5.

Oblast: BUBREG I ACIDO-BAZNA RAVNOTEŽA

1. Fiziološka anatomija bubrega
Anatomija
Bubrezi su parni organi koji se nalaze na zadnjem zidu abdomena, retroperitonealno. Nalaze se sa
obe strane kičmenog stuba.Oblik imaju kao zrno pasulja. Bubreg odraslog čoveka teži od 140 do 150
grama i dužine je oko 12cm.
Desni bubreg je potisnut jetrom zato se nalazi niže u odnosu na levi bubreg. Na uzdužnom preseku
bubrega uočavaju se dve zone: 1.spoljašnja zona ili bubrežna kora ( cortex renis) i 2.unutrašnja zona
ili srž (medulla renis).
Srž ljudskog bubrega je podeljena na bubrežne piramide. Vrh svake piramide je usmeren prema
bubrežnoj čašici i preko bubrežne papile se izliva u nju.
Bubrežna karlica u svom gornjem delu ima levkast oblik, a donjim krajem se nastavlja na ureter kroz
koji urin dospeva do mokraćne bešike.

Funkcije
Bubrezi predstavljaju centralni deo urinarnog sistema. Imaju ulogu u homeostazi. Bubreg održava
stalni sastav ekstracelularne tečnosti (ECT) tako što izlučuje promenljive količine vode, elektrolita i
drugih rastvorenih molekula. Takođe regulišu TA.
Bubrezi takođe održavaju ravnotežu između unosa, stvaranja, iskorišćavanja i ekskrecije mnogih
organskih i neorganskih jedinjenja.
Predstavljaju i endokrine organe koji produkuju 2 hormona-renin i eritropoetin. U njima se odvija
aktivacija vitamina D3, a u nekim situacijama (gladovanje) mogu da vrše glikoneogenezu (stvaraju iz
glutamine)

2. Građa nefrona
Funkcionalna jedinica bubrega je nefron, cev koja se sastoji od različitih transportnih epitela koji su
poređani u nizu. Bubreg se sastoji od 500.000 do 800.000 nefrona. Nefron ima nekoliko funkcionalno
i histološki različitih segmenata.
1. Glomerul je mesto gde se krvna plazma filtrira, pri čemu se stvara primarna mokraća. Kapilari
glomerula su obavijeni Boumenovom čaurom. Primarna mokraća prolazi iz Boumenove
čaure u proksimalni tubul koji se satoji iz izuvijanog i pravog dela. Proksimalni tubul se
nastavlja Henleovom petljom (u obliku slova „U“ ) i spušta se u medulu, a potom se vraća u
korteks. Henleova petlja ma tri dela: tanki silazni, tanki uzlazni i debeli uzlazni krak.
2. Makula denza je kratak segment tubula koji prolazi blizu glomerula i koji spaja debeli ushodni
deo Henleove petlje sa distalnim tubulom u korteksu. Distalni tubuli iz oko 6 nefrona
konvergiraju i slivaju se u zajednički sabirni kanalić. Sabirni kanalići se pružaju pravo od
korteksa preko medule prema bubrežnoj karlici gde se nekoliko kanalića spaja u Belinijev
kanal kojim konačan urin prelazi u bubrežne čašice. Odatle urin prelazi u bubrežnu karlicu, a
potom u ureter, koji transportuje urin u mokraćnu bešiku.
Vrste nefrona: 1.Kortikalni- spoljašnji deo korteksa; 2.Jukstomedularni- unutrašnji deo korteksa.
Bitni za stvaranje koncentrovane mokraće

3. Bubrežna cirkulacija
Bubrezi normalno primaju oko 20-25% minutnog volumena srca (MVS). Neophodan je veliki protok
krvi kroz bubrege radi obezbeđivanja dovoljne količine plazme za glomerulsku filtraciju.
Abdominalna arterija

Renalna arterija

1
 Interlobarne arterije

Aferentne arteriole

Glomerulske kapilare i prazne se u eferentne arteriole

-----------------------------------------------------------------------------------------
Krv iz peritubulske kapilare se sakuplja u manje zatim veće vene i izlazi iz bubrega renalnom venom

4. Stvaranje mokraće
Početak stvaranja mokraće predstavlja proces glomerulske filtracije.Plazma koja prolazi kroz kapilare
glomerula,se filtruje kroz veoma permeabilnu glomerulsku membranu i ovaj glomerulski filtrat ulazi u
Bowmanovu kapsulu.Glomerulski filtrat predstavlja primarnu mokraću.

Glomerulska filtracija predstavlja obilni transport vode i malih rastvorenih supstanci koja se odvija
prostom difuzijom kroz glomerulsku membranu,dok krvne ćelije i veliki proteini ne prolaze kroz ovu
membranu i ostaju u krvi.
Sila koja omogućuje filtraciju se naziva efektivni filtraciski pritisak(EFP)
Efektivni filtracijski pritisak zavisi od 3 pritiska:
a)hidrostatskog pritiska u glomerulskim kapilarima(Pk)
b)hidrostatskog pritiska u Bovmanovoj kapsuli(Pb)
c)koloidno-osmotskog pritiska krvi.( πk)- teži da zadrži višak H20 u kapilarima i on iznosi 28mmHg
A)Hidrostatski pritisak iznosi 60mmHg i on teži da izbaci vodu i rastvorene supstance iz kapilara u
Bovmanovu kapsulu.

5. Filtraciona membrana glomerula

Filtrabilnost supstance tj sposobnost neke supstance da prođe filtracionu membranu glomerula i da
iz krvi prođe u primarni urin. Zavisi od veličine i naelektrisanja molekula.
Anatomske strukture kroz koje rastvorena supstanca prolazi tokom filtracije
1.Endotel kapilara glomerula
2.Bazalna membrana kapilara glomerula
3.Podociti

6. Proksimalni tubus
U početnom delu proksimalnog tubula reapsorpcija natrijuma je povezana sa reapsorpcijom
filtriranih hranljivih materija i jona bikarbonata(što uzrokuje pad njihove koncentracije).
U drugoj polovini proksimalnog tubula,reapsorpcija natrijuma povezana je sa reapsorpcijom hlora.
Osmolarnost tubulske tečnosti se ne menja jer je zbir transportovanih supstanci jednak osmolarnosti
plazme-izoosmotska reapsorpcija.

7. Henleova petlja
Debeli uzlazni krak Henleove petlje je metabolicki aktivan,a preuzimanje natrijuma se obavlja
kontransportom sa kalijumom i hlorom.
Ovaj mehanizam je elektoneutralan- transportuju se po jedan jon natrijuma i kalijuma,a dva jona
hlora.

8. Distolni tubul i kortikalni sabirni kanalići

U ovim segmentima odvija se regulacija ekskrecije natrijuma.
Hormon aldosteron pojačava aktivnost transportnih proteina za natrijum i na taj način održava
volumen ECT.
Kanaliće se sastoje od:

2
 a) Glavne ćelije – brojnije i preko njih se odvija reapsorpcije NaCl
b) Interkalatne ćelije- utiču u održavanju acido-bazne ravnoteže
Preuzimanje natrijuma u glavnim ćelijama odvija se preko Na kanala. Reapsorpcija natrijuma je
udružena sa sekrecijom kalijuma. Čitavom dužinom distolnog tubula i sabirne cevi odvija se Na/H
razmena.

9. Renin
Enzim koji se oslobađa iz jukstaglomerulskog aparata (uloga regulacije VGF) bubrega i to kao
odgovor bubrega na pad efktivnog cirkulatornog volumena krvi. Renin-angiotenzin-aldosteron
sistem je najvažnija endokrina osovina za kontrolu zapremine ECT.

10. Eritropoetin (EPO)

Glikoproteinski hormon kojeg proizvode fibroblasti u intersticijumu bubrega. EPO se oslobađa kao odgovor
bubrega na sniženi PO2 u bubrežnom intersticijumu. 80% ukupnog EPO u plazmi je poreklom iz bubrega .
20% EPO sekretuje jetra.

11. Aktivacija vitamina D3

2+
Vitamin D3 održava normalan nivo Ca u telu tako što povećava njegovu apsorpciju u GIT, a takođe
smanjuje njegov gupitak putem urina.

12. Acidobazna ravnoteža

Deo fiziološke homeostaze organizma ili nekog drugog sistema, koja se tiče jednakog odnosa između
kiselina i baza tj. održavanje određene Ph

13. Puferi
Služe da održe kiselost telesnih tečnosti. To su pre svega hemijski puferi, organski i neorganski.
a) Hemijski puferi mogu samo da smanje promenu kiselosti telesnih tečnosti ali ne i da spreče tu
promenu.
b) Jedino su pluća i bubrezi sposobni da spreče promenu kiselosti telesnih tečnosti i zato se
nazivaju fiziološki puferi.

14. Renalna kontra acidobazne ravnoteže

Bubrezi učestvuju u regulaciji pH tako što regulišu H izlučenog urinom i količinu reappsorbovanog
NCO3.
Postoje 2 osnovna načina:
1. Odnosi se na eliminaciju nevolatilnih kiselina iz organizma
2. Održavanje koncentracije NCO3 dovoljne da obezbedi puferovanje ovih kiselina pre njihove
ekskrecije urinom.

15. Određivanje VGF

Da bi neka supstanca mogla da se koristi za određivanje VGF ona pored opštih uslova mora da
zadovolji I specifične kriterijume,a to je da se nakon filtracije u glomerulima ne sme sekretovati i
resorbovati u tubulima. Ispunjava insulin i kreatinin.