posmatrana poj lazi_ seerijum ob} vee ost nezavisnih posmatrata. pom metodom i introspe pakke, Mostoje. U_oba slutaja opazait met fopisa nam u oba slugaja garangy, Me = fe steGemo u jednom élanku Devida bic Sttrospektivni podaci nist 1 tom sce isto vreme mogu da ih pomnsmtsla B Ono sto treba da se pitamo jeste d, Sa eeenu. je vrednost Kriterijuma javnosti? pote u svereniu ‘da on omoguéav: see verifikaciju. Medutim, zar mi ne m "Bejkn dalje ukazuje da Pavone ‘bismo morali dee mrivi, Svaki nsueea, introspele Nicgov a idbege facije Koje su na osnovu tog posmatranja Time se postavija pitanje jezika i kom koja se mogu postaviti u vezi sa jezikom i b svete introspekeije uporedimo, da li Gemo se ra irugog fazumemo, kako do toga a fe u bilo kom stepenu potvrd: Javnosti izvestaja zadovoljen” (9, str akljutiti da je najvec ona ponekad pokusava da ane w tom Sto si 2 Ako je od je u tom ste NOSTI INTROSPEKTIVNIH METOMA imtrospektivne metode mi n 10 obubvatili_ a » nili smo ukazali na sv st iene > da to es U najgrubljim crtama wéinimo. BF je intr ktivna metoda utolike Pow trati izvefbaniji i ukoliko su zadaci aksi. Zad%, daleko lakéi nego Sto su bili o wy vircbu fe se otuda introspektivni podaci cest? le Pata sik. eft enjie”), © hipnagogim | olehavama pogresnog prepoznavanja je. dalic- éemo uskoro videti, oblast meri se _zasniva ‘na introspel kaze’ jua, Wi jedne posebne ‘vrste i ; , Koja pretraziyje sv En ea nee Tnteresan (2, ‘imo kod onih k i deistoa ne nesreénih Ijudskih i muéenja u pro »Nauka je uvek sledi ‘Ejndzel, ke ogres Bia ne bi posto}nologiji je jedan oblik int: i Pe Misdcrorske inves ekg malazi se u korenu mnogih JS : dija « kojirn ymenalizam, fenomenc ih st Sholozi obilato log eter. psiholozi obilat ihologija, psiholoska fem, i ata, Ko} ic su ponekad gija itd. Na& prvi zadatak je aah t Mikao razlika izmedu sveta fenomena ; ena nepispacan nee ; ati, Milzoamno seo mm a Bh Huserlove fenomenologije na mo niti mozemo saznati, Mi znamo samo 2a ong OY momenta — Mpojavljuje, to jest, nase sai je ogranigeng @ Aa : emenalogiiom, jeonim di EBA ne treh ‘enomenoloska orijentacija a she: jece tradicije i interesovanja negovali “s Nemackoj izgradivana je fenomenol govall. su. broja oe Te oa eke 0}, psiholoy U Ameriei (SAD) bihejvi nee é puke Jeno wom popu postupak dostojan wtnike es ‘ ia za vreme introspekcije pray tin, ce gem Je aktomost u toh ava vrsta i Fre viste iskustva jedi tke teorije i njihovih intereso pada ranije izneto misljenje zato la da ,stavi u zagradu’ wke i zato je ona prugala jed a obavijena takorle je jasno kakve avke, ubed int fia pretpostavka introspek i Gulni podaci su Fokalne pojave koje 0 od uslova drazenja okolne sredi reteno: ,lokalni ose¢aji za bkalizovanog receptora; od ovog polaze nervni sprovodnike i ia odredenom i logija je dobra ilustracija za enomenologie. Sovjetski ps aeska osnova za hipoteze o enon ty, Einjenicom Vudvort podviagi an oat 1 teVFllozofi_ su sumnjali u_ ezzisten : ZMicsé tenica Huscriova — vwlenig 21Bre a Ben tea is Fs PBs ee sla pokate snopuén io} shal opetan nis jedno zen rouge. smatramo gail ick ‘vezana an konkttan naa Heo Sato uaaHénost sa nokom. a Fooekad postase‘osp199 “pnfouron. Be ms 2 & ie 3: i 'obracaju paznju na pojave kojna. dve vellke “tbl ‘ologie. Izlaganja cetno pokent ¢ je osnovna boja, posto se Criterijum ,osnovmosti” ii ypda svojom fenomenoloskor se nalazi na osnova.no “Bhi 56 go tineku Einjentcu, Kad | objet, PoP ant bez Opatan cki smo posmatran a jn so Pop tiko je gornht opis doz spasms Jracenja st pean i Sekonausnog Postupka. Postupak " Cak i pod prvom codnosa” je 5c P medu predstava i opazaja. uy samom sada, u sam. pazaja, pored ra ia Koju Gemo ovde ine tata ee erence moiemo da po: ku Tutku, u njegovim odnosima sa drugii Ina promena nastaje ka i ja i onda Te promene zavise od procesa u orga B osnovu po ima, bihejvi Mtainje procese mogu G