuje okrivljeno odgovorno lice koje još nije
ispitano.
Sud može narediti da se predstavnik okrivljenog pravnog lica i okrivljeno odgovorno lice suoče, ako
se njihovi iskazi ne slažu u važnim činjenicama.
Sud može odlučiti, iako stranke nisu saglasne, da se umesto neposrednog saslušanja svedoka ili
veštaka koji nije prisutan pročita zapisnik o njegovom ranijem saslušanju. Tako će sud postupiti i kad
svedok ili veštak nije bio pozvan na glavni pretres.
Po završenom dokaznom postupku, a posle reči tužioca i oštećenog, daje se reč braniocu okrivljenog
pravnog lica i predstavniku tog lica, a zatim braniocu okrivljenog odgovornog lica i okrivljenom
odgovornom licu.
Po zaključenju glavnog pretresa, sud će odmah izreći presudu i objaviti je sa bitnim razlozima.
PRESUDA
U presudi kojom se okrivljeni oglašava odgovornim sud će izreći:
1) za koje se delo okrivljeno pravno lice i okrivljeno odgovorno lice oglašavaju odgovornim, uz
navođenje činjenica i okolnosti koje čine obeležja privrednog prestupa;
2) koji su propisi o privrednom prestupu primenjeni;
3) na koju se kaznu osuđuje okrivljeno pravno lice i okrivljeno odgovorno lice;
4) odluku o oslobođenju od kazne;
5) odluku o uslovnoj osudi;
6) odluku o zaštitnim merama;
7) odluku o oduzimanju imovinske koristi;
8) odluku o troškovima postupka i o imovinskopravnom zahtevu.
(2) U presudi se naznačuje rok u kome se novčana kazna ima platiti.
Okrivljeno odgovorno lice može se osuditi da naknadi samo one troškove postupka koje je
prouzrokovalo svojom krivicom.
Ako je neki dokaz izveden isključivo u korist okrivljenog odgovornog lica, troškovi izvođenja dokaza
padaju na teret budžetskih sredstava suda.

10. POSTUPAK PO PRAVNIM LEKOVIMA, SKRAĆENI POSTUPAK, POSEBNI

POSTUPCI I USLOVI ZA IZVRŠENJE ODLUKA.
Žalba protiv presude i rešenja
Protiv presude donesene u prvom stepenu ovlašćena lica mogu izjaviti žalbu u roku od osam dana od
dana dostavljanja prepisa presude.
Blagovremeno izjavljena žalba ovlašćenog lica odlaže izvršenje presude.

52
Ako zakonom nije drukčije određeno, žalba protiv rešenja izjavljuje se u roku od tri dana od dana
dostavljanja rešenja.
Žalba protiv presude ili rešenja može se izjaviti samo pismeno.
Žalbu mogu da izjave stranke, branilac, oštećeni i nosilac prava raspolaganja, odnosno sopstvenik
oduzetog predmeta, odnosno korisnik oduzetog društvenog sredstva.
Javni tužilac može izjaviti žalbu ne samo na štetu nego i u korist okrivljenog pravnog lica, odnosno
okrivljenog odgovornog lica.
Oštećeni može izjaviti žalbu samo u pogledu odluke suda o troškovima postupka.
Ako je javni tužilac preuzeo gonjenje od oštećenog kao tužioca, oštećeni može izjaviti žalbu zbog svih
osnova zbog kojih se presuda može pobijati.
Branilac može izjaviti žalbu i bez posebnog ovlašćenja okrivljenog pravnog lica, odnosno okrivljenog
odgovornog lica, ali ne i protiv njihove volje.
Drugostepeni sud odlučuje o žalbi samo na sednici veća.
Drugostepeni sud može preinačiti odluku prvostepenog suda i ako nađe da je prvostepeni sud
pogrešno ocenio isprave ili dokaze koje nije sam izveo, a odluka prvostepenog suda je zasnovana na
tim dokazima.
Tužilac može na sednici veća u celini ili delimično odustati od optužbe ili izmeniti optužni predlog u
korist okrivljenog. Ako je javni tužilac odustao od optužbe u celini, predsednik veća će o tome
obavestiti oštećenog i pozvati ga da se u roku od osam dana izjasni da li hoće da produži gonjenje.
Protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena žalba.
Ponavljanje postupka
Postupak dovršen pravnosnažnom presudom, odnosno pravnosnažnim rešenjem o privrednom
prestupu donesenim u skraćenom postupku, može se ponoviti.
Pored slučajeva predviđenih u članu 404. Zakona o krivičnom postupku, postupak se može ponoviti i
ako se utvrdi da je odgovorno lice koje je osuđeno za privredni prestup za istu radnju pravnosnažno
osuđeno u krivičnom postupku (član 14).
Zahtev za zaštitu zakonitosti
Protiv pravnosnažne sudske odluke kojom je povređen ovaj zakon ili propis o privrednom prestupu,
kao i protiv sudskog postupka koji je prethodio pravnosnažnoj sudskoj odluci, nadležni javni tužilac,
može podići zahtev za zaštitu zakonitosti.
O zahtevu za zaštitu zakonitosti rešava sud određen republičkim, odnosno pokrajinskim zakonom.
Savezni sud rešava o zahtevu za zaštitu zakonitosti zbog povrede ovog zakona ili saveznog propisa o
privrednom prestupu, ako je odluku doneo sud u republici, odnosno autonomnoj pokrajini nadležan za
rešavanje u drugom stepenu.
Sud rešava o zahtevu za zaštitu zakonitosti i kad je odlukom tog suda povređen i savezni i republički,
odnosno pokrajinski propis. Protiv presude tog suda može se, zbog povrede ovog zakona ili saveznog
propisa o privrednom prestupu, podići zahtev za zaštitu zakonitosti o kome rešava Savezni sud.
Zahtev za zaštitu zakonitosti o kome rešava Savezni sud podiže savezni javni tužilac.

53
Zahtev za zaštitu zakonitosti o kome rešava sud u republici, odnosno autonomnoj pokrajini podiže
javni tužilac, određen republičkim, odnosno pokrajinskim zakonom.
Ako nadležan javni tužilac u republici, odnosno autonomnoj pokrajini nije podigao zahtev za zaštitu
zakonitosti zbog povrede ovog zakona ili saveznog propisa o privrednom prestupu zato što je našao da
nema osnova za to, taj zahtev može podići savezni javni tužilac pred Saveznim sudom.
Zahtev za zaštitu zakonitosti može podići javni tužilac u roku od šest meseci od dana kad je strankama
dostavljena odluka protiv koje je dozvoljeno podizanje zahteva, odnosno u roku od šest meseci od
dana kad je stranci saopštena odluka republičkog, odnosno pokrajinskog javnog tužioca da nije našao
osnov za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti (član 132).
Savezni sud može zahtevati od suda nadležnog za izvršenje da odloži izvršenje odluke, odnosno da
prekine već započeto izvršenje do donošenja odluke o podignutom zahtevu.

KRIVIČNA DELA I KRIVIČNI POSTUPAK

1. Opšti pojam krivičnog dela i njegovi elementi

KRIVIČNO DELO JE RADNJA KOJA JE U ZAKONU PREDVIĐENA KAO KRIVIČNO DELO,
KOJA JE PROTIVPRAVNA I KOJA JE SKRIVLJENA
Ovako odredjen opsti pojam ima 4 elementa: radnju, predvidjenost u zakonu, protivpravnost i krivicu:
1. Radnja
2. Predviđenost u zakonu
3. Protivpravnost
4. Krivica
Elementi su medjusobno tesno povezani tako da predstavljaju celinu. Odnos radnje I tri ostala
elementa su povezani u smislu sto je

54
Radnja je noseci element, a ostala tri elementa su oni atributi radnje, odredjuju kakva radnja mora biti
da bi bila krivicno delo.
Redosled elemenata nije dat proizvoljno I ne moze se menjati. Uvek se zapocinje sa radnjom a
zavrsava krivicom. 4 elementa su 4 stepena ili nivoa kroz koje se mora proci da bi se konstatovalo da
je ucinjeno krivicno delo.
Prvo se utvrdjuje da li neka radnja ispunjava usluve za radnju krivicnog dela
Predvidjenost u zakonu veliki broj ljudskih radnji svodi na jedan relativno ogranicen krug.
Na sledecem stepenu se ispituje nije li islkjucena protivpravnost. Ukoliko ne postoji ni jedan od
osnova za iskljucenje protivpravnosti moze se konstatovati da je ucinjeno krivicno nepravo ili krivicno
delo u objektivnom smislu.
Utvrdjivanje krivice ucinioca je poslednji nivo na kome se donosi konacna ocean.
Radnja, predvidjenost I protivpravnost mogu postojati bez krivice ali nema krivice ukoliko nisu
ostvareni objektivni elementi (radnja, predvidjenost I protivpravnost).

2.Subjekt i objekt krivičnog dela

Subjekt krivicnog dela je uvek obuhvacen zakonskim opisom krivicnog dela. Nemoguce je neku
radnju propisati kao krivicno delo, a da se kao bitan element bica ne predvidi njegov subjekat.
Prilikom odredjivanja subjekta krivicnog dela, nas zakonodavac se koristi izradom “ko” tj. Subject
krivicnog dela je svako ko preduzima radnju krivicnog dela.
Subjekt ili ucinilac krivicnog delaje covek koji preduzima radnju izvrsenja (izvrsilac) ili radnju
saucesnistva (saucesnik). Izvrsilac je onaj ko ostvaruje bitne elemente bica krivicnog dela sadrzane u
zakonskom opisu. Subjekt obuhvata i lica koja bez krivice preduzimaju radnju krivicnog dela.
Subjektom se smatra I ono lice koje se prilikom izvrsenja krivicnog dela posluzilo zivotinjom,
mehanickom ili prirodnom silom.
Postoje dve vrste objekta krivicnog dela. Zastitni object i object radnje. Zastitni object je znacajniji za
krivicno pravo jer je vezan za zastitnu funkciju koju obavlja krivicno pravo.
ZASTITNI OBJEKT predstavlja odredjena dobra kojima se krivicnim pravom pruza zastita. On moze
biti opsti i grupni.
Opsti zastitni objekt predstavlja dobro, interes, vrednost koja se stiti krivicnim pravom i protiv kojeg
je krivicno delo usmereno. Opsti zastitni object predstavlja ona dobra kojima se pruza zastita kroz sva
propisana krivicna dela.
Nosilac (titular) zastitnog objektaje pojedinac ili drzava odnosno drustvo.
Opsti zastitni object jesu osnovna dobra coveka I ona drustvena dobra koja su u funkciji postojanja I
ostvarivanja osnovnih dobara coveka.
Pravo na slobodu, da se bude slobodno ljudsko bice, pravo na egzistenciju, pravo na nepovredivost
zivota I tela…Utvrdjivanje osnovnih ljudskih prava je prvi korak ka njihovoj krivicnopravnoj zastiti.
Grupni zastitni object jesu ona dobra koja su zajednicka za odredjenu grupu krivivnih dela, npr. Zivot
I telo, imovina, cast, ugled, privreda…

55
Grupni zastitni objelt predstavlja osnovni kriterijum za klasifikaciju krivicnih dela I njihovo
svrstavanje u okviru pojedinih glava u posebnom delu.
Sva krivicna dela u okviru jedne grupe predstavljaju povredu ili ugrozavanje istog zastitnog objekta.
OBJEKT RADNJE je fizicki predmet na kome se ostvaruje radnja krivicnog dela npr. Tudja pokretna
stvar (kod kradje ili utaje). Taj fizicni predmet obuhvata I lice. U tom slucaju se object radnje naziva
pasivni subject
Sva krivicna dela imaju zastitni object, a object radnje imaju samo ona krivicna dela kod kojih je to
izricito predvidjeno kao njihov bitan element.
Prema Zakonu o odgovornosti pravnih lica za krivicna dela iz 2008. pravno lice moze biti subject
krivicnog dela. Ali je zadrzano I resenje prema kome pravno lice predstavlja subject privrednog
prestupa.

3.Predviđenost u zakonu-biće krivičnog dela i uslovi kažnjivosti

Da bi postojalo krivicno delo moraju biti ostvarena bitna obelezja zakonskog opisa krivicnog dela.
Bice krivicnog dela obuhvata skup obaveznih obelezja koje cine posebne pojmove pojedinih krivicnih
dela. Umesto bica moglo bi se govoriti o pojmu kradje, ubistva, klevete…
Moglo bi se reci da biće krivicnog dela predstavlja most izmedju opsteg I posebnog dela.
Bice krivicnog dela proizilazi iz zakonskog opisa nekog krivicnog dela. Propisivanje nekog krivicnog
dela vrsi se tako sto se u zakonu odredjuju njegova konstutivna obelezja.
Obelezja bica krivicnog dela mogu biti objektivna i subjektivna.
• Objektivna obelezja: radnja izvrsenja, posledica, predmet radnje, sredstvo, nacin izvrsenja, licno
svojstvo, licni odnos, vreme i mesto.
Objektivna obelezja mogu bit deskriptivna kada se mogu opaziti culima I normativna kada njihov
pojam zavisi od pravne norme.
• Subjektivna obelezja su umisljaj/nehat i namera/pobuda
Umisljaj I nehat: prihvaceno je shvatanje o dvostrukoj ulozi umusljaja I nehata, jednom kao bitnih
elemenata bica krivicnog dela a drugi put kao oblika krivice.
Namera I pobuda: namera da se kradjom pribavi protivpravna imovinska korist. Postojanje namere je
nezamislivo bez umisljaja. Namera predpostavlja postojanje umusljaja usmeravajuci ga na ostvarenje
odredjenog cilja.
Nehatna krivicna dela ne sadrza nameru I pobudu ali nehat, tamo gde je predvidjen predstavlja
subjektivno obelezje. Nehatna krivicna dela po pravilu nemaju samostalno bice. Njihov zakonski opis
polazi od zakonskog opisa umisljajnog dela, s tim sto se kao subjektivni elemenat umesto umisljaja
predvidja nehat.
Uslovi kaznjivosti
Zakonom se pored bica krivicnog dela mogu propisati I odredjeni dopunski uslovi koji su, osim
ostvarenosti bica krivicnog dela neophobni da bi krivicno delo postojalo I da bi ucinilac mogao da
bude kaznjen.

56
1. Objektivni uslov inkriminacije ne predstavlja obelezje bice krivicnog dela iako se nalazi u
zakonskom opisu ali bez njega krivicno de one postoji. Kod krivicnog dela ucestvovanje u tuci
inkriminisano je samo ucestvovanje ukoliko je u tuci doslo do lisenja zivota ili teske telesne povrede.
Smrt ili teska telesna povreda nisu posledica krivicnog dela ucestvovanja u tuci, vec objektivni uslov
inkriminacije.
2. Licni osnovi islkjucenja propivpravnosti takodje nisu obelezje bica krivicnog dela vec dodatne
okolnosti koje uticu na kaznjavanje odnosno, nekaznjavanje odredjenih lica. Kod nekih krivicnih dela
propisuje se da odredjena lica nece biti kaznjena iako su ostvarena sva bitna obelezja krivicnog dela.
Kod neprijavljivanja pripremanja krivicnog dela nece se kazniti za ovo delo bracni drug ucinioca, brat
ili sestra. Ovo krivicno delo nece postojati ukoliko navedena lica ostvare bitna obelezja.
Kao I objektivni uslov inkriminacije, licni osnovi iskljucenja kaznjivosti ne spadaju u bice krivicnog
dela, ali su obuhvaceni zakonskim opisom.

4. Protivpravnost i osnovi koji isključuju protivpravnost, delo malog značaja, nužna odbrana i
krajnja nužda
Delo malog značaja
KZ kao jedan od osnova iskljucenja protivpravnosti predvidja institut dela malog znacaja.
Nije krivično delo ono delo koje, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja.
Delo je malog značaja ako je stepen krivice učinioca nizak, ako su štetne posledice odsutne ili
neznatne i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije.
Iako se neko cinjenicno stanje moze u potpunosti podvesti pod zakonski opis nekog krivicnog dela,
mali znacaj konkretnog dela ukazuje na nedostatak krivicne protivpravnosti u materijalnom smislu..
“Nije krivicno delo ono delo koje je malog znacaja”.
Cilj instituta dela malog znacaja jeste da iskljuci primenu krivicnog prava u odnosu na slucajeve u
kojima su ispunjena sve obelezja bica nekog krivicnog dela, ali se radi o tako beznacajnom delu da
primena krivicnih sankcija ocigledno nema svrh (sudija se ne brine o malim stvarima).
Osnovna predpostavka za primenu instituta dela malog znacaja jeste da su ostvarena sva bitna obelezja
bica nekog krivicnog dela. KZ pored ovog zahteva I ispunjenje 3 uslova:
1. da je stepen krivice ucinioca nizak
2. da su stetne posledice odsutne ili neznatne
3. da opsta svrha krivicnih sankcija ne zahteva izricanje krivicnih sankcija
ZID KZ iz 2009. ogranicava primenu institute delo malog znacaja samo na krivicna dela za koja je
propisana kazna zatvora do 5 godina ili novcana kazna
Nužna odbrana
Nuzna odbrana je jedan od najstarijih instituta opsteg dela krivicnog prava.
Nuzna odbrana je osnov iskljucenja protivpravnosti. Delo ucinjeno u nuznoj odbrani nije krivicno
delo.

57
Nuzna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da bi se od svog dobra ili od dobra drugog (nuzna
pomoc) odbio istovremeni protivpravan napad. Prihvaceno je da nuzna odbrana ima dva elementa:
napad i odbranu.
USLOVI NAPADA su da je napad: ponasanje coveka, uperen protiv nekog pravom zasticenog dobra,
protivpravan, istovremen I stvaran.
• Napad preduzima covek i sastoji se u cinjenju, a samo izuzetno u necinjenju;
• Napad mora biti uperen protiv pravom zasticenog dobra
• Napda mora biti protivpravanb, protivan normama pravnog sistema. Nije dozvoljena nuzna
odbrana na nusnu odbranu osim u slucaju ekscesa.
• Istovremenost postoji sve dok napad traje i neposredno pre napada
• Napad mora stvarno postojati, a u suprotnom rec je o putativnoj nuznoj odbrani koja se resava
kroz institut stvarne zablude
USLOVI ODBRANE su da je kroz radnju odbrane ostvareno bice nekog krivicnog dela, da je
upravljena prema nekom napadacevom dobru, da je neophodno potrebna za odbijanje napada.
• Ukoliko bi napadnuti uspeo da odbije napad ne povredivsi neko napadacevo dobro, onda nema
ni svrhe primenjivati institute nuzne odbrane;
• Ako bi se napad odbio povredom dobra treceg lica, radilo bi se o krajnjoj nuzdi
• Neophodno potrebna je ona odbrana s kojom se efikasno mogao odbiti napad uz najmanju
povredu napadacevog dobra
Prilikom nuzne odbrane potrebno je da se u sto vecoj meri stede napadaceva dobra ali napadnuti cesto
nije u stanju da izabere optimalan nacin odbrane. U tom pogledu, rizik snosi napadac.
Prekoracenje (eksces) granica nuzne odbrane postoji onda kada su ostvareni svi elementi nuzne
odbrane osim onoga koji zahteva da je odbrana bila neophodno potrebna. To je intenzivni eksces.
Prekoracenje predstavlja fakultativni osnov za ublazavanje kazne. A kada je prekoracenje izvrseno
usled jake prepast I razdrazenosti izazvane napadom, prekoracenje moze biti fakultativni osnov za
oslobodjenje od kazne.
Krajnja nužda
Krajnja nuzda je osnov iskljucenja protivpravnosti i predstavlja opsti osnov iskljucenja postojanja
krivicnog dela.
Krajnja nuzda postoji kada je delo ucinjeno da bi ucinilac od svog dobra ili od dobra drugog otklonio
istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi nacin nije mogla otkloniti, a da zlo koje je
ucinjeno nije vece od zla koje je pretilo.
Elementi nuzne odbrane su opasnost i otklanjanje opasnosti.
USLOVI OPASNOSTI su da se njome 1)ugrozava neko pravom zasticeno dobro, 2)da je neskrivljena,
da je 3)istovremena i da je 4)stvarna.
• Pravom zasticeno dobro je zivot, telesni integritet, imovina.
• Opasnost koja je neskrivljena znaci da se na krajnju nuzdu se ne moze pozvati onaj ko je sa
umisljajem ili iz nehata opasnost i izazvao
58
• Istovremenost postoji dok opasnost traje i neposredno pre opasnosti.
• Opasnost mora stvarno postojati.
OTKLANJANJE OPASNOSTI: 1) nije se mogla na drugi nacin otkloniti 2)ucinjeno zlo nije vece od
zla koje je pretilo.
• Za razliku od nuzne odbrane, od opasnosti se mora spasavati i bekstvom. Moraju se primeniti
ona sredstva otklanjanja opasnosti koja naj manje povredjuju dobra.
• Ucinjeno zlo mora biti manje od zla koje je pretilo, a naj vise isto
Prekoracenje (eksces) granica krajnje nuzde postoji onda kada je opasnost otklonjena povredom dobra
vece vrednosti od vrednosti dobra od kojeg se otklanja opasnost. Prekoracenje je fakultativni osnov za
ublazavanje kazne, a ukoliko je prekrsenje ucinjeno pod narocito olaksavajucim okolnostima, ucinilac
se moze osloboditi.
Institut krajnje nuzde ne moze se primeniti u slucajevima u kojima je ucinilac bio duzan da se izlozi
opasnosti (policajci, vatrogasci, piloti, rudari…)
Medjutim, ova lica nisu duzna da se izloze opasnosti ukoliko je ocigledno da bi u konkretnom slucaju
doslo do njihove smrti.

5. Krivica - Zakonski pojam I oblici(stepeni krivice) umišljaj I nehat

Umišljaj
Umisljaj je tezi stepen krivice I on se uvek zahteva za postojanje krivicnog dela.
Krivično delo je učinjeno sa umišljajem kad je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje
ili kad je učinilac bio svestan da može učiniti delo pa je na to pristao.
Iz zakonske definicije umisljaja proizilaze dve vrste umusljaja direktni i eventualni. Direktni umisljaj
postoji onda kada je ucinilac bio svestan svog dela i hteo je njegovo izvrsenje, a eventualni umisljaj
postoji onda kada je ucinilac bio svestan da moze uciniti delo pa je na to I pristao.
Voljni elemenat je postojanje odluke ucinioca da preduzme radnju kojom ce ostvariti krivicno delo.
On delo zeli, ili bar pristaje na njega.
DIREKTAN UMISLJAJ postoji onda kada je ucinilac bio svestan svog dela i htao njegovo izvrsenje.
Stepen intenziteta svesti I volje je visok. Izvrsilac je svestan i on hoce izvrsenje dela. On hoce
nastupanje posledice.
Moze se govoriti o nekoliko situacija u kojima postoji direktan umisljaj:
1. kada je ostvarenje bice krivicnog dela jedini, pravi cilj preduzimanja radnje
2. kada uciniocu ostvarenje bice jednog dela sluzi samo za postizanje nekog drugog cilja (ubije cuvara
banke da bi opljackao sef)
3. kada ucinilac hoce jedno ali sasvim izvesno, uz to delo dolazi do izvrsenja I drugog dela (bomba u
avionu)
EVENTUALNI UMISLJAJ postoji onda kada je ucinilac svestan da moze da ucini krivicno delo, pa
na to I pristaje.

59
Stepen intenziteta svesti I volje je slabije izrazen nego kod direktnog umisljaja. Ucinilac nije siguran
da je isprava koju upotrebljuje lazna, ali se saglasava I sa tom mogucnoscu.
Razlikovanje direktnog I eventualnog umisljaja je znacajno iz nekoliko razloga: 1)ima krivicnih dela
koja se mogu izvrsiti samo sa direktnim ili eventualnim umisljajem. 2) kod direktnog umisljaja je
stepen krivice visi, sto je od znacaja prilikom odmeravanja kazne.
Jedan od najvaznijih problema kod umisljaja, pa i krivice u celini je razgranicenje eventualnog
umisljaja I svesnog nehata.
Element svesti je isti I kod eventualnog umisljaja I svesnog nehata, razlika postoji u pogledu elementa
volje: kod eventualnog umisljaja ucinilac pristaje da ucini krivicno delo, a kod svesnog nehata on nece
nastupanje posledice.
Zakonodavac se izmedju vise teorija koje resavaju problem razgranicenja eventualnog umisljaja I
svesnog nehata, opredelio za teoriju pristajanja.
Za odredjivanje pojma pristajanje se koristi Frankova formula. Prema Frankovoj formuli postavlja se
pitanje da li bi ucinilac preduzeo radnju u slucaju da je znao da ce posledica nastupiti.
Ukoliko je ucinilac znao da ce preticanjem u nepreglednoj krivini dovesti u opasnost druge ucesnike u
saobracaju, pa se I pored toga odlucio na preticanje, znaci da se saglasio sa posledicom i postoji
eventualni umisljaj. Ukoliko bi se uzdrzao od preticanja da je znao da mu drugo vozilo dolazi u susret,
postojao bi svesni nehat.
Ukoliko bi se od cinjenja uzdrzao, rec je svesnom nehatu, a ako ne bi, rac je o eventualnom umisljaju.
Medjutim, znacaj ove teorije je u praksi mali jer se radi o dvostrukom hipotetickom pitanju na koje je,
u konkretnom, slucaju tesko dati odgovor.
Takodje, teorija pristajanja ne resava slucajeve kada je ucinilac potpuno ravnodusan u pogledu
nastupanja posledice. Ako je kroz ponasanje ucinioca doslo do izrazaja njegovo nepostovanje I
bezobzirnost prema tom dobru, rec je o eventualnom umisljaju, a ne o svesnom nehatu.
Alternativni umisljaj postoji onda kada ucinilac predvidja mogucnost nastupanja dve ili vise posledica
koje se medjusobno iskljucuju, a njegova volja je u istom stepenu upravljena na bilo koju od tih
posledica. (samo jedan metak u pistolju
Nehat
Nehat je u odnosu na umisljaj laksi oblik, odnosno nizi stepen krivice. Nehat je dovoljan za postojanje
krivicnog dela samo kada zakon to izricito propisuje kod pojedinih krivicnih dela.
Krivično delo je učinjeno iz nehata kad je učinilac bio svestan da svojom radnjom može učiniti delo,
ali je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti ili kad nije bio svestan da svojom
radnjom može učiniti delo iako je prema okolnostima pod kojima je ono učinjeno i prema svojim
ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti
Nehat ima dvostruki karakter. On je oblik krivice ali I subjektivni element bica krivicnog dela.
Kazna koja je propisana za nehatni oblik uvek je blaza nego kod umisljajnog oblika. Kod nehatnih
krivicnih dela ne primenjuju se neki vazni institute opsteg dela kao sto su pokusaj, podstrekavanje,
pomaganje…
Za razliku od nekih umisljajnih dela, nehatna krivicna dela podrazumevaju nastupanje posledice. To je
I razlog njihovog postojanja. Upravo taj nemaran I nepazljiv odnos ucinioca prema mogucnosti
60
nastupanja posledice cini sustinu nehatnog krivicnog dela. Posledica je glavni kriterijum za
odredjivanje nehata. Zato su nehatna delatnosna dela krajnje atipicna.
Zakon poanzje svesni i nesvesni nehat. Radi se o dva oblika koji se po tezini ne mogu stepenovati.
Razlikovanje izmedju svesnog I nesvesnog nehata je znacajno pre svega kod razgranicenja izmedju
svesnog nehata i eventualnog umisljaja
SVESNI NEHAT postoji onda kada je ucinilac bio svestan da svojom radnjom moze da ucini krivicno
delo, ali olako drzi da do toga nece doci ili d ace to moci da spreci. Ovde se radi o dve situacije. U
prvoj situaciji, ucinilac se pouzdaje u svoje sposobnosti koje precenjuje, a u drugoj situaciji pogresno
procenjuje objektivno stanje. Ali u oba slucaja ne pristaje na posledicu. Za razgranicenje svesnog
nehata I eventualnog umisljaja primenjuje se teorija pristajanja i Frankova formula.
NESVESNI NEHAT podrazumeva nepostojanje psihicke veze izmedju ucinioca i dela, sto znaci da su
odsutni i element svesti i volje.
Kod nesvesnog nehata krivica se uspostavlja na osnovu duznosti i mogucnosti da se predvidi
nastupanje posledice. Za postojanje nesvesnog nehata presudna je ocena o tome da li je ucinilac u
konkretnom mogao i bio duzan da se drugacije ponasa i tako izbegne nastupanje posledice.
Za nesvesni nehat potrebno je kumulativno ispunjenje objektivnog i subjektivnog uslova. Objektivni
uslov je da je ucinilac bio duzan da predvidi posledicu, a subjektivni da je mogao da je predvidi.
Ukoliko je bio duzan da predvidi nastupanje posledice, a to prema svojim licnim svojstvima nije
mogao, ili obrnuto, nema nesvesnog nehata, pa ni krivice. Duznost predstavlja pravni standard i onda
se utvrdjuje na osnovu procene da li bi jedan prosecan gradjanin u konkretnom slucaju mogao da
predvidi nastupanje posledice.
Posto se zahteve komulativno ispunjenje oba uslova (da je bio duzan I da je mogao da predvidi
nastupanje posledice) postojanje samo jednog od njih nije dovoljan za nesvesni nehat, pa I krivicu.
Razlikovanje izmedju ove dve vrste nehata nije od znacaja zbog toga sto bi svesni nehat bio tezi oblik
nehata, vec zbog razgranicenja sa eventualnim umisljajem i slucajem (casus) Kod slucaja nema krivice
ni krivicnog dela, jer nema duznosti ni mogucnosti da se predvidi nastupanje posledice. Slucaj, i pored
ispunjenja bitnih obelezja krivicnog dela, zbog nepostojanja krivice, nije krivicno delo.
Krivica postoji ako je učinilac u vreme kada je učinio krivično delo bio uračunljiv i postupao sa
umišljajem, a bio je svestan ili je bio dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno.
Krivično delo je učinjeno sa krivicom i ako je učinilac postupao iz nehata, ukoliko zakon to izričito
predviđa.

6. Osnovi koji isključuju krivicu

Neuračunljivost
Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u stanju neuračunljivosti.
Neuračunljiv je onaj učinilac koji nije mogao da shvati značaj svog dela ili nije mogao da upravlja
svojim postupcima usled duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti, zaostalog duševnog
razvoja ili druge teže duševne poremećenosti.

61
Učiniocu krivičnog dela čija je sposobnost da shvati značaj svog dela ili sposobnost da upravlja svojim
postupcima bila bitno smanjena usled nekog stanja iz stava 2. ovog člana (bitno smanjena
uračunljivost) može se ublažiti kazna.
Neuracunljivost je osnov islkjucenja krivice kao obaveznog elementa krivicnog dela. S obzirom da je
stanje neuracunljivost redji slucaj, u praksi se polazi od pretpostavke da je ucinilac uracunljiv.
Poznata su tri metoda utvrdjivanja postojanja neuracunljivost. Bioloski, psiholoski i mesovit
(biolosko-psiholoski)
Polazeci od biolosko-psiholoskog metoda, za postojanje neuracunljivosti zahteva se postojanje kako
bioloskog tako I psiholoskog osnova. Potrebno je kako postojanje nekog abnormalnog dusevnog stanja
tako I odredjenih psihickih smetnji izazvanih tim stanjem.
BIOLOSKO OSNOV se moze ispoljiti u 4 oblika: 1. dusevna bolest 2. privremena dusevna
poremecenost 3. zaostali dusevni razvoj 4. druga teza dusevna poremecenost.
• Dusevna bolest: s obzirom na uzrok dusevnih bolesti, moguca je podela na endogene I
egzogene: Endogen psihoze su dusevne bolesti ciji je uzrok unutrasnji (sizofrenija, paranoja).
Egzogene spolja deluju na organizam (traumatske psihoze nakon povrede mozga)
• Privremena dusevna poremecenost obuhvata stanja koja su prolaznog karaktera. Ta stanja
mogu biti izazvana jakim afektina ili intoksikacijom (alkoholom ili drogom)
• Zaostali dusevni razvoj je forma dusevne poremecenosti gde je inteligencija ostecena bez
obzira na uzrok. Moze biti laka, srednja, teska.
• Druga teza dusevna poremecenost ovde se mogu svrstati neke psihopatije, tezi poremecaji
nagona…
PSIHOLOSKI OSNOV se moze manifestovati kao nemogucnost shvatanja znacaja svog dela ili
nemogucnost upravljanja svojim postupcima. Ucinilac nije svestan znacaja svoga dela onda kada
neshvata prirodno znacaj svog dela. Ucinilac nemoze upravljati svojim postupcima onda “kada je
izgubio vlast nad voljom”
Za postojanje neuracunljivost se trazi da usled jednog od 4 oblika dusevne poremecenost ucinilac ili
nije mogao da shvati znacaj svog dela ili nije mogao da upravlja svojim postupcima. I bioloska I
psiholoska komponenta moraju postojati u momentu izvrsenja dela.
Neuracunljivost se utvrdjuje u odnosu da odredjeno krivicno delo.
Lice koje svojom radnjom ostvari sve elemente bica krivicnog dela u stanju neuracinljivosti nije krivo
za to delo. Prema neuracunljivom licu se mogu izreci mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog
lecenja I cuvanja u zdravstvenoj ustanovi I mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenja na
slobodi, a uz njih I sledece mere: zavrana vrsenja poziva, del ili duz, zabrana upravljanja mot.
Vozilom I oduzimanje predmeta.
Stvarna zabluda
Zabluda u najsirem smislu znaci nepostojanje svesti ili postojanje pogresne svesti o nekim
okolnostima. KZ razlikuje 2 vrste stvarne zablude: zabluda o stvarnim obelezjima bica krivicnog dela i
zabluda o razlozima iskljucenja protivpravnosti. Prva stvarna zabluda deluje u osnosu na element
predvidjenosti dela u zakonu, a druga u odnosu na elemenat protivpravnosti. U praksi su naj cesci
slucajevi stvarne zablude u pogledu predvidjenosti dela u zakonu.

62
ZABLUDA O BICU krivicnog dela postoji onda kada kod ucinioca ne postoji svest o bilo kojoj
stvaroj okolnosti koja ulazi u bice krivicnog dela (zabluda u pogledu radnje, posledice, uzrocnog
odnosa). Npr. Ucinilac pogresno misleci da se radi o soku da drugom licu da popije otrov I ovaj crkne.
Ili postoji stvarna zabluda ako ucinilac veruje da je lica nad kojim vrsi obljubu navrsilo 14 godina.
Zabluda se odnosi na neko objektivno obelezje bica krivicnog dela.
ZABLUDA O ISKLJUCENJU PROTIVPRAVNOSTI postoji u odnosu na neku stvarnu okolnost cije
bi postojanje dovelo do primene nekog od osnova iskljucenja protivpravnosti. Postoji npr. kod
putativne nuzne odbrane kod koje ucinilac pogresno drzi da postoji napad, pogresno drzi da je napad
stvaran. On pogresno procenjuje protivpravnost svog dela.
Obe vrste stvarne zablude mogu biti neotklonjive i otklonjive. Neotklonjiva stvarna zabluda postoji
kada u cinilac u konkretnoj situaciji nikako nije mogao imati pravilnu predstavu o stvarnosti.
Otklonjiva stvarna zabluda postoji onda kada je ucunilac mogao I bio duzan da ima pravilnu predstavu
o stvarnim okolnostima.
Stvarna zabluda o bicu, bez obzira da li je otklonjiva ili neotklonjiva, uvek iskljucuje umisljaj.
Samo neotklonjiva stvarna zabluda iskljucuje krivicu.
Delo ucinjeno u neotklonjivoj stvarnoj zabludi nije krivicno delo.
Otklonjiva stvarna zabluda, zabluda kada je ucinilac mogao I bio duzan da ima pravilnu predstavu, ne
iskljucuje nehatnu krivicu. Ako ga zakon predvidja, postojace delo ucinjeno iz nehata.
Pravna zabluda
Pravna zabuda podrazumva nepostojanje svesti o tome da se cini krivicno delo. Nema svesti o
zabranjenosti dela. (nezna da je neovlascena kupovina ili prodaja deviza krivicno delo) To je direktna
pravna zabluda.
U slucaju direktne pravne zablude ucinilac nezna da je ono sto cini pravom zabranjeno. Kod njega ne
postoji svest o tome da je delo zabranjeno pravnim normama.
Indirektna pravna zabluda je zabluda u pogledu nekog osnova iskljucenja protivpravnosti. Ucinilac
pogresno procenjuje postojanje uslova za primenu nekog od osnova iskljucenja protivpravnosti.
I u jednom I u drugom slucaju zablude ne postoji svest o zabranjenosti dela koje se cini.
Dok kod stvarne zablude ucinilac ne zna cinjenicnu podlogu krivicnog dela, kod pravne zablude on je
u zabludi u pogledu zabranjenosti dela.
Kod stvarne zablude se pogresno smatra da postoji neka stvarna okolnost koja kada bi zaista postojala
doslo bi do iskljucenja protivpravnosti. Kod pravne zablude on pogresno smatra da nesto predstavlja
osnov koji iskljucuje protivpravnost.
Znacaj pravne zablude je taj sto se pravna zabluda pod odredjenim uslovima smatra osnovom koji
iskljucuje krivicu.
Neotklonjiva pravna zabluda:
KZ kaze da delo koje je ucinjeno u neotklonjivoj stvarnoj zabludi, nije krivicno delo. Pravna zabluda
je neotklonjiva ako ucinilac nije mogao I nije bio duzan da zna da je njegovo delo zabranjeno. Tu
nedostaje krivica kao obavezan element krivicnog dela.
Otklonjiva pravna zabluda:

63
Postoji onda kada ucinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno, ali je mogao i bio duzan da zna. U
slucaju otklonjive pravne zablude, kazna se moze ublaziti

7. Odgovornost pravnog lica za krivična dela

8. Pojam, svrha I vrste krivičnih sankcija

Krivicne sankcije su zakonom predvidjene represivne mere koje se sa ciljem suzbijanja kriminaliteta
primenjuju prema uciniocu protivpravnog dela koje je u zakonu predvidjeno kao krivicno delo na
osnovu odluke suda donete nakon sprovedenog krivicnog postupka.
Svrha kažnjavanja je
1) sprečavanje učinioca da čini krivična dela i uticanje na njega da ubuduće ne čini krivična dela;
2) uticanje na druge da ne čine krivična dela;
3) izražavanje društvene osude za krivično delo, jačanje morala i učvršćivanje obaveze poštovanja
zakona.
Krivicne sankcije predstavljaju sredstvo za ostvarivanje zasitne funkcije krivicnog prava. Ta zastita se
ostvaruje predvidjanjem odredjenih ponasanja kao krivicnih dela i propisivanjem krivicnih sankcija za
ta dela.
Represivnost krivicnih sankcija znaci da ona predstavljaju odredjeno zlo za ucinioca krivicnog dela.
Nase krivicno pravo poznaje cetiri vrste krivicnih sankcija:
• kazne
• mere upozorenja
• mere bezbednosti
• vaspitne mere
Iako postoje 4 vrste, moze se govoriti o dualistivkom sistemu sankcija: s jedne strane se javlja kazna, a
sa druge strane su mere bezbednosti. Mere upozorenja su alternative kazni i tesko su zamislive bez
kazne, a vaspitne mere su u krajnjoj liniji specijalna vrsta mera bezbednosti koje se primenjuju prema
maloletnicima..
Opsta svrha krivicnih sankcija jeste ostvarivanje zastitne funkcije krivicnog prava, tj. da se putem
generalne i specijalne prevencije suzbiju dela kojima se povredjuju ili ugrozavaju vrednosti zasticene
krivicnim pravom.

9. Kazne pojam svrha vrste I uslovi za izricanje I trajanje

64
Učiniocu krivičnog dela mogu se izreći sledeće kazne:
 Kazna zatvora,
 Novčana kazna,
 Rad u javnom interesu,
 Oduzimanje vozacke dozvole
Kazna zatvora u nasem krivicnom pravu
Nase krivicno zakonodavstvo odredjuje opsti minimum i maksimuma kazne zatvora.
Svrha opsteg minimuma i maksimuma jeste pre svega da su u okvitu njega kod pojedinih krivicnih
dela propise posebni minimum I maksimum. Medjutim, kod nekih krivicnih dela je gde propisan samo
posebni minimum ili posebni maksimum primenjuje se opsti minimum ili maksimum.
Kod nas je opsti minimum 30 dana, a opsti maksimum 20 godina.
Izuzetak predstavlja kazna za najteza krivicna dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od 30
do 40 godina. Ona se moze propisati samo uz kaznu zatvora do 20 godina. Ona se ne moze izreci licu
koje u vreme izvrsenja krivicnog dela nije napunilo 21 godinu zivota. Ova kazna se izrice samo na
pune godine.
Izricanje kazne zatvora na dane opravdano je samo kod kratkotrajnih kazni lisenja slobode. U tom
pogledu KZ je kao kranicu odredio 6 meseci zatvora. Zatvor se izrice na pune godine i mesece, a do 6
meseci i na pune dane.
KZ iz 2009. uvodi kaznu kucnog zatvora. Ona je predvidjena kao modalitet kazne zatvora. Osudjenom
kome je izrecena kazna zatvora do 1 godine sud moze odrediti da se ona izvrsi tako sto osudjeni nece
napustati prostorije u kojima zivi. U slucaju da napusti prostorije, jednom do 12 casova ili dva puta do
6 casova, ostatak kazne ce se izvrsiti u zatvoru.
Kucni zatvor se ne moze izreci uciniocu krivicnog dela protiv braka i porodice
Novcana kazna u nasem krivicnom pravu
KZ predvidja dva sistema novcanih kazni. 1) Novcana kazna u dnevnim iznosima koja je primarna
novcana kazna 2) novcana kazna u fiksnim iznosima koja je supsidijarna.
NOVCANA KAZNA U DNEVNIM IZNOSIMA se odmerava tako sto se prvo utvrdi broj dnevnih
iznosa, a zatim se odredjuje visina jednog dnevnog iznosa.
Broj dnevnih iznosa se utvrdjuje na isti nacin kao I kada bi se odmeravaka kazna zatvora u danima,
primenom opstih pravila o odmeravanju kazne. Broj dana ne moze biti manji od 10 ni veci od 360.
Visina dnevnog iznosa se utvrdjuje tako sto se od prihoda ucinioca u prethodnoj oduzmu nuzni rashodi
koje je imao pa se taj iznos podeli sa brojem dana u godini. Vrednost jednog dnevnog iznosa ne moze
biti manja od 500 ni veca od 50.000 dinara.
Do ukupnog iznosa kazne dolazi se mnozenjem utvrdjenog broja dnevnih iznosa sa vrednoscu jednog
dnevnog iznosa.
Znacajna je I odredba koja kaze da za dela iz koristoljublja moze biti izrecena novcana kazna kao
sporedna i kada nije propisana zakonom.
Neplacena kazna se pretvara u zatvor koji se naziva supletorni zatvor.

65
1 dan = 1000 din. Supletorni zatvor moze trajati najduze 6 meseci, a ako je novcana kazna veca od
180.000, on ne moze trajati duze od 1 godine.
Umesto supletornog zatvora, neplacena novcana kazna se moze zameniti kaznom rada u javnom
interesu.
U tom slucaju 1000 din = 8h rada. Rad u javnom interesu ne moze biti duzi od 360h.
Supletorni zatvor je kritikovan jer pogadja siromasne delikvente ali je neophodan jer obezbedjuje
efikasnost novcane kazne.
Posle smrti osudjenog novcana kazna se nece izvrsiti.
Rad u javnom interesu
KZ predvidja da se kazna u javnom interesu moze izreci samo kao glavna kazna. Smisao njenog
uvodjenja je da bude zamena, alternative kazni lisenja slobode.
Kazna rada u javnom interesu moze se izreci za krivicna dela za koja je propisan zatvor do 3 godine ili
novcana kazna.
KZ govori o vrsti rada koji mora da bude koristan za drustvo, kojim se ne vredja ljudsko dostojanstvo i
koji se ne vrsi u cilju sticanja doboti
Rad u javnom interesu moze trajati od 60 do 360h, u vremenskom periodu od 1 do 6 meseci i traje 60h
u toku jednog meseca.
Za izricanje rada u javnom interesu je vazan pristanak ucinioca zbog medjunarodnih konvencija o
zabrani prisilnog rada.
Ukoliko osudjeni ne odradi casove koji sum u odredjeni onda se za svakih zapocetih 8 sati rada
odredjuje 1 dan zatvora. (8h = 1 dan = 1000 din.)
Ukoliko osudjeni savesni ispunjava obaveze, rad se moze umanjiti za ¼.

10. MERE UPOZORENJA

Svrha uslovne osude I sudske opomene jeste ostvarivanje principa da je kazna, a pogotovu kazna
lišenja slobode, ultima ratio (krajnje sredstvo) , tj. ne treba primenjivati ove sankcije sve dok se opšta
svrha krivičnih sankcija može postići blažom vrstom krivičnih sankcija.
Opšta svrha uslovne osude I sudske opomene jeste to da se prema učiniocu koji je kriv ne primeni
kazna za lakša krivična dela kad se može očekivati da će upozorenje uz pretnju kazne (uslovna osuda)
ili samo upozorenje ( sudska opomena) dovoljno uticati na učinioca da više ne vršti krivična dela.
Mere upozorenja su: uslovna osuda i sudska opomena.
Uslovnom osudom sud učiniocu krivičnog dela utvrđuje kaznu i istovremeno određuje da se ona neće
izvršiti, ako osuđeni za vreme koje odredi sud, a koje ne može biti kraće od jedne niti duže od pet
godina (vreme proveravanja) ne učini novo krivično delo.
Sud može u uslovnoj osudi odrediti da će se kazna izvršiti i ako osuđeni u određenom roku ne vrati
imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela, ne naknadi štetu koju je prouzrokovao
krivičnim delom ili ne ispuni druge obaveze predviđene u krivičnopravnim odredbama. Rok za
ispunjenje tih obaveza utvrđuje sud u okviru određenog vremena proveravanja.

66
Uslovi za izricanje uslovne osude
Uslovna osuda se može izreći kad je učiniocu utvrđena kazna zatvora u trajanju manjem od dve
godine.
Za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od deset godina ili teža kazna ne može
se izreći uslovna osuda.
Pri odlučivanju da li će izreći uslovnu osudu sud će, vodeći računa o svrsi uslovne osude, posebno
uzeti u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenog krivičnog dela,
stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno.

11. Mere bezbednosti

Svrha mera bezbednosti je da se otklone stanja ili uslovi koji mogu biti od uticaja da učinilac ubuduće
ne vrši krivična dela.
Vrste mera bezbednosti
1) obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi;
2) obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi;
3) obavezno lečenje narkomana;
4) obavezno lečenje alkoholičara;
5) zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti;
6) zabrana upravljanja motornim vozilom;
7) oduzimanje predmeta;
8) proterivanje stranca iz zemlje;
9) javno objavljivanje presude;
10) zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim;
11) zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama.
Izricanje mera bezbednosti
Sud može učiniocu krivičnog dela izreći jednu ili više mera bezbednosti kad postoje uslovi za njihovo
izricanje predviđeni ovim zakonikom.

12. ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI pribavljene krivicnim delom

Niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom.
Od učinioca će se oduzeti novac, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist koji su
pribavljeni krivičnim delom, a ako oduzimanje nije moguće učinilac će se obavezati da preda u
zamenu drugu imovinsku korist koja odgovara vrednosti imovine pribavljene izvršenjem krivičnog
dela ili proistekle iz krivičnog dela ili plati novčani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj
koristi.

67
Imovinska korist pribavljena krivičnim delom oduzeće se i od pravnog ili fizičkog lica na koja je
prenesena bez naknade ili uz naknadu koja očigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti.
Ako je krivičnim delom pribavljena imovinska korist za drugog ta korist će se oduzeti.

13. PRAVNE POSLEDICE OSUDE

Osude za određena krivična dela ili na određene kazne mogu imati za pravnu posledicu prestanak,
odnosno gubitak određenih prava ili zabranu sticanja određenih prava.
Pravne posledice osude mogu se predvideti samo zakonom i nastupaju po sili zakona kojim su
predviđene.
Vrste pravnih posledica osude
Pravne posledice osude koje se odnose na prestanak ili gubitak određenih prava su:
1) prestanak vršenja javnih funkcija;
2) prestanak radnog odnosa ili prestanak vršenja određenog poziva ili zanimanja;
3) gubitak određenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom državnog organa ili organa lokalne
samouprave.
Pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava su:
1) zabrana sticanja određenih javnih funkcija;
2) zabrana sticanja određenog zvanja, poziva ili zanimanja ili unapređenja u službi;
3) zabrana sticanja čina vojnog starešine;
4) zabrana dobijanja određenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom državnih organa ili organa
lokalne samouprave.
Pravne posledice osude nastupaju danom pravnosnažnosti presude.

14. REHABILITACIJA I DAVANJE PODATAKA IZ KAZNENE EVIDENCIJE

Rehabilitacijom se briše osuda i prestaju sve njene pravne posledice, a osuđeni se smatra
neosuđivanim.
Rehabilitacija nastaje ili na osnovu samog zakona (zakonska rehabilitacija) ili po molbi osuđenog lica
na osnovu sudske odluke (sudska rehabilitacija).
Rehabilitacijom se ne dira u prava trećih lica koja se zasnivaju na osudi.
Zakonska rehabilitacija
Zakonska rehabilitacija se daje samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila
osuđivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuđivanim.
Zakonska rehabilitacija nastaje, ako:
1) lice koje je oglašeno krivim, a oslobođeno od kazne ili kojem je izrečena sudska opomena, u roku
od godinu dana od pravnosnažnosti presude, odnosno rešenja ne učini novo krivično delo;
68
2) lice kojem je izrečena uslovna osuda, u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku roka
proveravanja, ne učini novo krivično delo;
3) lice koje je osuđeno na novčanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu, oduzimanja vozačke dozvole
ili kaznu zatvora do šest meseci, u roku od tri godine od dana kad je ta kazna izvršena, zastarela ili
oproštena, ne učini novo krivično delo;
4) lice koje je osuđeno na kaznu zatvora preko šest meseci do jedne godine, u roku od pet godina od
dana kad je ta kazna izvršena, zastarela ili oproštena, ne učini novo krivično delo.
5) lice koje je osuđeno na kaznu zatvora preko jedne do tri godine, u roku od deset godina od dana kad
je ta kazna izvršena, zastarela ili oproštena, ne učini novo krivično delo.
Sudska rehabilitacija
Sudska rehabilitacija može se dati licu koje je osuđeno na kaznu zatvora preko tri do pet godina, ako u
roku od deset godina od dana kad je ta kazna izdržana, zastarela ili oproštena ne učini novo krivično
delo.
U slučaju iz stava 1. ovog člana sud će dati rehabilitaciju ako nađe da je osuđeno lice svojim
vladanjem zaslužilo rehabilitaciju i ako je, prema svojim mogućnostima, naknadilo štetu
prouzrokovanu krivičnim delom, pri čemu je sud dužan da uzme u obzir i sve druge okolnosti od
značaja za davanje rehabilitacije, a posebno prirodu i značaj dela.
Sudska rehabilitacija ne može se dati ako sporedna kazna još nije izvršena ili ako još traju mere
bezbednosti.
Davanje podataka iz kaznene evidencije
Podaci iz kaznene evidencije mogu se dati samo sudu, javnom tužiocu i policiji u vezi sa krivičnim
postupkom koji se vodi protiv lica koje je ranije bilo osuđeno, organu za izvršenje krivičnih sankcija i
organu koji učestvuje u postupku davanja amnestije, pomilovanja, rehabilitacije ili odlučivanja o
prestanku pravnih posledica osude, kao i organima starateljstva, kad je to potrebno za vršenje poslova
iz njihove nadležnosti. Podaci iz kaznene evidencije mogu se dati i drugim državnim organima koji su
nadležni za otkrivanje i sprečavanje izvršenja krivičnih dela, kada je to posebnim zakonom propisano.
Podaci iz kaznene evidencije mogu se, na obrazložen zahtev, dati i državnom organu, preduzeću,
drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako još traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti i ako za
to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu.
Niko nema prava da traži od građanina da podnosi dokaz o svojoj osuđivanosti ili neosuđivanosti.
Građanima se, na njihov zahtev, mogu davati podaci o njihovoj osuđivanosti ili neosuđivanosti.
Podaci o brisanoj osudi ne mogu se nikom dati.

15. ZASTARELOST, AMNESTIJA I POMILOVANJE

Zastarelost se sastoji u propustu drzave da preduzme krivicno gonjenje ili izvrsenje sankcije. Drzava
gubi svoje pravo na kaznjavanje.
Ako u ovom zakoniku nije drukčije određeno, krivično gonjenje ne može se preduzeti kad protekne:
1) dvadeset pet godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći zatvor od trideset
do četrdeset godina;
69
2) dvadeset godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko
petnaest godina;
3) petnaest godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko
deset godina;
4) deset godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko pet
godina;
5) pet godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko tri
godine;
6) tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne
godine;
7) dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne
godine ili novčana kazna.
Zastarelost krivičnog gonjenja počinje od dana kad je krivično delo izvršeno. Ukoliko posledica
krivičnog dela nastupi kasnije, zastarelost krivičnog gonjenja počinje od dana kada je posledica
nastupila.
Zastarelost ne teče za vreme za koje se po zakonu gonjenje ne može otpočeti ili nastaviti.
Zastarelost se prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi otkrivanja krivičnog dela ili
radi otkrivanja i gonjenja učinioca zbog učinjenog krivičnog dela.
Zastarelost se prekida i kad učinilac u vreme dok teče rok zastarelosti učini isto tako teško ili teže
krivičnog delo.
Svakim prekidom zastarelost počinje ponovo da teče.
Zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po
zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.
Zastarelost izvršenja kazne
Ako u ovom zakoniku nije drukčije određeno, izrečena kazna ne može se izvršiti kad protekne:
1) dvadeset pet godina od osude na zatvor od trideset do četrdeset godina;
2) dvadeset godina od osude na kaznu zatvora preko petnaest godina;
3) petnaest godina od osude na kaznu zatvora preko deset godina;
4) deset godina od osude na kaznu zatvora preko pet godina;
5) pet godina od osude na kaznu zatvora preko tri godine;
6) tri godine od osude na kaznu zatvora preko jedne godine;
7) dve godine od osude na kaznu zatvora do jedne godine, na novčanu kaznu, na kaznu rada u javnom
interesu, ili na kaznu oduzimanja vozačke dozvole.
Gonjenje i izvrsenje kazne za krivicna dela genocida I ratnih zlocina ne zastareva.
Amnestija zbaci predavanje u zaborav ucinjenog krivicnog dela.

70
Amnestija je akt zakonovavnog organa kojim se u formi zakona poimenicno neodredjenom krugu lica
daje:
1. oslobodjenje od gonjenja (abolicija)
2. potpuno ili delimicno oslobodjenje od izvrsenja kazne
3. zamena izrecene kazne blazom
4. rehabilitacija
5. ukidanje (pojedinih ili svih) pravnih posledica osude
6. ukidanje odredjenih mera bezbednosti (poziva, delatnosti I duznosti, upravljanja vozilom I
proterivanje strance iz zemlje)
Ovo se cini posebnim zakonom.
Pomilovanje
Pomilovanje je institut kojim se menja deljstvo sudske odluke u pogledu izrecene krivicne sankcije ili
se sprecava donosenje te odluke.
Pomilovanje ima dejstvo samo u odnosu na poimenicno odredjeno lice. Pommilovanjem se ucinilac
krivicnog dela moze:
1. osloboditi od gonjenja
2. potpuno ili delimicno osloboditi od izvrsenja kazne
3. zameniti izrecena kazna blazom ili uslovnom osudom
4. dati rehabilitacija
5. ukinuti, odnosno odrediti krace trajanje pojedine ili svih pravnih posledica osude
6. Ukinuti ili odrediti krace trajanje mere bezbednosti (poziva, upravljanja vozilom i proterivanje
stranca iz zemlje)
Pomilovanje je akt milosti cija primena nije ogranicena nikakvim uslovima.
Pomilovanja je u iskljucivoj nadleznosti predsednika Republike Srbije.

16. Krivične sankcije prema maloletnicima

Maloletnicki zatvor je jedina kazna koje se moze primeniti prema maloletniku.
Kazniti se moze samo stariji maloletnik koji je ucinio krivicno delo za koje je propisana kazna zatvora
teza od 5 godina, a zbog visokog stepena krivice, prirode i tezine ucinjenog krivicnog dela ne bi bilo
opravdano izreci vaspitnu meru.
Dakle, kazniti se moze samo stariji maloletnik, kod kojeg postoji visok stepen krivice, i da je za
ucinjeno delo propisana kazna zatvora preko 5 godina.
Kaznjavanje maloletnika je supsidijarnog karaktera i dolazi u obzir samo onda kada se primenom
vaspitne mere ne moze postici svrha.

71
Sustinska razlika, visok stepen krivice kod punoletnog ucinioca utice na odmeravanje kazne, dok je
visok stepen krivice kod maloletnika odlucujuca okolnost od koje zavisi izricanje kazne zatvora.
Opsti minimum i maksimum su od 6 meseci do 5 godina.
Opsti maimum je 10 godina u slucaju da je ucinjeno krivicno delo za koje se moze izreci kazna
zatvora od 20 ili 30 do 40 godina.
Izrice se na pune godine ili mesece.
Zakon predvidja posebne rokove zastarelosti izvrsenja. Kazna meloletnickog zatvora se ne moze
izvrsiti ako je proteklo:
1. 10 godina od osude na zatvor preko 5 godina
2. 5 za zatvor preko 3
3. 3 za zatvor do 3 godine
U pogledu ostalih pitanja zastarelosti, vaze opsta pravila.

Posebni deo

1. KRIVIČNA DELA PROTIV DRŽAVNIH ORGANA

Sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje
Ko silom ili pretnjom da će neposredno upotrebiti silu spreči službeno lice u vršenju službene radnje
koju preduzima u okviru svojih ovlašćenja ili ga na isti način prinudi na vršenje službene radnje,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Ako prilikom izvršenja dela iz stava 1. ovog člana učinilac uvredi ili zlostavi službeno lice ili mu
nanese laku telesnu povredu ili preti upotrebom oružja,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Ko delo iz st. 1. i 2. ovog člana učini prema službenom licu u vršenju poslova javne ili državne
bezbednosti ili dužnosti čuvanja javnog reda i mira, sprečavanja ili otkrivanja krivičnog dela, hvatanja
učinioca krivičnog dela ili čuvanja lica lišenog slobode,
kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
Ako prilikom izvršenja dela iz st. 1. i 3. ovog člana učinilac službenom licu nanese tešku telesnu
povredu,
kazniće se za delo iz stava 1. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 3. zatvorom od
dve do deset godina.
Ako je učinilac dela iz st. 1. do 3. ovog člana bio izazvan nezakonitim ili grubim postupanjem
službenog lica, može se osloboditi od kazne.
Napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti
(1) Ko napadne ili preti da će napasti službeno lice u vršenju službene dužnosti,

72
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Ako je pri izvršenju dela iz stava 1. ovog člana službenom licu nanesena laka telesna povreda ili je
prećeno upotrebom oružja,
učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno prema službenom licu u vršenju poslova javne ili
državne bezbednosti,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Ako prilikom izvršenja dela iz st. 1. i 3. ovog člana učinilac službenom licu nanese tešku telesnu
povredu,
kazniće se za delo iz stava 1. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 3. zatvorom od
dve do deset godina.
(5) Za pokušaj dela iz stava 1. ovog člana kazniće se.
(6) Učinilac dela iz st. 1. do 3. ovog člana koji je bio izazvan nezakonitim ili grubim postupanjem
službenog lica može se osloboditi od kazne.
Učestvovanje u grupi koja spreči službeno lice u vršenju službene radnje
(1) Ko učestvuje u grupi koja zajedničkim delovanjem spreči službeno lice u vršenju službene radnje
ili ga na isti način prinudi na vršenje službene radnje,
kazniće se za samo učestvovanje zatvorom do dve godine.
(2) Za pokušaj će se kazniti.
(3) Kolovođa grupe koja izvrši delo iz stava 1. ovog člana,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Skidanje i povreda službenog pečata i znaka
Ko skine ili povredi službeni pečat ili znak koji je ovlašćeno službeno lice stavilo radi osiguranja
predmeta ili prostora ili ko, bez skidanja ili povrede pečata ili znaka, uđe u takvu prostoriju ili otvori
predmet na koji je bio stavljen službeni pečat ili znak,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Za pokušaj će se kazniti.
Oduzimanje i uništenje službenog pečata i službenog spisa
Ko protivpravno oduzme, sakrije, uništi, ošteti ili na drugi način učini neupotrebljivim službeni pečat,
knjigu, spis ili ispravu koja pripadaju državnom organu, preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu koji
vrši javna ovlašćenja ili se kod njih nalazi,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Za pokušaj će se kazniti.
Lažno predstavljanje
Ko se u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist ili da drugom nanese kakvu štetu, lažno
predstavlja kao službeno ili vojno lice ili neovlašćeno nosi kakve znake službenog ili vojnog lica,
73
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko izvrši kakvu radnju za koju je ovlašćeno da izvrši samo
određeno službeno ili vojno lice.
2. KRIVIČNA DELA PROTIV SLUŽBENE DUŽNOSTI
Zloupotreba službenog položaja
Službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice
svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili
pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Nesavestan rad u službi
(1) Službeno lice koje kršenjem zakona ili drugih propisa ili opštih akata, propuštanjem dužnosti
nadzora ili na drugi način očigledno nesavesno postupa u vršenju službe, iako je bilo svesno ili je bilo
dužno i moralo biti svesno da usled toga može nastupiti teža povreda prava drugog ili imovinska šteta,
pa takva povreda, odnosno šteta u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara i nastupi,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana došlo do teške povrede prava drugog ili je nastupila
imovinska šteta u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara,
učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Odgovorno lice u ustanovi ili drugom subjektu, osim onih koje se bave privrednom delatnošću,
koje učini delo iz st. 1. i 2. ovog člana,
kazniće se kaznom propisanom za to delo.
Protivzakonita naplata i isplata
Službeno lice koje od nekog naplati nešto što ovaj nije dužan da plati ili naplati više nego što je dužan
da plati ili koje pri isplati ili predaji kakvih stvari ne isplati, manje isplati, odnosno ne preda ili manje
preda,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
Nenamensko korišćenje budžetskih sredstava
Odgovorno lice korisnika budžetskih sredstava ili odgovorno lice u organizaciji obaveznog socijalnog
osiguranja, koje stvori obaveze ili na teret računa budžeta odobri plaćanje rashoda i izdataka preko
iznosa od milion dinara u odnosu na iznos utvrđen budžetom, finansijskim planom ili aktom Vlade
kojim se utvrđuje iznos sredstava pozajmice,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Prevara u službi
Službeno ili odgovorno lice koje u vršenju službe u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu
imovinsku korist podnošenjem lažnih obračuna ili na drugi način dovede u zabludu ovlašćeno lice da
izvrši nezakonitu isplatu,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

74
Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi četristopedeset
hiljada dinara,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.
Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto
hiljada dinara,
učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina i novčanom kaznom.
Pronevera
Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji novac, hartije od
vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene u službi ili na radu u državnom organu,
preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi četristopedeset
hiljada dinara,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto
hiljada dinara,
učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
Posluga
Ko se neovlašćeno posluži novcem, hartijom od vrednosti ili drugim stvarima koje su mu poverene u
službi ili na radu u državnom organu, preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji ili ove stvari
drugom neovlašćeno da na poslugu,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Primanje mita
Službeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi
obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja ili u vezi
sa svojim službenim ovlašćenjem izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili da ne izvrši
službenu radnju koju bi moralo izvršiti,
kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina.
Službeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi
obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja ili u vezi
sa svojim službenim ovlašćenjem izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti ili da ne izvrši
službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti,
kazniće se zatvorom od dve do osam godina.
Službeno lice koje izvrši delo iz st. 1. ili 2. ovog člana u vezi sa otkrivanjem krivičnog dela,
pokretanjem ili vođenjem krivičnog postupka, izricanjem ili izvršenjem krivične sankcije,
kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.

75
Službeno lice koje posle izvršenja, odnosno neizvršenja službene radnje, navedene u st. 1. do 3. ovog
člana, a u vezi s njom, zahteva ili primi poklon ili drugu korist,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Primljeni poklon i imovinska korist oduzeće se.
Davanje mita
Ko službenom ili drugom licu učini, ponudi ili obeća poklon ili drugu korist da službeno lice u okviru
svog službenog ovlašćenja ili u vezi sa svojim službenim ovlašćenjem izvrši službenu radnju koju ne
bi smelo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti ili ko posreduje pri ovakvom
podmićivanju službenog lica,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Ko službenom ili drugom licu učini, ponudi ili obeća poklon ili drugu korist da službeno lice u okviru
svog službenog ovlašćenja ili u vezi sa svojim službenim ovlašćenjem izvrši službenu radnju koju bi
moralo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili ko posreduje pri ovakvom
podmićivanju službenog lica,
kazniće se zatvorom do tri godine.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuje se i kada je mito dato, ponuđeno ili obećano stranom
službenom licu.
Odavanje službene tajne
Službeno lice koje neovlašćeno drugom saopšti, preda ili na drugi način učini dostupnim
podatke koji predstavljaju službenu tajnu ili koje pribavlja takve podatke u nameri da ih preda
nepozvanom licu,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz koristoljublja ili u pogledu naročito poverljivih
podataka ili radi objavljivanja ili korišćenja podataka u inostranstvu,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz nehata,
učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.
Službenom tajnom smatraju se podaci ili dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom
nadležnog organa donesenim na osnovu zakona proglašeni službenom tajnom i čije bi odavanje
prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje štetne posledice za službu.
Službenom tajnom ne smatraju se podaci ili dokumenti koji su upravljeni na teške povrede osnovnih
prava čoveka, ili na ugrožavanje ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, kao i podaci ili dokumenti
koji za cilj imaju prikrivanje učinjenog krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći zatvor od pet
godina ili teža kazna.

76
 KRIVICNI POSTUPAK

1.Načela krivičnog postupka

Načelo akuzatornosti
Osnovno procesno značenje načela akuzatornosti se ogleda u pravilu da pokretanje krivičnog
postupka ne spada u nadležnost ili procesnu mogućnost suda. Bez ovlašćenog tužioca nema krivičnog
postupka.
Princip akuzatornosti se može definisati kao pravilo da se postupak može pokrenuti samo na
osnovu postojanja odgovarajućeg zahteva – optužnog akta, podnesenog po zakonom predviđenim
uslovima od strane subjekta koji ima svojstvo ovlašćenog tužioca, te da taj tužilac potom ostaje pri
svom zahtevu, uz eventualnu mogućnost njegovog modifikovanja u skladu sa zakonom (izmena ili
proširenje optužnice), do okončanja krivičnog postupka, uz postojanje u određenim slučajevima
procesne mogućnosti da dođe i do zakonom regulisane sukcesije ovlašćenih tužilaca.
Postojanje ovlašćenog tužioca i njegovog optužnog akta čiji je sadržaj regulisan zakonom,
predstavlja i neophodnu procesnu pretpostavku, kako za pokretanje postupka, tako i za njegovo
trajenje, pri čemu sama činjenica egzistiranja optužbe obavezuje sud da o zahtevu koji je u njoj
sadržan, donese određenu odluku.
Sud je dužan da po službenoj dužnosti u toku celog postupka vodi računa da li je lice koje se
pojavljuje kao tužilac u kp, ovlašćeni tužilac, te da li optužba još uvek egzistira u procesnom smislu.
Ovlašćeni tužilac može u svim fazama krivičnog postupka odustati od svoje optužbe, a posledice
odustanka su, posmatrano sa aspekta daljeg toka postupka uvek iste, tako da se njime sprečava dalji
tok postupka.
Postoje tri vrste ovlašćenih tužilaca u našem krivičnom postupku, koji mogu da se podele na
dve osnovne kategorije:
A. ovlašćeni tužioci za krivično gonjenje krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti:
1. javni tužilac koji je primarno ovlašćen za krivično gonjenje u pogledu dela koja se gone po
službenoj dužnosti
2. oštećeni tužilac, koji se u teoriji označava i kao supsidijarni tužilac, jer je on samo supsidijarno
ovlašćen za krivično gonjenje krivičnih dela koja se inače gone ex officio, ali u pogledu kojih je javni
tužilac našao da nema osnova za pokretanje ili produženje krivičnog gonjenja, kada oštećeni takvim
delom može pod zakonikom određenim uslovima, stupiti na njegovo mesto, te tako steći svojstvo
ovlašćenog tužioca;
B. ovlašćeni tužilac u pogledu dela koja se shodno pravilima materijalnog krivičnog prava gone
po privatnoj tužbi –privatni tužilac, koji je ovlašćen za krivično gonjenje krivičnih dela koja se gone
po privatnoj tužbi.

77
Za princip akuzatornosti se ističe da je isključiv, tako da nijedan krivični postupak ne može, ni pod
kojim posebnim uslovima – ni pokrenuti ni sprovoditi bez inicijative i učešća ovlašćenog tužioca.
Izuzeci od načela akuzatornosti su:
- u skraćenom krivičnom postupku i
- u postupku prema maloletnicima.
Sprovođenje postupka bez učešća javnog tužioca je veoma upadljiv procesni izuzetak u odnosu na
dejstvo principa akuzatornosti u skraćenom postupku, što je moguće u procesnoj situaciji, kada se
može održati glavni pretres i bez prisustva javnog tužioca koji je uredno pozvan, a u tom slučaju,
oštećeni ima pravo da na glavnom pretresu zastupa optužbu u granicama optužnog predloga.
Vrste optužnih akata u krivičnom postupku
Postojanje optužnog akta ovlašćenog tužioca je osnovni formalni uslov za pokretanje i vođenje
opšteg krivičnog postupka, kao i posebnih krivičnih postupaka. Uz neophodnost postojanja ovlašćenog
tužioca, postojanje odgovarajućeg optužnog akta kojim se inicira pokretanje krivičnog postupka i koji
potom, egzistira tokom pokrenutog krivičnog postupka, predstavlja vid delovanja načela
akuzatornosti. Optužni akti u opštem krivičnom postupku su:
1. zahtev za sprovođenje istrage
2. predlog da se istraga ne sprovede
3. optužnica.
Optužni akt u skraćenom postupku je optužni predlog. Ako u skraćenom postupku javni tužilac
pre podnošenja optužnog predloga, predloži istražnom sudiji da preduzme određene istražne radnje,
među koje spada i saslušanje osumnjičenog, tada treba smatrati da i takav predlog predstavlja poseban
optužni akt, s obzirom da je zasnovan na postojanju osnovane sumnje da je učinjeno određeno
krivično delo.
Kada su u pitanju krivična dela za koja se ne goni po službenoj dužnosti, optužni akt je
privatna tužba.
Posebni optužni akti, osim u skraćenom postupku postoje i u nekim posebnim krivičnim
postupcima. U postupku prema maloletnicima to su:
1. zahtev za pokretanje pripremnog postupka i
2. predlog veću za maloletnike za izricanje krivične sankcije maloletniku.
U postupku za primenu mera bezbednosti medicinskog karaktera, optužni akt je predlog sudu da se
okrivljenom izrekne mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj
ustanovi, odnosno predlog za obavezno psihijatrijsko lečenje učinioca na slobodi.
Načelo legaliteta oficijelnog krivičnog gonjenja
Kod načela legaliteta krivičnog gonjenja naglasak je na obavezi javnog tužioca da pokrene
krivični postupak kada se radi o delu koje se goni po službenoj dužnosti, dok je kod načela
oficijelnosti težište na izdvajanju posebne vrste ovlašćenog tužioca – onoga koji reprezentuje državu.
Dva osnovna elementa ovog načela, odnosno ova dva načela su:
1. utvrđenje obaveze podnošenja optužnog akta

78
2. ustanovljenje subjekta koji ima tu obavezu.
Načelo legaliteta oficijelnog krivičnog gonjenja se sastoji u ustanovljavanju zakonske obaveze za
javnog tužioca da ukoliko je reč o krivičnom delu koje se goni po službenoj dužnosti, pokrene krivični
postupak podnošenjem odgovarajućeg optužnog akta ako su za to ispunjeni svi neophodni stvarni i
pravni uslovi.
Načelo legaliteta oficijelnog krivičnog gonjenja je utvrđeno u ZKP-u, prema kome je javni
tužilac dužan da preduzme krivično gonjenje, ukoliko su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:
1. da nije drugačije propisano samim Zakonikom
2. da postoje dokazi na kojima se temelji osnovana sumnja da je određeno lice učinilo krivično
delo
3. da je poznat identitet tog lica
4. da je to krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.
Kada su u pitanju krivična dela koja se shodno rešenjima materijalnog krivičnog prava gone samo po
predlogu oštećenog, neophodni procesni conditio sine qua non za krivično gonjenje je postojanje
takvog predloga oštećenog krivičnim delom.
Takav oštećeni nema svojstvo ovlašćenog tužioca, a i ta krivična dela spadaju u dela koja se krivično
gone ex officio(eks oficio-po službenoj dužnosti), ali je postupanje javnog tužioca prema načelu
legaliteta oficijelnog krivičnog gonjenja, dodatno uslovljeno postojanjem predloga oštećenog, kako za
započinjanjem krivičnog gonjenja, tako i za njegovo dalje odvijanje.
Načelo oportuniteta krivičnog gonjenja
Načelo oportuniteta je suprotan princip načelu legaliteta krivičnog gonjenja. Ogleda se u
postupanju ’po oportunitetu’, tako da se krivično gonjenje ne mora obavezno preduzeti iako su
ispunjeni svi traženi uslovi koji proizlaze iz načela legaliteta, već se shodno proceni svrsishodnosti
krivičnog gonjenja u određenom slučaju, gonjenje može ili ne mora preduzeti, pri čemu je kriterijum
za negonjenje u nekim nacionalnim krivičnim postupcima povezan sa na primer, visokim troškovima
postupka, ili se zasniva na nekim svojstvima optuženog.
Načelo oportuniteta u našem krivično procesnom pravu važi bez ikakavih ograničenja kada su
u pitanju krivična dela koja se gone po privatnoj tužbi, jer tada oštećeni slobodno odlučuje da li će
krivično goniti u zakonikom određenom roku ili će se od toga uzdržati, tako da on nevezano sa bilo
kakvim zakonskim kriterijumima, može odlučiti da postupi po načelu oportuniteta krivičnog gonjenja,
te da ne podnosi privatnu tužbu. Oštećeni krivičnim delom koje se goni po službenoj dužnosti, sam
odlučuje da li će u zakonskom roku i pod zaklonskim uslovima, da pokrene, odnosno nastavi krivično
gonjenje, u slučaju kada to ne učini primarni ovlašćeni tužilac – javni tužilac.
Ukoliko je postupak već pokrenut, pa nakon odustanka javnog tužioca oštećeni ne preuzme
gonjenje, tu postoji postupanje po oportunitetu krivičnog gonjenja, ali ne i u pravno-tehničkom smislu,
jer je postupak već prethodno započet.
U dva slučaja javni tužilac, koji je i jedini ovlašćeni tužilac u postupku prema maloletnicima,
može da, bez obzira što postoje dokazi da je maloletnik učinio krivično delo, ipak ne pokrene postupak
prema njemu:

79
1. u odnosu na krivično delo određene težine – kada se radi o krivičnom delu za koje je propisana
kazna zatvora do pet godina ili novčana kazna, ako javni tužilac smatra da ne bi bilo celishodno da se
prema maloletniku vodi postupak, s obzirom na sledeće kumulativno propisane okolnosti:
a) okolnosti koje se odnose na delo:
1. priroda krivičnog dela i
2. okolnosti pod kojima je delo učinjeno;
b) okolnosti koje se odnose na maloletnika:
1. njegov raniji život i
2. lična svojstva maloletnika.
2. kada se prema maloletniku već izvršava sankcija – kad je izvršenje kazne ili vaspitne mere prema
maloletniku u toku, javni tužilac može odlučiti da ne zahteva pokretanje krivičnog postupka za drugo
krivično delo maloletnika, ako se s obzirom na težinu tog krivičnog dela, kao i na kaznu, odnosno
vaspitnu meru koja se izvršava, ne bi imalo svrhe vođenje postupka i izricanje krivične sankcije za to
delo.
Načelo ne bis in idem-zabrana vođenja ponovnog suđenja
Načelo ne bis in idem označava da se istom licu ne može dva puta suditi za isto krivično delo. Ako je
krivični postupak u odnosu na konkretno krivično delo već pravosnažno okončan, ne može se ponovo
voditi postupak protiv istog lica u odnosu na isti osnovni predmet krivičnog postupka, tj. isto krivično
delo.
Ako je okrivljeni pravosnažnom odlukom nadležnog suda oslobođen optužbe, odnosno donesena
druga sudska odluka koja je za njega povoljna a koja je postala pravosnažna, protiv njega se za isto
krivično delo više ne može voditi krivični postupak, čak i ako bi se pojavili dokazi najvišeg stepena
dokaznog kredibiliteta, da je on ipak to delo učinio, te da je za njega krivično odgovoran.
Niko ne može da bude gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom
oslobođen ili osuđen ili je za to delo postupak protiv njega pravnosnažno obustavljen ili optužba
pravnosnažno odbijena.
U postupku povodom vanrednog pravnog leka, pravnosnažna sudska odluka se ne može izmeniti na
štetu okrivljenog.
Dokazna načela
U dokazna načela spadaju:
1. načelo neposrednosti u izvođenju dokaza
2. načelo slobodne ocene dokaza
3. načelo in dubio pro reo.
Načelo neposrednosti u izvođenju dokaza
Načelo neposrednosti označava da između izvora saznanja i krivičnog suda nema posrednika i da sud
odlučuje prvenstveno na osnovu onoga što u pogledu činjenica sam utvrdi. Sudija na temelju svog
sopstvenog utiska koji je zadobio u odnosu na optuženog i dokazna sredstva zasniva svoju presudu.

80
Jedan vid načela neposrednosti ogleda se i u obaveznom prisustvu okrivljenog tokom suđenja, uz
izuzetak po kome je pod određenim zakonskim uslovima moguće suđenje u odsustvu.
Optuženom se može suditi u odsustvu, samo izuzetno, ako su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:
1. da je optuženi u bekstvu ili da inače nije dostižan državnim organima
2. a postoje naročito važni razlozi da mu se sudi iako je odsutan i
3. da veće na predlog tužioca donese rešenje o suđenju u odsustvu.
Neposrednost se pored toga, odnosno, uz pravilo da sud mora steći direktan neposredan utisak u
odnosu na krivično delo koje je predmet postupka, ogleda i u obavezi da tokom celog toka glavne faze
postupka, sud bude prisutan u istom sastavu i bez prekida.
Načelo slobodne ocene dokaza
Sudija u savremenom krivičnom postupku je oslobođen stega formalne, odnosno zakonske ocene
dokaza, već slobodno ocenjuje dokaze i slobodno utvrđuje koja će dokazna sredstva koristiti radi
utvrđivanja određenih činjenica, te sam, a na temelju logičkih zakonitosti procenjuje koji je stepen
dokaznog kredibiliteta pojedinih dokaza i dokaznih sredstava, takvo njegovo pravo, se ne sme
Načelo slobodne ocene dokaza je ustanovljeno u čl.18 st.1 u Zakoniku o krivičnom postupku i glasi:
"Izvedene dokaze koji su od značaja za donošenje sudske odluke sud ocenjuje po slobodnom
sudijskom uverenju. Presudu ili rešenje koje odgovara presudi sud može zasnovati samo na
činjenicama u čiju je izvesnost potpuno uveren."
Načelo in dubio pro reo - Pravilo "u sumnji za optuženog"
Ovo načelo usko je povezano sa načelom slobodne ocene dokaza, odnosno praktično
funkcionalno proizlazi iz njega. Pravilo "u sumnji za optuženog" spada danas među najvažnije
principe krivičnog procesnog prava i odnosi se na pravilo o načinu odlučivanja suda u situaciji kada on
nije stekao uverenje da stanje stvari omogućava osudu okrivljenog.
Pravni osnov za najširu primenu ovog pravila u krivičnom postupku nalazi se u odredbi ZKP-a kojom
se izražava princip istine, tako da ukoliko sud nije u mogućnosti da utvrdi istinu, na šta je inače
obavezan, logično je da okrivljeni zbog toga ne bi smeo da trpi nikakve štetne posledice i da odluka
suda u toj situaciji mora biti u korist okrivljenog.
Dužnost suda i drugih državnih organa u krivičnom postupku da utvrde istinu ipak ne može biti
shvaćena kao apsolutna, jer to nekada objektivno i nije moguće, već je ona samo relativnog karaktera,
što znači da sud i drugi državni organi moraju da pokušaju sve što je realno i u skladu sa ZKP moguće,
da utvrde istinu, pa ako i nakon toga ne uspeju, već samo ’ostanu u sumnji’, tada preostaje da se
primeni načelo in dubio pro reo.
Načelo in dubio pro reo nije striktno zakonskog karaktera, odnosno ovaj princip se ne formuliše na
izričit način u našem Zakoniku o krivičnom postupku, ali se pri tom, može smatrati da on ipak važi u
našem krivično procesnom pravu.
Primena načela in dubio pro reo povezuje se i sa dejstvom pretpostavke nevinosti. Načelo in
dubio pro reo se implicitno zasniva i na nedostatku dokaza kao razlogu za donošenje određenih
sudskih odluka u korist okrivljenog, kada se na primer, donosi rešenje o obustavi krivičnog postupka
ili oslobađajuća presuda.
Načela forme vođenja krivičnog postupka

81
Načela forme vođenja krivičnog postupka spadaju:
1. načelo raspravnosti
2. načelo usmenosti
3. načelo javnosti.
Načelo raspravnosti i usmenosti
Načelo raspravnosti ili princip kontradiktornosti možemo definisati kao mogućnost da se u svim
fazama postupka ’čuje’ i reč druge strane, odnosno da svaka krivičnoprocesna stranka ima mogućnost
da u odgovarajućim procesnim formama iznosi svoje stavove, kako u odnosu na krivični predmet, tako
i odnosu na sva druga pitanja u krivičnom postupku, te posebno u pogledu formalno izraženih stavova
suprotne stranke, iz čega istovremeno proizlazi i obaveza za sud da omogući takvo raspravljanje
krivične stvari, ostvaruje se i suštinska svrha krivične procedure – da se kroz svestrano raspravljanje o
krivičnom predmetu, kroz njegovo pretresanje, utvrde sve neophodne relevantne činjenice na temelju
kojih se krivični predmet u krivičnom postupku i rešava. Kontradiktornost predstavlja mogućnost i
pravo stranaka i obavezu suda da svakoj stranci obezbedi da se izjasni o svakom dokazu, činjenici i
svakom predlogu suprotne stranke, te da izloži svoj stav i ponudi zaključak, iako konačan zaključak
daje sud.
Kontradiktornost je zastupljena u svim fazama krivičnog postupka, ali ne u jednakoj meri i ne bez
određenih ograničenja.
Načelo usmenosti
Načelo usmenosti se smatra jednim od načela koja određuju načine izvođenja krivičnoprocesnih radnji
koji preovlađuju u krivičnom postupku, a shodno njemu se krivičnoprocesne radnje preduzimaju po
pravilu usmeno, putem reči ili pokreta, a čak i u slučajevima kada je preduzimanje izvesnih radnji
ostvareno pismeno, ta se pismena čitaju na glavnom pretresu, što znači da se iznose usmeno.
Sve što se desi u procesu, a posebno saslušanje optuženog, izvođenje dokaza, reči stranaka, sve se to
mora zbiti usmeno – takođe većanje i glasanje, kao i objavljivanje presude; ono što nije izgovoreno,
nema značaja, važi kao da se nije dogodilo, ili kao da ne postoji – suprotno načelu pismenosti: quod
non est in actis, non est in mundo. Princip usmenosti ima prednost životnosti, svežine i brzine.
Nije striktno utvrđen u zakonskim odredbama, ali on nedvosmisleno proizilazi iz niza odredaba ZKP-
a.
Načelo javnosti
Javnost postupka je generalni princip savremenog krivičnog procesnog prava, Javnost krivičnog
postupka se ogleda u pravu svakog građanina, ne samo stranaka, već i drugih lica koja inače nisu
direktno i vitalno zainteresovana za ishod postupka, da prisustvuju suđenju, te da o postupku budu
obaveštena i putem sredstava javnog informisanja. Javnost može da bude neposredna (fizička), kada
lica prisustvuju procesnim radnjama ili posredna (tehnička), do koje dolazi zahvaljujući davanju
publiciteta sprovedenim radnjama u krivičnom postupku, posredstvom sredstava javnog informisanja.
Veliki značaj ima i mogućnost odstupanja od načela u javnosti. Primena tog načela isključena je u
postupku prema maloletnicima.
Odstupanje od načela javnosti tokom glavnog pretresa je moguće donošenjem odluke o isključenju
javnosti sa celog toka glavnog pretresa (kompletno isključenje), ili sa jednog njegovog dela
(parcijalnog isključenje), što je moguće iz sledećih alternativno propisanih razloga: 1. čuvanje tajne, 2.
82
čuvanje javnog reda, 3. zaštita morala, 4. zaštita interesa maloletnika, 5. zaštita ličnog ili porodičnog
života okrivljenog ili oštećenog.
Odluku o isključenju javnosti veće donosi u formi rešenja.
Načela donošenja sudskih odluka
Načela koja se odnose na donošenje sudskih odluka su:
1. načelo većinskog odlučivanja suda u zbornom sastavu
2. načelo slobodnog sudijskog uverenja
3. načelo pravnog leka.
Načelo većinskog odlučivanja suda u zbornom sastavu
. Krivični sud po pravilu sudi u kolektivnom sastavu, odnosno u veću, a po izuzetku, krivični postupak
za određena krivična dela vodi sudija pojedinac, odnosno inokosni oblik krivičnog suda. Kao izuzetak
u odnosu na zborni sastav krivičnog suda, postupak za krivična dela za koja je propisana novčana
kazna ili kazna zatvora do tri godine (skraćeni postupak), koji se u nekim slučajevima može voditi i za
krivična dela zaprećena kaznom do pet godina zatvora, se odvija pred sudijom pojedincom, te tada
naravno, nema većinskog odlučivanja.
Načelo slobodnog sudijskog uverenja
Načelo slobodnog sudijskog uverenja je usko povezano sa načelom slobodne ocene dokaza, jer s jedne
strane, sudija ne može imati slobodno uverenje ukoliko nema pravo da slobodno ocenjuje dokaze, dok
se s druge strane, dokazi ne mogu slobodno ocenjivati, ukoliko sudija nema mogućnost sticanja
slobodnog uverenja.
Načela pravnog leka
Načelo pravnog leka označava da se protiv sudske odluke kojom se rešava predmet krivičnog
postupka, a pre svega protiv presude, uvek može uložiti redovan pravni lek, odnosno žalba koja je
istovremeno i sredstvo za sticanje aktivne pravosnažnosti sudske odluke, a da se pod određenim
uslovima sudska odluka, a pre svega presuda, može pobijati i određenim vanrednim pravnim lekom,
odnosno vanrednim pravnim sredstvima uopšte.
Načelo istine
Načelo istine smatra se tradicionalnim krivičnoprocesnim principom, često se označava i kao
vrhunsko načelo krivičnog postupka. Načelo istine je utvrđeno odredbama čl.17 st.1 ZKP-u, koje se
odnose na::
1. subjekte, koji imaju dužnost istinitog i potpunog utvrđivanja činjenica, a to su ne samo sud, već
i drugi državni organi koji učetvuju u krivičnom postupku
2. predmet, istinitog utvrđivanja, a to su relevantne činjenice, odnosno činjenice koje su od
važnosti za donošenje zakonite odluke, a uvek je faktičko pitanje u svakom konkretnom slučaju koje
su činjenice bitne.
Sud i državni organi koji učestvuju u krivičnom postupku dužni su da istinito i potpuno utvrde
činjenice koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke.

83
Pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno, ogrešenje o načelo istine u sudskoj
odluci, je jedan od osnova i za ulaganje nekih vanrednih pravnih lekova, odnosno zahteva za
ponavljanje krivičnog postupka,
Načelo pravičnog vođenja krivičnog postupka (princip fair postupka)
Pravo na pravično suđenje je izričito propisano odredbama Evropske konvencije o ljudskim pravima i
osnovnim slobodama, shodno kojima svako ima pravo na pravično i javno suđenje u razumnom roku,
pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona, a potom se posebno utvrđuje
dejstvo načela javnosti, uz ostavljanje mogućnosti za odstupanje od njega iz opravdanih razloga, te
pretpostavka nevinosti i određeni minimum prava koje mora posedovati svako lice protiv koga se vodi
krivični postupak, a koja predstavljaju osnovne elemente prava na odbranu u krivičnom postupku.
Načelo pravićnog vođenja krivičnog postupka nije izričito prihvaćeno pod tim nazivom u našem ZKP-
u, ali predstavlja najvažnije načelo krivične procedure.

2. Stvarna i mesna nadležnost krivičnog suda

Stvarna nadležnost krivičnog suda
Stvarna nadležnost predstavlja pravo i dužnost jednog krivičnog suda da vodi krivični postupak
u odnosu na određenu krivičnu stvar i donese odluku u odnosu na nju, s obzirom na težinu krivičnog
dela koje je predmet krivičnog postupka. Stvarna nadležnost uređuje se Zakonom o uređenju sudova.
Može se podeliti na:
1. stvarnu nadležnost prvostepenih sudova
2. stvarnu nadležnost krivičnih sudova u drugom stepenu
3. stvarnu nadležnost Vrhovnog kasacionog suda.
U prvom stepenu krivični postupak vode osnovni ili viši sudovi.
a) Osnovni sud ima isključivo prvostepenu nadležnost. Nadležan je za krivična dela za koja je kao
glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do deset godina, ukoliko za neko od tih
krivičnih dela nije nadležan drugi sud, odnosno viši sud. Vrši poslove međunarodne krivičnopravne
pomoći.
b) Viši sud uglavnom ima prvostepenu nadležnost, a samo u odnosu na određena pitanja on postupa i
kao drugostepeni sud, kada rešava o žalbama na odluke osnovnih sudova kojima se određuju mere za
obezbeđenje prisustva okrivljenog.
Viši sud je u prvom stepenu nadležan da sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana
kazna zatvora preko deset godina ili teža kazna, kao i da vodi postupak za krivična dela za koja je
zakonom predviđena blaža kazna, ali su ona svrstana u nadležnost okružnih sudova.
- Tu spadaju k.d. protiv Vojske Srbije, odavanje državne tajne, izazivanje rasne, nacionalne i verske
mržnje, povreda teritorijalnog suvereniteta, ubistvo na mah, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u
promet opojnih droga, primanje i davanje mita.
- Viši sud je nadležan za vođenje postupka prema maloletnicima u prvom stepenu.
Krivični postupak u drugom i trećem stepenu, vode apelacioni sudovi. Zakonom o uređenju
sudova propisano je da se apelacioni sud osniva za područje više viših sudova. Apelacioni sudovi su:
apelacioni sud u Beogradu, u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.
84
Vrhovni kasacioni sud rešava o zahtevu za zaštitu zakonitosti.
Brojčani sastav krivičnog suda odnosi se na broj sudija koji učestvuju u suđenju, dok se kvalitativni
sastav veća odnosi na podelu sudija u veću na sudije profesionalce i sudije porotnike. Sistem porote
kakav postoji kod nas, predstavlja oblik učešća laičkog elementa u suđenju.
Prema Ustavu RS, sud sudi u veću, osim kada je zakonom određeno da u pojedinim pitanjima sudi
sudija pojedinac. Izuzetak od načela zbornosti postoji u pogledu krivičnih dela za koja je kao glavna
kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, a to su dela u pogledu kojih se vodi
skraćeni postupak. Izuzetak postoji i kada se radi o postupku za kažnjavanje i izricanje uslovne osude
od strane istražnog sudije.
Kada je predmet krivičnog postupka krivično delo za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od 15
godina ili teža kazna, postupak se odvija pred petornim sudskim većem, koga u prvom stepenu čine
dvojica sudija profesionalaca, od kojih je jedan predsednik takvog veća i trojica sudija porotnika.
Ako je predmet krivičnog postupka krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora blaža od 15
godina, suđenje se odvija pred trojnim većem, sastavljenim od jednog sudije koji je predsednik takvog
veća i dvojice sudija-porotnika.
„U prvom stepenu sudovi sude u većima sastavljenim od trojice sudija kad je to predviđeno
Zakonikom o krivičnom postupku ili drugim zakonom.” Kad se primenjuju posebne odredbe o
skraćenom postupku, u prvom stepenu sudi sudija pojedinac.
U drugom stepenu sud sudi u većima sastavljenim od trojice sudija.
U trećem stepenu sudovi sude u većima sastavljenim od pet sudija.
Oblici specijalizacije krivičnog sudstva
Određeni oblici specijalizacije krivičnog sudstva se temelje na rešenjima iz nekih zakona koji
spadaju u tzv. sporedno ili dopunsko krivično procesno zakonodavstvo, koje u odnosu na ZKP kao lex
generalis, predstavlja odgovarajući lex specialis.
Za postupanje u predmetima organizovanog kriminala, nadležan je:
- u prvom stepenu Višii sud u Beogradu za teritoriju Republike Srbije
- u drugom stepenu apelacioni sud u Beogradu.
U svim sudovima koji su nadležni za vođenje postupka čiji su predmet krivična dela organizovanog
kriminala, formiraju se posebna odeljenja.
Određeni oblik specijalizacije postoji i u odnosu na postupke za krivična dela protiv čovečnosti
i međunarodnog prava, za postupanje u predmetima k.d. protiv čovečnosti i međunarodnog prava,
nadležan je:
- u prvom stepenu Viši sud u Beogradu
- u drugom stepenu nadležan je neposredno viši sud, tj. apelacioni sud.
Postupak prema maloletnicima vodi se:
- u prvom stepenu pred sudijom za maloletnike i većem za maloletnike Višeg suda.
- u drugom stepenu veće za maloletnike neposredno višeg apelacionog suda,
Mesna nadležnost krivičnog suda
85
 Mesna nadležnost predstavlja pravo i dužnost jednog stvarno nadležnog suda da reši određenu
krivičnu stvar s obzirom na teritoriju svog delovanja. Pravila o mesnoj nadležnosti su sadržana u
Zakoniku o krivičnom postupku. Kriterijumi za određeivanje se mogu podeliti na dve vrste: redovni i
vanredni.
Prema redovnom kriterijumu, mesna nadležnost se određuje prema mestu izvršenja krivičnog
dela. Mesno nadležan je, po pravilu, sud na čijem je mestu krivično delo izvršeno ili pokušano.
Ako je isto lice okrivljeno za više krivičnih dela, pa je za neka od tih dela nadležan niži a za
neka viši sud, nadležan je viši sud, a ako su nadležni sudovi iste vrste, nadležan je onaj sud koji je po
zahtevu ovlašćenog tužioca prvi započeo postupak, a ako postupak još nije započet - sud kome je prvo
podnesen zahtev za pokretanje postupka.
Određeni specifični posebni kriterijumi za određivanje mesne nadležnosti proizlaze iz postojanja
određenih oblika specijalizacije krivičnih dela, To se odnosi na krivična dela organizovanog kriminala,
krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, kao i krivična dela
visokotehnolođkog kriminala, u pogledu kojih nadležnost, kako stvarna, tako i mesna u odnosu na celu
teritoriju Republike Srbije, uvek pripada odgovarajućim posebnim odeljenjima Okružnog suda u
Beogradu.
Opšta i primarna pravila kada se radi o postupku prema maloletnicima – za postupke prema
maloletnicima mesno je nadležan sud prebivališta maloletnnika, a ako nema prebivalište ili nije
poznato – sud boravišta maloletnika.

3. TOK POSTUPKA: PREDISTRAŽNI POSTUPAK, ISTRAGA, OPTUŽENjE, GLAVNI

PRETRES I PRESUDA
Krivična prijava
Državni i drugi organi, pravna i fizička lica prijavljuju krivična dela za koja se goni po službenoj
dužnosti, o kojima su obaveštena ili za njih saznaju na drugi način, pod uslovima predviđenim
zakonom ili drugim propisom.
Krivičnim zakonikom je predviđeno u kojem slučaju neprijavljivanje krivičnog dela predstavlja
krivično delo.
Podnosilac krivične prijave iz stava 1. ovog člana navešće dokaze koji su mu poznati i preduzeće mere
da bi se sačuvali tragovi krivičnog dela, predmeti na kojima je ili pomoću kojih je učinjeno krivično
delo i drugi dokazi.
Krivična prijava se podnosi nadležnom javnom tužiocu, pismeno, usmeno ili drugim sredstvom.
Ako se krivična prijava podnosi usmeno, o njoj će se sastaviti zapisnik i podnosilac će se upozoriti na
posledice lažnog prijavljivanja. Ako je prijava saopštena telefonom ili drugim telekomunikacijskim
sredstvom sačiniće se službena beleška, a ako je prijava podnesena elektronskom poštom sačuvaće se
na odgovarajućem nosiocu podataka i odštampati.
Ako je krivična prijava podnesena policiji, nenadležnom javnom tužiocu ili sudu, oni će prijavu
primiti i odmah dostaviti nadležnom javnom tužiocu.
Postupanje javnog tužioca po krivičnoj prijavi

86
Ako javni tužilac iz same krivične prijave ne može oceniti da li su verovatni navodi prijave ili ako
podaci u prijavi ne pružaju dovoljno osnova da može odlučiti da li će sprovesti istragu ili ako je na
drugi način saznao da je izvršeno krivično delo, javni tužilac može:
1) sam prikupiti potrebne podatke;
2) pozivati građane
3) podneti zahtev državnim i drugim organima i pravnim licima da mu pruže potrebna obaveštenja.
Ako nije u mogućnosti da sam preduzme radnje iz stava 1. ovog člana, javni tužilac će zahtevati od
policije da prikupi potrebna obaveštenja i da preduzme druge mere i radnje u cilju otkrivanja krivičnog
dela i učinioca
Javni tužilac, državni i drugi organi, odnosno pravna lica dužni su prilikom prikupljanja obaveštenja,
odnosno davanja podataka da postupaju obazrivo, vodeći računa da se ne naškodi časti i ugledu lica na
koje se ovi podaci odnose.
Odbacivanje krivične prijave
Javni tužilac će rešenjem odbaciti krivičnu prijavu ako iz same prijave proističe da:
1) prijavljeno delo nije krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti;
2) je nastupila zastarelost ili je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem ili postoje druge
okolnosti koje trajno isključuju gonjenje;
3) ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.
O odbacivanju prijave, kao i o razlozima za to, javni tužilac će obavestiti oštećenog u roku od osam
dana i poučiti ga o njegovim pravima (član 51. stav 1.), a ako je krivičnu prijavu podneo organ
policije, obavestiće i taj organ.
Predistražni postupak
Javni tužilac rukovodi predistražnim postupkom.
Javni tužilac može naložiti policiji da preduzima određene radnje radi otkrivanja krivičnih dela i
pronalaženja osumnjičenih. Policija je dužna da izvrši nalog javnog tužioca, kao i da ga o preduzetim
radnjama redovno obaveštava.
U toku predistražnog postupka javni tužilac je ovlašćen da od policije preuzme vršenje radnje koju je
policija na osnovu zakona samostalno preduzela.
Ovlašćenja policije
Ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija
je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik
ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu
poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje
krivičnog postupka.
U cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana, policija može: da traži potrebna obaveštenja od
građana; da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga; da za neophodno potrebno
vreme, a najduže do osam časova ograniči kretanje na određenom prostoru; da preduzme potrebne
mere u vezi sa utvrđivanjem istovetnosti lica i predmeta; da raspiše potragu za licem i predmetima za
kojima se traga; da u prisustvu odgovornog lica pregleda određene objekte i prostorije državnih
87
organa, preduzeća, radnji i drugih pravnih lica, ostvari uvid u njihovu dokumentaciju i da je po potrebi
oduzme; da preduzme druge potrebne mere i radnje. O činjenicama i okolnostima koje su utvrđene
prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak, kao i o
predmetima koji su pronađeni ili oduzeti, sastaviće se zapisnik ili službena beleška.
Po nalogu sudije za prethodni postupak, a na predlog javnog tužioca, policija može u cilju ispunjenja
dužnosti iz stava 1. ovog člana pribaviti evidenciju ostvarene telefonske komunikacije, korišćenih
baznih stanica ili izvršiti lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija.
ISTRAGA
Istraga se pokreće:
1) protiv određenog lica za koje postoje osnovi sumnje da je učinilo krivično delo;
2) protiv nepoznatog učinioca kada postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo.
U istrazi se prikupljaju dokazi i podaci koji su potrebni da bi se moglo odlučiti da li će se podići
optužnica ili obustaviti postupak, dokazi koji su potrebni da se utvrdi identitet učinioca, dokazi za koje
postoji opasnost da se neće moći ponoviti na glavnom pretresu ili bi njihovo izvođenje bilo otežano,
kao i drugi dokazi koji mogu biti od koristi za postupak, a čije se izvođenje, s obzirom na okolnosti
slučaja, pokazuje celishodnim.
Istragu sprovodi nadležni javni tužilac.
Ako je javnom tužiocu potrebna pomoć policije (forenzička, analitička i dr.) ili drugih državnih organa
u vezi sa sprovođenjem istrage, oni su dužni da mu na njegov zahtev tu pomoć pruže. Na zahtev
javnog tužioca, pravno lice je dužno da pruži pomoć za preduzimanje dokazne radnje koja ne trpi
odlaganje.
Javni tužilac može poveriti policiji izvršenje pojedinih dokaznih radnji u skladu sa odredbama ovog
zakonika.
Javni tužilac je dužan da braniocu osumnjičenog uputi poziv da prisustvuje saslušanju osumnjičenog,
odnosno da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a oštećenog obavesti o vremenu i mestu
ispitivanja svedoka ili veštaka.
Osumnjičeni, njegov branilac i oštećeni mogu da prisustvuju uviđaju.
Ako lice kome je upućen poziv, odnosno obaveštenje o dokaznoj radnji nije prisutno, radnja se može
preduzeti i u njegovom odsustvu.
Lica koja prisustvuju dokaznim radnjama mogu predložiti javnom tužiocu da radi razjašnjenja stvari
postavi određena pitanja osumnjičenom, svedoku ili veštaku, a po dozvoli javnog tužioca mogu
postavljati pitanja i neposredno. Ova lica imaju pravo da zahtevaju da se u zapisnik unesu i njihove
primedbe u pogledu preduzimanja pojedinih radnji, a mogu i predlagati prikupljanje pojedinih dokaza.
Radi razjašnjenja pojedinih tehničkih ili drugih stručnih pitanja koja se postavljaju u vezi sa
pribavljenim dokazima ili prilikom saslušanja osumnjičenog ili preduzimanja drugih dokaznih radnji,
javni tužilac može zatražiti od stručnog lica odgovarajuće struke da mu o tim pitanjima da potrebna
objašnjenja. Ako su prilikom davanja objašnjenja prisutni osumnjičeni ili branilac, oni mogu tražiti da
to lice pruži bliža objašnjenja. U slučaju potrebe, javni tužilac može tražiti objašnjenja i od
odgovarajuće stručne ustanove.
Osumnjičeni i njegov branilac mogu samostalno prikupljati dokaze i materijal u korist odbrane.

88
Kad prestanu smetnje koje su prouzrokovale prekid, javni tužilac će nastaviti istragu.
Obustava istrage
Javni tužilac može u toku istrage da odustane od gonjenja osumnjičenog i obustavi istragu ako:
1) delo koje je predmet optužbe nije krivično delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti;
2) je krivično gonjenje zastarelo ili je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem ili postoje druge
okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje;
3) nema dovoljno dokaza za optuženje.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, javni tužilac će naredbom obustaviti istragu i o tome obavestiti
osumnjičenog i oštećenog (član 51. stav 1.).
Kada nađe da je stanje stvari u istrazi dovoljno razjašnjeno javni tužilac će doneti naredbu o završetku
istrage koju će dostaviti osumnjičenom i njegovom braniocu, ako ga ima, i obavestiće oštećenog o
završetku istrage.
Ako javni tužilac po završetku istrage odustane od krivičnog gonjenja obavestiće o tome
osumnjičenog i oštećenog.
OPTUŽENJE
Javni tužilac podiže optužnicu kada postoji opravdana sumnja da je određeno lice učinilo krivično
delo.
Optužnica se podiže u roku od 15 dana od kada je završena istraga. U naročito složenim predmetima
ovaj rok se može na osnovu odobrenja neposredno višeg javnog tužioca produžiti za još 30 dana.
Ako javni tužilac ne podigne optužnicu u roku iz stava 2. ovog člana i ne izjavi da odustaje od
krivičnog gonjenja, okrivljeni, njegov branilac i oštećeni mogu u roku od osam dana od dana isteka
roka za podnošenje optužnice da podnesu prigovor neposredno višem javnom tužiocu.
Ako prikupljeni podaci o krivičnom delu i učiniocu pružaju dovoljno osnova za optuženje, optužnica
se može podići i bez sprovođenja istrage.
Okrivljeni ima pravo da podnese pisani odgovor na optužnicu u roku od osam dana od dana
dostavljanja optužnice. Uz optužnicu, okrivljenom će biti dostavljena i pouka o pravu na podnošenje
odgovora.
Ispitivanje optužnice
Veće će ispitati optužnicu u roku od 15 dana od isteka roka za podnošenje odgovora na optužnicu
Kad veće utvrdi da je potrebno bolje razjašnjenje stanja stvari da bi se ispitala osnovanost optužnice,
narediće da se istraga dopuni, odnosno sprovede ili da se prikupe određeni dokazi.
Javni tužilac će, u roku od tri dana od dana kad mu je saopštena odluka veća iz stava 3. ovog člana,
doneti naredbu o dopuni, odnosno sprovođenju istrage, a privatni tužilac će, u roku od 30 dana od
dana saopštenja odluke, prikupiti dokaze.
Obustava postupka
Ispitujući optužnicu, veće će odlučiti rešenjem da nema mesta optužbi i da se krivični postupak
obustavlja ako ustanovi da:

89
1) delo koje je predmet optužbe nije krivično delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti;
2) je krivično gonjenje zastarelo, ili da je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem, ili da postoje
druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje;
3) nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je okrivljeni učinio delo koje je predmet optužbe.
Potvrđivanje optužnice
Ako ne donese nijedno rešenje, veće će rešenjem potvrditi optužnicu.
U istom rešenju veće će odlučiti i o predlozima za spajanje ili razdvajanje postupka.
GLAVNI PRETRES I PRESUDA
Predsednik veća odmah posle prijema potvrđene optužnice i spisa predmeta započinje pripreme za
glavni pretres.
Pripreme za glavni pretres obuhvataju održavanje pripremnog ročišta, određivanje glavnog pretresa i
donošenje drugih odluka koje se odnose na upravljanje postupkom.
Protiv odluka koje donosi predsednik veća u toku priprema za glavni pretres žalba nije dopuštena,
osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno.
Pripremno ročište
Na pripremnom ročištu se stranke izjašnjavaju o predmetu optužbe, obrazlažu se dokazi koji će biti
izvedeni na glavnom pretresu i predlažu novi dokazi, utvrđuju se činjenična i pravna pitanja koja će
biti predmet raspravljanja na glavnom pretresu, odlučuje se o sporazumu o priznanju krivičnog dela, o
pritvoru i o obustavi krivičnog postupka, kao i o drugim pitanjima za koja sud oceni da su od značaja
za održavanje glavnog pretresa.
Pripremno ročište se održava pred predsednikom veća, bez prisustva javnosti.
U pozivu za pripremno ročište predsednik veća će upozoriti stranke i oštećenog da se na pripremnom
ročištu može održati glavni pretres.
Predsednik veća će odrediti pripremno ročište najkasnije u roku od 30 dana ako je optuženi u pritvoru,
odnosno u roku od 60 dana ako je optuženi na slobodi,
Ako su javni tužilac, optuženi i njegov branilac postigli sporazum o priznanju krivičnog dela u
odnosu na određene tačke optužnice, predsednik veća će odrediti pripremno ročište za deo optužnice
koji nije obuhvaćen sporazumom.
Početak pripremnog ročišta
Izjašnjavanje stranaka
Javni tužilac izlaže iz optužnice opis dela iz kog proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela, zakonski
naziv krivičnog dela i navodi dokaze koji potkrepljuju optužnicu, a može predložiti izricanje određene
vrste i mere krivične sankcije. Ako je reč o optužbi oštećenog kao tužioca ili privatnoj tužbi,
predsednik veća može ukratko izložiti njen sadržaj.
Ako je oštećeni prisutan, može podneti imovinskopravni zahtev, a ako nije prisutan, predsednik veća
će pročitati taj zahtev, ako je podnet.
Nakon što je optuženog poučio o njegovim pravima i dužnostima predsednik veća će ga pozvati da se
izjasni o optužbi.
90
Ako optuženi osporava navode optužbe, predsednik veća će ga pozvati da se izjasni koji deo optužnice
osporava i iz kojih razloga i upozoriće ga da će se na glavnom pretresu izvoditi samo dokazi u vezi sa
osporenim delom optužnice.
Ako je saoptuženi priznao određene tačke optužbe koje se odnose i na drugog saoptuženog koji ih je
osporio, glavni pretres će se održati za oba saoptužena i doneće se, po pravilu, jedna presuda.
Predlaganje dokaza
Predsednik veća će pozvati stranke, branioca i oštećenog da obrazlože predložene dokaze koje
nameravaju da izvedu na glavnom pretresu, pri čemu će ih upozoriti da se neće izvesti oni dokazi koji
su im bili poznati, ali ih bez opravdanog razloga na pripremnom ročištu nisu predložili.
Predsednik veća može i bez predloga stranaka, branioca i oštećenog narediti pribavljanje novih dokaza
za glavni pretres
Ako je optuženi priznao da je učinio krivično delo, predlaganje dokaza za glavni pretres će se
ograničiti na dokaze od kojih zavisi ocena da li priznanje ispunjava pretpostavke iz člana 88. ovog
zakonika, kao i dokaze od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivične sankcije.
Svaka stranka će se izjasniti o predlozima suprotne stranke i oštećenog.
Ako s obzirom na predložene dokaze, činjenice koje će biti predmet dokazivanja i pravna pitanja o
kojima će se raspravljati predsednik veća smatra da se u skladu sa odredbama ovog zakonika može
održati glavni pretres, nakon uzimanja izjava od stranaka doneće rešenje o održavanju glavnog
pretresa.
Odlučivanje o pritvoru
Na pripremnom ročištu predsednik veća može, uz saglasnost stranaka, ukinuti pritvor ili ga zameniti
blažom merom. Protiv tog rešenja žalba nije dozvoljena.
Obustava postupka
Predsednik veća će rešenjem obustaviti krivični postupak ako ustanovi:
1) da je tužilac odustao od optužbe ili je oštećeni odustao od predloga za gonjenje;
2) da je optuženi za isto krivično delo već pravnosnažno osuđen, oslobođen od optužbe ili je optužba
protiv njega pravnosnažno odbijena ili je postupak protiv njega pravnosnažno obustavljen;
3) da je optuženi aktom amnestije ili pomilovanja oslobođen od gonjenja ili se krivično gonjenje ne
može preduzeti zbog zastarelosti ili neke druge okolnosti koja ga trajno isključuje.
Određivanje glavnog pretresa
Predsednik veća pre završetka pripremnog ročišta naredbom određuje dan, čas i mesto održavanja
glavnog pretresa.
Ako pripremno ročište nije održano predsednik veća odrediće glavni pretres najkasnije u roku od 30
dana ako je optuženi u pritvoru, odnosno u roku od 60 dana ako je optuženi na slobodi, računajući od
dana prijema potvrđene optužnice u sud.
Glavni pretres se održava u sedištu suda i u sudskoj zgradi.

91
Ako su u pojedinim slučajevima prostorije u sudskoj zgradi nepodesne za održavanje glavnog pretresa
ili iz drugih opravdanih razloga, predsednik suda može odrediti da se pretres održi u sudskoj zgradi
izvan sedišta suda ili u drugoj zgradi na području tog suda.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda može, na obrazloženi predlog predsednika nadležnog suda,
odrediti da se glavni pretres održi i izvan područja nadležnog suda.
Pozivanje stranaka i drugih lica na glavni pretres
Na glavni pretres pozvaće se optuženi i njegov branilac, tužilac i oštećeni i njihovi zakonski zastupnici
i punomoćnici, a po potrebi i prevodilac i tumač.
Na glavni pretres pozvaće se predloženi svedoci i veštaci, osim onih za koje predsednik veća smatra
da njihovo ispitivanje na glavnom pretresu nije potrebno ili je na pripremnom ročištu utvrđeno da se
ne pozivaju.
Predlaganje dokaza
Ako nije održano pripremno ročište stranke, branilac i oštećeni mogu posle određivanja glavnog
pretresa predložiti da se na glavni pretres pozovu novi svedoci ili veštaci ili izvedu drugi dokazi, pri
čemu moraju označiti koje bi se činjenice imale dokazati i kojim od predloženih dokaza.
Predsednik veća može i bez predloga stranaka i oštećenog narediti pribavljanje novih dokaza za glavni
pretres o čemu će pre početka glavnog pretresa obavestiti stranke.
Ispitivanje svedoka ili veštaka van glavnog pretresa.
Predsednik veća odlučuje o ispitivanju svedoka ili veštaka čije ispitivanje su predložile stranke, a koji
ne mogu doći na glavni pretres zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga.
Predsednik veća, sudija član veća ili sudija za prethodni postupak na čijem području se svedok ili
veštak nalazi obaviće ispitivanje neposredno ili putem tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka, a o
vremenu, mestu i načinu ispitivanja obavestiće stranke, branioca i oštećenog.
Ako je optuženi u pritvoru, o potrebi njegovog prisustva ispitivanju svedoka ili veštaka, odlučuje
predsednik veća.
Izdvajanje nezakonitih dokaza
Ako predsednik veća utvrdi da se u spisima nalaze zapisnici ili obaveštenja doneće rešenje o njihovom
izdvajanju iz spisa. Protiv ovog rešenja dozvoljena je posebna žalba.
Određivanje dopunskih sudija
Ako je u izgledu da će glavni pretres duže trajati, predsednik veća može zatražiti od predsednika suda
da odredi jednog ili dvojicu sudija, odnosno sudija-porotnika da prisustvuju glavnom pretresu, kako bi
zamenili članove veća u slučaju njihove trajnije sprečenosti.
Odustanak tužioca od optužbe
Ako tužilac odustane od optužbe pre početka glavnog pretresa, predsednik veća će o tome obavestiti
sva lica koja su bila pozvana na glavni pretres i rešenjem će obustaviti krivični postupak i dostaviti ga
strankama, braniocu i oštećenom.
Održavanje glavnog pretresa
Glavni pretres je javan.

92
Glavnom pretresu mogu prisustvovati samo lica starija od 16 godina.
Isključenje javnosti
Od otvaranja zasedanja, pa do završetka glavnog pretresa, veće može, po službenoj dužnosti ili na
predlog stranke ili branioca, ali uvek nakon njihovog izjašnjenja, isključiti javnost za ceo glavni
pretres ili za jedan njegov deo, ako je to potrebno radi zaštite:
1) interesa nacionalne bezbednosti;
2) javnog reda i morala;
3) interesa maloletnika;
4) privatnosti učesnika u postupku;
5) drugih opravdanih interesa u demokratskom društvu.
Izuzeci od isključenja javnosti
Isključenje javnosti ne odnosi se na stranke, branioca, oštećenog i njegovog zastupnika i punomoćnika
tužioca.
Veće može dozvoliti da glavnom pretresu na kome je javnost isključena prisustvuju pojedina službena
lica, naučni, stručni i javni radnici, a na zahtev optuženog može to dozvoliti i njegovom bračnom
drugu, bliskim srodnicima i licu sa kojim živi u vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života.
Predsednik veća će upozoriti lica koja prisustvuju glavnom pretresu na kome je javnost isključena, da
su dužna da kao tajnu čuvaju sve ono što su na pretresu saznala i ukazaće im da odavanje tajne
predstavlja krivično delo.
Veće u toku glavnog pretresa odlučuje o:
1) predlogu o kome ne postoji saglasnost stranaka i o saglasnim predlozima stranaka koje ne prihvati
predsednik veća;
2) prigovoru protiv mere predsednika veća koja se odnosi na rukovođenje glavnim pretresom;
3) tome da se, bez obzira na dozvolu za optička snimanja, iz opravdanih razloga pojedini delovi
glavnog pretresa ne snimaju;
4) udaljenju iz sudnice, o isključenju branioca ili punomoćnika, i o nastavljanju, prekidu ili odlaganju
glavnog pretresa zbog održavanja reda i upravljanja glavnim pretresom;
5) izvođenju dopunskih dokaza, ukoliko oceni da je to neophodno da bi se otklonile protivrečnosti ili
nejasnoće u izvedenim dokazima i da je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano
raspravio;
6) drugim pitanjima u skladu sa ovim zakonikom.
Rešenja veća se uvek objavljuju i sa kratkim obrazloženjem unose u zapisnik.
Pretpostavke za održavanje glavnog pretresa
Otvaranje zasedanja
Ako veće nije u punom sastavu, predsednik veća, a u njegovom odsustvu sudija član veća ili sudija
koga predsednik suda odredi, saopštava da se glavni pretres neće održati.

93
Ako je veće u punom sastavu, predsednik veća otvara zasedanje i objavljuje sastav veća i predmet
glavnog pretresa, utvrđuje da li su došla sva pozvana lica, i da li su lica koja nisu došla uredno
pozvana i da li su svoj izostanak opravdala.
Izostanak tužioca
Ako na glavni pretres, koji je zakazan na osnovu optužnice javnog tužioca, ne dođe javni tužilac ili
lice koje ga zamenjuje, predsednik veća će o tome obavestiti nadležnog javnog tužioca i zatražiti da
odmah odredi zamenu. Ako to nije moguće, predsednik veća će odrediti da se glavni pretres ne održi i
o tome će obavestiti nadležnog javnog tužioca i Državno veće tužilaca, koji imaju obavezu da
obaveste sud o preduzetim merama.
Ako na glavni pretres ne dođe oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac, niti njihov punomoćnik, koji su
uredno pozvani, a izostanak nisu opravdali, veće će rešenjem obustaviti postupak.
Izostanak optuženog
Ako je optuženi uredno pozvan, a ne dođe na glavni pretres niti svoj izostanak opravda, veće će
narediti da se dovede. Ako se dovođenje ne bi moglo odmah izvršiti, veće će odlučiti da se glavni
pretres ne održi i narediti da se optuženi dovede na idući glavni pretres.
Ako optuženi opravda izostanak pre nego što dovođenje bude izvršeno, veće može opozvati naredbu
za dovođenje i osloboditi optuženog obaveze da snosi troškove koji su nastali usled neodržavanja
glavnog pretresa.
Suđenje u odsustvu
Optuženom se može suditi u odsustvu samo kada postoje naročito opravdani razlozi da mu se sudi
iako je odsutan, pod uslovom da je u bekstvu ili nije dostupan državnim organima.
Izostanak branioca
Ako na glavni pretres ne dođe branilac koji je uredno pozvan i ne obavesti sud o razlogu sprečenosti
čim je za taj razlog saznao, ili ako branilac bez odobrenja napusti glavni pretres, predsednik veća
pozvaće optuženog da odmah uzme drugog branioca, a ako optuženi to ne učini, veće može odlučiti da
se glavni pretres održi i bez prisustva branioca.
Ako je u slučaju iz stava 1. ovog člana reč o obaveznoj odbrani, a nema mogućnosti da optuženi
odmah uzme drugog branioca ili da sud bez štete za odbranu odmah postavi branioca po službenoj
dužnosti, veće će odlučiti da se glavni pretres ne održi ili, ako je započeo, da se prekine ili odloži.
Održavanje glavnog pretresa bez prisustva optuženog ili branioca
Kada po odredbama ovog zakonika postoje uslovi za odlaganje glavnog pretresa zbog izostanka
optuženog ili branioca veće može odlučiti da se glavni pretres održi ako bi se, prema dokazima koji se
nalaze u spisima, očigledno moralo doneti rešenje kojim se optužba odbacuje (član 416. stav 1.) ili
presuda kojom se optužba odbija (član 422.).
Ako je optuženi prouzrokovao sopstvenu nesposobnost za učestvovanje na glavnom pretresu, veće
može, nakon ispitivanja veštaka, rešenjem odlučiti da se glavni pretres održi, ali ne i završi, u
odsutnosti optuženog. U slučaju održavanja glavnog pretresa u odsutnosti optuženog, predsednik suda
će mu postaviti branioca po službenoj dužnosti
Čim prestanu razlozi zbog kojih je optuženi odsutan, glavni pretres će se nastaviti u prisustvu
optuženog, nakon što ga predsednik veća upozna sa dotadašnjim tokom i sadržajem glavnog pretresa.

94
Izostanak svedoka, veštaka ili stručnog savetnika
Ako na glavni pretres ne dođe svedok, veštak ili stručni savetnik koji je uredno pozvan, a izostanak
nije opravdao, veće može narediti da se odmah dovede.
Glavni pretres može početi i bez prisustva pozvanog svedoka, veštaka ili stručnog savetnika, uz
obavezu veća da u kasnijem toku glavnog pretresa odluči da li zbog izostanka nekoga od njih glavni
pretres treba prekinuti ili odložiti.
Tok glavnog pretresa
Glavni pretres počinje donošenjem rešenja da se glavni pretres održi.
Glavni pretres se održava neprekidno tokom radnog vremena jednog ili više uzastopnih radnih dana.
Prekid glavnog pretresa
Osim slučajeva posebno predviđenih u ovom zakoniku, predsednik veća može prekinuti glavni pretres
zbog:
1) odmora;
2) isteka radnog vremena;
3) pribavljanja određenih dokaza u kratkom roku;
4) pripremanja optužbe ili odbrane;
5) drugih opravdanih razloga.
Prekid glavnog pretresa može trajati zbog odmora najduže dva časa u toku jednog radnog dana, zbog
isteka radnog vremena do narednog radnog dana, a iz razloga navedenih u stavu 1. tač. 3) do 5) ovog
člana najduže 15 dana.
U rešenju o prekidu glavnog pretresa određuju se mesto i vreme njegovog nastavljanja.
Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana žalba nije dozvoljena.
Prekinuti glavni pretres nastavlja se uvek pred istim većem.
Odlaganje glavnog pretresa
Osim u slučajevima posebno predviđenim u ovom zakoniku, veće će rešenjem odložiti glavni pretres
ako:
1) treba izvesti nove dokaze koji se ne mogu pribaviti u kratkom roku;
2) se u toku glavnog pretresa utvrdi da je kod optuženog posle učinjenog krivičnog dela nastupilo
duševno oboljenje ili duševna poremećenost ili druga teška bolest zbog koje ne može učestvovati u
postupku;
3) postoje druge smetnje da se glavni pretres uspešno sprovede.
U rešenju kojim se glavni pretres odlaže odrediće se, po pravilu, vreme i mesto kada će se glavni
pretres nastaviti.
Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana žalba nije dozvoljena.
Novi početak ili nastavljanje odloženog glavnog pretresa

95
Glavni pretres koji je odložen mora početi iznova ako se izmenio sastav veća, ali veće može, nakon
izjašnjenja stranaka, rešenjem odlučiti da se svedoci i veštaci ne ispituju ponovo, nego da se izvrši
uvid u zapisnike o njihovim iskazima datim na ranijem glavnom pretresu ili da, ako je to potrebno,
predsednik veća ukratko iznese sadržinu tih izjava ili ih pročita. Protiv ovog rešenja žalba nije
dozvoljena.
Glavni pretres koji je odložen, a održava se pred istim većem, nastaviće se kratkim izveštajem
predsednika veća o toku ranijeg glavnog pretresa.
Ako se glavni pretres drži pred drugim predsednikom veća, glavni pretres mora početi iznova i svi
dokazi moraju biti ponovo izvedeni.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, zbog proteka vremena, zaštite svedoka ili drugih važnih razloga veće
može, nakon izjašnjenja stranaka, rešenjem odlučiti da se svedoci i veštaci ne ispituju ponovo, nego da
se postupi u skladu sa stavom 1. ovog člana.
O svakom odlaganju koje traje duže od 60 dana, predsednik veća je dužan da obavesti predsednika
suda.
Prethodne provere i pouka o pravima
Kada predsednik veća utvrdi da su na glavni pretres došla sva pozvana lica, ili kad veće odluči da se
glavni pretres održi u odsutnosti nekog od pozvanih lica, ili odluči da o tim pitanjima reši kasnije,
predsednik veća će:
1) pozvati optuženog da iznese lične podatke da bi se uverio u njegovu istovetnost, kao i da se izjasni
o svojoj ranijoj osuđivanosti ako to nije učinio na pripremnom ročištu;
2) upozoriti optuženog da pažljivo prati tok glavnog pretresa i da je dužan da predloge za izvođenje
pojedinih dokaza (član 395. stav 1.) iznese odmah ili u najkraćem roku po saznanju da je njihovo
izvođenje potrebno;
3) poučiti optuženog o njegovim pravima i dužnostima (čl. 68. i 70.), a posebno o pravu da iznosi
činjenice i predlaže dokaze u prilog svoje odbrane, postavlja pitanja saoptuženom, svedoku, veštaku i
stručnom savetniku, i stavlja primedbe i daje objašnjenja u vezi sa izvedenim dokazima, i pitati ga da
li je pouku razumeo.
Ako optuženi odbije da iznese lične podatke, njegova istovetnost utvrdiće se na drugi način. Ako
optuženi izjavi da pouku o pravima nije razumeo, predsednik će mu je na pogodan način objasniti, a u
slučaju da optuženi odbije da se izjasni da li je pouku o pravima razumeo, smatraće se, uz prethodno
upozorenje, da je pouku razumeo.
Ako je oštećeni prisutan, predsednik veća će ga poučiti o pravima iz člana 50. ovog zakonika, a ako
još nije postavio imovinskopravni zahtev, uputiće ga da takav zahtev može postaviti u krivičnom
postupku.
Postupanje sa pozvanim licima
Kada istovetnost optuženog bude utvrđena, predsednik veća uputiće svedoke izvan sudnice na mesto
na kome će sačekati da budu pozvani radi ispitivanja. Na isti način predsednik veća će postupiti i sa
veštacima i stručnim savetnicima, osim ako oceni da je potrebno da određeni veštak ili stručni savetnik
prati tok glavnog pretresa.
Svi optuženi ostaju u sudnici tokom čitavog glavnog pretresa.

96
Ako oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac treba da budu ispitani kao svedoci, neće se udaljiti iz
sudnice.
Predsednik veća može preduzeti potrebne mere za sprečavanje međusobnog dogovaranja svedoka,
veštaka ili stručnog savetnika, i dogovaranja svedoka, veštaka ili stručnog savetnika sa strankama,
braniocem, zakonskim zastupnikom ili punomoćnikom.
Veće, izuzetno, može odlučiti da se optuženi udalji iz sudnice ako saoptuženi ili svedok odbije da daje
iskaz u njegovom prisustvu ili okolnosti ukazuju da njegovo prisustvo utiče na navedena lica. Po
povratku optuženog pročitaće mu se iskaz dat u njegovom odsustvu i on može saoptuženom ili
svedoku postavljati pitanja i dati primedbe na iskaz.
Izlaganje optužbe
Optužba se izlaže, po pravilu, tako što tužilac čita optužnicu ili privatnu tužbu, ali predsednik veća
može umesto toga dozvoliti tužiocu da usmeno izloži sadržaj optužbe.
Oštećeni može postaviti imovinskopravni zahtev, a u njegovoj odsutnosti, ako je takav zahtev
postavio, zahtev će pročitati predsednik veća.
Izjašnjavanje optuženog
Nakon izlaganja optužbe, predsednik veća će upitati optuženog:
1) da li je optužbu razumeo, a ako se uveri da je nije razumeo, ponovo će mu izložiti njenu sadržinu na
način koji je za optuženog najrazumljiviji;
2) da li želi da se izjasni o optužbi, i o imovinskopravnom zahtevu ako je podnesen;
3) da li priznaje da je učinio krivično delo za koje je optužen, a ako se uveri da optuženi nije razumeo
šta znači priznanje, objasniće mu značenje i posledice priznanja krivičnog dela na način koji je za
optuženog najrazumljiviji.
Optuženi nije dužan da se izjasni o optužbi i da odgovara na postavljena pitanja.
Ako je optužnicom obuhvaćeno više lica, sa njima će se postupiti na način predviđen u st. 1. i 2. ovog
člana, po redosledu iz optužnice.
Uvodna izlaganja
Posle izlaganja optužbe i izjašnjavanja optuženog, predsednik veća pozvaće tužioca, a potom branioca
ili optuženog koji se brani sam, da iznesu uvodna izlaganja, osim ako je na pripremnom ročištu došlo
do izjašnjenja stranaka i predlaganja dokaza
Uvodna izlaganja moraju biti sažeta i odnositi se samo na činjenice koje će biti predmet dokazivanja,
na izlaganje dokaza koje će stranaka izvesti i na pravna pitanja o kojima će raspravljati.
Predsednik veća može uvodna izlaganja ograničiti na određeno vreme i prekinuti stranku i branioca
ako prekorači dato vreme ili izlaže izvan dopuštenog sadržaja.
Posle uvodnih izlaganja, oštećeni može ukratko obrazložiti imovinskopravni zahtev.
Početak i predmet dokaznog postupka
Predsednik veća objavljuje početak dokaznog postupka.
U dokaznom postupku se izvode dokazi o činjenicama koje su predmet dokazivanja

97
Ako optuženi na glavnom pretresu prizna da je učinio krivično delo, izvode se samo dokazi od kojih
zavisi ocena da li priznanje ispunjava pretpostavke iz člana 88. ovog zakonika, kao i dokazi od kojih
zavisi odluka o vrsti i meri krivične sankcije.
Predlaganje dokaza
Stranke, branilac i oštećeni mogu do završetka glavnog pretresa predlagati da se izvedu novi dokazi, a
mogu ponoviti predloge koji su ranije odbijeni.
O izvođenju dokaza iz stava 1. ovog člana odlučuje predsednik veća.
Ako je predloženo izvođenje dokaza koji je nezakonit predsednik veća će odbiti predlog obrazloženim
rešenjem.
Redosled izvođenja dokaza
Posle saslušanja optuženog, predsednik veća određuje vreme u kojem se najpre izvode dokazi koje
predloži tužilac, potom dokazi koje predloži odbrana, nakon toga dokazi čije izvođenje je odredilo
veće po službenoj dužnosti i po predlogu oštećenog, a na kraju dokazi o činjenicama od kojih zavisi
odluka o vrsti i meri krivične sankcije. Ako postoje opravdani razlozi predsednik veća može odrediti
drugačiji redosled i produžiti vreme za izvođenje dokaza.
Podaci iz kaznene evidencije i drugi podaci o osuđivanosti optuženog za kažnjive radnje od kojih
zavisi odluka o vrsti i meri krivične sankcije biće izvedeni u skladu sa stavom 1. ovog člana, osim ako
veće odlučuje o merama za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog
postupka.
Ako oštećeni koji je prisutan treba da se ispita kao svedok, njegovo ispitivanje će se obaviti pre ostalih
svedoka.
Posle izvođenja svakog dokaza, predsednik veća upitaće stranke, branioca i oštećenog da li povodom
izvedenog dokaza imaju primedbe.
Iznošenje odbrane
Predsednik veća poučiće optuženog da se može izjasniti o svim okolnostima koje ga terete i da može
da iznese sve činjenice koje mu idu u korist i pozvati optuženog da iznese odbranu.
Optuženi svoju odbranu iznosi prema pravilima koja po ovom zakoniku važe za njegovo saslušanje.
Kada optuženi završi iznošenje odbrane, predsednik veća upitaće ga da li ima u svoju odbranu još
nešto da navede.
Ako optuženi odstupi od svog ranije datog iskaza, predsednik veća upozoriće ga na to, upitati za
razloge odstupanja i, po potrebi, odrediće po službenoj dužnosti, ili na zahtev optuženog da se ranije
dati iskaz ili deo tog iskaza pročita i reprodukuje njegov optički ili tonski snimak.
Ako je potrebno, a naročito ako se iskaz optuženog doslovno unosi u zapisnik, predsednik veća može
narediti da se taj deo zapisnika odmah pročita, a pročitaće se uvek ako to zahteva stranka ili branilac.
Ako optuženi odbije da iznese odbranu ili da odgovara na pojedina pitanja, pročitaće se njegov raniji
iskaz ili deo tog iskaza ili će se reprodukovati optički ili tonski snimak tog iskaza.
Saslušanje optuženog

98
Kada optuženi završi iznošenje odbrane, pitanja mu mogu postavljati najpre njegov branilac, potom
tužilac, posle njega predsednik veća i članovi veća, a zatim oštećeni ili njegov zakonski zastupnik i
punomoćnik, saoptuženi i njegov branilac, i veštak i stručni savetnik.
Oštećeni, zakonski zastupnik i punomoćnik oštećenog, veštak i stručni savetnik mogu neposredno
optuženom postavljati pitanja uz odobrenje predsednika veća.
Predsednik veća će zabraniti pitanje ili odgovor na već postavljeno pitanje ako je ono nedozvoljeno ili
se ne odnosi na predmet osim kada se radi o pitanju kojim se proverava verodostojnost iskaza.
Stranke mogu zahtevati da o zabrani pitanja ili odgovora na već postavljeno pitanje odluči veće. Ako
veće potvrdi odluku predsednika veća o zabrani pitanja ili odgovora kao nedozvoljenog, na zahtev
stranke u zapisnik će se uneti pitanje.
Predsednik veća može uvek optuženom postaviti pitanje koje doprinosi potpunijem ili jasnijem
odgovoru na pitanje postavljeno od strane drugih učesnika u postupku.
Optuženi ima pravo da se u toku glavnog pretresa savetuje sa svojim braniocem, ali se ne može sa
svojim braniocem, ili sa bilo kojim drugim licem, dogovarati o tome kako će odgovoriti na već
postavljeno pitanje.
Svedok koji nije ispitan, po pravilu, neće prisustvovati izvođenju dokaza.
Ispitani svedoci, veštaci ili stručni savetnici ostaju u sudnici ako ih predsednik veća, nakon izjašnjenja
stranaka, sasvim ne otpusti, ili ako, po predlogu stranaka ili po službenoj dužnosti, ne naredi da se
privremeno udalje iz sudnice da bi kasnije mogli biti ponovo pozvani i još jednom ispitani u prisustvu
ili odsustvu drugih svedoka, veštaka ili stručnih savetnika.
Na glavnom pretresu se svedok ili stručni savetnik ispituje uz shodnu primenu člana 98. ovog
zakonika, a veštak izlaže usmeno svoj nalaz i mišljenje, ali mu veće može dozvoliti da pročita pisani
nalaz i mišljenje koji će potom priložiti zapisniku.
Svedoku, veštaku ili stručnom savetniku neposredno postavljaju pitanja stranke i branilac, predsednik
veća i članovi veća, a oštećeni ili njegov zakonski zastupnik i punomoćnik, i veštak ili stručni savetnik
mogu neposredno postavljati pitanja uz odobrenje predsednika veća.
Oštećeni ili njegov zakonski zastupnik i punomoćnik imaju pravo da postave pitanja svedoku, veštaku
ili stručnom savetniku nakon tužioca, uvek kada tužilac ima pravo na ispitivanje.
Najpre se obavlja osnovno ispitivanje, posle toga unakrsno ispitivanje, a po odobrenju predsednika
veća mogu se postavljati dodatna pitanja.
Dopuna i završetak dokaznog postupka
Posle izvođenja poslednjeg dokaza predsednik veća upitaće stranke, branioca i oštećenog da li imaju
predloge za dopunu dokaznog postupka.
Ako niko ne predloži dopunu dokaznog postupka ili predlog bude odbijen, a veće ne odredi izvođenje
dokaza, predsednik veća će objaviti da je dokazni postupak završen.
Izmena ili podnošenje nove optužnice
Tužilac može u toku glavnog pretresa, ako oceni da izvedeni dokazi ukazuju da je činjenično stanje
drugačije od onog iznetog u optužnici, izmeniti optužnicu ili predložiti da se glavni pretres prekine
radi pripremanja nove optužnice.

99
Ako veće prekine glavni pretres radi pripremanja nove optužnice odrediće rok u kome tužilac mora
podneti novu optužnicu.
Sud je dužan da novu optužnicu dostavi optuženom i njegovom braniocu i da im obezbedi dovoljno
vremena za pripremanje odbrane.
Sud će optuženom i njegovom braniocu, na njihov zahtev, ako oceni da je potrebno, obezbediti
dovoljno vremena za pripremanje odbrane i u slučaju izmene optužnice na glavnom pretresu.
Proširenje optužnice
Ako se u toku glavnog pretresa otkrije ranije učinjeno krivično delo optuženog, veće će po optužnici
ovlašćenog tužioca, koja može biti i usmeno iznesena, proširiti glavni pretres i na to delo, ili odlučiti
da se za to krivično delo posebno sudi.
Ako veće prihvati proširenje optužnice prekinuće glavni pretres i obezbediti dovoljno vremena za
pripremanje odbrane.
Protiv proširene optužnice može se podneti odgovor
Naknadna dopuna dokaznog postupka
Posle izmene, podnošenja nove ili proširenja optužnice, stranke i branilac mogu predložiti dopunu
dokaznog postupka u odnosu na činjenice koje takva optužba sadrži i koje u ranijem toku postupka
nisu bile predmet dokazivanja.
Ako niko ne predloži dopunu dokaznog postupka ili predlog bude odbijen, a veće ne odredi izvođenje
dokaza, predsednik veća će objaviti da je dokazni postupak završen.
Posle objavljivanja da je dokazni postupak završen, predsednik veća daje završnu reč tužiocu, potom
oštećenom ili njegovom zakonskom zastupniku ili punomoćniku, posle njega braniocu, a na kraju
optuženom.
Tužilac i oštećeni ili njegov zakonski zastupnik ili punomoćnik imaju pravo da odgovore na završne
reči branioca i optuženog, a branilac i optuženi imaju pravo da se osvrnu na te odgovore.
Poslednja reč uvek pripada optuženom.
Završetak glavnog pretresa
Ako veće posle završnih reči ne odluči da nastavi dokazni postupak, predsednik veća objaviće da je
glavni pretres završen.
Posle objavljivanja da je glavni pretres završen, veće će se povući na većanje i glasanje radi
donošenja odluke.
Odbacivanje optužnice
U toku ili po završetku glavnog pretresa veće će rešenjem odbaciti optužnicu ako utvrdi:
1) da sud nije stvarno nadležan;
2) da se postupak vodi bez zahteva ovlašćenog tužioca, bez predloga oštećenog ili odobrenja
nadležnog državnog organa, ili se pojave druge okolnosti koje privremeno sprečavaju vođenje
krivičnog postupka;
3) da je kod okrivljenog nastupilo duševno oboljenje ili duševna poremećenost ili druga teška bolest
zbog koje trajno ne može učestvovati u postupku.
100
U obrazloženju rešenja iz stava 1. ovog člana sud se neće upuštati u ocenu glavne stvari, nego će se
ograničiti na razloge za odbacivanje optužnice.
Presuda
Ako ne otvori ponovo glavni pretres, sud će izreći presudu.
Presuda se izriče i objavljuje u ime naroda.
Izreka presude će se uvek pročitati na javnom zasedanju.
Sud zasniva presudu samo na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu.
Presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe
sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.
Sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.
Presudom se:
1) optužba odbija (odbijajuća presuda);
2) otuženi oslobađa od optužbe (oslobađajuća presuda);
3) optuženi oglašava krivim (osuđujuća presuda).
Ako optužba obuhvata više krivičnih dela, u presudi će se izreći da li se i za koje krivično delo
optužba odbija, ili se optuženi oslobađa od optužbe, ili se oglašava krivim.
Odbijajuća presuda
Presudu kojom se optužba odbija sud će izreći ako je:
1) tužilac od započinjanja do završetka glavnog pretresa odustao od optužbe ili je oštećeni odustao od
predloga za gonjenje;
2) optuženi za isto krivično delo već pravnosnažno osuđen, oslobođen od optužbe ili je optužba protiv
njega pravnosnažno odbijena ili je protiv njega postupak obustavljen pravnosnažnom odlukom suda;
3) optuženi aktom amnestije ili pomilovanja oslobođen od krivičnog gonjenja, ili se gonjenje ne može
preduzeti zbog zastarelosti ili neke druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.
Oslobađajuća presuda
Presudu kojom se optuženi oslobađa od optužbe sud će izreći ako:
1) delo za koje je optužen po zakonu nije krivično delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti;
2) nije dokazano da je optuženi učinio delo za koje je optužen.
Osuđujuća presuda
U presudi u kojoj se optuženi oglašava krivim, sud će izreći:
1) za koje se delo oglašava krivim, uz naznačenje činjenica i okolnosti koje čine obeležja krivičnog
dela, kao i onih od kojih zavisi primena određene odredbe krivičnog zakona;
2) zakonski naziv krivičnog dela i koje su odredbe zakona primenjene;
3) na kakvu se kaznu osuđuje optuženi ili se po odredbama krivičnog zakona oslobađa od kazne;

101
4) odluku o uslovnoj osudi, odnosno o opozivanju uslovne osude ili uslovnog otpusta;
5) odluku o meri bezbednosti, o oduzimanju imovinske koristi ili o oduzimanju imovine proistekle iz
krivičnog dela;
6) odluku o imovinskopravnom zahtevu;
7) odluku o uračunavanju pritvora ili već izdržane kazne;
8) odluku o troškovima krivičnog postupka.
Ako je optuženi osuđen na kaznu zatvora do jedne godine, u presudi se može navesti da će se kazna
zatvora izvršiti u prostorijama u kojima osuđeni stanuje, sa ili bez primene elektronskog nadzora.
Ako je optuženi osuđen na novčanu kaznu, u presudi će se navesti da li je novčana kazna odmerena i
izrečena u dnevnim iznosima ili u određenom iznosu i rok u kome se novčana kazna ima platiti, kao i
način zamene ove kazne kaznom zatvora ili kaznom rada u javnom interesu u slučaju da optuženi ne
plati novčanu kaznu u određenom roku.
Ako je optuženi osuđen na kaznu rada u javnom interesu, u presudi će se navesti vrsta i trajanje rada i
način zamene ove kazne kaznom zatvora u slučaju da optuženi ne obavi rad u celosti ili u jednom delu.
Ako je optuženi osuđen na kaznu oduzimanja vozačke dozvole, u presudi će se navesti trajanje ove
kazne i način zamene ove kazne kaznom zatvora u slučaju da optuženi upravlja motornim vozilom za
vreme trajanja kazne oduzimanja vozačke dozvole.
Ako je optuženom izrečena uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom, u presudi će se navesti sadržina,
trajanje i posledice neispunjenja obaveze zaštitnog nadzora.
Objavljivanje presude
Pošto je sud izrekao presudu, predsednik veća će je odmah objaviti.
Predsednik veća će u prisustvu stranaka, njihovih zakonskih zastupnika, punomoćnika i branioca javno
pročitati izreku i saopštiti ukratko razloge presude.
Svi prisutni saslušaće čitanje izreke presude stojeći.

4. POSTUPAK PO PRAVNIM LEKOVIMA

Redovni pravni lekovi
a) Žalba protiv prvostepene presude
Protiv presude donesene u prvom stepenu ovlašćena lica mogu izjaviti žalbu u roku od 15 dana od
dana dostavljanja prepisa presude.
U naročito složenim predmetima, stranke i branilac mogu odmah po objavljivanju presude zahtevati
produženje roka za izjavljivanje žalbe.
O zahtevu iz stava 2. ovog člana odlučuje odmah predsednik veća rešenjem protiv kojeg žalba nije
dozvoljena. Ako usvoji zahtev predsednik veća može produžiti rok za žalbu najviše za još 15 dana.
Blagovremeno izjavljena i dozvoljena žalba protiv presude odlaže izvršenje presude.
Žalbu mogu izjaviti stranke, branilac i oštećeni.

102
U korist optuženog žalbu mogu izjaviti i njegov bračni drug, lice sa kojim živi u vanbračnoj ili drugoj
trajnoj zajednici života, srodnici po krvi u pravoj liniji, zakonski zastupnik, usvojitelj, usvojenik, brat,
sestra i hranitelj, a rok za žalbu teče od dana kada je optuženom, odnosno njegovom braniocu
dostavljen prepis presude.
Javni tužilac može izjaviti žalbu kako na štetu, tako i u korist optuženog.
Oštećeni može izjaviti žalbu samo zbog odluke suda o troškovima krivičnog postupka i o dosuđenom
imovinskopravnom zahtevu, a ako je javni tužilac preuzeo krivično gonjenje od oštećenog kao tužioca,
oštećeni može izjaviti žalbu zbog svih osnova zbog kojih se presuda može pobijati.
Žalbu može izjaviti i lice čiji je predmet oduzet ili od koga je oduzeta imovinska korist pribavljena
krivičnim delom ili imovina proistekla iz krivičnog dela.
Branilac i lica iz stava 2. ovog člana mogu izjaviti žalbu i bez posebnog ovlašćenja optuženog, ali ne i
protiv njegove volje, osim kada je optuženom izrečena kazna zatvora u trajanju od trideset do četrdeset
godina.
Ako priznanje optuženog u odnosu na sve tačke optužbe ispunjava pretpostavke iz člana 88. ovog
zakona, optuženi, njegov branilac i lica iz stava 2. ovog člana mogu izjaviti žalbu zbog pogrešno ili
nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja samo u odnosu na činjenice od kojih zavisi odluka o vrsti i
meri krivične sankcije.
Odricanje i odustanak od žalbe
Optuženi se može odreći prava na žalbu samo pošto mu je presuda dostavljena, a pre toga samo ako su
se tužilac i oštećeni koji može izjaviti žalbu zbog svih osnova odrekli prava na žalbu protiv osuđujuće
presude kojom optuženom nije izrečena kazna zatvora.
Do donošenja odluke drugostepenog suda, optuženi može odustati od izjavljene žalbe, kao i od žalbe
koju su izjavili njegov branilac ili lica iz člana 433. stav 2. ovog zakonika.
Optuženi se ne može odreći prava na žalbu niti odustati od izjavljene žalbe, ako mu je izrečena kazna
zatvora u trajanju od trideset do četrdeset godina.
Tužilac i oštećeni mogu se odreći prava na žalbu odmah po objavljivanju presude pa do isteka roka za
izjavljivanje žalbe, a mogu do donošenja odluke drugostepenog suda odustati od izjavljene žalbe.
Odricanje ili odustanak od žalbe ne može se opozvati.
U žalbi se mogu iznositi činjenice i predlagati novi dokazi, kao i dokazi čije izvođenje je prvostepeni
sud odbio (član 395. stav 4.), ali je žalilac dužan da navede razloge zašto ih ranije nije izneo, pri čemu
je žalilac dužan da navede dokaze kojima bi se iznete činjenice imale dokazati, a pozivajući se na
predložene dokaze, dužan je da navede činjenice koje pomoću tih dokaza želi da dokaže.
Žalbeni osnovi
Žalba se može izjaviti zbog:
1) bitne povrede odredaba krivičnog postupka;
2) povrede krivičnog zakona;
3) pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja;
4) odluke o krivičnim sankcijama i o drugim odlukama.

103
Postupak po žalbi
Žalba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju primeraka za sud,
protivnu stranku, branioca i oštećenog.
Odlučivanje prvostepenog suda o žalbi
Neblagovremenu nedozvoljenu ili neurednu žalbu odbaciće rešenjem predsednik veća prvostepenog
suda.
Ako su u žalbi iznete činjenice i predloženi novi dokazi koji prema oceni predsednika veća
prvostepenog suda mogu doprineti svestranom raspravljanju predmeta dokazivanja, veće će ponovo
otvoriti glavni pretres i nastaviti dokazni postupak.
Odgovor na žalbu
Primerak žalbe dostaviće prvostepeni sud protivnoj stranci koja može u roku od osam dana od dana
prijema žalbe podneti sudu odgovor na žalbu.
Žalbu i odgovor na žalbu, sa svim spisima, prvostepeni sud će dostaviti u dovoljnom broju primeraka
drugostepenom sudu.
Odlučivanje na sednici veća ili na pretresu
Drugostepeni sud donosi odluku o žalbi u sednici veća ili na osnovu održanog pretresa.
Drugostepeni sud ispituje presudu u okviru osnova‚ dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi.
Drugostepeni sud može u sednici veća ili na osnovu održanog pretresa:
1) odbaciti žalbu kao neblagovremenu, nedozvoljenu ili neurednu;
2) odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu;
3) usvojiti žalbu i ukinuti prvostepenu presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno
suđenje, ili usvojiti žalbu i preinačiti prvostepenu presudu.
Drugostepeni sud će sam presuditi ako je u istom predmetu prvostepena presuda već jedanput ukidana.
O svim žalbama protiv iste presude drugostepeni sud odlučuje, po pravilu, jednom odlukom.
Protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda žalba nije dozvoljena.
Shodna primena odredaba o žalbi protiv rešenja u posebnim postupcima
Vanredni pravni lekovi
A)Zahtev za ponavljanje krivičnog postupka
Krivični postupak koji je završen pravnosnažnom presudom može se ponoviti na zahtev ovlašćenog
lica, pod uslovima propisanim u ovom zakoniku.
Razlozi za ponavljanje krivičnog postupka
Krivični postupak završen pravnosnažnom presudom može se ponoviti samo u korist okrivljenog:
1) ako je presuda zasnovana na lažnoj ispravi ili na lažnom iskazu svedoka, veštaka, stručnog
savetnika, prevodioca, tumača ili saokrivljenog (član 406. stav 1. tačka 5);

104
2) ako je do presude došlo usled krivičnog dela javnog tužioca, sudije, sudije-porotnika ili lica koje je
preduzimalo dokazne radnje;
3) ako se iznesu nove činjenice ili se podnesu novi dokazi koji sami za sebe ili u vezi sa ranijim
činjenicama ili dokazima mogu dovesti do odbijanja optužbe ili oslobođenja od optužbe ili do osude
po blažem krivičnom zakonu;
4) ako je za isto delo više puta suđen ili ako je sa više lica osuđen za isto delo koje je moglo učiniti
samo jedno lice ili neka od njih;
5) ako se u slučaju osude za produženo krivično delo ili za drugo krivično delo koje po zakonu
obuhvata više istovrsnih ili više raznovrsnih radnji iznesu nove činjenice ili podnesu novi dokazi koji
ukazuju da nije učinio radnju koja je obuhvaćena delom iz osude, a postojanje ovih činjenica bi dovelo
do primene blažeg zakona ili bi bitno uticalo na odmeravanje kazne;
6) ako se iznesu nove činjenice ili podnesu novi dokazi kojih nije bilo kada je izricana kazna zatvora
ili sud za njih nije znao iako su postojali, a oni bi očigledno doveli do blaže krivične sankcije;
7) ako se iznesu nove činjenice ili podnesu novi dokazi da okrivljenom nije uredno dostavljen poziv za
pretres koji je održan u njegovom odsustvu.
O zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka odlučuje veće suda koji je u ranijem postupku sudio u
prvom stepenu
b) Zahtev za zaštitu zakonitosti
Protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je
prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima
propisanim u ovom zakoniku.
Zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac.
Republički javni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kako na štetu, tako i u korist
okrivljenog. Zahtev se može podneti i nakon što je okrivljeni obuhvaćen aktom amnestije ili
pomilovanja ili je nastupila zastarelost, ili je okrivljeni umro, ili je kazna u potpunosti izdržana.
Odlučivanje o zahtevu
Ako Vrhovni kasacioni sud ne odbaci zahtev za zaštitu zakonitosti u sednici veća će zahtev odbiti ili
usvojiti.
Presuda o odbijanju zahteva
Vrhovni kasacioni sud će presudom odbiti zahtev za zaštitu zakonitosti kao neosnovan, ako utvrdi da
ne postoji razlog na koji se podnosilac poziva u zahtevu.
Presuda o usvajanju zahteva
Vrhovni kasacioni sud će po usvajanju zahteva za zaštitu zakonitosti doneti presudu kojom će prema
prirodi povrede:
1) ukinuti u celini ili delimično prvostepenu odluku i odluku donetu u postupku po redovnom
pravnom leku ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku i predmet vratiti na
ponovnu odluku organu postupka ili na suđenje prvostepenom ili apelacionom sudu, s tim da može
narediti da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem.

105
2) preinačiti u celini ili delimično prvostepenu odluku i odluku donetu u postupku po redovnom
pravnom leku ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku;
3) ograničiti se samo na to da utvrdi povredu zakona.

5. POSEBNI POSTUPCI
SKRAĆENI POSTUPAK
Odustanak javnog tužioca od krivičnog gonjenja ili optužbe
Javni tužilac može odustati od krivičnog gonjenja do određivanja glavnog pretresa ili ročišta za
izricanje krivične sankcije, a od optužbe - od određivanja pa do završetka glavnog pretresa ili ročišta
za izricanje krivične sankcije.
Pritvor
Pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako
postoji neki od razloga iz ovog zakonika ili ako je okrivljenom izrečena kazna zatvora od pet godina
ili teža kazna i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela.
Pre podnošenja optužnog predloga, pritvor može trajati samo onoliko koliko je potrebno da se
sprovedu dokazne radnje, ali ne duže od 30 dana. Ako se postupak vodi za krivično delo za koje se
može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, pritvor se može, na obrazloženi predlog javnog
tužioca, radi prikupljanja dokaza koji iz opravdanih razloga nisu prikupljeni, produžiti najviše za još
30 dana.
Protiv rešenja sudije pojedinca iz stava 2. ovog člana dozvoljena je žalba veću koja ne zadržava
izvršenje rešenja.
a) Optuženje
Skraćeni postupak pokreće se na osnovu optužnog predloga javnog tužioca ili na osnovu privatne
tužbe kada postoji opravdana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo.
Pre nego što odluči da li će podneti optužni predlog ili odbaciti krivičnu prijavu, javni tužilac može u
najkraćem mogućem roku preduzeti određene dokazne radnje.
Ispitivanje optužnog akta
Odmah po prijemu optužnog akta sudija pojedinac će ispitati da li je propisno sastavljen, pa ako
ustanovi da nije, vratiće ga tužiocu da u roku od tri dana ispravi nedostatke. Iz opravdanih razloga, na
zahtev tužioca, sudija može produžiti ovaj rok.
Ako javni tužilac propusti rok iz stava 1. ovog člana, sudija će rešenjem odbaciti optužni predlog, a u
slučaju da privatni tužilac propusti pomenuti rok, smatraće se da je odustao od gonjenja i privatna
tužba će rešenjem biti odbijena.
Ako je optužni akt propisno sastavljen, sudija će ispitati da li je sud nadležan, da li je potrebno bolje
razjašnjenje stanja stvari da bi se ispitala osnovanost optužnog akta i da li postoje razlozi za
odbacivanje ili odbijanje optužnog predloga, odnosno privatne tužbe.
Ako sudija utvrdi da je za suđenje nadležan drugi sud, oglasiće se nenadležnim i po pravnosnažnosti
rešenja ustupiti predmet tom sudu.

106
Ako sudija utvrdi da je potrebno bolje razjašnjenje stanja stvari da bi se ispitala osnovanost optužnog
akta, narediće da se preduzmu određene dokazne radnje ili da se prikupe određeni dokazi.
Odbacivanje optužnog akta
Ako sudija ustanovi da nema zahteva ovlašćenog tužioca, potrebnog predloga ili odobrenja za krivično
gonjenje, ili da postoje druge okolnosti koje privremeno sprečavaju gonjenje, rešenjem će odbaciti
optužni predlog, odnosno privatnu tužbu.
Odbijanje optužnog akta
Sudija će rešenjem odbiti optužni predlog, odnosno privatnu tužbu ako utvrdi da nema mesta optužbi .
Glavni pretres počinje objavljivanjem glavne sadržine optužnog predloga ili privatne tužbe i dovršava
se po mogućnosti bez prekidanja.
Po završetku glavnog pretresa, sudija će odmah izreći presudu i objaviti je, uz navođenje bitnih
razloga zbog kojih je odluka doneta. Presuda će se pismeno izraditi i poslati u roku od 15 dana od dana
objavljivanja.
Postupak po žalbi
Protiv presude žalba se može izjaviti u roku od osam dana od dana dostavljanja overenog prepisa
presude.
U složenim predmetima, stranke i branilac mogu odmah po objavljivanju presude zahtevati produženje
roka za izjavljivanje žalbe.
O zahtevu iz stava 2. ovog člana odlučuje odmah sudija pojedinac rešenjem protiv kojeg žalba nije
dozvoljena. Ako usvoji zahtev sudija može produžiti rok za izjavljivanje žalbe do 15 dana.
Upućivanje optuženog na izdržavanje kazne zatvora
Ako je prvostepenom presudom izrečena kazna zatvora, optuženi koji se nalazi u pritvoru može
zahtevati da bude upućen na izdržavanje kazne i pre pravnosnažnosti presude.

107
 OSNOVI PRAVA PRIVREDNIH DRUŠTAVA I DRUGIH PRIVREDNIH SUBJEKATA I
PRIVREDNOG POSLOVANjA

PITANjA ZA PISMENI DEO ISPITA

1. Pravne forme privrednog društva su:

1.državno preduzeće, javno preduzeće, privatno društvo
2.preduzetnik,ortačko društvo, komanditno društvo, društvo s ograničenom odgovornošću,
akcionarsko društvo
3.ortačko društvo, komanditno društvo, društvo s ograničenom odgovornošću, akcionarsko
društvo

2. Imovinu društva čini:

1.celokupna imovina članova društva
2.celokupna imovina članova društva kao i stvari i prava u vlasništvu društva
3.stvari i prava u vlasništvu društva

3. Ako posebnim propisima nije drukčije uređeno, pravna lica i preduzetnici koji poslovne knjige vode
po sistemu dvojnog knjigovodstva, dužni su da godišnje finansijske izveštaje u zakonom propisanom
roku dostave:
1.Agenciji za privredne registre, radi objave
2.Narodnoj banci Srbije, radi kontrole
3.Poreskoj upravi, radi provere ispunjenja poreskih obaveza

4. Da li preduzetnik mora da registruje prekid delatnosti:

1.da

108
2.ne, ako je taj prekid kraći od 30 dana
3.da, ako preduzetnik ne zna datum otpočinjanja delatnosti

5. Pravna lica se, u smislu Zakona o računovodstvu, razvrstavaju na:

1. privatna i javna
2. mikro, mala, srednja i velika
3. uvozna i izvozna

6. Društvo s ograničenom odgovornošću prestaje da postoji po osnovu:

1.
1.1) Sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije
1.2) sprovedenog postupka stečaja
2.
2.1) sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije
2.2) Sprovedenog postupka stečaja
2.3) statusne promene koja ima za posledicu prestanak društva
2.4) odluke članova društva
3.
3.1) sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije
3.2) sprovedenog postupka stečaja
3.3) statusne promene koja ima za posledicu prestanak društva

7. Zakonski zastupnik društva može biti:

1. samo fizičko lice – državljanin Republike Srbije
2. fizičko lice ili privredno društvo registrovano u Republici Srbiji
3. bilo koje privredno društvo, bez obzira na mesto registracije

8. Privredna društva se mogu povezivati putem:

1. učešća u osnovnom kapitalu ili ortačkim udelima
2. ugovora
3. kapitala i ugovora

109
9. Poslovne knjige kao jednoobrazne evidencije o stanju i promenama na imovini, obavezama i
kapitalu, prihodima i rashodima pravnih lica i preduzetnika su:
1. fakture, otpremnice, računi
2. delovodni protokol i glavna knjiga
3. dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige

10.Odgovornost preduzetnika za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti:

1. prestaje u skladu sa osnivačkim aktom
2. prestaje brisanjem preduzetnika iz registra
3. ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra

11. Ograničenja ovlašćenja zastupnika se:

1. ne mogu isticati prema trećim licima
2. mogu isticati prema trećim licima
3. ne mogu isticati prema trećim licima, izuzev ograničenja ovlašćenja zastupnika u vidu
obaveznog supotpisa, ako su registrovana u skladu sa zakonom o registraciji

12. Pravna lica i preduzetnici dužni su da uredno čuvaju godišnji izveštaj o poslovanju:
1. 3 godine od poslednjeg dana poslovne godine za koju je izveštaj sastavljen
2. 10 godina od poslednjeg dana poslovne godine za koju je izveštaj sastavljen
3. 5 godina od poslednjeg dana poslovne godine za koju je izveštaj sastavljen

13. Ako je poslovni račun preduzetnika u blokadi duže od dve godine, zahtev za brisanje preduzetnika
iz registra može podneti:
1. Narodna banka Srbije i Poreska uprava
2. Narodna banka Srbije, Poreska uprava i Inspekcije koje prilikom kontrole utvrde da je račun u
blokadi
3. samo Poreska uprava

14. Privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica:

1. početkom obavljanja delatnosti
2. registracijom, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih društava
3. dobijanjem odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa

110
15. Ogranak privrednog društva:
1. ima svojstvo pravnog lica
2. nema svojstvo pravnog lica
3. nema svojstvo pravnog lica, ako to svojstvo nije registrovano u skladu sa zakonom

Pitanja za usmeni deo ispita

1.Pojam, osnovna obelezja I registracija privrednog društva

Privredno društvo je pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti.
Društvo stiče svojstvo pravnog lica registracijom u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija
privrednih subjekata.
Društvo ima pretežnu delatnost, koja se registruje u skladu sa zakonom o registraciji, a može obavljati
i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene nezavisno od toga da li su određene osnivačkim
aktom, odnosno statutom.
Posebnim zakonom može se usloviti registracija ili obavljanje određene delatnosti izdavanjem
prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa.
Registracija
Registracija društava i preduzetnika, odnosno registracija podataka i dokumenata propisanih ovim
zakonom obavlja se u skladu sa zakonom o registraciji.

2. Zastupanje PD zakonski I ostali zastupnici, prokura

111
Zakonski (statutarni) zastupnici društva u smislu ovog zakona su lica koja su ovim zakonom kao takva
određena za svaki pojedini oblik društva.
Zakonski zastupnik društva može biti fizičko lice ili društvo registrovano u Republici Srbiji.
Društvo mora imati najmanje jednog zakonskog zastupnika koji je fizičko lice.
Društvo koje ima funkciju zakonskog zastupnika, tu funkciju vrši preko svog zakonskog zastupnika
koji je fizičko lice ili fizičkog lica koje je za to ovlašćeno posebnim punomoćjem izdatim u pisanoj
formi.
Zakonski zastupnici društva i lica iz stava 4. ovog člana registruju se u skladu sa zakonom o
registraciji.
Ostali zastupnici
Osim zakonskih zastupnika, zastupnici društva u smislu ovog zakona su i lica koja su aktom ili
odlukom nadležnog organa društva ovlašćena da zastupaju društvo i kao takva registrovana u skladu
sa zakonom o registraciji.
Ako društvo u kontinuitetu prihvata da neko lice postupa kao zastupnik na način kojim treća lica
dovodi u uverenje da ima pravo na zastupanje, smatraće se da je društvo konkludentno to lice ovlastilo
na zastupanje, osim ako društvo ne dokaže da je treće lice znalo ili moralo znati za nepostojanje
ovlašćenja za zastupanje tog lica.
Ograničenja ovlašćenja zastupnika
Zastupnik je dužan da postupa u skladu sa ograničenjima svojih ovlašćenja koja su utvrđena aktima
društva ili odlukama nadležnih organa društva.

3. Pojam preduzetnika
Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje
je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji.
Fizičko lice upisano u poseban registar, koje obavlja delatnost slobodne profesije, uređenu posebnim
propisom, smatra se preduzetnikom u smislu ovog zakona ako je tim propisom to određeno.
Individualni poljoprivrednik nije preduzetnik u smislu ovog zakona, osim ako posebnim zakonom nije
drugačije uređeno.
Preduzetnik se registruje na neodređeno ili na određeno vreme.

4. Imovina preduzetnika i odgovornost za obaveze

Preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom
svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti.
Odgovornost za obaveze ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra.

5. Delatnost preduzetnika,poslovodja i drugi organi kod preduzetnika

112
Preduzetnik može da obavlja sve delatnosti koje nisu zakonom zabranjene za koje ispunjava propisane
uslove, uključujući i stare i umetničke zanate i poslove domaće radinosti.
Ministar nadležan za poslove privrede bliže određuje poslove koji se u smislu ovog zakona smatraju
starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, način sertifikovanja istih i
vođenje posebne evidencije izdatih sertifikata.
Poslovođa i ostali zaposleni
Preduzetnik može pisanim ovlašćenjem poveriti poslovođenje poslovno sposobnom fizičkom licu (u
daljem tekstu: poslovođa).
Poslovođenje može biti opšte ili ograničeno na jedno ili više izdvojenih mesta obavljanja delatnosti.
Poslovođa mora biti u radnom odnosu kod preduzetnika.
Izuzetno, ako je preduzetnik iz opravdanih razloga privremeno odsutan (bolest, školovanje, izbor na
funkciju i sl.), a nema zaposlenog poslovođu, on može opšte poslovođenje poveriti članu svog
porodičnog domaćinstva za vreme tog odsustva, bez obaveze da ga zaposli.
Poslovođa ima svojstvo zakonskog zastupnika u skladu sa ovim zakonom.
Ako su za obavljanje delatnosti preduzetnika propisani posebni uslovi u pogledu ličnih kvalifikacija
preduzetnika, poslovođa mora da ispunjava te uslove.
Poslovođa se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.
Lica koja rade za preduzetnika moraju biti u radnom odnosu kod preduzetnika ili angažovana od
strane preduzetnika po drugom osnovu u skladu sa zakonom.
Izuzetno, član porodičnog domaćinstva preduzetnika može raditi kod tog preduzetnika bez zasnivanja
radnog odnosa povremeno, tokom dana i to isključivo u sedištu, ako je njegovo prisustvo neophodno
zbog prirode delatnosti preduzetnika (da se trgovačka radnja preduzetnika ne bi zatvarala tokom
radnog vremena, da bi se utovarila roba I td).

6. Prekid obavljanja delatnosti preduzetnika

Preduzetnik je u obavezi da o periodu prekida obavljanja delatnosti istakne obaveštenje na mestu u
kome obavlja delatnost.
Prekid obavljanja delatnosti se registruje u skladu sa zakonom o registraciji i ne može se utvrđivati
retroaktivno.

7. Gubitak svojstva preduetnika I kontinuitet obavljanja delatnosti od strane naslednika

Preduzetnik gubi svojstvo preduzetnika brisanjem iz registra privrednih subjekata.
Brisanje preduzetnika iz registra vrši se zbog prestanka obavljanja delatnosti.
Preduzetnik prestaje sa obavljanjem delatnosti odjavom ili po sili zakona.
Preduzetnik odjavu ne može izvršiti sa danom koji je raniji od dana podnošenja prijave o prestanku
rada nadležnom registracionom organu.
Brisanje iz registra se ne može vršiti retroaktivno.
113
Preduzetnik prestaje sa radom po sili zakona u sledećim slučajevima:
1) smrću ili trajnim gubitkom poslovne sposobnosti;
2) istekom vremena, ako je obavljanje delatnosti registrovano na određeno vreme;
3) ako mu je poslovni račun u blokadi duže od dve godine, na osnovu zahteva za brisanje preduzetnika
iz registra koji podnese Narodna banka Srbije ili Poreska uprava;
4) ako je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije preduzetnika;
5) ako mu je pravnosnažnom presudom, izvršnom odlukom nadležnog organa ili suda časti komore u
koju je učlanjen izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti;
6) u slučaju prestanka važenja odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa koji je u skladu
sa članom 4. stav 2. ovog zakona posebnim zakonom propisan kao uslov za registraciju;
7) u drugim slučajevima propisanim zakonom.
U slučaju smrti ili gubitka poslovne sposobnosti preduzetnika, naslednik, odnosno član njegovog
porodičnog domaćinstva (bračni drug, deca, usvojenici i roditelji) koji je pri tom i sam poslovno
sposobno fizičko lice može nastaviti obavljanje delatnosti na osnovu rešenja o nasleđivanju ili
međusobnog sporazuma o nastavku obavljanja delatnosti, koji potpisuju svi naslednici, odnosno
članovi porodičnog domaćinstva.
Poslovno sposobni naslednik može nastaviti obavljanje delatnosti preduzetnika i za života
preduzetnika ako to pravo vrši na osnovu raspodele zaostavštine za života u skladu sa propisima
kojima se uređuje nasleđivanje.

8. Nastavak obavljanja delatnosti u formi privrednog drustva

Donosi se odluka o nastavku obavljanja delatnosti u formi pd.
Vrši se brisanje preuzetnika i registruje se pd
Privredno društvo preuzima sva prava i obaveze preduzetnika.
Preduzetnik i dalje odgovara svojom ličnom(celokupnom) imovinom za obaveze nastale pre
transformacije.

9.Pojam,osnovna obelezja I odgovornost clanova za obaveze ORTAČKOG DRUŠTVA

Ortačko društvo je društvo dva ili više ortaka koji su neograničeno solidarno odgovorni celokupnom
svojom imovinom za obaveze društva.
Ako ugovor o osnivanju društva ili drugi ugovor između ortaka sadrži odredbu o ograničenju
odgovornosti ortaka prema trećim licima, ta odredba nema pravno dejstvo.
Ugovor o osnivanju ortačkog društva sadrži naročito:
1) ime, jedinstveni matični broj i prebivalište ortaka koji je domaće fizičko lice, odnosno ime, broj
pasoša ili drugi identifikacioni broj i prebivalište ortaka koji je strano fizičko lice, odnosno poslovno
ime, matični broj i sedište ortaka koji je domaće pravno lice, odnosno poslovno ime, broj registracije
ili drugi identifikacioni broj i sedište ortaka koji je strano pravno lice;

114
2) poslovno ime i sedište društva;
3) pretežnu delatnost društva;
4) označenje vrste i vrednosti uloga svakog ortaka.
Ugovor o osnivanju može da sadrži i druge elemente od značaja za društvo i ortake.
Izmene i dopune ugovora o osnivanju društva vrše se jednoglasnom odlukom svih ortaka društva, ako
ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.
Ugovor ortaka
Izuzetno od člana 15. ovog zakona, ugovor ortaka zaključuju svi ortaci društva.

10. Pojam, osnovna obelezja i odgovornost clanova KOMANDITNOG DRUŠTVA

Komanditno društvo je privredno društvo koje ima najmanje dva člana, od kojih najmanje jedan za
obaveze društva odgovara neograničeno solidarno (komplementar), a najmanje jedan odgovara
ograničeno do visine svog neuplaćenog, odnosno neunetog uloga (komanditor).
Na komanditno društvo primenjuju se odredbe ovog zakona o ortačkom društvu, ako ovim zakonom
nije drugačije uređeno.
Komplementari imaju status ortaka ortačkog društva, u skladu sa ovim zakonom.
Ugovor o osnivanju komanditnog društva obavezno sadrži i oznaku koji je član društva
komplementar, a koji je komanditor.
Na uloge i udele komplementara u društvu shodno se primenjuju odredbe o ulozima i udelima ortaka.
Komanditori i komplementari učestvuju u deobi dobiti i pokriću gubitka društva srazmerno svojim
udelima u društvu, ako osnivačkim aktom nije drugačije određeno.
Komlementari vode poslove društva i zastupaju ga.
Komanditori ne mogu voditi poslove društva niti ga zastupati.
Komanditoru se može dati prokura odlukom svih komplementara.
Komanditor ima pravo da zahteva kopije godišnjih finansijskih izveštaja društva radi provere njihove
ispravnosti, kao i da mu se u tu svrhu dozvoli uvid u poslovne knjige i dokumenta društva.
Udeo u dobiti isplaćuje se komanditoru srazmerno visini njegovog uloga, osim ako je ugovorom o
osnivanju drugačije određeno, a u roku koji je određen ugovorom o osnivanju, odnosno odlukom
komplementara ako taj rok nije određen ugovorom o osnivanju.
Odgovornost komanditora
Komanditor ne odgovara za obaveze društva ako je u celini uplatio ulog koji je preuzeo ugovorom o
osnivanju.
Ako komanditor ne uplati u celini ulog na koji se obavezao ugovorom o osnivanju, on odgovara
solidarno sa komplementarima poveriocima društva do visine neuplaćenog odnosno neunetog uloga u
društvo.

115
Odredba ugovora između komplementara, odnosno komplementara i komanditora, kojom se
komanditor oslobađa u celosti ili delimično obaveze uplate svoga uloga ili mu se ta obaveza odlaže,
bez dejstva je prema poveriocima društva.
Slučajevi odgovornosti komanditora kao komplementara
Komanditor odgovara kao komplementar prema trećim licima ako je njegovo ime, uz njegovu
saglasnost, uneto u poslovno ime komanditnog društva.
Prestanak statusa člana društva i prestanak društva
Komanditno društvo ne prestaje u slučaju smrti komanditora, odnosno prestanka komanditora koji je
pravno lice.
U tom slučaju, naslednici komanditora stupaju na njegovo mesto odnosno pravni sledbenici, ako je u
pitanju pravno lice.
Ako iz komanditnog društva istupe svi komplementari, a najmanje jedan novi komplementar nije
primljen u roku od šest meseci od dana istupanja poslednjeg komplementara, komanditori mogu u tom
roku doneti jednoglasno odluku o promeni pravne forme u društvo s ograničenom odgovornošću ili
akcionarsko društvo, u skladu sa ovim zakonom.
Ako komanditori ne donesu odluku o promeni pravne forme u roku propisanom u tom stavu pokreće
se postupak prinudne likvidacije društva.
Ako iz komanditnog društva istupe svi komanditori, a najmanje jedan novi komanditor nije primljen u
roku od tri meseca od dana istupanja poslednjeg komanditora, komplementari mogu u tom roku doneti
jednoglasno odluku o promeni pravne forme u ortačko društvo, a u slučaju da je preostao samo jedan
komplementar on može odlučiti i da postane preduzetnik, u skladu sa ovim zakonom.
Ako komplementari ne donesu odluku promeni forme u propisanom roku pokreće se postupak
prinudne likvidacije društva.
Izvršene promene registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.
Prestanak komanditnog društva
Na prestanak komanditnog društva shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o prestanku ortačkog
društva.

11. Pojam,osnovna obelezja i odgovornost clanova DOO

Društvo s ograničenom odgovornošću je društvo u kome jedan ili više članova društva imaju udele u
osnovnom kapitalu društva, s tim da članovi društva ne odgovaraju za obaveze društva osim u
slučajevima predviđenim članom 18. ovog zakona.
Načelo slobode ugovaranja
Članovi društva s ograničenom odgovornošću svoje međusobne odnose u društvu, kao i odnose sa
društvom, uređuju slobodno, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno.
Osnivački akt društva sadrži naročito:
1) lično ime i prebivalište, odnosno poslovno ime i sedište članova društva;
2) poslovno ime i sedište društva;
116
3) pretežnu delatnost društva;
4) ukupan iznos osnovnog kapitala društva;
5) iznos novčanog uloga, odnosno novčanu vrednost i opis nenovčanog uloga svakog člana društva;
6) vreme uplate, odnosno unošenja uloga u osnovni kapital društva;
7) udeo svakog člana društva u ukupnom osnovnom kapitalu izražen u procentima;
8) određivanje organa društva i njihovih nadležnosti.
Ako osnivački akt ne sadrži odredbe o nadležnostima organa društva, organi društva imaju nadležnosti
predviđene ovim zakonom.
Osnivački akt društva s ograničenom odgovornošću menja se običnom većinom glasova svih članova
društva, ako osnivačkim aktom nije predviđena veća većina.
Odluka o izmenama osnivačkog akta kojom se umanjuju prava nekog člana društva može biti doneta
samo uz saglasnost tog člana.

12. Upravljanje DOO

Upravljanje društvom može biti organizovano kao jednodomno ili dvodomno.
U slučaju jednodomnog upravljanja, organi društva su:
1) skupština;
2) jedan ili više direktora;
U slučaju dvodomnog upravljanja, organi društva su:
1) skupština;
2) nadzorni odbor;
3) jedan ili više direktora.
U jednočlanom društvu funkciju skupštine vrši jedini član društva.
U slučaju iz stava 4. ovog člana kada je jedini član društva pravno lice osnivačkim aktom može se
odrediti organ tog člana društva koji u ime tog člana vrši funkciju skupštine, a u odsustvu takve
odredbe smatra se da je to registrovani zastupnik tog člana.
Osnivačkim aktom određuje se da li je upravljanje društvom jednodomno ili dvodomno.

13. Direktor DOO (vodjenje poslova prava obaveze I odgovornosti)

Društvo ima jednog ili više direktora koji su zakonski zastupnici društva.
Broj direktora određuje se osnivačkim aktom ili odlukom skupštine.
Ako osnivačkim aktom ili odlukom skupštine nije određen broj direktora, društvo ima jednog
direktora.
Direktor se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.
117
Imenovanje direktora
Direktora imenuje skupština, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno.
Prilikom osnivanja društva, direktor se može imenovati osnivačkim aktom.
Ako u odluci o imenovanju nije određeno drugačije, mandat direktora počinje danom donošenja
odluke o imenovanju.
Ako osnivačkim aktom ili odlukom skupštine društva nije određeno drugačije, smatra se da mandat
direktora nije ograničen.
Osnivačkim aktom ili odlukom skupštine mogu se odrediti uslovi koje neko lice treba da ispunjava da
bi bilo imenovano za direktora.
Razrešenje i ostavka direktora
Skupština, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno, razrešava direktora, pri
čemu nije dužna da navede razloge za razrešenje osim ako je to izričito predviđeno osnivačkim aktom
ili odlukom skupštine.
Na ostavku direktora društva s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju odredbe člana 396.
ovog zakona o ostavci direktora akcionarskog društva.
Zastupanje
Direktor zastupa društvo prema trećim licima u skladu sa osnivačkim aktom, odlukama skupštine
društva i uputstvima nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno.
Ako društvo ima više od jednog direktora, svi direktori zastupaju društvo zajednički, ako osnivačkim
aktom ili odlukom skupštine društva nije drugačije određeno.
Ako društvo ostane bez direktora, do imenovanja direktora izjave volje upućene bilo kom članu
nadzornog odbora, ako postoji, odnosno bilo kom članu društva ako društvo nema nadzorni odbor,
obavezuju društvo.
Društvo stiče prava i preuzima obaveze iz poslova koje u njegovo ime zaključi direktor nezavisno od
toga da li je posao izričito zaključen u ime društva ili iz okolnosti proizlazi da je volja učesnika u
pravnom poslu bila da se taj pravni posao zaključi u ime društva.
Zastupanje društva u sporu sa direktorom
Direktor ne može izdati punomoćje za zastupanje niti zastupati društvo u sporu u kojem je suprotna
strana on ili sa njim povezano lice.
Nepotpun broj direktora
Ako se broj direktora koji društvo zastupaju pojedinačno smanji ispod broja direktora koji je određen
osnivačkim aktom ili odlukom skupštine, preostali direktori nastavljaju da zastupaju društvo u okviru
svojih ovlašćenja.
Ako se broj direktora koji imaju ovlašćenje na zajedničko zastupanje smanji ispod broja direktora koji
je određen osnivačkim aktom ili odlukom skupštine, preostali direktori dužni su da bez odlaganja o
tome obaveste skupštinu i nadzorni odbor, ako je upravljanje društvom dvodomno.

118
Skupština, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno, vrši imenovanje
nedostajućih direktora, a do tog imenovanja preostali direktori mogu obavljati samo hitne poslove,
osim ako je osnivačkim aktom ili odlukom skupštine drugačije određeno.
Vođenje poslova društva
Direktor vodi poslove društva u skladu sa osnivačkim aktom i odlukama skupštine, kao i sa
uputstvima nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno.
Ako društvo ima više od jednog direktora, svi direktori vode poslove društva zajednički, osim ako je
osnivačkim aktom ili odlukom skupštine društva drugačije određeno.
Ako je osnivačkim aktom ili odlukom skupštine određeno da svaki direktor prilikom vođenja poslova
društva postupa samostalno, direktor ne može preduzeti nameravanu radnju ako se tome protivi neki
od preostalih direktora, ali je ovlašćen da u tom pogledu zahteva uputstvo skupštine društva, odnosno
nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno.
U društvu u kome je upravljanje jednodomno, direktori obavljaju sve poslove koji nisu u nadležnosti
skupštine.
U društvu u kome je upravljanje dvodomno, direktori obavljaju sve poslove koji nisu u nadležnosti
skupštine i nadzornog odbora.
Odgovornost za poslovne knjige, finansijske izveštaje i vođenje evidencije o odlukama skupštine
Direktor odgovara za uredno vođenje poslovnih knjiga društva.
Direktor odgovara za tačnost finansijskih izveštaja društva.
Direktor je u obavezi da vodi evidenciju o svim donetim odlukama skupštine, u koju svaki član
društva može izvršiti uvid tokom radnog vremena društva.
Obaveza izveštavanja
Na obavezu direktora da izveštava skupštinu, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom
dvodomno shodno se primenjuju odredbe člana 399. ovog zakona.
Direktor društva je dužan da bez odlaganja obavesti svakog člana društva koji ima udeo koji
predstavlja najmanje 10% osnovnog kapitala odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom
dvodomno o nastalim vanrednim okolnostima koje mogu biti od značaja za stanje ili poslovanje
društva.

14. Prestanak DOO

Društvo prestaje da postoji brisanjem iz registra privrednih subjekata, po osnovu:
1) sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije u skladu sa ovim zakonom;
2) sprovedenog postupka stečaja u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj;
3) statusne promene koja ima za posledicu prestanak društva.
Prestanak društva na zahtev člana društva
Na prestanak društva i druge mere na zahtev člana društva shodno se primenjuju odredbe ovog zakona
o prestanku akcionarskog društva i drugim merama koje određuje sud na zahtev manjinskih akcionara.

119
15. Pojam I osnovna obelezja akcionarskog drustva (AD)
Akcionarsko društvo je društvo čiji je osnovni kapital podeljen na akcije koje ima jedan ili više
akcionara koji ne odgovaraju za obaveze društva, osim u slučaju iz člana 18. ovog zakona.
Akcionarsko društvo mora imati minimalni osnovni kapital u visini od 3.000.000,00 dinara, osim ako
je posebnim zakonom predviđen veći iznos.
Osnovni kapital društva može se povećati:
1) novim ulozima;
2) uslovno, u skladu sa članom 301. ovog zakona (uslovno povećanje kapitala);
3) iz neraspoređene dobiti i rezervi društva raspoloživih za te namene (povećanje iz neto imovine
društva);
4) kao rezultat statusne promene.
Pod povećanjem osnovnog kapitala novim ulozima iz stava 1. tačka 1) ovog člana smatra se i
konverzija duga u osnovni kapital.
Akcionarsko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom.
Statut akcionarskog društva sadrži naročito:
1) poslovno ime i sedište društva;
2) pretežnu delatnost društva;
3) podatke o visini upisanog i uplaćenog osnovnog kapitala, kao i podatke o broju i ukupnoj
nominalnoj vrednosti odobrenih akcija, ako postoje;
4) bitne elemente izdatih akcija svake vrste i klase u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište
kapitala, a kod akcija koje nemaju nominalnu vrednost i iznos dela osnovnog kapitala za koji su one
izdate, odnosno računovodstvenu vrednost, uključujući i eventualne obaveze, ograničenja i privilegije
vezane za svaku klasu akcija;
5) vrste i klase akcija i drugih hartija od vrednosti koje je društvo ovlašćeno da izda;
6) posebne uslovi za prenos akcija, ako postoje;
7) postupak sazivanja skupštine;
8) određivanje organa društva i njihovog delokruga, broja njihovih članova, bliže uređivanje načina
imenovanja i opoziva tih članova, kao i načina odlučivanja tih organa;
9) druga pitanja za koja je ovim ili posebnim zakonom određeno da ih sadrži statut akcionarskog
društva.
Donošenje statuta i njegovih izmena i dopuna
Statut, kao i njegove izmene i dopune, donosi skupština običnom većinom glasova svih akcionara sa
pravom glasa, osim ako je veća većina predviđena statutom.
Prvi statut društva donose akcionari koji osnivaju društvo, i može sadržati i odredbu kojom se imenuju
direktori, odnosno članovi nadzornog odbora.

120
Svi akcionari se pod jednakim okolnostima tretiraju na jednak način.
Raspodela dobiti
Po usvajanju finansijskih izveštaja za poslovnu godinu dobit te godine raspoređuje se sledećim redom:
1) za pokriće gubitaka prenesenih iz ranijih godina;
2) za rezerve, ako su one predviđene posebnim zakonom (zakonske rezerve).
Ako nakon raspoređivanja dobiti za svrhe iz stava 1. ovog člana preostane deo dobiti, skupština ga
može raspodeliti za sledeće namene:
1) za rezerve, ako ih je društvo utvrdilo statutom (statutarne rezerve);
2) za dividendu, u skladu sa ovim zakonom.

16. Promena pravne forme drustva

Promenom pravne forme društvo prelazi iz jedne pravne forme u drugu pravnu formu u skladu sa
ovim zakonom.
Promena pravne forme društva ne utiče na pravni subjektivitet tog društva.
Ako javno akcionarsko društvo menja pravnu formu, ono mora da ispuni uslove za prestanak svojstva
javnog društva koji su propisani zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.
Društvo ne može da menja pravnu formu ako je u likvidaciji ili u stečaju, osim kao meru
reorganizacije u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj.
Priprema akata i dokumenata u vezi sa promenom pravne forme
Radi sprovođenja postupka promene pravne forme, odbor direktora priprema i dostavlja skupštini radi
usvajanja sledeće akte i dokumenta:
1) predlog odluke o promeni pravne forme društva;
2) predlog izmene osnivačkog akta radi usklađivanja sa odredbama ovog zakona koje se odnose na
datu pravnu formu društva;
3) predlog statuta društva, ako društvo menja pravnu formu u akcionarsko društvo;
4) predlog odluke kojom se imenuju članovi organa društva u skladu sa odredbama ovog zakona koje
regulišu datu pravnu formu društva;
5) izveštaj o potrebi sprovođenja postupka promene pravne forme, koji obavezno sadrži:
(1) objašnjenje pravnih posledica promene pravne forme;
(2) razloge i analizu očekivanih efekata promene pravne forme;
(3) obrazloženje srazmere konverzije akcija u udele, odnosno udela u akcije, odnosno konverzije udela
jedne pravne forme društva u udele druge pravne forme društva, u zavisnosti od konkretne promene
pravne forme;
6) detaljno obaveštenje o pravu člana društva da bude nesaglasan sa odlukom o promeni pravne forme
u smislu člana 481. ovog zakona.

121
Ako je upravljanje društvom dvodomno, akta i dokumente iz stava 1. ovog člana priprema izvršni
odbor, a nadzorni odbor ih utvrđuje i dostavlja skupštini radi usvajanja.
Sprovođenje postupka promene pravne forme društva
Na obaveštavanje članova društva i poverilaca o sprovođenju postupka promene pravne forme, na
pozivanje na sednicu na kojoj se donosi odluka o promeni pravne forme i na postupak donošenja te
odluke shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na statusne promene, ako ovim
zakonom nije drugačije određeno.
Odluka o promeni pravne forme društva
Odluka o promeni pravne forme društva sadrži naročito:
1) poslovno ime i adresu sedišta društva koje sprovodi postupak promene pravne forme;
2) označenje nove pravne forme društva;
3) podatke o načinu i uslovima konverzije udela u društvu u akcije ili obratno, odnosno konverzije
udela jedne pravne forme društva u udele druge pravne forme društva, u zavisnosti od konkretne
promene pravne forme.
U akcionarskom društvu odluka o promeni pravne forme donosi se tročetvrtinskom većinom glasova
prisutnih akcionara, ako statutom nije određena veća većina.
Istovremeno sa odlukom iz stava 1. ovog člana članovi društva, odnosno skupština usvaja:
1) izmene osnivačkog akta;
2) statut, u slučaju promene pravne forme u akcionarsko društvo;
3) odluku ili odluke kojom se imenuju članovi organa društva.
Registracija promene pravne forme društva i pravne posledice registracije
Registracija promene pravne forme društva vrši se u skladu sa zakonom o registraciji, a ako društvo
menja pravnu formu u akcionarsko društvo prethodno vrši registraciju akcija u Centralnom registru u
skladu sa ovim zakonom.
Ako društvo menja pravnu formu i postaje javno akcionarsko društvo ili prestaje da to bude,
primenjuju se i odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala koje se odnose na sticanje, odnosno
prestanak svojstva javnog društva.
Pravne posledice promene pravne forme društva nastupaju danom registracije te promene u skladu sa
zakonom o registraciji.
Promenom pravne forme društva nastupaju sledeće pravne posledice:
1) udeli članova u društvu pretvaraju se u akcije ili obratno, odnosno udeli jedne pravne forme društva
se pretvaraju u udele druge pravne forme društva, u zavisnosti od konkretne promene pravne forme;
2) zakonitim imaocima zamenljivih obveznica i varanata, odnosno drugih hartija od vrednosti sa
posebnim pravima, osim akcija, obezbeđuju se najmanje ista posebna prava nakon promene pravne
forme, osim ako je odlukom o izdavanju tih hartija od vrednosti drugačije određeno ili ako je drugačije
ugovoreno sa njihovim imaocima;

122
3) ortaci i komplementari koji su promenom pravne forme postali članovi društva koji su ograničeno
odgovorni ostaju solidarno odgovorni sa društvom za obaveze društva nastale do registracije promene
pravne forme u skladu sa zakonom o registraciji.

17. Statusne promene drustva

Statusnom promenom se društvo (u daljem tekstu: društvo prenosilac) reorganizuje tako što na drugo
društvo (u daljem tekstu: društvo sticalac) prenosi imovinu i obaveze, dok njegovi članovi u tom
društvu stiču udele, odnosno akcije.
Svi članovi društva prenosioca stiču udele, odnosno akcije u društvu sticaocu srazmerno svojim
udelima, odnosno akcijama u društvu prenosiocu, osim ako se svaki član društva prenosioca saglasi da
se statusnom promenom izvrši zamena udela odnosno akcija u drugačijoj srazmeri ili ako koristi svoje
pravo na isplatu umesto sticanja udela, odnosno akcija u društvu sticaocu.
Ako se statusnom promenom osniva novo društvo, na osnivanje tog društva primenjuju se odredbe
ovog zakona koje se odnose na osnivanje društva u odgovarajućoj pravnoj formi, osim ako je
drugačije propisano odredbama ovog zakona koje regulišu statusne promene.
Ako se statusnom promenom javno akcionarsko društvo pripaja društvu koje nije javno akcionarsko
društvo ili se sa njim spaja u novo društvo koje nije javno akcionarsko društvo, to društvo mora da
ispuni uslove za prestanak svojstva javnog društva koji su propisani zakonom kojim se uređuje tržište
kapitala.
Statusne promene se ne mogu vršiti suprotno odredbama zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije.
Učesnici u statusnoj promeni
U statusnoj promeni mogu učestvovati jedno ili više društava iste ili različite pravne forme.
U statusnoj promeni ne može učestvovati društvo koje je u likvidaciji ili u stečaju, osim ako se
statusna promena sprovodi kao mera reorganizacije u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj.
Vrste statusnih promena
Statusne promene su:
1) pripajanje;
2) spajanje;
3) podela;
4) izdvajanje.
Pripajanje
Jedno ili više društava može se pripojiti drugom društvu prenošenjem na to društvo celokupne
imovine i obaveza, čime društvo koje se pripaja prestaje da postoji bez sprovođenja postupka
likvidacije.
Spajanje
Dva ili više društava mogu se spojiti osnivanjem novog društva i prenošenjem na to društvo celokupne
imovine i obaveza, čime društva koja se spajaju prestaju da postoje bez sprovođenja postupka
likvidacije.
123
Podela
Društvo se može podeliti tako što će istovremeno preneti celokupnu imovinu i obaveze na:
1) dva ili više novoosnovanih društava (u daljem tekstu: podela uz osnivanje) ili
2) dva ili više postojećih društava (u daljem tekstu: podela uz pripajanje) ili
3) jedno ili više novoosnovanih društava i jedno ili više postojećih društava (u daljem tekstu: mešovita
podela).
Društvo iz stava 1. ovog člana po sprovedenoj statusnoj promeni prestaje da postoji bez sprovođenja
postupka likvidacije.
Izdvajanje
Društvo se može podeliti tako što će preneti deo svoje imovine i obaveza na:
1) jedno ili više novoosnovanih društava (u daljem tekstu: izdvajanje uz osnivanje) ili
2) jedno ili više postojećih društava (u daljem tekstu: izdvajanje uz pripajanje) ili
3) jedno ili više novoosnovanih društava i jedno ili više postojećih društava (u daljem tekstu: mešovito
izdvajanje).
Društvo iz stava 1. ovog člana po sprovedenoj statusnoj promeni nastavlja da postoji.
Odluka o statusnoj promeni i njeno pravno dejstvo
Odlukom o statusnoj promeni skupština odobrava:
1) plan podele koji je usvojio odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom
dvodomno;
2) ugovor o statusnoj promeni, ako je taj ugovor zaključen do dana održavanja sednice skupštine;
3) nacrt ugovora o statusnoj promeni, ako taj ugovor nije zaključen do dana održavanja sednice
skupštine.
U slučaju akcionarskog društva odluka o statusnoj promeni društva donosi se tročetvrtinskom većinom
glasova prisutnih akcionara, ako statutom nije određena veća većina.
Ako kao rezultat statusne promene određeni članovi društva prenosioca postaju članovi društva
sticaoca koji neograničeno solidarno odgovaraju za njegove obaveze, odluka o statusnoj promeni
može se doneti samo uz njihovu saglasnost.
Stupanje na snagu
Ugovor o statusnoj promeni stupa na snagu kada ga odlukom odobre skupštine svih društava koja
učestvuju u statusnoj promeni, odnosno danom zaključenja tog ugovora ako je taj datum kasniji, ako
ugovorom nije predviđeno da stupa na snagu nekog kasnijeg datuma.
Plan podele stupa na snagu kada ga odlukom odobri skupština društva koje sprovodi statusnu
promenu, osim ako je tim planom predviđeno da stupa na snagu nekog kasnijeg datuma.
Osnivački akt društva koje nastaje statusnom promenom, kao i njegov statut ako je ono akcionarsko
društvo, stupa na snagu istovremeno sa stupanjem na snagu ugovora o statusnoj promeni.
Registracija statusne promene i pravne posledice registracije

124
Registracija statusne promene vrši se u skladu sa zakonom o registraciji u odnosu na društvo sticaoca i
u odnosu na društvo prenosioca.
Registracija statusne promene ne može se vršiti pre isteka roka od 30 dana od dana stupanja na snagu
ugovora o statusnoj promeni, odnosno plana podele.
Povećanje, odnosno smanjenje osnovnog kapitala nastalo kao rezultat statusne promene registruje se u
skladu sa zakonom o registraciji.
Ako društvo prestaje da postoji kao rezultat statusne promene, ono se briše iz registra privrednih
subjekata u skladu sa zakonom o registraciji.
Pravne posledice statusne promene
Pravne posledice statusne promene nastupaju danom registracije statusne promene u skladu sa
zakonom o registraciji i to:
1) imovina i obaveze društva prenosioca prelaze na društvo sticaoca, u skladu sa ugovorom o statusnoj
promeni, odnosno planom podele;
2) društvo sticalac postaje solidarno odgovorno sa društvom prenosiocem za njegove obaveze koje
nisu prenete na društvo sticaoca, ali samo do iznosa razlike vrednosti imovine društva prenosioca koja
mu je preneta i obaveza društva prenosioca koje je preuzeo, osim ako je sa određenim poveriocem
drugačije ugovoreno;
3) članovi društva prenosioca postaju članovi društva sticaoca, tako što se njihovi udeli, odnosno
akcije zamenjuju udelima, odnosno akcijama u društvu sticaocu, u skladu sa ugovorom o statusnoj
promeni, odnosno planom podele;
4) udeli, odnosno akcije društva prenosioca, koji su zamenjeni udelima, odnosno akcijama u društvu
sticaocu, poništavaju se;
5) prava trećih lica, koja predstavljaju terete na udelima, odnosno akcijama društva prenosioca koje se
zamenjuju za udele, odnosno akcije društva sticaoca prelaze na udele, odnosno akcije koje član
društva prenosioca stiče u društvu sticaocu, kao i na potraživanje novčane naknade na koju ima pravo
pored ili umesto zamene za te akcije, odnosno udele u skladu sa ovim zakonom;
6) zaposleni u društvu prenosiocu koji su ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele
raspoređeni u društvo sticaoca nastavljaju da rade u tom društvu u skladu sa propisima o radu;
7) druge posledice u skladu sa zakonom.
Ako se statusnom promenom društvo prenosilac gasi, nastupaju i sledeće pravne posledice:
1) društvo prenosilac prestaje da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije;
2) uzajamna potraživanja između društva prenosioca i društva sticaoca gase se;
3) obaveze društva prenosioca prelaze na društvo sticaoca u skladu sa ugovorom o statusnoj promeni,
odnosno planom podele, i društvo sticalac postaje novi dužnik u pogledu tih obaveza, a ako postoji
više društava sticalaca, svako od njih supsidijarno odgovara za obaveze koje su u skladu sa ugovorom
o statusnoj promeni, odnosno planom podele prešle na ostala društva sticaoce do iznosa razlike
vrednosti imovine društva prenosioca koja mu je preneta i obaveza društva prenosioca koje je preuzeo,
osim ako je sa određenim poveriocem drugačije ugovoreno;

125
4) dozvole, koncesije, druge povlastice i oslobođenja data ili priznata društvu prenosiocu prelaze na
društvo sticaoca u skladu sa ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele, osim ako je
propisima kojim se uređuje njihovo davanje drugačije određeno;
5) direktorima, i članovima nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno, i zastupnicima
društva prenosioca prestaju dužnosti i ovlašćenja, kao i punomoćja za glasanje u skupštini društva
prenosioca.
Neraspoređena imovina i obaveze društva prestalog podelom
Imovina društva prenosioca prestalog podelom, koja ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom
podele nije preneta nijednom društvu sticaocu, niti se tumačenjem tog ugovora, odnosno plana može
odrediti kojem društvu sticaocu se ta imovina ima preneti, prenosi se svakom od društava sticalaca
srazmerno učešću imovine koja je na njih preneta, umanjenoj za preuzete obaveze, u ukupnoj neto
imovini društva prestalog podelom.
Za obaveze društva prenosioca prestalog podelom koje ugovorom o statusnoj promeni, odnosno
planom podele nisu raspoređene nijednom društvu sticaocu, niti se tumačenjem tog ugovora, odnosno
plana može odrediti kojem društvu sticaocu se imaju raspodeliti, solidarno odgovara svako društvo
sticalac do iznosa razlike između vrednosti imovine koja je na to društvo preneta i obaveza koje je to
društvo preuzelo.
Pravo na isplatu
Član društva prenosioca koje je bio nesaglasan sa odlukom o statusnoj promeni ima parvo na isplatu,
pri čemu je otkupna cena njegovih akcija utvrđena odlukom o statusnoj promeni.
Ako član društva prenosioca smatra da otkupna cena utvrđena odlukom o statusnoj promeni ne
odgovara tržišnoj vrednosti tih akcija, ili ako mu ta cena ne bude isplaćena, ima pravo podnošenja
tužbe nadležnom sudu.
Odgovornost za štetu
Direktori društva, odnosno članovi nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno, koje
učestvuje u statusnoj promeni solidarno su odgovorni članovima, odnosno akcionarima tog društva za
štetu prouzrokovanu namerno ili krajnjom nepažnjom prilikom pripreme i sprovođenja statusne
promene.
Tužba za naknadu štete iz stava 1. ovog člana može biti podneta u roku od tri godine od dana
objavljivanja registracije statusne promene u skladu sa zakonom o registraciji.
Za štetu ne odgovaraju lica iz stava 1. ovog člana ako se kontrolisano društvo pripaja svom jedinom
članu.

18. LIKVIDACIJA DRUŠTVA

Likvidacija društva se može sprovesti kada društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih
obaveza.
Likvidacija društva pokreće se:
1) jednoglasnom odlukom svih ortaka, odnosno komplementara, ako ugovorom o osnivanju nije
drugačije određeno;
2) odlukom skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću
126
3) odlukom skupštine akcionara.
Likvidacija društva počinje danom registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjem oglasa o
pokretanju likvidacije, u skladu sa zakonom o registraciji.
Postupci u toku i pokretanje stečaja
Pokretanje likvidacije nema uticaja na podneti predlog za pokretanje stečaja podnet u skladu sa
zakonom kojim se uređuje stečaj, a poverioci društva u likvidaciji mogu podneti predlog za pokretanje
stečaja i tokom trajanja likvidacije iz razloga propisanih zakonom kojim se uređuje stečaj.
Ograničenja isplata članovima društva u likvidaciji
Za vreme likvidacije društva ne isplaćuje se učešće u dobiti, odnosno dividende niti se imovina
društva raspodeljuje članovima društva pre isplate svih potraživanja poverilaca.
Likvidacioni upravnik
U odluci o pokretanju likvidacije društvo imenuje likvidacionog upravnika.
Imenovanjem likvidacionog upravnika svim zastupnicima društva prestaju prava zastupanja društva.
Ako društvo ne imenuje likvidacionog upravnika, svi zakonski zastupnici društva postaju likvidacioni
upravnici.
Društvo može imati više likvidacionih upravnika.
Ako društvo ima više likvidacionih upravnika, oni zastupaju društvo zajedno, ako odlukom kojom su
imenovani nije drugačije određeno.
Ovlašćenja likvidacionog upravnika
Likvidacioni upravnik zastupa društvo u likvidaciji i odgovoran je za zakonitost poslovanja društva.
Oglas o pokretanju likvidacije
Oglas o pokretanju likvidacije objavljuje se u trajanju od 90 dana na internet stranici registra
privrednih subjekata i sadrži naročito:
1) poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja;
2) adresu sedišta društva, odnosno adresu za prijem pošte iz člana 20. ovog zakona na koju poverioci
dostavljaju prijave potraživanja;
3) upozorenje da će potraživanja poverilaca biti prekludirana ako ih poverioci ne prijave najkasnije u
roku od 30 dana od dana isteka perioda trajanja oglasa iz stava 1. ovog člana.
Individualno obaveštenje poznatim poveriocima
Likvidacioni upravnik je dužan da poznatim poveriocima koji po ovom zakonu prijavljuju
potraživanje uputi i pisano obaveštenje o pokretanju likvidacije društva, najkasnije u roku od 15 dana
od dana početka likvidacije društva.
Obaveštenje sadrži naročito:
1) podatak o danu objavljivanja i periodu trajanja oglasa o pokretanju likvidacije;
2) adresu sedišta društva, odnosno adresu za prijem pošte iz člana 20. ovog zakona, na koju poverilac
dostavlja prijavu potraživanja;

127
3) upozorenje da će potraživanje poverioca biti prekludirano ako ga poverilac ne prijavi najkasnije u
roku od 30 dana od dana isteka perioda trajanja oglasa o pokretanju likvidacije.
Ako društvo tokom perioda trajanja oglasa o pokretanju likvidacije ili roka iz stava 1. tačka 3) ovog
člana za prijavu potraživanja poverilaca promeni adresu sedišta ili adresu za prijem pošte, likvidacioni
upravnik je u obavezi da ponovo uputi obaveštenje iz stava 1. ovog člana poznatim poveriocima koji
do tada nisu dostavili svoje prijave potraživanja i to u roku od 15 dana od dana registracije te promene
u skladu sa zakonom o registraciji.
Poverioci čije je potraživanje utvrđeno izvršnom ispravom i poverioci u vezi sa čijim potraživanjem
protiv društva počne da teče parnica do početka likvidacije nemaju obavezu prijavljivanja
potraživanja, a njihova potraživanja se smatraju prijavljenim, u skladu sa ovim zakonom.
Prijava potraživanja
Društvo je dužno da sve prispele prijave potraživanja, kao i potraživanja iz člana 534. stav 4. ovog
zakona, evidentira u listu prijavljenih potraživanja i da sačini listu priznatih i osporenih potraživanja.
Društvo može, u roku od 30 dana od dana prijema prijave potraživanja, osporiti potraživanje
poverioca, u kom slučaju je obavezno da o tome u istom roku obavesti poverioca uz obrazloženje
osporavanja potraživanja.
Društvo ne može osporavati potraživanja poveriocima čija su potraživanja utvrđena izvršnom
ispravom.
Potraživanja nastala nakon pokretanja likvidacije ne prijavljuju se i moraju se namiriti do okončanja
likvidacije.
Likvidacioni bilansi i izveštaji, obustava likvidacije i pokretanje stečaja
Likvidacioni upravnik u roku od 30 dana od dana početka likvidacije sastavlja početni likvidacioni
bilans kao vanredni finansijski izveštaj u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i
revizija, i u istom roku ga podnosi ortacima, komplementarima, odnosno skupštini na usvajanje.
Ortaci, komplementari, odnosno skupština dužni su da donesu odluku o usvajanju početnog
likvidacionog bilansa najkasnije u roku od 30 dana od dana kada im je podnet na usvajanje.
Likvidacioni upravnik sastavlja i početni likvidacioni izveštaj koji sadrži:
1) listu prijavljenih potraživanja;
2) listu priznatih potraživanja;
3) listu osporenih potraživanja sa obrazloženjem osporavanja;
4) podatak da li je imovina društva dovoljna za namirenje svih obaveza društva, uključujući i osporena
potraživanja;
5) neophodne radnje za sprovođenje likvidacije;
6) vreme predviđeno za završetak likvidacije;
7) druge činjenice od značaja za sprovođenje likvidacije.
Ortaci, komplementari, odnosno skupština dužni su da donesu odluku o usvajanju početnog
likvidacionog izveštaja najkasnije u roku od 30 dana od dana kada im je podnet na usvajanje.
Usvojeni početni likvidacioni izveštaj registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.
128
Likvidacioni upravnik ne može otpočeti sa plaćanjima radi namirenja poverilaca niti sa isplatama
članovima društva pre registracije početnog likvidacionog izveštaja, osim plaćanja obaveza iz tekućeg
poslovanja društva.
Godišnji likvidacioni izveštaji
Likvidacioni upravnik u toku likvidacije podnosi godišnje likvidacione izveštaje o svojim radnjama, sa
obrazloženjem razloga zbog kojih se likvidacija nastavlja, a nije završena, ortacima,
komplementarima, odnosno skupštini na usvajanje, najkasnije u roku od tri meseca po isteku svake
poslovne godine.
Godišnji likvidacioni izveštaji registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.
Obustava likvidacije
U toku likvidacije društvo odlukom ortaka, komplementara, odnosno skupštine može obustaviti
likvidaciju i nastaviti sa poslovanjem.
Odluka o obustavi likvidacije može se doneti samo u slučaju da je društvo namirilo u potpunosti sve
poverioce, nezavisno od toga da li su tim poveriocima potraživanja osporena ili priznata, pod uslovom
da nije otkazalo ugovor o radu bilo kom zaposlenom po osnovu likvidacije niti otpočelo sa isplatama
članovima društva.
Sastavni deo odluke o obustavi likvidacije je imenovanje zakonskog zastupnika društva.
Sastavni deo odluke o obustavi likvidacije je i izjava likvidacionog upravnika da su svi poverioci
namireni u potpunosti i da društvo nije otpočelo sa isplatama članovima društva.
Odluka o obustavi likvidacije registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.
U slučaju obustave likvidacije, potraživanja poverilaca koji nisu prijavili svoja potraživanja i
poverilaca čija su potraživanja osporena, a nisu u roku predviđenom u članu 535. stav 4. ovog zakona
pokrenuli postupak pred nadležnim sudom, neće se smatrati prekludiranim u smislu ovog zakona.
Društvo ne može doneti odluku o okončanju likvidacije pre pravnosnažnog okončanja svih postupaka
koji za pravnu posledicu mogu imati bilo kakvu obavezu društva i izmirenja svih tih obaveza.
Okončanje likvidacije i odgovornost za štetu
Imovina društva u likvidaciji koja preostane posle izmirenja svih obaveza društva (likvidacioni
ostatak) raspodeljuje se članovima društva u skladu sa odlukom o raspodeli likvidacionog ostatka
društva.
Ako osnivačkim aktom, odnosno statutom ili jednoglasnom odlukom ortaka, komplementara, odnosno
skupštine nije drugačije određeno, raspodela iz stava 1. ovog člana vrši se na sledeći način:
1) ortacima, komplementarima i komanditorima i članovima društva s ograničenom odgovornošću
srazmerno njihovim udelima u društvu;
2) akcionarima sa preferencijalnim akcijama koji imaju pravo prioriteta u odnosu na likvidacioni
ostatak, a nakon njihove isplate akcionarima sa običnim akcijama srazmerno učešću njihovih akcija u
ukupnom broju običnih akcija u društvu.
Komanditori, članovi društva s ograničenom odgovornošću i akcionari koji su u likvidaciji savesno
primili isplate dužni su da vrate primljeno ako je to potrebno za namirenje poverilaca društva.

129
U slučaju spora između članova društva u vezi raspodele likvidacionog ostatka, likvidacioni upravnik
odlaže tu raspodelu do pravnosnažnog okončanja spora.
Naknada likvidacionom upravniku
Likvidacioni upravnik ima pravo da mu se nadoknade troškovi koje je imao u sprovođenju likvidacije
kao i na isplatu naknade za rad. Naknadu za rad i visinu troškova sprovođenja likvidacije određuju
ortaci, komanditori, odnosno skupština, a u slučaju spora ili kada to društvo ne odredi, likvidacioni
upravnik može tražiti da nadležni sud u vanparničnom postupku odredi iznos naknade za rad i
nadoknade troškova.
Okončanje likvidacije
Likvidacija se okončava donošenjem odluke o okončanju likvidacije
Po okončanju likvidacije društvo se briše iz registra privrednih subjekata u skladu sa zakonom o
registraciji.
Poslovne knjige i dokumenta društva koje je brisano usled okončanja likvidacije čuvaju se u skladu sa
propisima kojima se uređuje arhivska građa, a ime i adresa lica kome su poslovne knjige i dokumenta
povereni na čuvanje registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.
Zainteresovana lica imaju pravo na uvid u poslovne knjige i dokumenta brisanog društva o svom
trošku.
Ako je nakon brisanja društva iz registra potrebno preduzeti određene radnje u pogledu imovine
društva prestalog brisanjem ili druge radnje koje je trebalo preduzeti tokom likvidacije, zainteresovano
lice može tražiti da nadležni sud u vanparničnom postupku odredi likvidacionog upravnika sa
ovlašćenjem za preduzimanje tih radnji.
Odgovornost likvidacionog upravnika za štetu
Likvidacioni upravnik odgovara za štetu koju pričini u vršenju svoje dužnosti članovima društva i
poveriocima društva.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana zastareva u roku od tri godine od dana brisanja društva iz registra.
Odgovornost članova društva po okončanju likvidacije
Ortaci i komplementari odgovaraju neograničeno solidarno za obaveze društva u likvidaciji i nakon
brisanja društva iz registra privrednih subjekata.
Komanditori, članovi društva s ograničenom odgovornošću i akcionari akcionarskog društva
odgovaraju solidarno za obaveze društva u likvidaciji i nakon brisanja društva iz registra privrednih
subjekata, do visine primljenog iznosa iz likvidacionog ostatka.
Potraživanja poverilaca iz st. 1. i 2. ovog člana zastarevaju u roku od tri godine od dana brisanja
društva iz registra.
Prinudna likvidacija
Prinudna likvidacija pokreće se ako:
1) je društvu pravnosnažnim aktom izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti, odnosno oduzeta
dozvola, licenca ili odobrenje za obavljanje određene delatnosti, a društvo ne registruje promenu
pretežne delatnosti ili ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta;

130
2) u roku od 30 dana od dana isteka vremena na koje je društvo osnovano društvo ne registruje
produženje vremena trajanja društva ili u istom roku ne otpočne likvidaciju;
3) ortačko društvo ostane sa jednim ortakom, odnosno komanditno društvo ostane bez komplementara
ili bez komanditora, a društvu u roku od tri meseca ne pristupi nedostajući član ili u istom roku
društvo ne promeni pravnu formu u pravnu formu čije uslove ispunjava u skladu sa ovim zakonom ili
u istom roku ne otpočne likvidaciju;
4) se osnovni kapital društva smanji ispod minimalnog iznosa propisanog ovim zakonom, a društvo u
roku od šest meseci ne poveća osnovni kapital najmanje do minimalnog iznosa propisanog ovim
zakonom, ili u istom roku društvo ne promeni pravnu formu u pravnu formu čije uslove ispunjava u
skladu sa ovim zakonom, ili u istom roku društvo ne donese odluku o likvidaciji i takvu promenu u
istom roku registruje u skladu sa zakonom o registraciji;
5) društvo ne dostavi nadležnom registru godišnje finansijske izveštaje do kraja poslovne godine za
prethodnu poslovnu godinu, odnosno ako ne dostavi početni likvidacioni bilans u skladu sa zakonom
kojim se uređuje računovodstvo i revizija;
6) je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije osnivanja društva u skladu sa zakonom
o registraciji ili ništavost osnivačkog akta društva u skladu sa članom 14. ovog zakona;
7) je pravnosnažnom presudom naložen prestanak društva u skladu sa članom 469. ovog zakona, a
društvo u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude ne otpočne likvidaciju;
8) društvo ostane bez zakonskog zastupnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca od dana
brisanja zakonskog zastupnika iz registra privrednih subjekata;
9) društvo u likvidaciji ostane bez likvidacionog upravnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca
od dana brisanja likvidacionog upravnika iz registra privrednih subjekata;
10) usvojeni početni likvidacioni izveštaj ne bude dostavljen registru privrednih subjekata u skladu sa
članom 536. stav 6. ovog zakona;
11) u drugim slučajevima predviđenim zakonom.
Pokretanje postupka prinudne likvidacije
Registrator koji vodi registar privrednih subjekata po službenoj dužnosti prevodi društvo u status "u
prinudnoj likvidaciji" i istovremeno objavljuje oglas o prinudnoj likvidaciji na internet stranici registra
privrednih subjekata u neprekidnom trajanju od šest meseci.
Nad društvom u prinudnoj likvidaciji može se otvoriti stečaj u slučaju postojanja stečajnog razloga u
skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj.
Ako registar privrednih subjekata u roku od godinu dana od dana objave oglasa iz stava 1. ovog člana
ne primi rešenje nadležnog suda o otvaranju stečaja nad društvom u prinudnoj likvidaciji, registrator
koji vodi registar privrednih subjekata po službenoj dužnosti briše društvo iz registra.
Posledice brisanja društva iz registra u slučaju prinudne likvidacije
Imovina brisanog društva postaje imovina članova društva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu
društva, a u slučaju ortačkog društva koje nema kapital raspodeljuje se na jednake delove između
ortaka.
Članovi društva svoje odnose u pogledu imovine iz stava 1. ovog člana uređuju ugovorom, pri čemu
svaki član društva može tražiti da nadležni sud u vanparničnom postupku izvrši podelu te imovine.
131
Nakon brisanja društva iz registra privrednih subjekata, članovi brisanog društva odgovaraju za
obaveze društva u skladu sa odredbama ovog zakona o odgovornosti članova društva u slučaju
likvidacije.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, kontrolni član društva s ograničenom odgovornošću i kontrolni
akcionar akcionarskog društva odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja
društva iz registra.

19. Ogranak privrednog društva I predstavnistvo stranog privrednog drustva

Ogranak privrednog društva (u daljem tekstu: ogranak) je izdvojeni organizacioni deo privrednog
društva preko koga društvo obavlja delatnost u skladu sa zakonom.
Ogranak nema svojstvo pravnog lica, a u pravnom prometu istupa u ime i za račun privrednog društva.
Privredno društvo neograničeno odgovara za obaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju
njegovog ogranka.
Obrazovanje ogranka
Ogranak se obrazuje odlukom koju donosi skupština, odnosno ortaci ili komplementari, ako
osnivačkim aktom, odnosno statutom nije drugačije određeno.
Registracija ogranka
Ogranak može biti registrovan u skladu sa zakonom o registraciji.
Upotreba poslovnog imena i drugih podataka
U pravnom prometu ogranak nastupa pod poslovnim imenom društva, uz navođenje:
1) da je reč o ogranku;
2) adrese ogranka, ako se razlikuje od adrese sedišta društva;
3) naziva ogranka, ako ga ima.
Na upotrebu poslovnog imena i drugih podataka u dokumentima ogranka shodno se primenjuju
odredbe iz člana 25. ovog zakona koje se odnose na upotrebu poslovnog imena i drugih podataka u
dokumentima društva.
Prestanak ogranka
Ogranak prestaje:
1) odlukom koju donosi skupština, odnosno ortaci ili komplementari, ako osnivačkim aktom, odnosno
statutom nije drugačije određeno;
2) prestankom postojanja privrednog društva u čijem je sastavu.
Specifičnost u vezi sa ogrankom stranog privrednog društva
Ogranak stranog privrednog društva je njegov izdvojeni organizacioni deo preko koga to društvo
obavlja delatnost u Republici Srbiji u skladu sa zakonom.
Predstavništvo stranog privrednog društva

132
Predstavništvo stranog privrednog društva (u daljem tekstu: predstavništvo) je njegov izdvojen
organizacioni deo koji može obavljati prethodne i pripremne radnje u cilju zaključenja pravnog posla
tog društva.
Predstavništvo nema svojstvo pravnog lica.
Predstavništvo može zaključivati samo pravne poslove u vezi svog tekućeg poslovanja.
Strano privredno društvo odgovara za obaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju
njegovog predstavništva.
Obrazovanje predstavništva
Predstavništvo se obrazuje odlukom nadležnog organa stranog privrednog društva.
Prestanak predstavništva
Predstavništvo prestaje:
1) odlukom o prestanku predstavništva;
2) prestankom postojanja osnivača predstavništva.

20. POSLOVNA UDRUŽENJA

Poslovno udruženje je pravno lice koje osnivaju dva ili više privrednih društava ili preduzetnika, radi
postizanja zajedničkih interesa.
Poslovno udruženje ne može obavljati delatnost radi sticanja dobiti, već samo radi postizanja
zajedničkih interesa svojih članova.
Pravna forma poslovnog udruženja se u poslovnom imenu označava sa: "poslovno udruženje" ili "p.u."
ili "pu".
Poslovno udruženje stiče svojstvo pravnog lica registracijom u skladu sa zakonom o registraciji.
Promena pravne forme poslovnog udruženja
Poslovno udruženje ne može promeniti pravnu formu u formu privrednog društva.

21. Klasifikacija privrednih subjekata prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo

Najčešći oblici organizovanja za obavljanje delatnosti, odnosno privrednih subjekata su

privredna društva i preduzetnici. Pored njih, u privredne subjekte spadaju i zadruge. Pravne forme
privrednih društava su: ortačko društvo, komanditno društvo, društvo s ograničenom odgovornošću
(oblik privrednog društva koji je najbrojniji i koji se najčešće sreće) i akcionarsko društvo. U stručnoj
literaturi, ortačko društvo i komanditno društvo se nazivaju društvima lica, a društvo s ograničenom
odgovornošću i akcionarsko društvo – društvima kapitala.
Mikro, mali i srednji privredni subjekti ili mikro, mala i srednja preduzeća (MMSP), odnosno
mikro, mala i srednja privredna društva (najčešće društva s ograničenom odgovornoću) i preduzetnici
predstavljaju najbrojniji privredni sektor u tržišnim ekonomijama. Praktično, uvek preko 95%, a često
i 99% privrednih subjekata čine MMSP, a najbrojniji među njima su mikro privredni subjekti.
Po pravilu, osniva ih pojedinac (preduzetnik u ekonomskom smislu reči), koji je istovremeno i
vlasnik, koji donosi sve poslovne odluke i snosi rizik poslovanja. Imaju visoki stepen tržišne
fleksibilnosti, a nizak stepen specijalizacije poslova, lako prenose tehnološke inovacije. U oblasti
133
proizvodnje, često se javljaju kao kooperanti velikih privrednih društava (velikih kompanija), a u
oblasti trgovine, kao trgovci na malo i veliko i u sektoru usluga. Uklapaju se u privredni ambijent koji
ne pokrivaju velika i srednja preduzeća, obavljajući poslove za koje ova preduzeća nisu zainteresovana
jer im ne donose dobit (profit).
MMSP su većinski pokretači zapošljavanja i stvaranja bruto dodate vrednosti. Istovremeno,
ovo je i najosetljiviji privredni sektor - najveći broj novoosnovanih privrednih subjekata su MMSP, ali
i najveći broj privrednih subjekata koji je prestao sa radom. MMSP često imaju problema sa pristupom
finansijama i likvidnošću, što ugrožava ne samo njihov razvoj, konkurentnost i investicione planove,
nego i opstanak. Imajući ovo u vidu, sektoru MMSP se daju različiti javni podsticaji i određuje
poseban položaj u određenim pravnim i eknomskim odnosima.

Prema Zakonu o računovodstvu, pravna lica, u smislu tog zakona, razvrstavaju se na mikro,
mala, srednja i velika, u zavisnosti od prosečnog broja zaposlenih, poslovnog prihoda i prosečne
vrednosti poslovne imovine utvrđenih na dan sastavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja u
poslovnoj godini.
U mikro pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja ne prelaze dva od sledećih
kriterijuma:
1) prosečan broj zaposlenih 10;
2) poslovni prihod 700.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;
3) prosečna vrednost poslovne imovine (sredina vrednosti na početku i na kraju poslovne godine)
350.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.
U mala pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja prelaze dva od navedenih kriterijuma,
ali ne prelaze dva od sledećih kriterijuma:
1) prosečan broj zaposlenih 50;
2) poslovni prihod 8.800.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;
3) prosečna vrednost poslovne imovine (sredina vrednosti na početku i na kraju poslovne godine)
4.400.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.
U srednja pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja prelaze dva kriterijuma navedena za
mala pravna lica, ali ne prelaze dva od sledećih kriterijuma:
1) prosečan broj zaposlenih 250;
2) poslovni prihod 35.000.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;
3) prosečna vrednost poslovne imovine (sredina vrednosti na početku i na kraju poslovne godine)
17.500.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.

Kriterijumi za mikro, mala i srednja preduzeća prema Zakonu o računovodstvu

(kriterijumi su alternativno postavljeni na napred navedeni način)

Tip preduzeća Broj zaposlenih Godišnji prihod Vrednost imovine

Mikro 10 700.000 EUR 350.000 EUR
Malo 50 8.800.000 EUR 4.400.000 EUR
Srednje 250 35.000.000 EUR 17.500.000 EUR

Razvrstavanje u skladu sa navedenim kriterijumima vrši pravno lice samostalno na dan

sastavljanja finansijskih izveštaja i dobijene podatke koristi za narednu poslovnu godinu.
Novoosnovana pravna lica razvrstavaju se na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za poslovnu
godinu u kojoj su osnovani i broja meseci poslovanja, a utvrđeni podaci koriste se za tu i narednu
poslovnu godinu.
Nezavisno od navedenih kriterijuma, preduzetnici se, u smislu ovog zakona, smatraju mikro
pravnim licima.

134
 EU definiše MMSP kao preduzeća koja zapošljavaju manje od 250 lica i čiji godišnji promet
ne prelazi 50 miliona evra i/ili godišnja vrednost poslovne imovine ne prelazi 43 miliona evra. U
okviru MMSP, mikro preduzeće je preduzeće koje zapošljava manje od 10 lica i čiji godišnji promet
i/ili godišnja vrednost poslovne imovine ne prelazi 2 miliona evra; malo preduzeće je preduzeće koje
zapošljava manje od 50 lica i čiji godišnji promet i/ili godišnja vrednost poslovne imovine ne prelazi
10 miliona evra, a srednje preduzeće je preduzeće koje zapošljava manje od 10 lica i čiji godišnji
promet i/ili godišnja vrednost poslovne imovine ne prelazi 2 miliona evra.

Kriterijumi za mikro, mala i srednja preduzeća prema propisima EU

(kriterijumi su alternativno postavljeni na napred navedeni način)

Tip preduzeća Broj zaposlenih Godišnji prihod Vrednost imovine

Mikro < 10 ≤ 2.000.000 EUR ≤ 2.000.000 EUR
Malo < 50 ≤ 10.000.000 EUR ≤ 10.000.000 EUR
Srednje < 250 ≤ 50.000.000 EUR ≤ 43.000.000 EUR
Kako bi poboljšali svoje poslovne performanse i prevazišli nedostatke samostalnog nastupa na
tržištu, mikro, mali i srednji privredni subjekti se udružuju u poslovna udruženja. Jedan od popularnih
oblika udruživanja mikro, malih i srednjih preduzeća su klasteri. Klaster je poslovno udruženje sa
statusnopravnim dejstvom koje predstavlja geografsku koncentraciju međusobno poslovno povezanih
privrednih subjekata koji se, najčešće, bave istom ili srodnom delatnošću (često uključujući
dobavljače, kao i podugovarače) i institucija, odnosno organizacija koje pružaju različite vidove
poslovne podrške, kao što su obrazovne i naučno-istraživačke institucije, javne agencije, odnosno
razvojne agencije, udruženja, jedinice lokalne samouprave ili pravna lica čiji su one osnivači. Članice
klastera povezuju zajednički interesi u oblasti nabavke, prodaje, pružanja usluga, radne snage, prenosa
tehnoloških znanja i drugih resursa.

Preduzetnik (u ekonomskom smislu reči), dakle, preuzima rizik (gubitak novca, ali i vremena,
energije ili nekog drugog oblika vrednosti) na sopstvenu odgovornost s ciljem ostvarivanja dobiti.
Njegova dva suštinska obeležja, prema tome, su prihvatanje (imovinskog) rizika i inovativnost. U
razvijenijoj strukturi poslovnog subjekta - preduzetništvo, vlasništvo i upravljanje često je podeljeno
na više lica, odnosno subjekata. Stoga i rizik poslovnog neuspeha nije koncentrisan, nego je podeljen.
Veliki subjekti privrednog poslovanja

Prema Zakonu o računovodstvu, u velika pravna lica razvrstavaju se pravna lica koja prelaze dva
kriterijuma navedena za srednja pravna .
Veliki subjekti privrednog poslovanja raspolažu, po pravilu, velikim kapitalom, imaju veliku
imovinu (pokretnu i nepokretnu), pokrivaju velika tržišta. Ove pokazatelje, po pravilu, prati i veliki
broj zaposlenih, često dislociranih na više lokacija, savremena organizacija rada i širok spektar
poslovnih funkcija. To zahteva dobru organizaciju, dugoročno planiranje, stalne investicije u opremu i
kadrove, kako bi se kompanija održala i postigla poslovni uspeh na tržištu. Iako se veliki subjekti u
prometu pojavljuju kao jedinstvena celina, oni faktički predstavljaju složene sisteme. Osnov složenosti
leži u procesima unutrašnje podele rada u tehničkom i organizacionom smislu.
Ovi privredni subjekti imaju ustrojena sopstvena pravila propisana unutrašnjim aktima.
Zaposleni i menadžeri u velikim subjektima privrednog poslovanja, po prirodi stvari, prvenstveno
postupaju po tim unutrašnjim (internim) pravilima, procesima rada i aktima. Veliki subjekti ulažu
značajna sredstva u opremu, kadrove, naučno istraživačke i razvojne projekte.
Prednost velikih privrednih subjekata ogleda se u većoj produktivnosti i ekonomičnosti u
proizvodnji, te boljoj eksternoj informisanosti zbog postojanja sopstvenih pravnih i marketinških
odeljenja. S druge strane, njihova veličina ih čini manje fleksibilnim i manje prilagodljivim
promenama na tržištu u odnosu na mikro, male i srednje privredne subjekte. Veliki subjekti

135
privrednog poslovanja imaju značajan uticaj na tržište i tržišna kretanja, što je pokazatelj njihove
tržišne moći, omogućavajući im ostvarenje većeg profita.
Država je veoma zainteresovana za stabilnost poslovanja velikih subjekata privrednog
poslovanja, s obzirom da imaju veliki značaj za ekonomiju i društvo, jer zapošljavaju veliki broj ljudi,
često su nosioci razvoja čitavih oblasti proizvodnje, te od njihove jake tržišne moći zavisi i veliki broj
drugih privrednih subjekata, likvidnost privrede, izvoz i ekonomski rast.

22. POSLOVNE KNJIGE privrednih drustava i drugih privrednih subjekata (Vrste,vodjenje i

nacin cuvanja)

Poslovne knjige predstavljaju jednoobrazne evidencije o stanju i promenama na imovini, obavezama i

kapitalu, prihodima i rashodima pravnih lica i preduzetnika.
Poslovne knjige su dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige.
Dnevnik i glavna knjiga vode se po sistemu dvojnog knjigovodstva.
Dnevnik je poslovna knjiga u koju se evidencije o poslovnim promenama unose prema redosledu
njihovog nastanka.
Dnevnik može da se vodi kao jedinstvena poslovna knjiga ili kao više poslovnih knjiga namenjenih za
poslovne promene određenih bilansnih ili vanbilansnih stavki.
Glavna knjiga je potpuni skup računa, koji su u ravnoteži, za sistematsko obuhvatanje stanja i promena
na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima i koja je osnova za sastavljanje finansijskih
izveštaja. Glavna knjiga se sastoji iz dva odvojena dela, i to: bilansne evidencije i vanbilansne
evidencije.
Glavna knjiga treba da sadrži račune utvrđene kontnim okvirom, u skladu sa potrebama pravnog lica.
Pomoćne knjige su analitičke evidencije koje se vode odvojeno za nematerijalna ulaganja, nekretnine,
postrojenja i opremu, investicione nekretnine, dugoročne finansijske plasmane, zalihe, potraživanja,
obaveze i dr.
Pomoćne knjige koje se odnose na imovinu u materijalnom obliku iskazuju se u količinama i
novčanim iznosima.
U dnevnik blagajne se unose poslovne promene koje nastaju po osnovu gotovine i drugih vrednosti
koje se vode u blagajni pravnog lica i preduzetnika. Dnevnik blagajne zaključuje se na kraju svakog
radnog dana i dostavlja se računovodstvu istog, a najkasnije narednog dana.
Vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja pravno lice, odnosno preduzetnik može
poveriti ugovorom u pisanoj formi, u skladu sa zakonom, privrednom društvu ili preduzetniku, koji
imaju registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga.

Način vođenja poslovnih knjiga

U poslovne knjige podaci se unose na osnovu računovodstvenih isprava.

Poslovne knjige vode se u skladu sa načelom nepromenljivog zapisa o nastaloj poslovnoj promeni.
Poslovne knjige vode se na način koji treba da omogući kontrolu ulaznih podataka, ispravnosti unetih
podataka, čuvanje podataka, mogućnost korišćenja podataka, mogućnost uvida u promet i stanja na
računima glavne knjige i pomoćnih knjiga, odnosno transakcije, kao i uvid u hronologiju obavljenog
unosa poslovnih promena.
Poslovne knjige mogu da se vode u slobodnim listovima, povezane ili prenete na neki od elektronskih
ili magnetnih medija, tako da, po potrebi, mogu da se odštampaju ili prikažu na ekranu.
Otvaranje poslovnih knjiga vrši se na početku poslovne godine na osnovu zaključnog bilansa stanja
prethodne godine.
Novoosnovana pravna lica i preduzetnici otvaraju poslovne knjige na osnovu bilansa osnivanja koji se
sastavlja na osnovu popisa imovine i obaveza, sa stanjem na dan upisa u registar kod Agencije,
odnosno kod drugog nadležnog organa.
Čuvanje poslovnih knjiga

136
Pravna lica i preduzetnici dužni su da uredno čuvaju računovodstvene isprave, poslovne knjige i
finansijske izveštaje i da opštim aktom odrede odgovorna lica i poslovne prostorije za njihovo
čuvanje, kao i način čuvanja.
Finansijski izveštaji i izveštaji o izvršenoj reviziji čuvaju se 20 godina.
Godišnji izveštaj o poslovanju čuva se 10 godina od poslednjeg dana poslovne godine za koju je
sastavljen.
Dnevnik i glavna knjiga čuvaju se 10 godina.
Pomoćne knjige čuvaju se pet godina, od dana njihovog zaključivanja.
Trajno se čuvaju isplatne liste ili analitičke evidencije zarada.
Pet godina se čuvaju isprave na osnovu kojih se unose podaci u poslovne knjige.
Pet godina se čuvaju isprave platnog prometa u ovlašćenim finansijskim institucijama platnog
prometa.
Rokovi čuvanja računovodstvenih isprava i poslovnih knjiga računaju se od poslednjeg dana poslovne
godine na koju se odnose.
Računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijski izveštaji čuvaju se u originalu ili korišćenjem
drugih sredstava arhiviranja, utvrđenih zakonom.
Računovodstvene isprave mogu se čuvati na elektronskim medijima, kao originalna elektronska
dokumenta ili digitalne kopije, ako je nadležnom organu omogućen pristup tako sačuvanim podacima i
ako je obezbeđeno:
1) da se podacima sadržanim u elektronskom dokumentu ili zapisu može pristupiti i da su pogodni za
dalju obradu;
2) da su podaci sačuvani u obliku u kome su napravljeni, poslati i primljeni;
3) da se iz sačuvane elektronske poruke može utvrditi pošiljalac, primalac, vreme i mesto slanja i
prijema;
4) da se primenjuju tehnologije i postupci kojima se u dovoljnoj meri obezbeđuje zaštita od izmena ili
brisanje podataka ili drugo pouzdano sredstvo kojim se garantuje nepromenljivost podataka ili poruka,
kao i rezervna baza podataka na drugoj lokaciji.
Računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijski izveštaji čuvaju se u poslovnim prostorijama
pravnog lica, odnosno preduzetnika, odnosno kod pravnih lica ili preduzetnika kojima je povereno
vođenje poslovnih knjiga.
Ako se poslovne knjige vode na računaru, uporedo sa memorisanim podacima, pravno lice, odnosno
preduzetnik mora da obezbedi i memorisanje aplikativnog softvera, kako bi podaci bili dostupni
kontroli.
Pri otvaranju postupka likvidacije ili stečaja, računovodstvene isprave i poslovne knjige zapisnički se
predaju likvidacionom, odnosno stečajnom upravniku.

137
 VEŠTINE POTREBNE ZA VRŠENjE INSPEKCIJSKOG NADZORA

PITANjA ZA PISMENI DEO ISPITA ZA INSPEKTORA

1. Situacije koje smatramo prijatnim za uspostavljanje i održavanje komunikacije su:

1.Napadanje
2.Uspostavljanje poverenje
3.Negiranje lične odgovornosti

2. Sposobnost decentracije podrazumeva:

1.Sposobnost da se izmestimo iz sopstvene perspektive i ono što nam se saopštava
razumemo iz ugla sagovornika
2.Veštinu efektivne pisane komunikacije
3.Sposobnost da uočavamo sitne detalje u razgovoru

3. Prva faza stresa je:

1.Faza otpora
2.Faza iscrpljenosti
3.Faza alarma / upozorenja

4. Među aspektima koji otežavaju konstruktivnu komunikaciju je i:

1.Razumevanje
2.Uvažavanje
3.Kritikovanje

138
5. Jedan od glavnih ciljeva aktivnog slušanja je:
1.Ventiliranje osećanja
2.Prekidanje sagovornika
3.Uočavanje šta tačno nije u redu u iskazu sagovornika

6. Predrasude se sastoje iz tri komponente:

1.Kognitivne, emotivne, ponašajne
2.Kognitivne, razvojne, emotivne
3.Emotivne, ponašajne, subjektivne

7. U okviru profesionalne uloge inspektora, primena veštine komunikacije bi omogućila:

1.Uspostavljanje kontrole nad situacijom
2.Otežavanje operativnog rada
3.Prekid saradnje

8. Ponašajna komponenta predrasude podrazumeva:

1.Diskriminaciju
2.Bliskost
3.Fleksibilnost

9. Faza stresa koja nužno zahteva hitnu medicinsku pomoć je:

1.Faza alarma / upozorenja
2.Faza otpora
3.Faza iscrpljenosti

10. Jedna od značajnih elemenata neverbalne komunikacije je:

1.Mimika
2.Govor
3.Rečitost

11. Pitanja zatvorenog tipa najčešće započinju sa :

1.Da li...
2.Koliko ...
3.Šta tačno .....

12. Parafraziranje je :
1.Ponavljanje najvažnijeg dela iskaza osobe sa ciljem boljeg razumevanja
2.Ponavljanje najvažnijeg dela iskaza osobe sa ciljem ismejavanja njegovog iskaza
3.Ponavljanje najvažnijeg dela iskaza osobe sa ciljem prekida komunikacije

13. Modulacija glasa podrazumeva :

1.Gestikuliranje
2.Mimiku
3.Naglašavanje određenih reči u rečenici.

14. Pitanja otvorenog tipa najčešće započinju sa :

1.Da li....
2.Koliko....
3.Imate li ....

15. Slušanje sa empatijom podrazumeva:

1.Prepoznavanje i izražavanje nezadovoljenih potreba sagovornika

139
 2.Predstavljanje sebe kao osećajne i emotivne osobe
3.Manipulaciju

PITANjA ZA USMENI DEO ISPITA

1. U situaciji vršenja inspekcijskog nadzora štandova ispred pijace, nadzirani subjekt Vam
kaže:
“Evo ih opet, hijene jedne! Daj mi tvoju platu, pa neću više prodavati robu!”
Na koji način biste mogli da se obratitite nadziranom subjektu u cilju uspostavljanja
konstruktivne komunikacije i atmosfere saradnje, koristeći neku od tehnika aktivnog slušanja?
Odgovor:
Tehnika reflektovanja(snižavanje tenzije, ventiliranje osećanja) prepoznajemo njegova osećanja i
uvodimo ga u razgovor dajući mu mogućnost da izbaci osećanja)
Vidim da ste veoma ljuti, verovatno vam je ovo jedini izvor prihoda. Nadam se da bar neko u
vašoj porodici ima posao odnosno izvore prihoda.
Održavamo uspostavljeni kontakt, manifestujemo poštovanje i razumevanje za situaciju i kada se
tenzija spusti objasnimo razlog dolaska (redovan-vanredan IN po nalogu) i nastavljamo kontrolu.....

2. Stanari jedne zgrade su protiv obližnjeg kafića u više navrata uputili prijave inspekciji
zbog buke. Izlazili ste na teren, i utvrdili da su prijave neosnovane. Nezadovoljni stanari Vam
kažu:
“Štitite ih! Sigurno vam plaćaju dobro!”
Na koji način biste mogli da im se obratitite koristeći neku od tehnika aktivnog slušanja?
Odgovor:
Potrebno je da prepoznamo i izvršimo dekonstrukciju predrasude sagovornika(državne
službenike je lako podmititi i uglavnom su podmićeni),ostanemo mirni i profesionalni, uspostavimo
bolji kontakt, koristimo tehniku slušanja sa empatijom i saopštavamo da smo zaista želeli da izađemo
u susret njihovoj prijavi te da smo zato tog i tog dana izlazili na teren da je u kontroli asistenciju

140
pružila patrola komunalne policije, međutim tom prilikom nisu potvrđeni navodi iz prijave.... ali
inspekcija će nastaviti kontrolu kako tog, tako i drugih subjekata sa ciljem da se građani zaštite od
buke iz ugostiteljskih objekata.
„Budite sigurni da mi profesionalno vršimo svju dužnost. Ukoliko, uprkos svemu imate primedbu
na naš rad možete ih uputiti.....“

3. U situaciji vršenja inspekcijskog nadzora privrednog subjekta, nadzirani subjekt Vam

kaže:
“Šta je, opet vam trebaju pare!”
Na koji način biste mogli da se obratitite nadziranom subjektu u cilju uspostavljanja
konstruktivne komunikacije i atmosfere saradnje, koristeći neku od tehnika aktivnog slušanja?
Odgovor:
(Tehnika reflektovanja)
Vi verovatno smatrate da inspekcija ide u kontrolu isključivo iz razloga da od privrednika
oduzima novac i puni budžet. Verujte da nije tako. Uloga inspekcije je da bude prijatelj i saradnik
privrednika da ih preventivnim kontrolama i na drugi način obavesti i obuči da svoje poslovanje
usaglase sa zakonskim propisima, a tek ako ne nailazi na saradnju sa kontrolisanim subjektom na red
dolaze sankcije.Ova nasa poseta je deo planiraih nadzora na terenu a taj plan je objavljen na sajtu........
(pružanje informacije)......

4. U situaciji vršenja inspekcijskog nadzora neregistrovanog subjekta, nadzirani subjekt

Vam kaže:
“Kod mene ste došli, ja nemam od čega da živim!”
Na koji način biste mogli da se obratitite nadziranom subjektu u cilju uspostavljanja
konstruktivne komunikacije i atmosfere saradnje, koristeći neku od tehnika aktivnog slušanja?
Odgovor:
Kako je emotivna tenzija izražena to tehnikom reflektovanja ventiliramo osećanja nadziranog
subjekta na taj način što ih prepoznajemo i omogućavamo mu da ih izbaci iz sebe.Uvodimo ga u
razgovor navođenjem alternativnih načina zadovoljenja prepoznate potrebe:
Vidim da ste veoma ljuti, verovatno vam je ovo jedini izvor prihoda. Nadam se da bar neko u
vašoj porodici ima posao odnosno izvore prihoda.
Verovatno se plašite inspekcijske kontrole zbog eventualnih štetnih posledica, međutim, budite
sigurni da je naša uloga pre svega da budemo prijatelj i saradnik privrednih subjekata, da ih
preventivnim kontrolama i na drugi način obavestimo i obučimo da svoje poslovanje usaglase sa
zakonskim propisima, a tek ako ne nailazi na saradnju sa kontrolisanim subjektom na red dolaze
sankcije.Pri tome vodimo računa da i sankcije budu adekvatne ekonomskoj snazi kontrolisanih
subjekata.

5. Došli ste u inspekcijski nadzor privrednog subjekta. Predstavljate se direktoru, iznosite

svrhu nadzora, trudite se da uspostavite kontakt. Direktor sve vreme ćuti i gleda Vas “sa
visine”.
Na koji način biste mogli da se obratitite nadziranom subjektu u cilju uspostavljanja
atmosfere saradnje, koristeći neku od tehnika aktivnog slušanja?
Razumevamo zbog čega se direktor ponaša na taj način i prepoznajemoo njegovu potrebu da
bude poštovan i uvažen i to nam je polazište za dalje usmeravanje komunikacije(odgovaramo na
identifikovanu potrebu).
Uvažavanje izražavamo iznosenjem činjenica koje odražavaju prepoznavanje značaja te osobe i
firme. Na primer: „Znamo da ste vi vlasnik firme koja posluje već 10 godina i zapošljava 100
radnika“.........S obzirom da su njemu veoma značajni poslovnost i uspešnost nastavljamo: „S obzirom

141
da ste toliko godina uzoran i uspešan poslovni čovek ja ne sumnjam da ćemo i ovaj posao uspešno
završiti........

6. Prilikom obavljanja inspekcijskog nadzora privrednog subjekta, nadzirani subjekt Vam kaže:
“Kod Petrovića ne idete, politički drugovi se ne diraju?!”
Na koji način biste mogli da se obratitite nadziranom subjektu u cilju uspostavljanja
konstruktivne komunikacije i atmosfere saradnje, koristeći neku od tehnika aktivnog slušanja?

„Vi smatrate da u postupanju inspekcije postoji diskriminacija nadziranih subjekata po političkoj

liniji(parafraziranje), i naravno, želeli bi ste da svi privredni subjekti budu ravnopravni pred državnim
organima, pa tako i vi sa pomenutim gospodinom Petrovićem (slušanje sa empatijom). Naravno da je
ta vaša
želja potpuno opravdana i mogu vas uveriti da u postupku inspekcijskog nadzora niti znamo niti nas
interesuje političko opredeljenje nadziranih subjekata. Ovaj pregled je deo redovne kontrole koja je
isplanirana krajem prosle godine, o čemu se možete uveriti na sajtu grada a nadzor nad poslovanjem
pomenutog Petrovića je već izvršen-u planu da se izvrši...( pružanje inspiracije). Budite sigurni da ćete
u pogledu našeg postupanja biti u potpuno istoj poziciji“.........

7. Prilikom obavljanja inspekcijskog nadzora privrednog subjekta, nadzirani subjekt Vam kaže:
“Koliko danas para treba da stavite u državnu kasu?!”
Na koji način biste mogli da se obratitite nadziranom subjektu u cilju uspostavljanja
konstruktivne komunikacije i atmosfere saradnje, koristeći neku od tehnika aktivnog slušanja?

Prepoznajem stereotip(inspekcija služi samo da država pljačka privrednike i puni

budžet).Koristim metod refleksije:
Vi verovatno verujete u stereotip da je uloga inspekcije prevashodno da uzima novac
privrednicima i ubacuje ga u državnu kasu.Ja vas uveravam da ste u zabludi. Novi ZoIN donet 2015.
godine stvari je postavio upravo suprotno. Naime uloga inspektora je pre svega da da bude prijatelj i
saradnik privrednih subjekata, da ih preventivnim kontrolama i na drugi način obavesti i obuči da
svoje poslovanje usaglase sa zakonskim propisima.........(pružanje informacije).

8. Prilikom vršenja inspekcijskog nadzora privrednog subjekta ustanovljavate propuste u

poslovanju koji podležu sankcijama. Vlasnica firme se tada rasplače, i ispriča Vam da ima bolesno
dete i da se skoro razvela od supruga.
Na koji način biste mogli da joj se obratitite u cilju održavanja atmosfere saradnje i obavljanja
svoje profesionalne dužnosti, koristeći neku od tehnika aktivnog slušanja?
Koristimo metodu reflektovanja, pokazujemo da prepoznajemo i uvažavam emotivnu situaciju u
kojoj se nalazi imenovana.Pokušavamo da ventiliramo njene emocije i nudimo pristup problemu na
drugi način.
______________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________

9. Prilikom vršenja nadzora inspekcije rada utvrdili ste da su neka od lica koja rade u okviru
privrednog subjekta angažovana bez ugovora o radu (rade na crno). Kada to saopštite odgovorom licu,
dotični/na Vam kaže:

142
 “U kafiću na ćošku nikad radnika nisu prijavili, pa im ne pišete prijave! Ja ne stavljam kovertu u
džep, to je vama problem.”
Na koji način biste mogli da se obratitite nadziranom subjektu u cilju održavanja poslovne
atmosfere i sniženja tenzije u komunikaciji, koristeći neku od tehnika aktivnog slušanja?
Dekonstruišemo predrasudu, koristimo metod slušanja sa empatijom:
Vi verovatno verujete u stereotip da je inspekcija korumpirana. Ja vas uveravam da ste u zabludi.
Kada je u pitanju kafić na ćošku, kontrole su izvršene i preduzete su zakonske mere(planirano da se
izvrši...).Budite sigurni da mi profesionalno vršimo svoju dužnost i da će te imati isti tretman kao
pomenuti subjekt.Ukoliko i dalje budete imali sumnji molimo vas da se obratite našem načelniku koji
će proveriti vaše sumnje u nas postupak.

10. Došli ste u inspekcijski nadzor privrednog subjekta. Predstavljate se direktoru, iznosite svrhu
posete. Direktor vas prekida rečima:
“Znaš li ti ko sam ja?! Moj je otac podigao ovaj grad! Mene si došao da kontrolišeš!”
Na koji način biste mogli da postupite u datoj situaciji primenjujući model taktičke
komunikacije?

Razmišljamo: Koja je potreba ugrožena kod ove osobe. Prepoznajemo da je to potreba za

poštovanjem i uvažavanjem i za sigurnošću od negativnih posledica.
Naravno da znamo.Verovatno ne postoji niko u ovom gradu ko ne zna kakve zasluge ima vaš
otac za njegov razvoj. Mi verujemo da i Vi u svom poslovanju vodite računa i da nećete dozvoliti da
neki propust kompromituje takav ugled vaše porodice. Uloga inspekcije nije u tome da bude
Damoklov mač nad vratom privrednih subjekata, već pre svega u tome da bude prijatelj i saradnik, i da
Vam pomogne da svoje poslovanje usaglasite sa zakonskim propisima.

11.Prilikom vršenja nadzora nad radom izvesnog privrednog subjekta inspektor rada je utvrdio
da: ugovori o radu zaposlenih ne sadrže sve elemente iz člana 33. Zakona o radu (nema podataka o
opisu posla koji zaposleni obavlja, nema iznosa zarade, niti dnevnog trajanja radnog vremena);
poštovana je procedura utvrđena Zakonom prilikom davanja otkaza ugovora o radu, kao i prilikom
premeštaja zaposlenih na druge poslove; i da iako zapošljava više od pet radnika, privredni subjekt
nema donet Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Imajući u vidu generalna pravila davanja konstruktivne povratne informacije, na koji način bi
inspektor na kraju obavljene terenske kontrole mogao (usmeno) dati povratnu informaciju
kontrolisanom poslodavcu?
Najpre iznosimo pozitivne činjenice uočene tokom kontrole a zatim propuste:
Vidim da ste legalan –registrovan privredni subjekt,da imate prijavljeno 10 radnika te da
poštujete proceduru prilikom davanja otkaza ugovora o radui premeštaja na druge poslove.Potrebno je
međutim i da ispravite i određene propuste koje smo utvrdili i to......

12. Tokom vršenja nadzora privrednog subjekta, utvrdili ste da prilikom određene transakcije nije
izdat fiskalni račun. Nadzirani subjekt Vam na to kaže:
“Koliko firmi i kompanija koje peru novac ste obišli u proteklih godinu dana?! Kontrolišite one
koji kradu milione eura dnevno!”
Na koji način biste mogli da se obratitite nadziranom subjektu u cilju održavanja poslovne
atmosfere i sniženja tenzije u komunikaciji, koristeći neku od tehnika aktivnog slušanja?

Vidim da ste veoma ogorčeni na situaciju da u našem društvu postoje primeri nepoštovanja
zakona,pranja novca i krađe.Verujte da delimo vaše mišljenje i osećanja po tom pitanju i nadamo se da
će nadležni državni organi uspeti da se izbore sa tom pošasti.Ja bih veoma voleo kada bi me država
angažovala na tim poslovima i dao bih sve od sebe da se sa tim izborimo,ali naše nadležnosti su druge

143
prirode i mi smo ovlašćeni da vršimo kontrolu ........Mi verujemo da je vaše poslovanje u toj oblasti
usaglašeno sa zakonom i da ćemo s obzirom da ste vi dugogodišnji privredni subjekt uspešn završiti i
ovaj posao.

13. Prilikom vršenja inspekcijskog nadzora privrednog subjekta nadzirani subjekt Vam kaže:
“Kontrolišete nas boraniju, kod tajkuna i ne ulazite!”
Na koji način biste mogli da se obratitite nadziranom subjektu u cilju uspostavljanja
konstruktivne komunikacije i atmosfere saradnje, koristeći neku od tehnika aktivnog slušanja?

______________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__

14.Prilikom vršenja inspekcijskog nadzora privrednog subjekta ustanovljavate propuste u

poslovanju koji podležu sankcijama. Odovorno lice Vam na to, između ostalog, kaže:
“Zakoni važe samo za male, za tajkune ne važe! Svi ste vi ista mafija!”
Na koji način biste mogli da se obratitite nadziranom subjektu u cilju održavanja poslovne
atmosfere i sniženja tenzije u komunikaciji, koristeći neku od tehnika aktivnog slušanja?

Dekonstruišemo predrasudu:
Prepoznajući uprošćenu rigidnu sliku koja govori da državni organi kontrolišu i kažnjavaju samo
male privredne subjekte a tajkune ne diraju i visoku tenziju koja proističe iz izjave nadzirane stranke
pokušavam da ventiliramo osećanja i spustimo tenziju koristeći reflektivni metod i postavljanjem
pitanja:
Vidim da ste Vi ste veoma ljuti na organe države jer smatrate da se ne odnose na isti način prema
malim privrednim subjektima i takozvanim tajkunima.
Postavljamo pitanje: Da li vi lično imate takvih saznanja u vašem privrednom okruženju ili vaš
stav proizilazi iz ustaljenog mišljenja koje postoji u narodu.
Verujte da u ponašanju naše inspekcije ne postoji takva selekcija.Kontrole se rade planski,svi
subjekti su upoznati o postupanjima inspekcije i o istima se mogu informisati na sajtu grada.Ako
slučajno uočite takve nezakonitosti u radu inspekcije molim vas da o tome obavestite načelnika
gradske uprave za inspekcijske poslove pa će se izvršiti provera tih navoda........Verujte da do sada
nismo immali takvih prijava i da se prema svima ponašamo i postuamo na isti način definisan
zakonom o inspekcijskom nadzoru.

15. Prilikom vršenja inspekcijskog nadzora privrednog subjekta nadzirani subjekt Vam kaže:
“Mi smo za vas krave muzare koje nikakvu drugu ulogu nemaju osim da su domaćini za državne
parazite!”
Na koji način biste mogli da se obratitite nadziranom subjektu u cilju uspostavljanja
konstruktivne komunikacije i atmosfere saradnje, koristeći neku od tehnika aktivnog slušanja?

144
 ______________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________

145