9.

MERENJE I KONTROLA ZUP ANIKA

9.1. ANALIZA GREŠAKA IZRADE ZUP ANIKA

Zup anik je komplikovan mašinski deo, koji iziskuje visoki nivo obrade i
kontrole. Zup anici se izradjuju livenjem, valjanjem ili obradom skidanjem
strugotine. Kod izrade zup anika skidanjem strugotine primenjuje se:
- direktna metoda obrade profilisanim alatom i
- indirektna metoda obrade odvalnim kotrljanjem.
Greške koje nastaju pri obradi, koriš enjem bilo koje od ovih dveju metoda,
uti u na otpornost zup anika na habanje, na buku koju proizvode u radu, na
prenos snage i pojavu oscilacija. Pošto je, kako je re eno, zup anik komplikovan
deo, ima i više izvora grešaka, koje mogu negativno da uti u na njegov kvalitet.
Tako greške mogu nastati usied neta nosti orudja za proizvodnju (alata, mašine,
tehnoloških pribora i trnova ) ali i neispravno postavljenog i centriranog alata ili
obradka, zatim greške u jzradi tela zup anika, kao i neispravne tehnologije u
pogledu odredjivanja bazne površine ili redosleda operacija i drugo.

9. MERENJE I KONTROLA ZUP ANIKA

U praksi se, obi no, utvrdi koja mera neta nosti je dozvoljena, da bi se postigle
dovoljno dobre osobine zup anika za upotrebu. Vrste grešaka i dozvoljena
odstupanja sistematizovana su standardima IS0, DIN, GOST, JUS itd.
Propisi o ta nosti i kvalitetu zup anika, koji su izradjeni 1967. godine u obliku
ISO-Standard 1328 (Paraliel Invoiute Geors), Tehni ki komitet za zup anike je
poslao lanicama na razmatranje pa je nakon izmena i dopuna usvojen 1975.
godine.
Standardi JUS-a koji se odnose na problematiku zup anika su:
JUS M.C1.011 - Opšte definicije zup anika
JUS M.C1.012-019 - Definicije cilindri nih, koni nih i hiperboioidnih
zup astih parova
JUS M.C1.030-036 - Definicije odstupanja i dozvoljene tolerancije
JUS M.C1.039 - Podaci na crtežima
Standardni DIN-a koji se odnose na zup anike: DIN 3960, DIN 3961, DIN
3963, DIN 3965 i DIN 3971.

1
 9. MERENJE I KONTROLA ZUP ANIKA

Kontrola zup anika može da se sprovede kao:

- funkcionalna (kompleksna)
- pojedina na (diferencijaina).

Funkcionalna kontrola obuhvata kontrolu medjusobnog rada zup anika

sprezanjem, traga nošenja i buke.

9. MERENJE I KONTROLA ZUP ANIKA

Pojedina na kontrola može da se sprovede kao kontrola (slika): profila zuba -

evolvente (a), bo ne linije zuba (nagiba zavojne linije 3) (b), debljine zuba i mere
preko više zuba (c), osnovnog i tangentnog koraka (d,e), centri nosti i
aksijalnosti (radijalno bacanje) (e), i medjusobnog položaja osa zup anika.

2
 9. MERENJE I KONTROLA ZUP ANIKA

Savremena kontrola daje prednost kontroli sprezanjem, jer omogu ava dobijanje
informacija i upotrebljivosti zup anika, a ne o pojedina nim greškama. Kontrola
pojedina nih grešaka ne daje uvek željene rezultate, jer se u radu zup anika
pojedina ne greške mogu medjusobno kompenzirati. Na taj na in bi zup anik
koji bi u radu bio upotrebljiv, mogao biti odstranjen.

Kompletna kontrola pojedina nih odstupanja vrši se, medjutim, kod vrlo
preciznih zup anika, zatim kod prvog komada pri izradi serije, kao i pri proveri u
toku tehnološkog procesa, metodom uzorka. Ovakva kontrola se koristi, takodje,
i u istraživa kom radu, kada se želi otkriti uz-rok velikih odstupanja, koji se
javljaju pri uobi ajenoj kontroli medjusobnog rada zup anika.

9. MERENJE I KONTROLA ZUP ANIKA

Zup anici su svrstani u 12 kategorija po ta nosti. Za sve tolerancije je

predvidjeno po 12 kvaliteta, izuzev za tolerancije osnog rastojanja, za koje je
predvidjeno 6 kvaliteta.

Oznaka na ina kontrole i tolerancije zup anika sastoji se iz slovnih i broj anih
oznaka. Kontrola sprezanjem ozna ava se slovnom oznakom (S), odnosno
kontrola preko jednog boka zuba tangencijalna metoda sa (S'), a preko dva boka
profila radijalna metoda sa (S"). Pojedina na kontrola ozna ava se slovom (E).

Oznaka za pojedina nu kontrolu zup anika, ako je na primer, kvalitet zup anika
6, tolerancijsko polje mere preko više zubaca db, a kvalitet osnog rastojanja 3,
imala bi oblik:
E.6 db 3 JUS M.C1.031.

3
 9. MERENJE I KONTROLA ZUP ANIKA

9.2. MERENJE KINEMATSKE (ZBIRNE) GREŠKE ZUP ANIKA

Merenje zbirne greške je, ustvari, kontrola medjusobnog rada zup anika,
odnosno kontrola sprezanjem. Kao što je prikazano, na jednom zup aniku se
može napraviti veliki broj pojedina nih grešaka koje se specijalnim
instrumentima i uredjajima mogu izmeriti. Medjutim, ovo bi bio vrlo skup
postupak, tako da se ovako izuzetno visok zahtev kontrole postavlja samo za vrlo
precizne delove, dok se za normalnu proizvodnju, kontrola pojedina nih
vrednosti ograni ava na nekoliko najvažnijih. Odluka, koje e se veli ine
kontrolisati, zavisi, naime, od zahteva koji se postavljaju pred radni deo.

9. MERENJE I KONTROLA ZUP ANIKA

Uz pojedina nu kontrolu se vrlo esto ipak, koristi i kompleksna kontrola

zup anika, koja omogu uje dobru ocenu kvaliteta ozubljenja i rada para
zup anika.

Kontrola sprezanjem se vrši:

- radijalnom metodom (preko dva boka profila zuba) i
- tangencijalnom metodom (preko jednog boka profila).

4
 9. MERENJE I KONTROLA ZUP ANIKA

9.2.1. METODA I URE AJI ZA KONTROLU ZUP ANIKA PREKO DVA

BOKA PROFILA ZUBA (RADIJALNA METODA)
Kod ove metode dva zup anika se dovode u zahvat bez bo nog zazora, tako da
se levi i desni bokovi zuba dodiruju (slika), što se postiže elasti nim radijalnim
pritiskivanjem jednog zup anika u odnosu na drugi, stalnom silom.

9. MERENJE I KONTROLA ZUP ANIKA

Za jedan pun obrt dobija se dijagram kao na slici, gde je:

Fi'' - odstupanje koje predstavlja razliku najve eg i najmanjeg osnog
rastojanja u toku jednog obrta kontrolisanog zup anika, a
fi'' - razlika najve eg i najmanjeg osnog rastojanja u opsegu jednog
koraka.