Tema hutbe: Strpljivost na ezijjetima i uvredama

Hvala Allahu dž.š., Gospodaru svjetova, Vladaru sudnjega dana. Hvaljen neka je Allah, koji
nas je na pravi put uputio; mi ne bismo na pravom putu bili da nas Allah nije uputio. Salavate
i selame donosimo na Njegovog Poslanika i Miljenika Muhammeda a.s., Njegovu časnu
porodicu i plemenite ashabe, a mahsus selame upućujemo našim šehidima koji su dali svoje
živote za odbranu svoje vjere, domovine i svoga naroda.

Poštovana braćo, čovjek je po svojoj prirodi sklon da čini zlo i da ezijjeti drugoga, i ne treba
da se pravda zbog toga, ali mora da pokuša kontrolisati svoje postupke u svakoj situaciji.
Uzišeni Allah nam u suri Jusuf govori o ženi upravnika koja je Jusufa, a.s., na različite načine
ezijjetila, kako se ne pravda, nego se kaje i pokušava ispraviti svoje greške.

ُّ ‫س أَل َ َّما َرةٌ بِال‬

‫سو ِء إِاَّل َما َر ِح َم َربِّي ۚ إِنَّ َربِّي َغفُو ٌر َّر ِحي ٌم‬ َ ‫سي ۚ إِنَّ النَّ ْف‬ ُ ‫َو َما أُبَ ِّر‬
ِ ‫ئ نَ ْف‬

„Ja ne pravdam sebe, tä duša je sklona zlu, osim one kojoj se Gospodar moj smiluje.
Gospodar moj zaista prašta i samilostan je“. (Jusuf 53.)

Mislim da nikada kao danas nije bilo ovoliko pritužbi. Svako se na nekoga žali: komšija na
komšiju, kolega na kolegu, poslodavac na radnika a radnik na poslodavca, profesori na
studente a studenti na profesore. I oni koji su jedni drugima bliski, i oni se žale: roditelji na
djecu a djeca na roditelje itd. Svako nekoga ezijjeti i vrijeđa. Naprosto, nemoguće je svoj
život organizirati u miru i biti siguran od ezijjeta drugih. Preostaje nam jedan od dva izlaza:
potpuna izolacija od ljudi, što nije prirodno niti po sunnetu Poslanika, a.s., i sabur ili
strpljivost na ezijjetima i uvredama. Ovo drugo nam preporučuje i Allahov Poslanik, a.s., u
hadisu kojeg bilježi imam Tirmizi:

‫صبِ ُر َعلَى أَ َذا ُه ْم‬ ْ ‫صبُر َعلَى أَ َذا ُه ْم َخ ْي ٌر ِمنَ ال ُم‬

َ َّ‫سلِ ِم الَّ ِذي ال يُ َخالِطُ الن‬
ْ َ‫اس وال ي‬ َ َّ‫سلِ َم إِ َذا َكاَنَ يُ َخالِطُ الن‬
ْ َ‫اس َوي‬ ْ ‫إِنَّ ال ُم‬

„Musliman koji živi zajedno s ljudima i trpi njihove uvrede je bolji od muslimana koji se
izolira od ljudi i poštedi sebe njihovih uvreda“. (Tirmizi 2507)

Gospodar svjetova traži od svoga Miljenika da ne obraća pažnju na uvrede svojih neprijatelja
sa kojima se svakodnevno susretao. Kaže Allah, dž.š.,:

‫َو َد ْع أَ َذا ُه ْم َوتَ َو َّك ْل َعلَى هَّللا ِ ۚ َو َكفَ ٰى بِاهَّلل ِ َو ِكياًل‬

„i na uvrede njihove pažnju ne obraćaj i u Allaha se pouzdaj, Allah je dovoljan kao zaštitnik“.
(El-Ahzab 48)

Poštovana braćo, ako pokušamo pronaći treći izlaz, kao što je na uvredu odgovoriti uvredom,
što je česta pojava danas, možemo vidjeti da ni to nije rješenje. Naprotiv, samo još više
produbljujemo krizu naših međusobnih odnosa. Divan primjer nam prenosi Ebu Hurejre, r.a.,
koji je posmatrao čovjeka koji je vrijeđao Ebu Bekra, r.a., dok je sjedio u društvu Poslanika,
a.s.. Ebu Bekr je slušao i trpio uvrede tog čovjeka, a Poslanik se sa osmjehom na licu divio
reakciji Ebu Bekra. Kada je čovjek pretjerao sa uvredama, Ebu Bekr mu je odgovorio samo na
dio njegovih uvreda. Tada se Poslanik, a.s., naljutio, ustao i napustio njihovo društvo. Ebu
Bekr je, vidjevši reakciju Poslanika, a.s., ustao i požurio kako bi Ga sustigao. Kada je stigao
Poslanika, a.s., upitao je za razlog njegove reakcije. Dok me je on vrijeđao, o Allahov
Poslaniče, ti si sjedio i nisi reagovao, a kada sam mu odgovorio, ti si se naljutio i otišao.
Poslanik, a.s., mu je odgovorio: Dok je on tebe vrijeđao pored tebe je bio melek koji je u tvoje
ime odgovarao, a kada si ti preuzeo njegovu ulogu došao je šejtan i pridružio se društvu, a ja
ne želim da budem prisutan u društvu u kojem je šejtan.

Draga braćo, islam nas uči da na uvrede saburom odgovaramo, a ako možemo i da halalimo, a
na uvrede dobrim odgovoriti mogu samo odabrani. Razmislimo braćo moja, o reakcijama
Gospodara svjetova koji može u jednom trenutku da kazni i uništi sve one koji ga vrijeđaju.
Ali Milostivi saburi, prelazi preko toga i na uvrede uzvraća svojim blagodatima. A Njegov
miljenik nam najbolje opisuje sabur svoga Gospodara kada kaže:

‫ وهو يرزقهم ويعافيهم‬، ‫ إنهم يجعلون له ولدا‬، ‫ال أحد أصبر على أذى سمعه من هللا‬

„Nema niko strpljiviji na uvrede od Allaha. Pripisuju mu dijete, a On prelazi preko toga i
daje im opskrbu.“ (Buhari 7378)

Svi Njegovi poslanici i vjerovjesnici su doživljavali mnogobrojne i velike uvrede od strane

svojih naroda, neki od svoje rodbine pa čak i od svoje porodice. Ali su trpjeli te uvrede,
praštali i na kraju dobrim vraćali. Kaže Allah, dž.š.;

ْ َ‫صبَ ُروا َعلَ ٰى َما ُك ِّذبُوا َوأُو ُذوا َحت َّٰى أَتَا ُه ْم ن‬
‫ص ُرنَا‬ َ َ‫ف‬

„pa su trpjeli što su ih u laž ugonili i mučili sve dok im ne bi došla pomoć Naša.“ (El-Enam
34)

Jusufa, a.s., su ezijjetila i njegova rođena braća, i to na različite načine; bacivši ga u bunar, a
zatim su ga prodali za jeftine pare.

ٍ ‫ش َر ْوهُ بِثَ َم ٍن بَ ْخ‬

َ‫س د ََرا ِه َم َم ْعدُو َد ٍة َو َكانُوا فِي ِه ِمنَ ال َّزا ِه ِدين‬ َ ‫َو‬

„I prodaše ga za jeftine pare, za nekoliko groša; jedva su čekali da ga se oslaobode.“ (Jusuf

20)

Poslije svega što je doživio Jusuf, a.s., od svoje braće, on prelazi preko toga, prašta im i moli
svoga Gospodara da im oprosti, ali ih također ne vraća praznih ruku, daje im hranu i opskrbu
u naježim trenucima, kada im niko drugi nije htio pomoći.

ِ ‫يب َعلَ ْي ُك ُم ا ْليَ ْو َم ۖ يَ ْغفِ ُر هَّللا ُ لَ ُك ْم ۖ َوه َُو أَ ْر َح ُم ال َّر‬

َ‫اح ِمين‬ َ ‫قَا َل اَل تَ ْث ِر‬

„Ja vas danas neću koriti-reče- Allah će vam oprostiti, od milostivih On je najmilostiviji!“
(Jusuf 92)
Na kraju se zapitajmo, braćo draga, da li je iko od Allahovih stvorenja doživio uvrede koje je
doživio Njegov miljenik, Muhammed, a.s., a kojem je Allah ponudio da kazni i uništi njegov
narod. Ali miljenik Milostivom odgovara: Gospodaru moj Ti uputi moj narod, zaista oni ne
znaju.
Po povratku u Mekku Allahov Poslanik pita svoj narod; šta mislite kako ću danas prema vama
postupiti? Oni mu odgovoriše: lijepo, ti si plemeniti brat, sin brata plenita. Ja ću vam danas
reći ono što je Jusuf, a.s., rekao braći svojoj; „Ja vas danas neću koriti-reče- Allah će vam
oprostiti, od milostivih On je najmilostiviji!“ (Jusuf 92)
Idite, vi ste slobodni.
Molim uzvišenog Allaha da nam da snage i sabura kako bi trpjeli ezijjete jedni drugih, praštali
jedni drugima i na uvrede uzvraćali dobrim. AMIN!

Hfz. Ishak ef. Efendić