Šta je to prvi maj?

Učiteljica nas je pitala da li znamo šta je to 1. maj – i svi su ćutali, samo

sam se ja javio:
“To je dan kada bi tata trebalo da primi platu, ali je nije primio! Nije ni
1. aprila, ni 1. marta, ni februara, januara… U decembru je pozajmio za
prasence od teče, ali mu još nije vratio, i kad god zove, mi moramo da
kažemo da tata nije tu, iako se krije u ve-ceu kao da teča može da vidi
kroz slušalicu.”

Lupila mi je čvrgu i rekla da sednem…

Objasnila nam je da je reč o prazniku rada i rekla da svako od nas, kada

ga prozove, ustane i kaže čime mu se roditelji bave i šta bi voleli da
budemo kad porastemo?
Kada je došao red na mene rekao sam:

“Moj tata privremeno radi na železnici, leži na šinama… Svako jutro se

obuče kao da ide na posao u staru firmu, koju je sad kupio čika Mile koji
je nekada bio portir, i ode s kolegama da malo leže na pruzi, a mama
zalupi vrata i kaže: “Dabogda vam naleteo teretni iz Lapova kad niste
hteli sa Miletom u stranku…”

Mama je završila neki teški fakultet, ali u tubi za diplomu sad drži
flašicu rakije za koju tata ne zna, pa otpije nekoliko “semestara” čim on
izađe iz stana…

Posle se svađa sa komšinicom čiji muž često pijan piški u liftu… a on

radi u nekom ministarstvu kao ekspert za nešto…

Inače, mama je nekada radila u banci, ali joj je šefica dala otkaz zato što
se ispostavilo da ima previše škole da bi ostala na radnom mestu koje se
sviđalo šeficinoj kozmetičarki, i premalo grudi da bi je prebacili na
šalter… Htela je da proda tatinog “juga” i dedin ‘Orden rada sa zlatnim
vencem’ i skupi pare za jaku “četvorku” – rekli su joj da za te pare ne
može da sredi ni kurje oči, a kamoli da nabaci tranzicione grudi…

Na sreću, ona komšinica nije zlopamtilo, pa ponekad pozove mamu da

joj za 500 dinara očisti stan… i oriba lift kad se komšija ekspert vrati s
posla.
Nije komšinici teško da to i sama uradi, ali nema vremena od kada se
zainatila da završi srednju školu…

Kaže da uspešnog muža mora da prati i ambiciozna žena, a i ne može

drugačije da je ubaci kod sebe u ministarstvo kao savetnika…

Što se onog dela “šta bih voleo da budem kad porastem” tiče, tu sam baš
bio u nedoumici! Mislim, dvoumim se da li da postanem tajkun, kao
Đurin tata, u čijoj firmi razredna popodne radi kao sekretarica, pa joj se i
u školi ponekad omakne da Đuri kaže “šefe”, ili da postanem političar?

Kada smo bili mali, Đurin tata, čika Joca, je često išao u Zabelu, valjda
su tamo imali vikendicu, ali mama nikada nije htela da vodi i Đuru kada
bi vikendima išla u posetu. Koliko sam shvatio, on se tamo aktivno
bavio poljoprivredom i izgleda da mu je baš super išlo čim je posle
nekoliko godina kupio nekoliko firmi, pa za njega danas rade čak i čika
policajci koji su nekada dolazili po njega da ga vode u vikendicu, a on
im lupa zauške, tera ih da rade sklekove i ne daje im platu.

Stvarno ne znam da li to ili da idem u poslanike? Tata je više za ovo

drugo, naročito otkad su javili da je neka polugola teta pokušala da uđe u
Skupštinu, a on dreknuo na televizor:

“Ostavite je na miru – čula žena da je politika kurva, pa došla kod

svojih! Eto, sad imate kvorum!”

“Dobro je, sine, izgleda da j..u još nekog osim nas u mozak” – okrenuo
se prema meni i pomilovao me po glavi, dodavši:

“U poslanike će tebe tata, u poslanike, ali da zoveš i tatu u poslanički

klub kad vam dođu ovakve delegacije u uzvratne posete…”

Moj uzor je čika Velja, on se bije i psuje za platu i niko ga ne tera u

ćošak kao mene…

Inače, izgleda da se situacija kod tate na poslu popravlja, otkad im je bio

u poseti neki fin čika, Rasim, ćale se više ne vraća onoliko ukočen kući –
dobili su neke anatomske uloške za dugotrajno ležanje na šinama, pa sad
kaže da mogu tako i do penzije!

Mama i dalje navija za onaj teretni iz Lapova, hvatajući se za “diplomu”

sve češće, a ja za tu penziju koju tata pominje – kaže to je sigurna lova
na koju mogu da računam ukoliko se ostvari mamina želja?

Eto, priznajem da mi ni posle svega nije ništa jasnije zašto je taj 1. maj
toliko važan datum kad od cele porodice radi samo baka, umesto da se
kod kuće odmara i gleda španske serije?

Mada, nije joj loše – po ceo dan sedi ispred nekog WC-a i daje ljudima
toalet papir u zamenu za neku siću… Kaže da često sretne i neke od
svojih bivših studenata, oni joj daju više para nego što treba – i ne traže
kusur.
Otpevao sam mami i tati pesmu koju nas je učiteljica naučila – “Da nam
živi, živi rad” – dobio sam šamar od tate, a mama me je gađala
diplomom…

Tek sad ništa ne razumem – zašto slavimo nešto što nas sve nervira?
Izem ti praznik kad su svi ljuti na njega!!!