1.

Urođeno isčašenje kuka

Displazija kuka (termin koji se često upotrebljava u slučajevima urođenog iščašenja kuka),
podrazumeva razvojnu nenormalnost kuka u kojoj su deformisani svi elementi kuka:

- čašica,
- glavica butne kosti,
- kapsula,
- ligamenti i
- mišići.

U iščašenom kuku je glava butne kosti kompletno izvan čašice, najčešće postavljena
superolateralno. Subluksacija kuka podrazumeva poremećen odnos glave i čašice u kom je glava
izgubila svoj koncentričan položaj, ali je još uvek zadržala kontakt sa čašicom.

Postoje velike geografske i rasne varijacije u incidenci urođenog iščašenja kuka (0,1 promil u
Hong Kongu do 75 promila u Beogradu), što se objašnjava genetskim i faktorima okoline. Uzrast
deteta takođe utiče na incidencu deformiteta; displazija kuka se mnogo češće nalazi u
novorođenčadi nego u odojčadi. Incidenca je 3 do 5 puta veća u devojčica nego u dečaka. Levi
kuk je češće zahvaćen, ali su promene na desnom kuku teže. Incidenca je deset puta veća u dece
rođene karličnom prezentacijom.

Slika Br. 1 : Zglob kuka

 2. Etiologija

Etiologija urođenog iščašenja kuka ni do danas nije u potpunosti razjašnjena. Mnogi faktori
su odgovorni za razvoj ovog deformiteta. Labavost i insuficijencija kapsule i pratećih ligamenata
su osnovni faktor u patogenezi tipične luksacije kuka. U prošlosti se mnogo polagalo na primarnu
diplaziju acetabula kao osnovnog faktora, ali noviji radovi pokazuju da je ona rezultat, a ne uzrok
urođenog iščašenja kuka. Mehanički faktori imaju ulogu u etiologiji i patogenezi mane, što se
potvrđuje većom incidencom u dece rođene karličnom prezentacijom. Genetski faktori,
intrauterina malpozicija i faktori okoline takode imaju svoju ulogu. Poznato je da je veća
učestalost medu bliskim srodnicima ili medu blizancima. Mnogi smatraju da se mana prenosi
autozomno dominantno. Koliko će se ona ispoljiti zavisi od kombinacije mnogih faktora.

S obzirom da se radi o dinamično-evolutivnoj anomaliji opravdana su nastojanja lekara da je

što ranije otkriju i započnu lečenje. Efikasnost konzervativnog lečenja je obrnuto proporcionalna,
a učestalost sekvela direktno proporcionalna uzrastu u kom je lečenje započeto.

Simptomatologija u najranijem uzrastu je veoma oskudna, te su svi parametri koji doprinose

otkrivanju mane veoma važni. Pošto se urođeno iščašenje kuka javlja u 20 do 25% slučajeva
familijarno, treba posvetiti posebnu pažnju porodičnoj anamnezi, anamnezi porođaja i
prezentacije deteta.