Година 1917, прекретница Великог рата.

Револуције у Русији и ступање

САД на светску сцену

Револуције у Русији и њено иступање из рата

Фебруарска револуција у Русији. Кризу у коме се руско друштво налазило додатно је
продубило ратовање. Глад, немаштина и оскудација у војсци довели су до неколико радничких
протеста. Један од њих, одржан у фебруару 1917. године, довео је до оружане побуне против
царске власти, коју су подржали и војници у тадашњој руској престоници - Петрограду. Убрзо
су заузети седиште царске владе и Дума, а министари су похапшени. Владар Русије, цар
Николај II у време побуне се налазио на фронту, где је и потписао папир којим се одрекао
власти. Овим је руско царство пало. На власт је дошла Привремена влада у којој је
најутицајнији био социјалиста Александар Каренски. Привремена влада убрзо је упала у нове
проблеме као што је проблем са снабдевањем храном који нија била у могућности да реши.
Немири су настављени, сељаци су тражили поделу велепоседничке земље, а гладни и изнурени
војници су често дезертирали. Бољшевици, за то време, траже да Русија одмах иступи из рата.

Октобарска револуција. Владимир Илич Лењин, вођа бољшевика, који је био емигрант у
Швајцарској, враћа се у Русију у априлу 1917. године и започиње припреме за нову револуцију.
Под паролом "мир, хлеб, земља" залагали су се за иступање из рата, обезбеђивање хране за све
становнике и поделу земље сељацима. Уз помоћ војника, радника и сељака које су придобили
формирали су наоружане гарде - Црвену гарду. И поред свега тога, влада Керенског је током
лета 1917, успела да стиша незадовољство, а Лењин је зобг оптужби да је немачки шпијун
морао да бежи у Финску.Ситуација на фронту је била све гора, расуло и бољшевичка агатација
довели су до масовног дезерства. Положај владе септембра 1917. отежао је покушај војног
удара генерала Конилова. Да би сачувала власт, влада Керенског поделила је оружје
бољшевицима. Лењин се илегално враћа из Финске у Петроград и започиње организацију
бољшевичког устанка. Влада је знала за ове припреме, али није могла да их спречи. Нови
устанак почео је 7. новембра, односно 25. октобра по старом календару, одакле и носи назив
Октобарска револуција. Симбол револуције постала је крстарица Аурора, чији су морнари
отказали послушност владе и прешли на страну бољшевика.До јутра 8. новембра Бољшевици су
успели да заузму све битне институције у Петрограду и да формирају Совјет народних
комесара на челу са Лењином. Неколико дана касније, однели су победу и у Москви, по значају
другом граду у Русији. Крвав грађански рат у Русији између „црвених“ – бољшевика и „белих“
– контрареволуционара, настављен је све до 1920. када је Црвена армија однела коначну
победу.
Током грађанског рата 1918. бољшевици су на бруталног начин ликвидирали симбол
старе Русије – царску породицу. Николај II, његова жена Александра и њихово петоро деце
стрељани ду у граду Јекатаринбургу, а исту судбину доживели су и царев брат и његови
рођаци.
Након освајања власти, бољшевици су склопили примирје са Немачком, а коначни мир
потписан је у Брест-Литовску 3. марта 1918. године. Немци су Русији наметнули огромне
материјалне обавезе и одузели јој чак 25% територије.

Улазак САД у рат 1917. године

Улазак Сједињених Америчких Држава била је још једна прекретница у Првом
светском рату и историји уопште. Изолационалистичка политика која је у САД установљена
још 1823. године подразумевала је немешање у послове Европе. Тако су САД остале неутралне
и у току Великог рата који им је донео значајне добитке будући да су европске земље куповале
управо овде огромне количине робе, наоружања и војне опреме. Са друге стране, пораз Антанте
довео је пословање у питање, као и отплату дугове које су САД имале раније према земљама
окупљеним у овом савезу.
Окидач за улазак САД у рат била је најава Немачке да ће потпити све бродове које снабдевају
војску држава Антанте. Након што је 1915. године потопљен путнички брод Лузитанија на коме
је погинуо велики број америчких држављана, Америка улази у рат против Немачке 6. априла
1917. године. Након Великог рата САД су се наметнуле као велика светска сила.

Последње битке и крај рата 1918. године

После иступањ бољшевичке владе из рата, Немачка је знатне снаге с Источног фронта
пребацила на запад. Немачка је своју последњу офанзиву имала почетком 1918. године, и та
офанзива доживела је неуспех. Почетком лета 1918. силе Антанте, значајно ојачане америчким
снагама, принудиле су немачку војску на повлачење.
Септембра 1918. савезничке армије почињу офанзивуна Солунском фронту. Важну улогу у
пробоју Солунског фронта имала је српска војска, која је незадрживо напредовала ка северу.
Ова офанзива Антанте с југа нанела је коначан удар Црнтралним силама.
Прва је капитулирала Бугарска 29. септембра, потом Турска - 30. октобра, а онда и Аустро-
Угарска - 3. новембра. Последња је, 11. новембра, капитулирала Немачка чиме је рат био
окончан.