UVOD: POGLED UNAPRED Pod reéju ,,struktura” obitno se podrazumeva skup odnosa izmedu javesnih komponenata. ,,Komponente” psiholoske nauke o kojima éemo u ovoj knjizi govoriti jesu sledece, 1) Svaka nauka, sem tzv. formalnilt nauka (kao Sto su razlitite matematiéke discipline i-logika), zasniva se na izvesnoj iskustvenoj osnovi, tj. polazi od izvesnih posmatranth pojava. Veé na tom prvom koraku psihologija se nalazi u dilemi: da li unutra&nje svesno iskustvo j metodu introspekcije, koja o njemu saopStava, treba prihvatiti ili od- baciti? Klasiéna psihologija je unutranje, neposredno (svesno) isku- stvo uzimala kao specifiéni-i iskljuéivi predmet psiholo’ke nauke. Bi- hejvioristiéka revolucija oti8la je u drugu krajnost, tako da je psiho- Joska nauka ostala samo sa Ginjenicama koje se mogu-jedino ekstro- spektivno posmatrati, Sa bihejviorizmom psihologija nije ostala samo bez duge vec i bez svesti. Nase izlaganje zapoéecemo osnovnim pitanjem: koju vrstu pojava psihologija izuéava ili treba da izuéava? Drugim re- cima, kakve su éinjenice ili Kakve treba da budu Ginjenice na kojima se éitava struktura psihologije zasniva? O tom fundamentalnom pitanju psihologije govoriéemo u dva posebna poglavija, u poglavlju o ,,Pred- metu psihologije” i u poglavlju o ,,Osnovnim Cinjenicama i metodama psihologije”. Ta dva poglavija zauzimaju veliki broj stranica, Na tim stranicama opisaéemo razlidite definicije predmeta psihologije, osnovne psihologske metode (introspektivne i metode spoljasnjeg, objektivnog posmatranja), a takode i osnovne psiholoske pravce Koji reprezentuju razlitite pristupe predmetu psihologije -— klasiénu introspektivou i strukturalnu psihologiju, klasiénu funkcionalnu psihologiju, fenomeno- losku i egzistencijalistitku psihologiju, kao i osnovne metodoloske po- stavke bihejvioristi¢ke i geSialt-psihologije. U celom tom izlaganju (koje zauzima oko jedne trecine knjiga) centralna iema je suprotstavijanje dva osnovna pristupa psihologiji, kontrastiranje ,dve suprotne osnove moderne psihologije” — s jedne srtane, introspektivne i fenomenoloske koncepcije i, sa druge strane, bihejvioristi¢ke koncepcije psibologije. Mi se neéemo zadrfati samo na izlaganju pomenutih stanovi8ta vee cenio o njima i krititki diskutovati. Naroéitu paznju posveticemo bihejviori- stickom kriterijumu nauéne objektivnosti. | ee 2) Jednu od komponenti nauke predstavijaju maucni pojmovl, Na neposredan ili posredan naéin oni se zasnivaju na izvesnim posmatranim pojavama. Posebno poglavlje posveticemo operacionalnim definicijama u kojima se sadriaj pojmova zasniva na posmatranim ¢injenicama i ope- racijama posmatranja i merenja. ee ate Pokrenuti ievesnim unutragnjim potrebama i drzeci se nekih Ae zofskih { metodoloskih uéenja (operacionalizam, logiéki pozitivizam), 7‘ju. (varijable), od- lave (orrmu aienog desetog poe! Sto se dovode u vez nog sistema — ci He kon pod opstije zakone, za ci zadr¥acemo se shema onog Sto 1 Da Gitaoca ni za trenutak ne © sivamom kretanju nauénog saznanja, 101 it izgradnje nauke — od o: a feorjama, ‘sstemima, i — samo je jedan pogodan logicki ol Hivona nauke saznanje se ne kreée samo w jedno™ Komponente sa vise” lestvice u strukturi nauke Komponentama. Sve komponenie nauke medu- ‘prozimaju. Uticaji idu kako odozgo tako i od0zdo- Nauka pokusava da odgovori na tri Odgovor na a takode dleskripcija nam, kaauj jaju. Ona seu prvom redu odnosi ia daje objasnjen \jenice i zakone. la utvrde izvesne zakonitosti da prude iavesnu vist objatnjenta, Tek w prestala da bude vo nauka o svesnim pt seSde inje ast ila je svakako jedna od prekretnica u tom DrayHOLOGIIE predmetom i metoda ra fazgranigenjem n. dre ‘ija_ bihe}vions rotito u_,sredni anja pelo e metodolo: avatiiema metodama w érugim p Be pci: 10 Sto se tom me- ti, iz poslednje ‘pa svom prvom ki prvom, i i procesima svesti. Osnovna metoda takve Ovakvo shvatanje prihvat 7 chology, 1902. g¢ narogito Evropi, u Sovjetskom Savezu i i objasnjenje pojava’svesti ‘svesna stanja, kako ni udnost, met karakter, Je opravdana samo jedna — wale host i metafizignost ne mote se Sstavlja kao svoju osnoyu i doprnu iztaganje 4 “1 deo, prvo poglavije.& pepe (1892, fiat (tte 26.0 eae istvo koje psiholog }. Posrednc aa e 10 njihow lienju, staviti sredio, Posredno je samo nage znanje zakl enje, a ne ; wvi mora biti takav dase Stav fiziéara prema predstavljenom pi ica” (12', str, 6). Ps — metar, i da. yjava; za njega ita ind, ae : ie Paz en mind) samo obuly shvacena je ,psiba” koju i ; wl coju izugava psih ije kao nauke o svesnim pojavama stvoreni SU nja sa drugim naukama. odnosnoje izrazio u zaht a mi Bea tecnijc deca _ Greska. dragi sastofy . Kada opt objektima tih objekat: stval wog i psiholoskog opi. mena izdao sv ezvanié ie fo ‘odnosno psiholog. redlagao ,,novu Ps Mo odnolos koja je stvarana u nasi vei na eksperimentu. Kao njihove savremenik aa . Ine postojece supstance sm promenama paralelne, ili a loze_prit bjekta; kad bi dovek pokuéao de | Stanja svst hao fa th i s ; 7 Videti B. Bajite psi logiju Vunta 1 Tigenera t Vant ji | smo. god . "1 Fesovanje. za is Iaborstor ee fi ajivao Ka tka nastavak fi je éul man o Fao ia pragova dradi, nalazenjy, , fog, To su sve nepostedno vazng i iholog S. Rubi isvake filozofske osnove, a f fh dana, Rubingtajn smatra da je intros sjam duhovnog raje od pojm: e Koi su se bunil protiy postojedeg: fakva ye : Vuntova psihologiju Jo ini princip sves “svest”, on govori o duhu (mens), ti nama tako, da to sami Drugim regima, sebi. On pi poimu ses im loga introspekcionista XIX veka st na njenom vrhuney, moi neposrednim ili posred leske iéke, kao i mnogi drugi su se jednog mo a, prvenstveno injem, jeding se ovakvog modlozenog rogaey apne os Jen ota tein Feoverovin tel ic 1098 da konkretne (aktu da, strukturalne psihologi deimentame protesew 3 ie u svesnim formacijama”. Z: Wvivisekeija koja ce dati struktural aje mozemo da govorimo o strukturi oka i oka podrazumevamo sve sastavne delove oka i ose; pod funkcijom oka podrazumevamo ope i mi deo vrSi, kao i izam, njegovo svega Sto bi podse 3 , aktivnu supstancu. U Ttener je svoju psfbolosiiu nazivao i yepric izvesnu moe padeni ‘oploufe sano ond sto terest! poet koja opisuje sadriaje svesi Bia” nema nikakve vere sa Kasnijom vegesnose Kao & fe misao kao Mtezitke senzacije iz razn iekstu (a, i (b) organskil U drugom konteks! a osecanja itd, ‘ova0, kako je on govorio, za:ra of je bio svestan nek; Titenet Se redovanje treba i Programa tka ameri¢kih psihologa. Fos! plover od eet Ameriékom psiholoskom ud ‘ali nije posecivao njegove sastan| Znagajna je po tome sto j psiholoskog pri _ pred: spektivne psihologije 0 cama, zakonima i nekim aj eepoeta prirodne i stavnim procesima i objast See prirodne nauk objasnjavaju poieve Ga rezume dato Zivot kulturnos ze Postici analizom pojedinih jednostavnih ps ljenja, emocija) kao Sto ini prirodne- Upomnavanjem odredene individue i njen°B aeast i imi emo videti da je fe od ‘an: ije. Pored s\ takvi , faime od_njego ‘nizom _pretpostavijer stoji meposredna svest, au poe! ‘na milost ili nemilost nek metod kretanja od prostog ka slozenom je da svi peda og unutrasnjeg Zivota. Analitiéki metod ée o mentame delove, ako iakvi posto} wke ite senzacije smo oj log éoveka gotovo nepuznat uutak navelo gitaoca da pre rind”) (50, ( Kada za koji fas tako kod te vest, kao, #to SMT forSmenolotke deskripclie fee da bude upozaat sa ihologiie XIX veka, lets navori sledeée : ine’ svesth stanja seeath Svest dotivijavn se kao kon $text Je selections ona se wok i objekie nego 2a dru ee ake od vil’ karakteristika BHLaea amet dajemo prema Diemsovom kraéem Ki 1) Prva karal‘Med bojc bi postigao isti Bitar ior ese nas osecali 0. ‘ulnim wt i odgovara: i onda kada postoji prekid svesnog toka, omova” svest se ,oseca kao da pripada pretho romene od jednog do drugog momenta u kv. i lutno magi (st 172). ‘lei to | Kada se Petar posle sisa probudi, on se seca svojih ra hema icra, Aco nee ‘. i a 1a it \. ‘kage oi ajegova sada&nja svesna stanja nastavijaiu se na Pret shema imena. . Alo te “8 ime, nije ista kao ,praznina” koju ‘ove deskriptivne tinjenice, Dems dolazi do svog dob! drugog imena, Za’ dva razlitit ode svesti, shvatanja koje predstavija direkto™’ i mozaitkim opisima svesti:1g Bkspett mom metodom anketza jednom umerenijem shvatanju, BML pojave ponatanja iso. svo THeener isu fmenom funkelondine idna Hajdbreder (40, str. 203) ne za sadvtaje 5 funkeije svakako r Ki manifest) sve je tanju psiholoije. Nekad tet, utenik eo ee 1911. god ojam matemat ‘odnos dva procesa). Disanje pluéa: drugim regima. proces ke ; ovde imam odnos iumedu jedne Sa druge strane, funkelja disanja u ani wvde imamo odnos izmedu jedne 2 on u njima in| 3 Ud paolo ne iskljuéuje iz nove P‘smo ranije 9} psihologije, "" skovao je Tigener; Mrnog psiboloskog_ pr: ja da siva patho v0} te da Je men se celoku On pol Se luke spoljasnja dra? Be feseraal cer Po pr mm mora da odbaci, ak veé kao sredstv vrednos injem_posmatranju, ran u odnosu na st se javlja kada se jedna naviks sin pis Bem izuje i vr8i bez udes uy novoj situaciji u kojoj - je sekundaran. Vudvort smatra da je Ci ‘procesi. Spoljatn ; éctku preteino sekundaran, 2progNavedena 1 REDNIE PUT” ILI ,SINTETICKA" SHVATANJA PREDMETA dn ile sreetinueaes : PSIHOLOGIE ne moraju da bud i. Stavise, jedna. moze bit oftro ko danas’ ne mickem 0, upuene su svesne pojave i int rospektivae 1 struktura ‘Cemo sad na glavna pitanja ovog ‘pile predmeta nauke j | fenog programa istrazivanja. Pod ovim ng